RADNI TEKST IZMENA USTAVA RS: Vrhovni kasacioni sud nezadovoljan radnim tekstom, poziva na izradu novog teksta amandmana, uz uvažavanje osnovanih prigovora i predloga iznetih tokom javne rasprave
Vrhovni kasacioni sud na Opštoj sednici održanoj 8. i 9. februara 2018. godine razmotrio je Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe sa posebnim osvrtom na sudove i jednoglasno zaključio:
Rešenja predložena u radnom tekstu amandmana značajno umanjuju postojeći nivo garancija nezavisnosti sudova i sudija na štetu zaštite prava građana Republike Srbije i njihovog prava na nezavisan i nepristrasan sud. Time se ozbiljno dovodi u pitanje vladavina prava i načelo podele vlasti.
Odlučivanje o pitanjima položaja sudija, predsednika sudova i sudija porotnika, uključujući njihov izbor i razrešenje povereno je Visokom savetu sudstva. Predloženi sastav Visokog saveta sudstva, način izbora njegovih članova i predsednika i način odlučivanja, dovode u ozbiljnu sumnju najpre samostalnost i nezavisnost tog organa a potom, nužno i mogućnost da obezbedi ustavna jemstva nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija. Izborom polovine članova Visokog saveta sudstva među kojima se bira predsednik, Narodnoj skupštini bi bilo omogućeno da preko svojih izabranih predstavnika u ovom organu presudno utiče na donošenje svih njegovih odluka čime bi uticaj zakonodavne vlasti na sudsku bio veći nego što je sada.
Na slabljenje ustavnih jemstava sudijske nezavisnosti ukazuje i to da je u amandmanima izostavljena odredba Ustava prema kojoj je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen, a uneta odredba prema kojoj ministar nadležan za pravosuđe može pokrenuti disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova, što predstavlja grubo mešanje izvršne vlasti u sudsku.
Predloženim rešenjem da za sudiju prvostepenog suda može biti izabrano samo lice koje je okončalo obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom, dakle Pravosudnoj akademiji, onemogućava se izbor na sudijsku funkciju sudijskim pomoćnicima sa dugogodišnjim radnim stažom u sudovima kao i pravnicima koji su na drugim radnim mestima stekli zavidno znanje i značajno iskustvo, a što predstavlja diskriminaciju u pristupu sudijskom pozivu.
Uvođenjem sudske prakse kao izvora prava zadire se u slobodno sudijsko uverenje i omogućava nametanje načina presuđenja od strane i po proceni nesudskih organa (sertifikacione komisije predviđene Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa).
Imajući u vidu da su navedena predložena rešenja za izmenu Ustava neprihvatljiva a da mnoga druga amandmanska rešenja treba ispraviti, precizirati i dopuniti, potrebno je izraditi novi radni tekst amandmana, uz uvažavanje osnovanih prigovora i predloga iznetih tokom javne rasprave.
Detaljnija analiza radnog teksta amandmana od strane Vrhovnog kasacionog suda dostupna je u nastavku:
Izvor: Vebsajt Vrhovnog kasacionog suda, 12.02.2018.Naslov: Redakcija