ZAKON O RADU: Zakonom je predviđeno da puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno. U pojedinim slučajevima, poslodavac može predvideti kraće radno vreme, ali ne manje od 36 sati nedeljno. Svaki rad iznad toga smatra se prekovremenim, a on je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama - kao što su nagle promene obima posla ili viša sila

U vremenu kada se borba za stabilno zaposlenje vodi svakodnevno, mnogi građani, posebno mlađi radnici, ne obraćaju dovoljno pažnje na svoja prava zagarantovana Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje). Širom Srbije još uvek postoje slučajevi u kojima poslodavci iskorišćavaju neinformisanost zaposlenih, koristeći pravnu prazninu između onoga što radnik zna i onoga na šta ima pravo.

Stručnjaci iz oblasti radnog prava i predstavnici sindikata upozoravaju - poznavanje zakonskih normi nije stvar teorije, već odbrambeni mehanizam svakog zaposlenog.

Zakonom o radu u Srbiji predviđeno je da puno radno vreme iznosi 40 sati nedeljno. U pojedinim slučajevima, poslodavac može predvideti kraće radno vreme, ali ne manje od 36 sati nedeljno. Svaki rad iznad toga smatra se prekovremenim, a on je dozvoljen samo u izuzetnim situacijama - kao što su nagle promene obima posla ili viša sila.

Zakon jasno definiše granice - najviše osam sati prekovremenog rada nedeljno, s tim da ukupan broj radnih sati u jednom danu ne sme preći 12.

Zaposleni koji radi šest i više sati dnevno ima pravo na najmanje 30 minuta odmora. Kod kraćeg radnog vremena (između četiri i šest sati) predviđen je minimum od 15 minuta. Ako rad traje deset ili više sati dnevno - pauza se povećava na 45 minuta.

Pravo na godišnji odmor stiče se nakon mesec dana rada kod istog poslodavca, a minimalno trajanje je 20 radnih dana. Ovaj odmor se ne može zameniti isplatom novca, osim ako se radni odnos prekida. Zakon takođe omogućava uvećanje godišnjeg odmora u skladu sa radnim uslovima, dužinom staža i drugim internim kriterijumima.

Praznici koji padnu tokom godišnjeg odmora se ne računaju u ukupan broj dana, a ako dođe do privremene sprečenosti za rad (npr. bolest), korišćenje odmora se prekida i nastavlja kada se zaposleni vrati na posao.

Zakon predviđa sledeća uvećanja zarade:

• Rad na dan praznika: najmanje +110% osnovne zarade
• Noćni rad (ako nije već uključen u osnovicu): najmanje +26%
• Prekovremeni rad: najmanje +26%
• Minuli rad: najmanje +0,4% po godini staža kod istog poslodavca

Ako zaposleni ima više osnova za uvećanje, svi se sabiraju, a osnovicu predstavlja njegova osnovna ugovorena zarada.

Zakon garantuje pravo na plaćeno odsustvo u trajanju do pet radnih dana godišnje u posebnim životnim situacijama, kao što su:

• Sklapanje braka
• Rođenje deteta
• Teška bolest člana uže porodice
• Smrt člana uže porodice (pet dana)
• Dobrovoljno davanje krvi (dva dana po davanju)

Članovima uže porodice smatraju se: bračni drug, deca, roditelji, braća i sestre, staratelji, usvojioci i usvojenici.

S obzirom na složenost i brzinu promena u privredi, zaposlenima se preporučuje da ne čekaju da se problem desi, već da se na vreme informišu o svojim pravima. Dokumenti kao što su Zakon o radu, ugovori o radu, pravilnici poslodavca - ne bi trebalo da ostanu mrtvo slovo na papiru. Naprotiv, oni su osnov zaštite svakog radnika.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ozon, 26.05.2025.
Naslov: Redakcija