NACRT ZAKONA O KREDITNIM INSTITUCIJAMA - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O KREDITNIM INSTITUCIJAMA

Glava I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se osnivanje, poslovanje i organizacija kreditnih institucija, način upravljanja kreditnim institucijama, zahtevi u vezi sa izveštavanjem i objavljivanjem, kontrola, oporavak, restrukturiranje i prestanak rada kreditnih institucija, kao i druga pitanja od značaja za poslovanje kreditnih institucija.

Kreditna institucija

Član 2.

Kreditna institucija je privredno društvo čija je delatnost:

1)         primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja i odobravanje kredita za svoj račun i/ili

2)         pružanje investicionih usluga i aktivnosti i dodatnih usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, izuzimajući lice koje trguje robnim derivatima i emisionim jedinicama i njihovim derivatima, institucije kolektivnog investiranja, društvo za osiguranje ili investiciono društvo iz člana 26. ovog zakona, ako je ukupna aktiva tog društva sa sedištem u državi članici Evropske unije, odnosno Republici Srbiji, uključujući njegove ogranke i zavisna društva sa sedištem u trećoj državi:

(1)        na konsolidovanoj osnovi veća od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti;

(2)        manja od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti, a ovo društvo je deo grupe u kojoj društva članovi grupe pojedinačno imaju ukupnu aktivu manju od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti i obavljaju usluge trgovanja za sopstveni račun ili usluge sprovođenja postupka ponude finansijskih instrumenata sa obavezom otkupa, ali ukupna aktiva ove grupe na konsolidovanoj osnovi iznosi najmanje 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti, ili

(3)        manja od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti, a ovo društvo je deo grupe kod koje ukupna aktiva društava članova grupe koja obavljaju usluge trgovanja za sopstveni račun ili usluge sprovođenja postupka ponude finansijskih instrumenata sa obavezom otkupa, na konsolidovanoj osnovi iznosi najmanje 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti, ako telo nadležno za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, po prethodno pribavljenom mišljenju kolegijuma supervizora, tako odluči, kako bi odgovorilo na moguće rizike usklađenosti poslovanja, kao i moguće rizike koji se odnose na finansijsku stabilnost Evropske unije, odnosno Republike Srbije.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) podtač. (2) i (3) ovog člana, ako je društvo deo grupe iz treće države, ukupna aktiva svakog ogranka te grupe koja je dobila dozvolu za rad u Republici Srbiji uključena je u ukupnu vrednost aktive svih društava u grupi.

Značenje pojmova

Član 3.

1)         Kreditna institucija iz države članice je kreditna institucija sa sedištem u državi članici Evropske unije.

2)         Kreditna institucija iz treće države je kreditna institucija sa sedištem u državi koja nije članica Evropske unije, kao i kreditna institucija iz države članice Evropske unije do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

3)         Investiciono društvo je pravno lice u čije redovne aktivnosti ili poslovanje spada pružanje jedne ili više investicionih usluga trećim licima, odnosno profesionalno obavljanje jedne ili više investicionih aktivnosti.

4)         Društvo za osiguranje je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova osiguranja, u skladu sa propisima kojima se uređuje osiguranje.

5)         Društvo za reosiguranje je pravno lice koje je dobilo dozvolu nadležnog organa za obavljanje poslova reosiguranja, u skladu sa propisima kojima se uređuje osiguranje.

6)         Depozit, osigurani depoziti, osigurani depoziti do visine osiguranog iznosa i sistem za osiguranje depozita imaju značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje osiguranje depozita.

7)         Kredit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi.

8)         Klijent je bilo koje pravno ili fizičko lice koje koristi ili je koristilo usluge kreditne institucije ili se obratilo kreditnoj instituciji radi korišćenja usluga i koje je kreditna institucija kao takvo identifikovala.

9)         Korisnik označava klijenta kreditne institucije koji je posebnim zakonima definisan kao korisnik finansijskih, odnosno drugih usluga koje ova institucija pruža.

10)       Organ upravljanja je jedan ili više organa kreditne institucije koji su izabrani u skladu s pravom matične države te institucije i koji su nadležni da utvrđuju strategiju i ciljeve kreditne institucije i da daju smernice o celokupnom poslovanju kreditne institucije, kao i koji nadziru i prate način na koji se upravlja kreditnom institucijom, a uključuje osobe koje efektivno usmeravaju poslovanje kreditne institucije, pri čemu su organi upravljanja kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji nadzorni i izvršni odbor u skladu sa ovim zakonom.

11)       Više rukovodstvo su fizička lica koja obavljaju izvršne funkcije u kreditnoj instituciji i koja su odgovorna za svakodnevno vođenje poslova kreditne institucije, u skladu sa uputstvima organa upravljanja kome su odgovorni za rad, ali nisu članovi tog organa, pri čemu u Republici Srbiji više rukovodstvo postupa u skladu sa uputstvima izvršnog odbora i tom odboru je odgovorno za rad.

12)       Nosioci ključnih funkcija su fizička lica koja imaju značajan uticaj na upravljanje, odnosno poslovanje kreditne institucije, a nisu članovi organa upravljanja kreditne institucije, uključujući rukovodioce funkcija sistema unutrašnjih kontrola i glavnog finansijskog direktora, ako ta lica nisu članovi organa upravljanja kreditne institucije.

13)       Ključne funkcije su funkcije koje imaju značajan uticaj na upravljanje, odnosno poslovanje kreditne institucije.

14)       Funkcije unutrašnjih kontrola su funkcija upravljanja rizicima, funkcija usklađenosti poslovanja i funkcija unutrašnje revizije.

15)       Rukovodioci funkcija unutrašnjih kontrola su fizička lica koja rukovode i odgovorna su za efikasno upravljanje svakodnevnim poslovima funkcija sistema unutrašnjih kontrola kreditne institucije.

16)       Glavni finansijski direktor je fizičko lice koje na nivou kreditne institucije ima celokupnu odgovornost za upravljanje finansijama, finansijsko planiranje i finansijsko izveštavanje.

17)       Matično društvo je privredno društvo koje:

1)         ima više od 50% akcija ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu;

2)         ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova upravljačkog ili nadzornog organa zavisnog pravnog lica, a istovremeno je akcionar ili član tog pravnog lica;

3)         ima pravo da vrši dominantan uticaj na zavisno pravno lice čiji je akcionar ili član, u skladu sa ugovorom zaključenim s tim pravnim licem ili u skladu sa odredbama osnivačkog akta ili statuta tog pravnog lica; ili

4)         kao akcionar ili član zavisnog pravnog lica, u skladu sa sporazumom sa drugim akcionarima ili članovima tog pravnog lica, samostalno kontroliše većinu akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu.

18)       Zavisno društvo je privredno društvo nad kojim matično društvo ostvaruje kontrolu u smislu ovog zakona, pri čemu se i zavisna društva zavisnih društava smatraju zavisnim društvima izvornog matičnog društva.

19)       Učešće označava kontrolu, znatno učešće i kvalifikovano učešće.

20)       Kontrola je odnos između matičnog i zavisnog društva ili sličan odnos između pravnog lica i drugog pravnog ili fizičkog lica, na osnovu kog matično društvo, odnosno pravno ili fizičko lice ima:

1)         više od 50% akcija ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu;

2)         pravo da imenuje ili razreši većinu članova, upravljačkog ili nadzornog organa zavisnog pravnog lica, a istovremeno je akcionar ili član tog pravnog lica;

3)         pravo da vrši dominantni uticaj na zavisno pravno lice čiji je akcionar ili član, u skladu sa ugovorom zaključenim s tim pravnim licem ili u skladu sa odredbama osnivačkog akta ili statuta tog pravnog lica; ili

4)         kao akcionar ili član zavisnog pravnog lica, u skladu sa sporazumom sa drugim akcionarima ili članovima tog pravnog lica, samostalno kontroliše većinu akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu.

21)       Znatno učešće označava učešće jednog lica koje ima:

1)         direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog pravnog lica; ili

2)         učešće u kapitalu društva koje daje mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem.

22)       Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima:

1)         direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 10% glasačkih prava u pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 10% kapitala tog pravnog lica, ili

2)         učešće u kapitalu društva koje mu daje mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem.

23)       Bliska povezanost označava odnos u kom su dva ili više fizičkih ili pravnih lica povezana po osnovu:

1)         učešća u obliku direktnog ili indirektnog vlasništva nad najmanje 20% glasačkih prava, odnosno 20% kapitala pravnog lica;

2)         odnosa kontrole ili

3)         činjenice da su dva ili više lica povezana sa trećim licem odnosom kontrole.

24)       Indirektno vlasništvo označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom pravnom licu koristeći vlasništvo koje drugo lice direktno ima u tom pravnom licu, i to ako je:

1)         direktni sticalac stekao akcije, udele, odnosno druga prava u pravnom licu za račun indirektnog sticaoca;

2)         indirektni sticalac član uže porodice direktnog sticaoca ili

3)         indirektni sticalac lice blisko povezano sa direktnim sticaocem ili članom njegove uže porodice.

25)       Ogranak je organizacioni deo kreditne institucije, bez statusa pravnog lica, koji pruža sve ili deo usluga koje može pružati kreditna institucija, u skladu sa ovim zakonom.

26)       Ogranak iz države članice je ogranak koji je u Republici Srbiji osnovala kreditna institucija iz države članice.

27)       Ogranak iz treće države je ogranak koji je u Republici Srbiji osnovala kreditna institucija iz treće države, odnosno društvo iz treće države koje pruža uslugu iz člana 6. stav 4. odredba pod 1) ovog zakona.

28)       Predstavništvo je organizacioni deo kreditne institucije bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavljati kreditna institucija, već poslove istraživanja tržišta, oglašavanja i informisanja o toj kreditnoj instituciji i koji predstavlja kreditnu instituciju čiji je organizacioni deo.

29)       Pomoćne usluge su usluge podrške u poslovanju u odnosu na bankarske ili osnovne i dodatne finansijske usluge za čije pružanje kreditna institucija ima saglasnost, a uključuju usluge obrade podataka i upravljanja imovinom, kao i sve operativne i sa platnim uslugama blisko povezane pomoćne aktivnosti, u skladu sa zakonom o platnim uslugama.

30)       Društvo za pomoćne usluge je privredno društvo čija osnovna delatnost obuhvata neku od sledećih usluga, bez obzira da li se te usluge pružaju članovima grupe društava i/ili licima van te grupe:

1)         usluge koje neposredno prethode ili se nadovezuju na bankarske usluge (npr. procena sredstava obezbeđenja, procena kreditne sposobnosti);

2)         usluge operativnog lizinga, sticanje vlasništva ili upravljanje nepokretnostima, pružanje usluga obrade podataka ili drugih usluga koje su pomoćne u odnosu na bankarske usluge;

3)         bilo koje druge usluge koje Narodna banka Srbije smatra sličnim uslugama iz tač. 1) i 2) ove odredbe; i

4)         bilo koje druge usluge koje Evropski organ za bankarstvo smatra sličnim uslugama iz tač. 1) i 2) ove odredbe.

31)       Društvo za upravljanje imovinom je društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom (društvo za upravljanje UCITS fondom) ili društvo za upravljanje alternativnim investicionim fondovima u smislu zakona kojima se uređuju investicioni fondovi, uključujući, ako nije drugačije određeno, i subjekte koji se bave istim ili sličnim delatnostima iz treće države čiji je supervizorski i regulatorni okvir ekvivalentan okviru Evropske unije.

32)       Finansijski holding je finansijska institucija koja nije mešoviti finansijski holding i koja ispunjava oba sledeća uslova:

1)         najmanje jedno zavisno društvo finansijskog holdinga je kreditna institucija, i

2)         više od 50% kapitala, imovine, prihoda ili zaposlenih finansijskog holdinga na konsolidovanoj osnovi, odnosno drugog kriterijuma koji Narodna banka Srbije oceni kao relevantan - povezano je s njegovim zavisnim društvima koja su kreditne institucije ili finansijske institucije.

33)       Investicioni holding je finansijska institucija koja nije finansijski holding, a čija su zavisna društva isključivo ili pretežno investiciona društva ili finansijske institucije, a najmanje jedno zavisno društvo je investiciono društvo.

34)       Čisti holding je privredno društvo čija je osnovna delatnost sticanje udela ili vlasništvo nad udelima u privrednim društvima van finansijskog sektora, a nije investiciono društvo, društvo za upravljanje imovinom, pružalac platnih usluga, niti društvo za osiguranje, društvo za osiguranje iz treće države, društvo za reosiguranje, društvo za reosiguranje iz treće države, holding osiguranja, malo društvo za osiguranje ili društvo iz treće države čija je osnovna delatnost uporediva sa bilo kojim od ovih subjekata.

35)       Lice u finansijskom sektoru je institucija, finansijska institucija, društvo za osiguranje, društvo za osiguranje iz treće države, društvo za reosiguranje, društvo za reosiguranje iz treće države, holding osiguranja, malo društvo za osiguranje ili društvo iz treće države čija je osnovna delatnost uporediva sa delatnošću bilo kog od navedenih lica.

36)       Institucija je kreditna institucija u smislu ovog zakona, koja obuhvata i investiciono društvo koje ispunjava uslove iz člana 2. stav 1. odredba pod 2).

37)       Finansijska institucija je privredno društvo koje nije institucija, čisti holding, društvo za sekjuritizaciju, holding osiguranja, kao ni mešoviti holding osiguranja, osim ako mešoviti holding osiguranja ima zavisno društvo koje je institucija, pod uslovom da to privredno društvo ispunjava najmanje jedan od sledećih uslova:

(1)        društvo je investiciono društvo, mešoviti finansijski holding, investicioni holding, pružalac platnih usluga, društvo za upravljanje imovinom ili društvo za pomoćne usluge;

(2)        osnovna delatnost tog društva je sticanje ili držanje udela, ili obavljanje jedne ili više osnovnih finansijskih usluga iz člana 6. stav 4. ovog zakona osim usluga iz tač. 1), 2), 8), 10) i 14) tog stava ili pružanje jedne ili više investicionih usluga i aktivnosti i dodatnih usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

38)       Mešoviti finansijski holding je matično društvo finansijskog konglomerata koje nije institucija, društvo za osiguranje niti investiciono društvo, a koje - zajedno sa svojim zavisnim društvima, od kojih je najmanje jedno kreditna institucija, društvo za osiguranje ili investiciono društvo i sa drugim pravnim licima - čini finansijski konglomerat.

39)       Mešoviti holding je matično društvo koje nije institucija, finansijski holding niti mešoviti finansijski holding, a čije je najmanje jedno zavisno društvo institucija.

40)       Matična kreditna institucija je kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno trećoj državi koja, kao zavisno društvo, ima instituciju ili finansijsku instituciju, odnosno koja ima značajno učešće u tim licima, a koja nije zavisno društvo druge kreditne institucije, finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga iz te države.

41)       Matična kreditna institucija iz EU je matična kreditna institucija u državi članici koja nije zavisno društvo druge institucije koja je dozvolu za rad dobila u bilo kojoj državi članici ili finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je osnovan u bilo kojoj državi članici.

42)       Matična kreditna institucija iz EU sa sedištem u Republici Srbiji je matična kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji koja nije zavisno društvo druge institucije koja je dozvolu za rad dobila u bilo kojoj državi članici ili finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je osnovan u bilo kojoj državi članici.

43)       Matični finansijski holding je finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji koji nije zavisno društvo institucije koja je dobila dozvolu za rad u Republici Srbiji ili finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu koji je osnovan u Republici Srbiji.

44)       Matični finansijski holding iz EU je matični finansijski holding u državi članici koji nije zavisno društvo institucije koja je dobila dozvolu za rad u bilo kojoj državi članici ili drugog finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je osnovan u bilo kojoj državi članici.

45)       Matični finansijski holding iz EU sa sedištem u Republici Srbiji je matični finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji koji nije zavisno društvo institucije koja je dozvolu za rad dobila u bilo kojoj državi članici, ili finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je osnovan u bilo kojoj državi članici.

46)       Matični mešoviti finansijski holding je mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji koji nije zavisno društvo institucije koja je dobila dozvolu za rad u Republici Srbiji ili finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu koji je osnovan u Republici Srbiji.

47)       Matični mešoviti finansijski holding iz EU je matični mešoviti finansijski holding u državi članici koji nije zavisno društvo institucije koja je dobila dozvolu za rad u bilo kojoj državi članici ili drugog finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je osnovan u bilo kojoj državi članici.

48)       Matični mešoviti finansijski holding iz EU sa sedištem u Republici Srbiji je matični mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji koji nije zavisno društvo institucije koja je dozvolu za rad dobila u bilo kojoj državi članici, ili finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je osnovan u bilo kojoj državi članici.

49)       Samostalna kreditna institucija u EU je kreditna institucija koja ne podleže kontroli na konsolidovanoj osnovi u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i koja u Evropskoj uniji nema matično društvo koje podleže kontroli na konsolidovanoj osnovi.

50)       Nadležni organ je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru, vrši kontrolu ovih lica, odnosno nadzor nad tim licima ili uređuje njihovo poslovanje, a u Republici Srbiji je to Narodna banka Srbije.

51)       Organ nadležan za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi je organ odgovoran za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi matične kreditne institucije i kreditne institucije koju kontroliše matični holding ili matični mešoviti finansijski holding.

52)       Država članica je država članica Evropske unije i država koja je potpisnica Ugovora o Evropskom ekonomskom prostoru.

53)       Matična država članica je država članica u kojoj je kreditna institucija dobila dozvolu za rad.

54)       Treća država je strana država koja nije država članica, kao i država članica Evropske unije do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

55)       Matična država je država u kojoj je kreditna institucija dobila dozvolu za rad.

56)       Država članica domaćin je država članica koja nije država u kojoj je institucija dobila dozvolu za rad, već u toj državi kreditna institucija ima ogranak ili pruža usluge.

57)       Centralne banke ESCB su centralne banke članice Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB) i Evropska centralna banka (ECB).

58)       Centralne banke su centralne banke ESCB i centralne banke trećih država.

59)       Grupa kreditnih institucija je grupa koju čine kreditne institucije i finansijske institucije od kojih je najmanje jedan član lice koje je:

1)         matična kreditna institucija;

2)         kreditna institucija koja je sa drugom kreditnom institucijom ili finansijskom institucijom povezana zajedničkim upravljanjem;

3)         matični finansijski holding kome je najmanje jedno zavisno društvo kreditna institucija ili

4)         matični mešoviti finansijski holding kome je najmanje jedno zavisno društvo kreditna institucija.

60)       Grupa je grupa društava od kojih je najmanje jedno društvo kreditna institucija i koja se sastoji od matičnog društva i njegovih zavisnih društava ili društava povezanih odnosnom kontrole u smislu tačke 20) ovog člana zakona, odnosno zajedničkim upravljanjem u smislu tačke 65) podtač. 1) ili 3) ovog člana.

61)       Prekogranična grupa je grupa čiji članovi obavljaju aktivnosti u više država članica.

62)       Grupa iz treće države je grupa čije matično društvo ima sedište u trećoj državi.

63)       Član grupe je pravno lice koje je deo grupe.

64)       Najviše matično društvo grupe društava je pravno lice u kome nijedno drugo pravno lice ne ostvaruje kontrolu.

65)       Društva povezana zajedničkim upravljanjem su dva ili više lica koja nisu povezana odnosom kontrole u smislu tačke 20) ovog člana zakona, ali su povezana na jedan od sledećih načina:

1)         društvima se upravlja na jedinstven način, u skladu sa ugovorom zaključenim između tih društava ili odredbama statuta ili osnivačkih akata tih društava;

2)         kontrolisana su od strane istog trećeg lica, i to na osnovu ugovora o kontroli i upravljanju, ili

3)         većinu članova odbora direktora ili drugih odgovarajućih organa koji vrše upravljačku ili nadzornu funkciju u tim društvima čine ista lica.

66)       Grupa povezanih lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         dva ili više pravnih ili fizičkih lica predstavljaju jedinstven rizik, osim ako se ne dokaže drugačije, zbog toga što jedno od njih ima kontrolu u drugom ili drugim pravnim licima;

2)         dva ili više pravnih ili fizičkih lica među kojima ne postoji odnos iz podtačke 1) ove tačke predstavljaju jedinstven rizik, jer su tako međusobno povezana da postoji mogućnost da se usled pogoršanja finansijskog položaja jednog lica, naročito u vezi sa finansiranjem i izmirenjem obaveza, pogorša sposobnost drugog ili drugih lica u vezi sa finansiranjem i izmirenjem obaveza.

67)       Lica povezana s kreditnom institucijom su:

1)         članovi grupe u kojoj je kreditna institucija;

2)         članovi nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije, članovi drugih odbora kreditne institucije, u skladu sa ovim zakonom, članovi organa upravljanja i rukovođenja člana grupe kreditnih institucija u kojoj je ta kreditna institucija, kao i članovi uže porodice tih lica;

3)         lica sa učešćem u kreditnoj instituciji i u licima koja su članovi grupe kreditnih institucija u kojoj je kreditna institucija, lica koja imaju direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da u kreditnoj instituciji, odnosno u licima koji su članovi grupe kreditnih institucija u kojoj je kreditna institucija ostvare najmanje 5% glasačkih prava, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala, kao i članovi uže porodice tih lica;

4)         pravna lica nad kojima lica iz podtač. 2) i 3) ove tačke imaju kontrolu.

68)       Povezana lica su:

1)         članovi uže porodice člana organa upravljanja i

2)         privredno društvo u kome član organa upravljanja ili član njegove uže porodice ima kvalifikovano učešće od najmanje 10% glasačkih prava ili kapitala tog pravnog lica, odnosno u kome ta lica mogu imati značajan uticaj ili u kome su ta lica članovi organa upravljanja ili lica koja su na višoj rukovodećoj poziciji.

69)       Članovi uže porodice fizičkog lica su:

1)         supružnik ili vanbračni partner;

2)         krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, usvojilac i usvojenik, kao i potomci usvojenika i lica iz tač. 1) ovog stava;

3)         druga lica koja s tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.

70)       Mala i jednostavna kreditna institucija je kreditna institucija koja ispunjava sve sledeće uslove:

1)         ne predstavlja veliku kreditnu instituciju u smislu tačke 71) ovog stava;

2)         ukupna vrednost njene aktive na pojedinačnoj osnovi ili, ako je primenjivo, na konsolidovanoj osnovi u proseku je jednaka ili niža od 1 milijarde evra u dinarskoj protivvrednosti u periodu od četiri godine koji neposredno prethodi tekućem godišnjem izveštajnom periodu;

3)         podleže pojednostavljenim obavezama u pogledu planova oporavka, odnosno za koju Narodna banka Srbije donosi pojednostavljeni plan restrukturiranja, u skladu sa ovim zakonom;

4)         vrednost pozicija iz knjige trgovanja ni u jednom momentu ne prelazi pragove propisane odlukom kojom je uređena adekvatnost kapitala kreditne institucije;

5)         ukupna vrednost pozicija derivata koje drži sa namerom trgovanja ne prelazi 2% njene ukupne bilansne i vanbilansne imovine, a ukupna vrednost njenih pozicija izvedenih finansijskih instrumenata ne prelazi 5% ukupne bilansne i vanbilansne imovine;

6)         više od 75% ukupne aktive i ukupnih obaveza institucije na konsolidovanoj osnovi, osim izloženosti unutar grupe, odnosi se na poslove s drugim ugovornim stranama čije je sedište u Republici Srbiji ili Evropskom ekonomskom prostoru;

7)         ne primenjuje interne modele kako bi ispunila regulatorne zahteve, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije, pri čemu njena zavisna društva mogu primeniti interne modele razvijene na nivou grupe, pod uslovom da grupa podleže zahtevima za objavljivanje na konsolidovanoj osnovi;

8)         Narodnoj banci Srbije nije osporila određivanje ove institucije kao male i jednostavne kreditne institucije;

9)         Narodna banka Srbije nije odredila da se institucija na osnovu analize veličine, povezanosti, složenosti i profila rizičnosti ne može smatrati malom i jednostavnom kreditnom institucijom.

71)       Velika kreditna institucija je kreditna institucija koja ispunjava bilo koji od sledećih uslova:

1)         određena je kao globalno sistemski značajna kreditna institucija;

2)         smatra se ostalom sistemski značajnom kreditnom institucijom;

3)         jedna je od tri najveće kreditne institucije u Republici Srbiji, prema ukupnoj vrednosti aktive;

4)         ukupna vrednost njene aktive na pojedinačnoj osnovi ili, ako je primenjivo, na konsolidovanoj osnovi iznosi 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti ili više.

72)       Sistemski rizik je rizik od poremećaja u finansijskom sistemu koji bi mogao da ima ozbiljne negativne posledice na finansijski sistem i realnu ekonomiju.

73)       Sistemski značajna kreditna institucija je matična kreditna institucija iz Evropske unije, matični finansijski holding iz Evropske unije, matični mešoviti finansijski holding iz Evropske unije ili kreditna institucija čije pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada mogu dovesti do sistemskog rizika.

74)       Globalno sistemski značajna kreditna institucija (GSZ) je kreditna institucija koju je Narodna banka Srbije utvrdila kao globalno sistemski značajnu u skladu sa propisima kojima se uređuju zaštitni slojevi kapitala.

75)       Ostala sistemski značajna kreditna institucija (OSZ) je kreditna institucija koju je Narodna banka Srbije utvrdila kao sistemski značajnu za Republiku Srbiju u skladu sa propisima kojima se uređuju zaštitni slojevi kapitala.

76)       Globalno sistemski značajna kreditna institucija izvan EU je globalno sistemski značajna grupa kreditnih institucija ili kreditna institucija koja nije globalno sistemski značajna kreditna institucija, a nalazi se na spisku koji redovno objavljuje i ažurira Odbor za finansijsku stabilnost.

77)       Rodno neutralna politika primanja je politika primanja koja se zasniva na principu jednakog plaćanja za jednak rad ili rad iste vrednosti za zaposlene muškarce i žene.

78)       Diskrecione penzijske pogodnosti jesu dodatne penzijske pogodnosti koje kreditna institucija daje zaposlenima na diskrecionoj osnovi, kao deo varijabilnog dela primanja tog zaposlenog, a koje ne uključuju obračunate doprinose koje kreditna institucija dodeljuje zaposlenom u okviru penzijskog plana.

79)       Kripto-imovina i usluge povezane sa kripto-imovinom imaju značenje u skladu sa Uredbom (EU) 2023/1114.

80)       Izloženost po osnovu kripto-imovine je pozicija bilansne aktive ili vanbilansna stavka koja se odnosi na kripto-imovinu i koja dovodi do kreditnog rizika, kreditnog rizika druge ugovorne strane, tržišnog rizika, operativnog rizika ili rizika likvidnosti.

81)       Klimatska neutralnost podrazumeva cilj smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte na minimum, u skladu sa nacionalnom strategijom održivog razvoja, ciljevima Zelenog sporazuma za Zapadni Balkan i obavezama iz Pariskog sporazuma, putem razvoja niskougljenične ekonomije, mera u energetici, industriji i upravljanju otpadom u Republici Srbiji.

82)       Rizici povezani sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem podrazumevaju bilo kakav negativan finansijski uticaj na instituciju koji proizlazi iz postojećeg ili budućeg uticaja faktora životne sredine, društva ili upravljanja na druge ugovorne strane kreditne institucije ili investiranu imovinu te institucije, a koji se ispoljavaju kroz tradicionalne kategorije finansijskih rizika.

83)       Potkapitalizovana kreditna institucija je kreditna institucija čiji je najmanje jedan pokazatelj iz člana 96. stav 1. ovog zakona niži od propisanog, odnosno čiji je kapital niži od propisanog u članu 95. ovog zakona, kao i kreditna institucija čiji je pokazatelj niži od onog koji je, u skladu s čl. 247. i 248. ovog zakona, odredila Narodna banka Srbije.

84)       Centralna druga ugovorna strana jeste pravno lice koje, usled položaja koje zauzima prema ugovornim stranama u ugovorima kojima se trguje na jednom ili više finansijskih tržišta, postaje kupac svakom prodavcu i prodavac svakom kupcu.

85)       Društvo za sekjuritizaciju je pravno lice koje nije kreditna institucija i koje je osnovano za obavljanje poslova jedne ili više sekjuritizacija, koje obavlja isključivo poslove koji se odnose na sekjuritizaciju, čija organizaciona struktura omogućava razdvajanje obaveza tog društva od obaveza kreditne institucije inicijatora i čiji vlasnici ili druga lica sa odgovarajućim pravima u tom društvu mogu da otuđe ili opterete ta prava bez ograničenja.

86)       Agencija za rejting je lice koje se bavi dodeljivanjem kreditnih rejtinga pravnim licima i/ili finansijskim instrumentima.

87)       Tehnika ublažavanja kreditnog rizika označava korišćenje instrumenata kreditne zaštite radi smanjenja kreditnog rizika kome je kreditna institucija izložena po osnovu jedne ili više izloženosti;

88)       Kapital kreditne institucije čini zbir osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, pri čemu osnovni kapital kreditne institucije čini zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala.

89)       Podobni kapital kreditne institucije je zbir osnovnog kapitala kreditne institucije i dopunskog kapitala kreditne institucije u iznosu do najviše jedne trećine njenog osnovnog kapitala.

90)       Regulisano tržište je višestrani sistem kojim upravlja, odnosno čije poslovanje vodi organizator tržišta koji unutar sistema spaja ili olakšava spajanje ponuda za kupovinu i ponuda za prodaju finansijskih instrumenata više zainteresovanih trećih lica u skladu sa svojim obavezujućim pravilima, na način koji dovodi do zaključenja ugovora u vezi sa finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje prema njegovim pravilima, odnosno sistemu, a koji ima dozvolu i redovno posluje u skladu sa propisima.

91)       Knjiga trgovanja su sve pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje kreditna institucija ima sa namerom trgovanja, ili radi zaštite pozicija koje ima sa namerom trgovanja.

92)       Finansijski instrument je:

1)         ugovor na osnovu koga jedna ugovorna strana stiče finansijsku imovinu, a druga ugovorna strana finansijsku obavezu ili vlasnički instrument;

2)         finansijski instrument u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

3)         izvedeni finansijski instrument;

4)         osnovni finansijski instrument i

5)         gotovinski instrument.

93)       Značajan ogranak je ogranak koji je taj status dobio u skladu sa čl. 296. i 297. ovog zakona.

94)       Restrukturiranje je primena instrumenata restrukturiranja i ovlašćenja za restrukturiranje kako bi se ostvario jedan ili više ciljeva restrukturiranja iz člana 337. stav 2. ovog zakona.

95)       Instrumenti restrukturiranja su instrumenti restrukturiranja iz člana 395. stav 1. ovog zakona.

96)       Ovlašćenja restrukturiranja su ovlašćenja iz čl. 376. do 388. ovog zakona.

97)       Prekogranična grupa je grupa čiji članovi obavljaju aktivnosti u više država članica.

98)       Član grupe je pravno lice koje je deo grupe.

99)       Vanredna javna finansijska podrška je državna pomoć u smislu propisa kojima se uređuje državnu pomoć ili bilo koja druga javna finansijska podrška na nadnacionalnom nivou koja bi, da je predviđena na nacionalnom nivou, predstavljala državnu pomoć, a koja se pruža kako bi se očuvala ili ponovo uspostavila održivost, likvidnost ili solventnost kreditne institucije ili lica iz člana 336. tač. 2) do 4) ovog zakona ili grupe čiji je deo takva institucija ili lice.

100)     Alternativna mera privatnog sektora je svaka podrška koja se ne kvalifikuje kao vanredna javna finansijska podrška.

101)     Hitna podrška za likvidnost je obezbeđenje finansijske podrške od strane centralne banke ili bilo koje druge podrške koja ima za rezultat povećanje novčanih sredstava centralne banke solventnoj finansijskoj instituciji ili grupi solventnih finansijskih institucija, koja se suočava sa privremenim problemima u vezi sa likvidnošću, pri čemu ta podrška nije deo monetarne politike.

102)     Sistemska kriza je poremećaj finansijskog sistema koji bi mogao imati ozbiljne negativne posledice po unutrašnje tržište i realni sektor, a sve vrste finansijskih posrednika, tržišta i infrastruktura mogu biti sistemski značajni u određeno meri.

103)     Kritične funkcije su aktivnosti, usluge ili poslovi čiji bi prekid obavljanja, na nacionalnom ili regionalnom nivou, verovatno doveo do poremećaja u pružanju neophodnih usluga realnom sektoru ili do ugrožavanja finansijske stabilnosti usled veličine, tržišnog učešća, internih i eksternih međupovezanosti, složenosti ili prekograničnih aktivnosti institucije ili grupe, a naročito uzimajući u obzir zamenljivost ovih aktivnosti, usluga ili poslova.

104)     Ključne poslovne linije su poslovne aktivnosti i povezane usluge koje predstavljaju značajan izvor prihoda, dobiti ili franšizne vrednosti za kreditnu instituciju ili grupu čiji je kreditna institucija deo.

105)     Uslovi za restrukturiranje su uslovi iz člana 370. stav 1. ovog zakona.

106)     Mera restrukturiranja je odluka o pokretanju postupka restrukturiranja nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. tač. 2) do 4) ovog zakona u skladu sa čl. 370. ili 371. ovog zakona, primena instrumenata restrukturiranja ili sprovođenje jednog ili više ovlašćenja za restrukturiranje.

107)     Plan restrukturiranja je pojedinačni plan restrukturiranja kreditne institucije izrađen u skladu sa članom 343. ovog zakona;

108)     Restrukturiranje grupe je:

         primena mera restrukturiranja na nivou matičnog društva ili kreditne institucije nad kojom se vrši nadzor na konsolidovanoj osnovi, ili

         koordinacija primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja od strane organa nadležnih za restrukturiranje prema članovima grupe koji ispunjavaju uslove za restrukturiranje.

109)     Plan restrukturiranja grupe je plan restrukturiranja grupe izrađen u skladu s čl. 345. i 346. ovog zakona.

110)     Organ nadležan za restrukturiranje je nacionalno telo koje je propisima određene države ovlašćeno da primenjuje instrumente i ovlašćenja restrukturiranja, kao i odgovarajuće telo Evropske unije sa ovakvim nadležnostima u skladu s propisima te unije, a organ nadležan za restrukturiranje u Republici Srbiji je Narodna banka Srbije.

111)     Organ nadležan za restrukturiranje grupe je organ nadležan za restrukturiranje iz države članice u kojoj se nalazi organ nadležan za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi.

112)     Program za restrukturiranje grupe je program izrađen za potrebe restrukturiranja grupe u skladu s članom 428. ovog zakona.

113)     Kolegijum za restrukturiranje je kolegijum uspostavljen u skladu s članom 422. ovog zakona radi obavljanja zadataka iz stava 1. tog člana.

114)     Instrument odvajanja imovine je mehanizam putem kojeg Narodna banka Srbije ili drugi nadležni organ za restrukturiranje prenosi imovinu, prava ili obaveze kreditne institucije u restrukturiranju na lice za upravljanje imovinom u skladu sa članom 400. ovog zakona.

115)     Lice za upravljanje imovinom je pravno lice koje ispunjava uslove utvrđene članom 400. stav 3. ovog zakona.

116)     Instrument raspodele gubitaka je mehanizam putem kojeg Narodna banka Srbije ili drugi nadležni organ za restrukturiranje vrši ovlašćenja za otpis i konverziju u vezi sa obavezama kreditne institucije u restrukturiranju u skladu sa članom 401. ovog zakona.

117)     Instrument prodaje poslovanja je mehanizam putem kojeg Narodna banka Srbije ili drugi nadležni organ za restrukturiranje ostvaruje prenos akcija ili drugih vlasničkih instrumenata koje je izdala kreditna institucija u restrukturiranju, ili imovine, prava ili obaveza kreditne institucije u restrukturiranju na kupca koji nije privremena kreditna institucija u skladu s članom 396. ovog zakona.

118)     Privremena kreditna institucija je pravno lice koje ispunjava uslove utvrđene članom 398. stav 3. ovog zakona.

119)     nstrument privremene kreditne institucije je mehanizam putem kojeg Narodna banka Srbije ili drugi nadležni organ za restrukturiranje obavlja prenos akcija ili drugih vlasničkih instrumenata koje je izdala kreditna institucija u restrukturiranju, ili imovine, prava ili obaveza kreditne institucije u restrukturiranju na privremenu kreditnu instituciju, u skladu sa članom 398. ovog zakona.

120)     Vlasnički instrumenti su akcije, drugi instrumenti koji daju pravo na vlasništvo, instrumenti koji se mogu konvertovati u akcije ili koji daju pravo na sticanje akcija ili drugih vlasničkih instrumenata, i instrumenti koji predstavljaju interese u akcijama ili drugim vlasničkim instrumentima.

121)     Dužnički instrumenti su:

         za potrebe člana 376. stav 1. tač. 7) i 10) ovog zakona, to su obveznice i drugi oblici prenosivog duga, instrumenti kojima se kreira ili potvrđuje dug i instrumenti koji daju pravo na sticanje dužničkih instrumenata i

         za potrebe člana 361. ovog zakona, obveznice i drugi oblici prenosivog duga, instrumenata kojima se kreira ili potvrđuje dug.

122)     Ovlašćenja za prenos su ovlašćenja navedena u članu 376. stav 1. tač 3) i

4) ovog zakona za prenos akcija, drugih vlasničkih instrumenata, dužničkih instrumenata, imovine, prava ili obaveza, ili prenos bilo koje kombinacije navedenih elemenata sa kreditne institucije koja se restrukturira na sticaoca.

123)     Ovlašćenja za otpis i konverziju su ovlašćenja iz čl. 392. stav 1. i 376. stav 1. tač 5) do 9) ovog zakona.

124)     Obezbeđena obaveza je obaveza kod koje je pravo poverioca na plaćanje ili drugu vrstu izvršenja obezbeđeno opterećenjem, zalogom ili založnim pravom, ili aranžmanima za obezbeđenje koji uključuju obaveze koje proističu iz repo transakcija i drugih aranžmana za finansijsko obezbeđenje s prenosom prava svojine.

125)     Obaveze podobne za raspodelu gubitaka su obaveze, uključujući obaveze neodređenog roka dospeća ili iznosa, i instrumenti kapitala koji ne ispunjavaju uslove za uključenje u obračun osnovnog akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala ili dopunskog kapitala i koji nisu izuzeti od primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu s članom 402. stav 1. ovog zakona.

126)     Podobne obaveze su obaveze podobne za raspodelu gubitaka koje ispunjavaju, u meri u kojoj je to primenljivo, uslove iz propisa iz člana 353., odnosno iz člana

358. ili člana 359. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, kao i instrumenti dopunskog kapitala sa preostalim rokom dospeća od najmanje godinu dana, u meri u kojoj ti instrumenti ne ispunjavaju uslove da budu uključeni u obračun dopunskog kapitala.

127)     Obaveze neodređenog roka dospeća ili iznosa su obaveze zasnovane na sadašnjim obavezama koje proističu iz prošlih događaja koji će rezultirati gubitkom, a čiji je rok dospeća ili iznos neizvestan.

128)     Podređene podobne obaveze su instrumenti koji ispunjavaju sve uslove iz člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013, osim uslova iz člana 72b st. 3. do 5. te uredbe.

129)     Relevantni instrumenti kapitala su instrumenti dodatnog osnovnog kapitala i instrumenti dopunskog kapitala;

130)     Stopa konverzije je faktor koji određuje broj akcija ili drugih vlasničkih instrumenata u koje će obaveza određene klase biti konvertovana, upućivanjem ili na pojedinačan instrument date klase ili na određenu jedinicu vrednosti potraživanja po osnovu duga.

131)     Pogođeni poverilac je poverilac čije potraživanje se odnosi na obavezu koja je umanjena ili konvertovana u akcije ili druge vlasničke instrumente primenom ovlašćenja za otpis ili konverziju u skladu sa primenom instrumenta raspodele gubitaka.

132)     Pogođeni akcionar je imalac vlasničkih instrumenata čiji vlasnički instrumenti su poništeni primenom ovlašćenja iz člana 376. stav 1. tačka 8) ovog zakona.

133)     Nadležni organ za otpis i konverziju je regulatorno telo u određenoj državi, koje je u skladu sa propisima te države, odgovorno za utvrđivanje da su ispunjeni uslovi za primenu ovlašćenja za otpis i konverziju.

134)     Sticalac je lice na koje se sa kreditne institucije u restrukturiranju prenose akcije, drugi vlasnički instrumenti, dužnički instrumenti, imovina, prava ili obaveze, ili bilo koja kombinacija navedenog.

135)     Poslovni dan je bilo koji dan osim subote, nedelje ili državnog praznika u Republici Srbiji ili drugoj relevantnoj državi članici.

136)     Pravo na raskid je pravo da se ugovor raskine, da se ubrza izmirenje obaveze, da se zatvore, prebiju ili netiraju obaveze ili bilo koja slična odredba kojom se suspenduje, menja ili gasi obaveza jedne ugovorne strane ili odredba koja sprečava nastanak obaveze koja bi inače nastala prema ugovoru.

137)     Lice za restrukturiranje je:

         pravno lice u odnosu na koje plan restrukturiranja grupe, izrađen u skladu s članom 345. ovog zakona, predviđa mere restrukturiranja ili

         kreditna institucija koja nije deo grupe, u odnosu na koju pojedinačni plan restrukturiranja izrađen u skladu s članom 343. ovog zakona, predviđa mere restrukturiranja.

138)     Lice za likvidaciju je pravno lice u okviru grupe za restrukturiranje koje nije lice za restrukturiranje u odnosu na koje plan restrukturiranja grupe ne predviđa primenu ovlašćenja za otpis i konverziju ili lice koje nije deo grupe za restrukturiranje za koje pojedinačni plan restrukturiranja predviđa da će se nad tim licem sprovesti postupak stečaja ili likvidacije u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija.

139)     Grupa za restrukturiranje je grupa koju čine lice za restrukturiranje i njegova zavisna društva koja nisu:

         sama po sebi lica za restrukturiranje,

         zavisna društva drugih lica za restrukturiranje ili

         lica sa sedištem u trećoj državi koja nisu uključena u grupu za restrukturiranje u skladu sa planom restrukturiranja i njihova zavisna društva.

140)     Postupak restrukturiranja iz treće države je mera preduzeta u skladu sa propisima treće države koja je uporediva, u pogledu ciljeva i očekivanih rezultata, sa merama restrukturiranja propisanim ovim zakonom.

141)     Relevantni organ iz treće države je organ iz treće države odgovoran za vršenje ovlašćenja nadzora i primenu mera restrukturiranja uporedivih sa onima koje obavlja Narodna banka Srbije u skladu sa ovim zakonom.

142)     Aranžman za finansiranje grupe je jedan ili više aranžmana za finansiranje uspostavljenih u državi članici u kojoj se nalazi organ nadležan za restrukturiranje grupe.

143)     Transakcija prenosa rizika je transakcija između dva člana grupe u cilju potpunog ili delimičnog prenosa rizika po osnovu druge transakcije u kojoj učestvuju jedan od članova iz te grupe i treće lice.

144)     Unutargrupna garancija je ugovor u kome jedan član grupe garantuje da će drugi član grupe ispuniti obaveze prema trećem licu.

145)     Aranžman za finansijsko obezbeđenje s prenosom prava svojine je aranžman za finansijsko obezbeđenje sa prenosom prava svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje.

146)     Sporazum o netiranju je sporazum u skladu s kojim više potraživanja ili obaveza može da se konvertuje u jedinstveno neto potraživanje, uključujući sporazume za konačno netiranje u skladu s kojima se, u slučaju događaja izvršenja (bez obzira na način i mesto definicije tog događaja) dospeće obaveza ugovornih strana ubrzava tako da ona dospevaju odmah ili se raskidaju, a u oba slučaja se konvertuju ili zamenjuju jednim neto potraživanjem, uključujući:

         odredbe o konačnom netiranju koje predstavljaju odredbe ugovora o finansijskom obezbeđenju ili ugovora koji uključuje finansijsko sredstvo obezbeđenja ili, u nedostatku takve odredbe, svaka zakonska odredba kojom se, u slučaju nekog događaja izvršenja izazvanog operacijom netiranja, usklađivanja ili na neki drugi način obaveze ugovornih strana ubrzavaju kako bi odmah dospele i kako bi se izrazile kao obaveza plaćanja iznosa koji predstavlja njihovu procenjenu trenutnu vrednost, ili se ukidaju i zamenjuju obavezom plaćanja tog iznosa, i/

         netiranje koje predstavlja konvertovanje u jedno neto potraživanje ili jednu neto obavezu potraživanja i dugovanja koja proizilaze iz naloga za prenos koje učesnik ili učesnici izdaju ili primaju od jednog ili više učesnika što dovodi do toga da se može imati samo neto potraživanje ili imati samo neto dugovanje.

147)     Sporazum o poravnanju je sporazum kojim se vrši poravnanje dva ili više potraživanja, odnosno obaveza između kreditne institucije u restrukturiranju i druge ugovorne strane.

148)     Finansijski ugovori obuhvataju sledeće ugovore i sporazume:

(1)        ugovore sa hartijama od vrednosti, uključujući:

         ugovore o kupovini, prodaji ili pozajmici hartija od vrednosti, skupa ili indeksa hartija od vrednosti;

 

         opcije na hartiju od vrednosti ili skup ili indeks hartija od vrednosti;

         repo ili obrnute repo transakcije bilo kojih takvih hartija od vrednosti, skupa ili indeksa;

(2)        robne ugovore uključujući:

         ugovore o kupovini, prodaji ili pozajmici robe ili skupa ili indeksa robe za buduću isporuku;

         opcije na robu ili skup ili indeks robe;

         repo ili obrnute repo transakcije bilo koje takve robe, skupa ili indeksa;

(3)        fjučers i forvard ugovore, uključujući ugovore (osim robnih ugovora) o kupovini, prodaji ili prenosu robe ili imovine bilo koje druge vrste, usluge, vlasnička i druga prava po dogovorenoj ceni na budući datum;

(4)        svop sporazume uključujući:

         svopove i opcije u vezi sa kamatnim stopama, spot ili drugim trgovanjem devizama, valutama, indeksima akcijskog kapitala ili akcijskim kapitalom, indeksom duga ili dugom, robnim indeksom ili robom, klimatske varijable, stope inflacije ili emisione jedinice;

         TRS derivate, CDS derivate ili kreditne svopove;

         bilo koje sporazume ili transakcije koji su slični sporazumima iz prve ili druge alineje ove tačke koji je predmet periodičnog trgovanja na tržištu svopova ili derivata;

(5)        sporazume o međubankarskim pozajmicama koji se zaključuju na najviše tri meseca;

(6)        standardizovane sporazume za bilo koje ugovore ili sporazume navedene u tačkama 1) do 5) ovog stava.

149)     Mera za sprečavanje krize je vršenje ovlašćenja za neposredno otklanjanje nedostataka ili smetnji za oporavak u skladu s članom 124. ovog zakona, vršenje ovlašćenja za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranja u skladu s čl. 350. ili 351. ovog zakona, primena mera rane intervencije u skladu s čl. 250. i 253. ovog zakona, uključujući meru uvođenja privremene uprave iz člana 252. ovog zakona ili vršenje ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona.

150)     Mera za upravljanje krizom je mera restrukturiranja ili imenovanje posebne uprave u skladu s članom 375. ovog zakona i preuzimanje kontrole nad kreditnom institucijom u restrukturiranju u skladu s članom 388. ovog zakona.

151)     Informaciono-komunikacioni sistem, u smislu ovog zakona, ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje informaciona bezbednost.

152)     Mrežni i informacioni sistem su:

1)         elektronske komunikacione mreže i usluge u smislu zakona koji uređuje elektronske komunikacije;

2)         svaki uređaj ili grupa povezanih ili srodnih uređaja, od kojih jedan ili više njih programski izvršava automatsku obradu digitalnih podataka; ili

3)         digitalni podaci koji se smeštaju, obrađuju, dobijaju ili prenose elementima opisanim u podtač. 1) i 2) ove tačke u svrhu njihovog rada, upotrebe, zaštite i održavanja.

Za potrebe stava 1. tačka 17) podtač. 1) i 4) ovog člana ukupan broj akcionara ili glasačkih prava članova u zavisnom pravnom licu umanjuje se za glasačka prava vezana za akcije koje drži samo zavisno pravno lice, zavisno pravno lice tog zavisnog pravnog lica ili lice koje deluje u svoje ime ali za račun tih pravnih lica.

Za utvrđivanje glasačkih prava i prava imenovanja i opoziva većine članova organa upravljanja u bilo kom zavisnom pravnom licu koje poseduje matično pravno lice uzimaju se u obzir ova prava koja direktno poseduje to matično pravno lice, ali i prava koja indirektno preko svojih drugih pravnih lica ili drugih povezanih lica poseduje matično pravno lice. Prava iz ovog stava se umanjuju za sledeće:

1)         prava u vezi sa akcijama, odnosno udelima koji se drže u korist lica koje nije ni matično, ni zavisno pravno lice tog matičnog pravnog lica; ili

2)         prava u vezi sa akcijama, odnosno udelima:

(1)        koji služe kao sredstvo obezbeđenja, pod uslovom da se ta prava koriste u skladu sa primljenim uputstvima u vezi s tim obezbeđenjem; ili

(2)        koje su u vezi sa odobravanjem kredita kao dela poslovnih aktivnosti zavisnog pravnog lica, pod uslovom da se glasačka prava izvršavaju u interesu lica koje pruža obezbeđenje.

Ako država direktno ili indirektno kontroliše, ili je direktno povezana sa više od jednog lica na način utvrđen u stavu 1. tačka 66) podtač. 1) i 2) ovog člana, kreditna institucija nije dužna da grupu koju čine država i ta lica tretira kao grupu povezanih lica, već okolnost da li postoji grupa povezanih lica koju čine država i druga pravna i fizička lica, kreditna institucija može procenjivati pojedinačno u odnosu na svako pojedinačno pravno i fizičko lice nad kojima država ima kontrolu, odnosno sa kojima je povezana, ali i u odnosu na sva pravna i fizička lica koja su kontrolisana, odnosno koja su povezana sa licima povezanim sa državom, u smislu tih podtačaka.

Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, smatraju se državom u smislu stava 4. ovog člana ako im se, u skladu sa propisima kojima je uređena adekvatnost kapitala kreditne institucije, dodeljuje ponder rizika države u kojoj su osnovane.

Izuzetno od stava 1. tačka 66) ovog člana, dva ili više fizičkih ili pravnih lica koja su zbog svoje direktne izloženosti centralnoj drugoj ugovornoj strani za potrebe kliringa povezana na način na način opisan u podtač. 1) i 2) ove tačke - ne smatraju se grupom povezanih lica.

Finansijski instrumenti iz stava 1. tačka 92) podtač. 1), 2) i 3) ovog člana smatraju se finansijskim instrumentima samo ako je njihova vrednost izvedena iz cene referentnog finansijskog instrumenta ili neke druge referentne stavke, stope ili indeksa.

Narodna banka Srbije može bliže urediti kriterijume za utvrđivanje da li su aktivnosti, usluge ili poslovi kritične funkcije iz stava 1. tačka 103) ovog člana, odnosno da li su poslovne aktivnosti i povezane usluge ključne poslovne linije iz stava 1. tačka 104) ovog člana.

Kreditna institucija (banka) sa sedištem u Republici Srbiji

Član 4.

Kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji osniva se kao banka sa sedištem u Republici Srbiji.

Bankom sa sedištem u Republici Srbiji, u smislu ovog zakona, smatra se akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za rad kao banka i koje je u roku propisanom članom 460. ovog zakona uskladilo svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona, kao i akcionarsko društvo koje je u skladu sa ovim zakonom dobilo dozvolu za rad kao kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji.

Pojam “banka” i pojam “kreditna institucija” ako ti pojmovi ne sadrže dodatak “iz države članice” ili “iz treće države”, koriste se kao sinonimi u smislu ovog zakona i odnose se na banku, odnosno kreditnu instituciju sa sedištem u Republici Srbiji.

Do pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, na kreditnu instituciju iz države članice primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na kreditnu instituciju iz treće države.

Poslovno ime banke sa sedištem u Republici Srbiji i neovlašćeno korišćenje reči “kreditna institucija” i “banka”

Član 5.

Banka sa sedištem u Republici Srbiji u svom poslovnom imenu mora imati reč ili deo reči “banka” ili odgovarajuću izvedenicu iz te reči na stranom jeziku sa istom osnovom.

Nijedno lice ne može u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti reči “banka”, “kreditna institucija” ili izvedenicu od tih reči, osim sledećih lica:

1)         banke sa sedištem u Republici Srbiji;

2)         kreditne institucije iz države članice koja neposredno pruža usluge na teritoriji Republike Srbije i ogranka kreditne institucije iz države članice i treće države preko koga ta kreditna institucija pruža usluge na teritoriji Republike Srbije;

3)         predstavništva kreditne institucije iz treće države i države članice koje obavlja poslove predstavništva na teritoriji Republike Srbije i

4)         drugog pravnog lica u skladu sa zakonom.

Usluge koje kreditna institucija može pružati

Član 6.

Kreditna institucija može da pruža bankarske usluge, osnovne finansijske usluge i dodatne finansijske usluge.

Bankarske usluge, u smislu ovog zakona, su primanje depozita i/ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja i odobravanje kredita za svoj račun.

Primanjem depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja ne smatraju se sredstva koja primaju:

1)         institucije elektronskog novca u vidu uplata koje se odmah zamenjuju za elektronski novac;

2)         Republika Srbija, autonomne  pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3)         udruženja u vidu članarina, dobrovoljnih priloga i sličnih bespovratnih sredstava;

4)         pravna lica koja nisu kreditne institucije na osnovu izdavanja dužničkih hartija od vrednosti, a kojima finansiraju obavljanje svoje pretežne delatnosti, pod uslovom da pretežna delatnost tog lica nije odobravanje zajmova;

5)         platne institucije od korisnika platnih usluga radi izvršavanja platnih transakcija, u skladu sa zakonom kojim su uređene platne usluge;

6)         pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom radi pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom, u skladu sa zakonom kojim je uređena digitalna imovina.

Kreditna institucija može, u skladu sa zakonom, obavljati sledeće osnovne finansijske usluge:

1)         primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja;

2)         odobravanje kredita,

3)         kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);

4)         finansijski lizing u skladu sa zakonom kojim   je uređen finansijski lizing;

5)         platne usluge, uključujući izdavanje i prihvatanje platnih kartica i drugih platnih instrumenata;

6)         izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);

7)         devizne, devizno-valutne i menjačke poslove, kao i trgovanje za

svoj račun ili račun klijenta instrumentima tržišta novca (čekovima, menicama, potvrdama o depozitu), prenosivim hartijama od vrednosti, finansijskim fjučersima i opcijama;

8)         usluge neposredno povezane sa poslovima kreditiranja;

9)         učestvovanje u izdavanju drugih instrumenata plaćanja osim instrumenata iz tačke 7) ovog stava i upravljanje tim instrumentima, u skladu sa zakonom;

10)       čuvanje i administriranje hartija od vrednosti;

11)       posredovanje pri zaključenju poslova na tržištu novca;

12)       učestvovanje u izdavanju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i pružanje usluga vezanih njihovo izdavanje, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala;

13)       upravljanje imovinom klijenata i savetovanje u vezi sa upravljanjem tom imovinom;

14)       poslove depozitara u skladu sa zakonima kojima se uređuju investicioni fondovi;

15)       savetovanje pravnih lica u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom i povezanim pitanjima, kao i savetovanje i usluge u vezi sa spajanjem i kupovinom poslovnih subjekata;

16)       izdavanje elektronskog novca,

17)       izdavanje tokena elektronskog novca, u skladu sa Uredbom (EU) 2023/1114;

18)       usluge povezane sa kripto-imovinom, u skladu sa Uredbom (EU) 2023/1114;

19)       investicione usluge i aktivnosti, kao i dodatne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, a koje nisu obuhvaćene tač. 1) do 15) ovog stava;

Kreditna institucija može, u skladu sa zakonom, obavljati sledeće dodatne finansijske usluge:

1)         poslove zastupanja i posredovanja u osiguranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;

2)         pružanje usluga upravljanja platnim sistemima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni sistem;

3)         trgovanje zlatom za svoj račun i račun klijenta, uključujući i posredovanje u trgovanju zlatom;

4)         poslove za koje je ovlašćena zakonom;

5)         usluge dostavljanja podataka, u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala;

6)         druge poslove čija je priroda, po načinu obavljanja i riziku kome je kreditna institucija izložena, srodna ili povezana sa osnovnim finansijskim uslugama, u smislu ovog člana, u skladu sa osnivačkim aktom i statutom kreditne institucije.

Dodatne finanijske usluge u smislu stava 5. ovog člana tač. 1) - 3), kreditna institucija može obavljati uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, a uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti propisuje Narodna banka Srbije.

Pravna lica koja pružaju finansijske usluge u skladu sa drugim zakonom smatraju se finansijskim institucijama u smislu ovog zakona.

Uzajamno priznate usluge, u smislu ovog zakona, su uzajamno priznate bankarske usluge iz stava 2. ovog člana i uzajamno priznate osnovne finansijske usluge iz stava 4. ovog člana.

Usluge koje može pružati samo kreditna institucija

Član 7.

Niko osim kreditne institucije ne može se baviti primanjem depozita ili ostalih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja.

Stav 1. ovog člana ne primenjuje se na:

1)         primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja od strane Narodne banke Srbije, Republike Srbije, njenih autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave;

2)         primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja od strane javnih međunarodnih tela čiji su članovi jedna ili više država članica;

3)         druge slučajeve propisane zakonom i

4)         druge slučajeve predviđene propisima Evropske unije ako su te usluge uređene i predmet su nadzora, u cilju zaštite deponenata i investitora.

Niko osim kreditne institucije ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom.

Zabrana pružanja drugih usluga

Član 8.

Kreditna institucija ne može pružati druge usluge osim pružanja bankarskih usluga i finansijskih usluga u skladu sa ovim zakonom.

Kreditne institucije koje na teritoriji Republike Srbije mogu pružati bankarske usluge

Član 9.

Na teritoriji Republike Srbije bankarske usluge može pružati:

1)         banka sa sedištem u Republici Srbiji;

2)         kreditna institucija iz države članice koja, u skladu sa ovim zakonom, ima ogranak u Republici Srbiji ili neposredno pruža usluge u Republici Srbiji i

3)         ogranak kreditne institucije iz treće države koji, u skladu sa ovim zakonom, ima saglasnost za pružanje bankarskih usluga na teritoriji Republike Srbije.

Ogranak društva sa sedištem u trećoj državi na teritoriji Republike Srbije može pružati samo uslugu iz člana 6. stav 4. tačka 1) ovog zakona.

Neposredno pružanje usluga

Član 10.

Smatra se da kreditna institucija iz države članice neposredno pruža uzajamno priznate usluge u smislu člana 6. stav 8. ovog zakona na teritoriji druge države članice, ako nema ogranak na teritoriji druge države članice, pri čemu:

1)         zaključuje pravne poslove čiji je predmet jedna ili više uzajamno priznatih usluga, ili

2)         ako fizičkom ili pravnom licu koje ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište na teritoriji druge države članice, ponudi tu uslugu preko svog zastupnika, posrednika ili na drugi način.

Neposrednim pružanjem uzajamno priznatih usluga smatra se pružanje uzajamno priznatih usluga od strane kreditnih institucija koje se ne vrši na redovnoj, učestaloj ili kontinuiranoj osnovi.

Oglašavanje

Član 11.

Kreditna institucija iz druge države članice može da oglašava svoje usluge putem sredstava javnog informisanja u Republici Srbiji pod istim uslovima koji se primenjuju na oglašavanje usluga koje vrše kreditne institucije iz Republike Srbije.

Registar kreditnih institucija i otvaranje filijale i drugog organizacionog oblika kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji

Član 12.

Narodna banka Srbije vodi registre:

1)         kreditnih institucija;

2)         ogranaka kreditnih institucija iz trećih država i država članica koji na teritoriji Republike Srbije obavljaju poslove iz člana 6. ovog zakona;

3)         ogranaka društva sa sedištem u trećoj državi koji pružaju uslugu iz člana 6. stav 4. odredba pod 1) ovog zakona i

4)         predstavništva kreditnih institucija iz drugih država.

Podaci sadržani u registrima iz stava 1. ovog člana dostupni su na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže uređuje sadržaj i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.

Kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji obaveštava Narodnu banku Srbije o otvaranju filijale ili drugog organizacionog oblika na teritoriji Republike Srbije najkasnije u roku od osam dana od dana njihovog otvaranja.

Kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji obaveštava Narodnu banku Srbije o zatvaranju filijale ili drugog organizacionog oblika na teritoriji Republike Srbije najkasnije 30 dana pre planiranog zatvaranja.

Primena zakona kojim se uređuju privredna društva

Član 13.

Odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva primenjuju se na kreditne institucije ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Zabrana povrede konkurencije

Član 14.

Na konkurenciju kreditnih institucija na finansijskom tržištu primenjuje se zakon kojim se uređuje zaštita konkurencije.

Upravni postupak

Član 15.

Narodna banka Srbije, u postupku utvrđenom ovim zakonom, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja kreditnih institucija, sprovodi restrukturiranje kreditne institucije i, na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima lica i odlučuje u drugim postupcima, u skladu sa ovim zakonom.

Na postupak iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

U postupku iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem. Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 3. ovog člana sud ne može rešiti upravnu stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrđena nadležnost Narodne banke Srbije.

Tužbom protiv rešenja o oduzimanju kreditnoj instituciji dozvole za rad, rešenja koje je Narodna banka Srbije donela u postupku restrukturiranja kreditne institucije mogu se tražiti samo utvrđenje nezakonitosti i poništaj tog rešenja, kao i naknada štete ako se ne traži u posebnom postupku.

Ako sud poništi rešenje iz stava 7. ovog člana - treća lica zadržavaju prava i obaveze koje su stekla na osnovu poništenog rešenja, a prava tužioca ograničavaju se na naknadu štete koja mu je pričinjena izvršenjem tog rešenja.

Dostavljanjem kreditnoj instituciji rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije koji su u vezi s vršenjem kontrole i restrukturiranjem kreditne institucije - smatra se da su oni dostavljeni i članovima organa upravljanja kreditne institucije i ne može se dokazivati suprotno.

Narodna banka Srbije može propisati obavezu kreditne institucije da obezbede uslove za prijem rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne banke Srbije u obliku elektronskih dokumenata.

Upotreba rodno osetljivog jezika

Član 16.

Pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.

Odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrđenih ovim zakonom

 Član 17.

Narodna banka Srbije, zaposleni u Narodnoj banci Srbije, lica koja je Narodna banka Srbije imenovala za privremene upravnike ili posebne upravnike, nezavisni procenitelj, kao i druga lica koja po rešenju Narodne banke Srbije ili na osnovu ovog zakona u postupku kontrole ili restrukturiranja kreditne institucije vrše dužnosti utvrđene ovim zakonom - ne odgovaraju za štetu koja nastane vršenjem tih dužnosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja dužnosti.

Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dužnostima koje ti zaposleni obavljaju na osnovu ovog zakona.

Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

Troškove zastupanja privremenog upravnika snosiće kreditna institucija, troškove zastupanja posebnog upravnika snosiće kreditna institucija u restrukturiranju ili privremena kreditna institucija, a troškove zastupanja članova organa upravljanja ili rukovodilaca privremene kreditne institucije ili lica za upravljanje imovinom snosiće ta privremena kreditna institucija ili to lice.

Ako je u odgovarajućem postupku pravnosnažnom odlukom utvrđeno da su lica iz stava 1. ovog člana pričinila štetu iz tog stava namerno ili krajnjom nepažnjom, ova lica su dužna da Narodnoj banci Srbije, odnosno banci ili pravnom licu iz stava 5. ovog člana nadoknade troškove zastupanja iz st. 3. do 5. ovog člana, kao i iznos isplaćene štete u skladu sa zakonom.

Glava II

OSNIVANjE KREDITNE INSTITUCIJE

Odeljak 1.

Pravna forma, osnivači, osnivački kapital, osnivački akt i statut

Pravna forma

Član 18.

Kreditna institucija se može osnovati kao akcionarsko društvo.

Osnivači kreditne institucije

Član 19.

Kreditnu instituciju mogu osnovati domaća i strana pravna i/ili fizička lica (osnivači kreditne institucije).

Osnivački kapital

Član 20.

Osnivači kreditne institucije obezbeđuju sredstva za osnivački kapital kreditne institucije koji predstavlja osnovni, tj. registrovani kapital u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava koji su u funkciji poslovanja kreditne institucije).

Novčani deo osnivačkog kapitala kreditne institucije ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.

Osnivači kreditne institucije ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital kreditne institucije.

Na procenu uloga u stvarima i pravima koji su u funkciji poslovanja kreditne institucije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na akcionarsko društvo.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način obezbeđivanja sredstava iz stava 1. ovog člana.

Akcije kreditne institucije

Član 21.

Za kreditnu instituciju koja se osniva, novčani deo osnivačkog kapitala iz člana 20. stav 3. ovog zakona mora biti u potpunosti uplaćen u novcu pre registracije kod organa nadležnog za registraciju privrednih subjekata.

Stav 1. ovog člana ne odnosi se na kreditnu instituciju koja se osniva u postupku sprovođenja restrukturiranja, kao i na kreditnu instituciju čiji se osnivački kapital povećao pretvaranjem relevantnih instrumenta kapitala, odnosno drugih obaveza podobnih za raspodelu gubitaka kreditne institucije u osnivački kapital u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Akcionari kreditne institucije su dužni da prilikom ostvarivanja akcionarskih prava postupaju u interesu kreditne institucije.

Nedozvoljeni poslovi radi sticanja akcija kreditne institucije

Član 22.

Pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije kreditne institucije radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija te kreditne institucije, lica koje u njoj ima učešće ili lica u kome će ta kreditna institucija imati znatno učešće, kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbeđenim na ovaj način ništavi su.

Osnivački akt

Član 23.

Osnivački akt kreditne institucije sadrži:

1)         poslovno ime i sedište pravnog lica osnivača kreditne institucije, odnosno lično ime i prebivalište fizičkog lica osnivača kreditne institucije;

2)         poslovno ime i sedište kreditne institucije;

3)         iznos ukupnog osnivačkog kapitala kreditne institucije u novčanom i nenovčanom obliku, kao i udeo svakog osnivača u tom kapitalu;

4)         rok do kog su osnivači kreditne institucije dužni da uplate novčana sredstva, odnosno da nenovčana sredstva prenesu u osnivački kapital kreditne institucije;

5)         prava, obaveze i odgovornosti osnivača kreditne institucije;

6)         broj akcija kreditne institucije i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase akcija koje je kreditna institucija ovlašćena da izda, kao i prava iz akcija svake klase;

7)         poslove koje kreditna institucija obavlja;

8)         način pokrića gubitka kreditne institucije;

9)         način rešavanja sporova među osnivačima kreditne institucije;

10)       prava osnivača kreditne institucije u slučaju statusnih promena kreditne institucije;

11)       ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem kreditne institucije;

12)       druge elemente, odnosno podatke.

Narodna banka Srbije može propisati da osnivački akt kreditne institucije sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke.

Statut

Član 24.

Kreditna institucija ima statut.

Statut kreditne institucije sadrži:

1)         organizaciju i način poslovanja kreditne institucije;

2)         pitanja o kojima odlučuje skupština kreditne institucije;

3)         pitanja o kojima odlučuju drugi organi kreditne institucije, sastav i postupak odlučivanja ovih organa, kao i mandat članova tih organa;

4)         mere i odgovornost organa kreditne institucije za obezbeđenje likvidnosti i solventnosti kreditne institucije;

5)         prava, obaveze i odgovornost članova nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije i drugih lica koja su na višoj rukovodećoj poziciji u kreditnoj instituciji;

6)         ovlašćenje za potpisivanje i zastupanje kreditne institucije;

7)         način vršenja unutrašnje kontrole i unutrašnje revizije kreditne institucije;

8)         podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom kreditne institucije i način postupanja s tim podacima i ispravama;

9)         druge elemente, odnosno podatke.

Narodna banka Srbije može propisati da statut kreditne institucije sadrži i druge obavezne elemente, odnosno podatke.

Odeljak 2.

Dozvola za rad kreditne institucije

Zahtev za davanje dozvole za rad kreditne institucije

Član 25.

Dozvolu za rad kreditne institucije daje Narodna banka Srbije.

Osnivači kreditne institucije podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje dozvole za rad uz koji dostavljaju:

1)         ovlašćenje za lice sa kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku razmatranja zahteva za davanje dozvole za rad;

2)         dokumentaciju utvrđenu u stavu 10. ovog člana;

3)         zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća za lica koja stiču kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji, sa dokumentacijom u skladu sa članom 35. ovog zakona, a ako akcionari ne stiču kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji dokumentaciju za 20 najvećih akcionara;

4)         zahtev za davanje prethodne saglasnosti za predložene članove nadzornog odbora, sa dokumentacijom iz člana 171. stav 10. ovog zakona;

5)         zahtev za davanje prethodne saglasnosti za predloženog predsednika i članove izvršnog odbora, sa dokumentacijom iz člana 171. stav 10. ovog zakona;

6)         plan aktivnosti, u kome se navode vrste planiranih delatnosti i organizaciona struktura kreditne institucije, uključujući i naznaku matičnih društava, finansijskih holdinga i mešovitih finansijskih holdinga u okviru grupe, kao i opis sistema, procesa iz člana163. ovog zakona.

Ako kreditna institucija namerava da, pored bankarskih pruža i finansijske usluge, u zahtevu za davanje dozvole za rad navode se i vrste finansijskih usluga koje kreditna institucija namerava da pruža.

Ako kreditna institucija namerava da pruža dodatne finansijske usluge iz člana 6. stav 5. tač. 1) - 3) ovog zakona, dužna je da dostavi Narodnoj banci Srbije dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost uslova za pružanje tih usluga utvrđenih zakonom.

Narodna banka Srbije se pre davanja dozvole za rad savetuje i razmenjuje informacije sa nadležnim telom druge države članice ako je kreditna institucija:

1)         zavisno društvo kreditne institucije koja je dobila dozvolu za rad u toj drugoj državi članici;

2)         zavisno društvo matičnog društva kreditne institucije koja je dobila dozvolu za rad u toj drugoj državi članici, ili

3)         pod kontrolom istih fizičkih ili pravnih lica, koje kontrolišu kreditnu instituciju koja je dobila dozvolu za rad u toj drugoj državi članici.

Narodna banka Srbije se pre davanja dozvole za rad savetuje i razmenjuje informacije sa nadležnim telom druge države članice koje je odgovorno za nadzor nad društvima za osiguranje ili investicionim društvima u toj državi članici, ako je kreditna institucija:

1)         zavisno društvo društva za osiguranje ili investicionog društva koje ima dozvolu za rad u Evropskoj Uniji;

2)         zavisno društvo matičnog društva društva za osiguranje ili investicionog društva koje ima dozvolu za rad u Evropskoj Uniji; ili

3)         pod kontrolom istih fizičkih ili pravnih lica, koji kontrolišu društvo za osiguranje ili investiciono društvo koje ima dozvolu za rad u Evropskoj Uniji.

Narodna banka Srbije se pre davanja dozvole za rad savetuje i razmenjuje informacije sa nadležnim telima države članice, u skladu sa članom 40. ovog zakona, a naročito u odnosu na podobnost sticalaca kvalifikovanog učešća i poslovnu reputaciju, odgovarajuće sposobnosti i iskustvo članova organa upravljanja u okviru iste grupe.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti za krivična i druga kažnjiva dela fizičkih i pravnih lica čiju poslovnu reputaciju ocenjuje pri odlučivanju o zahtevu za davanje dozvole za rad kreditne institucije, kao i podatke o tome da li se protiv tih lica vode krivični postupci i drugi postupci za kažnjiva dela, pribavi iz kaznene ili druge odgovarajuće evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da podatke iz stava 8. ovog člana pribavi i iz Evropskog sistema kaznenih evidencija, kao i da podatke o sankcijama izrečenim osnivačima kreditne institucije koji podnose zahtev iz stava 2. tog člana pribavi iz evidencije Evropskog organa za bankarstvo.

Bližu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za davanje dozvole za rad kreditne institucije propisuje Narodna banka Srbije.

Posebni zahtevi za davanje dozvole za rad kreditne institucije

Član 26.

Privredno društvo iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona, koje ima dozvolu za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, dužno je da podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje dozvole za rad u skladu sa članom 25. ovog zakona, najkasnije na dan kada:

1)         prosek mesečne ukupne aktive izračunat za period od 12 uzastopnih meseci tog društva iznosi najmanje 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti; ili

2)         je prosek ukupne mesečne aktive izračunat za period od 12 uzastopnih meseci tog društva manji od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti, a društvo je deo grupe u kojoj ukupna vrednost aktive na konsolidovanoj osnovi svih društava u toj grupi sa sedištem u Evropskoj Uniji, odnosno u Republici Srbiji, uključujući i njihove ogranke i zavisna društva sa sedištem u trećoj državi, koja pojedinačno imaju ukupnu aktivu manju od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti i obavljaju delatnosti pružanja usluga trgovanja za svoj račun ili usluga sprovođenja ponude, odnosno prodaje finansijskih instrumenata sa obavezom otkupa, iznosi najmanje 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu se oba iznosa izračunavaju kao prosek za period od 12 uzastopnih meseci.

Do dobijanja dozvole za rad u skladu sa ovim zakonom, privredno društvo iz stava 1. ovog člana može da nastavi sa obavljanjem delatnosti za koje je dobilo dozvolu za rad na osnovu zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Narodna banka Srbije može na zahtev privrednog društva iz stava 1. ovog člana i obaveštenja organa nadležnog za tržište kapitala, ako je primenjivo, izuzeti to društvo od obaveze dobijanja dozvole za rad kao kreditna institucija, uzimajući u obzir, najmanje sledeće:

1)         ako je društvo deo grupe, organizacionu strukturu grupe, praksu knjiženja koja preovlađuje u grupi i raspodelu aktive u grupi;

2)         prirodu, obim i složenost aktivnosti koje to društvo obavlja u Republici

Srbiji;

3)         prirodu, obim i složenost aktivnosti koje to društvo obavlja u Evropskoj

Uniji kao celini;

4)         značaj i sistemski rizik koje aktivnosti tog društva predstavljaju za Republiku Srbiju;

5)         značaj i sistemski rizik koje aktivnosti tog društva predstavljaju u Evropskoj Uniji kao celini.

Po primljenom zahtevu društva iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije je dužna da o tome obavesti Evropski organ za bankarstvo, radi pribavljanja mišljenja tog organa.

Narodna banka Srbije je dužna da pri donošenju odluke iz stava 3. ovog člana, uzme u obzir mišljenje iz stava 4. ovog člana, kao i da obrazloži svako odstupanje od tog mišljenja i o konačnoj odluci obavesti Evropski organ za bankarstvo.

O izuzimanju od obaveze dobijanja dozvole za rad kao kreditna institucija, Narodna banka Srbije obaveštava podnosioca zahteva iz stava 3. ovog člana.

Narodna banka Srbije preispituje odluku kojom odobrava izuzeće iz stava 3. ovog člana, svake treće godine.

Narodna banka Srbije može bliže propisati kriterijume koji se uzimaju u obzir prilikom odlučivanja o zahtevu za izuzeće iz stava 3. ovog člana.

Odlučivanje o zahtevu

Član 27.

Narodna banka Srbije o zahtevu iz člana 25. ovog zakona odlučuje u roku od šest meseci od dana prijema zahteva, a ako je zahtev neuredan u roku od šest meseci od dana prijema urednog zahteva i podnosiocu zahteva dostavlja to rešenje uz navođenje razloga za takvu odluku.

Narodna banka Srbije odluku o zahtevu iz člana 25. ovog zakona u svakom slučaju donosi u roku od 12 meseci od dana prijema ovog zahteva.

Ako Narodna banka Srbije ne donese rešenje u roku iz ovog člana, upravni spor se može pokrenuti pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi.

Usvajanje zahteva

Član 28.

Narodna banka Srbije usvaja zahtev i daje dozvolu za rad kreditne institucije ako:

1)         za lica koja stiču kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji, odnosno za 20 najvećih sticalaca - ako nijedno lice ne stiče kvalifikovano učešće, ne postoje razlozi za odbijanje zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća iz člana 42. ovog zakona;

2)         lica predložena za članove nadzornog odbora kreditne institucije ispunjavaju uslove za davanje prethodne saglasnosti iz člana 171. ovog zakona;

3)         lica predložena za predsednika i članove izvršnog odbora kreditne institucije ispunjavaju uslove za davanje prethodne saglasnosti iz člana 180. ovog zakona;

4)         kreditna institucija ima osnivački kapital u iznosu od najmanje 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.

5)         kreditna institucija će voditi poslovanje sa teritorije Republike Srbije i imati sedište u Republici Srbiji;

6)         iz dokumentacije i drugih činjenica proizilazi da je kreditna institucija kadrovski, organizaciono i tehnički osposobljena za pružanje bankarskih i/ili finansijskih usluga na način i u obimu predviđenim planom aktivnosti;

7)         zbog bliske povezanosti kreditne institucije sa drugim pravnim i fizičkim licima, kontrola kreditne institucije u skladu sa ovim zakonom neće biti otežana ili onemogućena;

8)         iz zahteva i podnete dokumentacije proizilazi da kreditna institucija ima uspostavljene sisteme upravljanja u skladu sa članom 163. ovog zakona;

9)         zbog bliske povezanosti kreditne institucije sa pravnim i fizičkim licima iz trećih država, kontrola kreditne institucije u skladu sa ovim zakonom neće biti otežana, jer propisi tih država ne predstavljaju prepreku za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije, a ne postoje ni drugi razlozi zbog kojih nije moguće ili je otežano sprovesti kontrolu;

10)       odredbe osnivačkog akta i statuta kreditne institucije nisu u suprotnosti s odredbama ovoga zakona ili odredbama propisa donetih na osnovu ovoga zakona ili drugih propisa;

11)       kreditna institucija će biti organizovana u skladu s ovim zakonom, odnosno obezbeđeni su uslovi za poslovanje kreditne institucije utvrđeni ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovoga zakona ili drugim propisima;

12)       iz zahteva i podnete dokumentacije proizilazi da kreditna institucija ispunjava uslove za pružanje bankarskih i/ili finansijskih usluga na koje se odnosi zahtev za davanje dozvole za rad utvrđene ovim zakonom;

13)       iz zahteva i podnete dokumentacije proizlazi da sistemi i procesi iz člana 163. ovog zakona omogućavaju delotvorno i efikasno upravljanje rizicima.

Narodna banka Srbije u postupku odlučivanja o zahtevu za davanje dozvole za rad kreditne institucije zahtev neće ceniti sa aspekta ekonomskih potreba tržišta.

U postupku odlučivanja o zahtevu za davanje dozvole za rad privrednog društva iz člana 26. ovog zakona, Narodna banka Srbije uzima u obzir i podatke na osnovu kojih je to privredno društvo dobilo dozvolu za rad u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Ako Narodna banka Srbije da dozvolu za rad kreditne institucije, smatra se da je licima koja stiču kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji dala prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća iz člana 33. stav 1. ovog zakona, kao i da je za lica predložena za članove nadzornog i izvršnog odbora dala saglasnost iz člana 172. odnosno člana 180. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da uslovi za davanje dozvole za rad nisu ispunjeni, odbiće zahtev.

Rešenje o davanju dozvole za rad kreditne institucije objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 29.

Rešenjem o davanju dozvole za rad kreditne institucije utvrđuju se usluge koje kreditna institucija može da pruža.

Pored usluga utvrđenih rešenjem o davanju dozvole za rad, kreditna institucija može da pruža i usluge iz člana 6. ovog zakona koje nisu utvrđene rešenjem o davanju dozvole za rad, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, odnosno drugog nadležnog organa, u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije će odbiti davanje prethodne saglasnosti za pružanje usluga iz stava 2. ovog člana ako:

1)         iz dokumentacije i drugih poznatih činjenica proizlazi da kreditna institucija ne ispunjava tehničke, kadrovske, organizacione ili ostale uslove za pružanje finansijske usluge;

2)         Narodna banka Srbije je izrekla kreditnoj instituciji mere, a uvođenje nove usluge moglo bi negativno uticati na sprovođenje tih mera;

3)         pružanje finansijske usluge nije ekonomski opravdano, ili

4)         kreditna institucija ne ispunjava posebne uslove koji su, u pogledu finansijskih usluga, predviđeni njenim planom aktivnosti ili druge propisane uslove.

Data saglasnost Narodne banke Srbije iz stava 2. ovog člana smatra se sastavnim delom dozvole za rad kreditne institucije.

Osnivačka skupština

Član 30.

Osnivačka skupština kreditne institucije održava se posle prijema rešenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad kreditne institucije, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog prijema.

Osnivačku skupštinu čine osnivači kreditne institucije.

Na osnivačkoj skupštini osnivači kreditne institucije donose odluku kojom se konstatuje da su osnivači doneli statut kreditne institucije, da su izabrali predsednika i članove nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije i da su usvojeni akti i odluke kreditne institucije koji su dostavljeni Narodnoj banci Srbije uz zahtev za davanje dozvole za rad kreditne institucije.

Osnivači kreditne institucije dužni su da odluku osnivačke skupštine iz stava 3. ovog člana dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana održavanja osnivačke skupštine.

Registracija

Član 31.

Osnivači kreditne institucije dužni su da prijavu za upis kreditne institucije u registar privrednih subjekata podnesu najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja osnivačke skupštine kreditne institucije.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se rešenje Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad kreditne institucije.

Kreditna institucija stiče svojstvo pravnog lica momentom upisa u registar privrednih subjekata.

Osnivači kreditne institucije dužni su da rešenje o upisu u registar privrednih subjekata dostave Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog rešenja.

Ako se u postupku utvrđenom zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata utvrdi ništavost registracije osnivanja kreditne institucije, ova ništavost nema pravno dejstvo na pravne poslove te kreditne institucije sa savesnim trećim licima.

Ako se utvrdi ništavost registracije osnivanja kreditne institucije, osnivači kreditne institucije postaju solidarno odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca te kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da otpočne obavljanje delatnosti najkasnije u roku od 12 meseci od dana dobijanja dozvole za rad.

Saglasnosti

Član 32.

Narodna banka Srbije o zahtevima za davanje saglasnosti odlučuje u roku od 60 dana od dana uredno podnetog zahteva za davanje saglasnosti, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Bližu dokumentaciju koja se prilaže uz zahteve iz stava 1. ovog člana može propisati Narodna banka Srbije.

Odeljak 3.

Akcionari kreditne institucije

Saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća

Član 33.

Pravno ili fizičko lice ili lica koja zajednički deluju, a koji nameravaju, direktno ili indirektno, steći pojedinačno ili zajednički kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo koje mu omogućava da ostvari najmanje 10% glasačkih prava u kreditnoj instituciji (u daljem tekstu: potencijalni sticalac), dužni su da Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća.

Pravno ili fizičko lice i lica koja zajednički deluju, koji su dobili saglasnost Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji, mogu steći učešće u visini utvrđenoj tom saglasnošću.

Lice koje ima kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji ne sme bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije da, direktno ili indirektno, poveća kvalifikovano učešće do nivoa koji je jednak ili veći od 20%, 33% odnosno 50% učešća u kapitalu, odnosno glasačkim pravima u toj kreditnoj instituciji ili onda kada tim sticanjem ili povećanjem kvalifikovanog učešća kreditna institucija postane zavisno društvo sticaoca.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, za lice koje nije potencijalni direktni sticalac kvalifikovanog učešća kao ni potencijalni krajnji sticalac kvalifikovanog učešća, zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji može da podnese krajnji sticalac kvalifikovanog učešća.

Ako je podnosilac zahteva za davanje prethodne saglasnosti iz stava 1. ovog člana kreditna institucija, odnosno lice iz finansijskog sektora iz druge države članice ili iz treće države, Narodna banka Srbije tu saglasnost daje pod uslovom:

1)         da kontrolu, odnosno nadzor na konsolidovanoj osnovi tog podnosioca regulatorno telo matične države vrši na način koji zadovoljava propisane uslove Narodne banke Srbije;

2)         da postoji odgovarajuća saradnja Narodne banke Srbije s regulatornim telom matične države podnosioca;

3)         da su ispunjeni drugi uslovi koje propiše Narodna banka Srbije.

Uslove pod kojima međunarodna finansijska organizacija može steći vlasništvo iz stava 1. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Rešenjem kojim daje saglasnost iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije određuje i da podnosilac zahteva može steći kvalifikovano učešće za koje je data ta saglasnost u roku od 12 meseci od dana dostavljanja tog rešenja i da o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, najkasnije u roku od 15 dana od dana sticanja.

Ako lice koje je dobilo saglasnost nije steklo kvalifikovano učešće u roku iz stava 7. ovog člana, može najkasnije 15 dana pre isteka tog roka da podnese Narodnoj banci Srbije obrazloženi zahtev za produženje tog roka.

Rok iz stava 7. ovog člana može se produžiti za najduže šest meseci.

Na utvrđivanje visine kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala.

Prilikom utvrđivanja visine kvalifikovanog učešća ne uračunavaju se glasačka prava ili akcije koje su kreditne institucije stekle pružanjem investicione usluge za realizaciju ponude odnosno prodaje finansijskih instrumenata uz obavezu otkupa, pod uslovom da se ta prava ne koriste za ostvarivanje uticaja na upravljanje emitentom i ako se te akcije ne drže duže od godinu dana od dana sticanja.

Kreditna institucija Narodnu banku Srbije obaveštava o sticanju direktnog ili indirektnog vlasništva u kreditnoj instituciji koje sticaocu omogućava 5% i više od 5% glasačkih prava u roku od pet radnih dana od dana saznanja za to sticanje.

Obaveštenje o sticanju direktnog ili indirektnog vlasništva iz stava 12. ovog člana naročito sadrži podatke o identitetu sticaoca, procentu stečenih glasačkih prava i datumu tog sticanja.

Posebni slučajevi sticanja ili povećanja kvalifikovanog učešća

Član 34.

Akcionari kreditne institucije kod kojih nakon sticanja učešća u kreditnoj instituciji nastane zajedničko delovanje, zbog kojeg postanu sticaoci 10%, 20%, 33%, odnosno 50% ili više učešća u kapitalu, odnosno glasačkim pravima u kreditnoj instituciji, dužni su da podnesu zahtev za davanje saglasnosti u skladu sa članom 33. ovog zakona u roku od 30 dana od dana sticanja.

Ako se učešće lica ili lica koja zajednički deluju, zbog smanjenja osnivačkog kapitala kreditne institucije ili drugih razloga na koje nisu mogla uticati, poveća tako da postane jednako ili veće od 10%, 20%, 33% ili 50% učešća u kapitalu odnosno glasačkim pravima u kreditnoj instituciji, dužno je da podnese zahtev za dalje sticanje učešća u kapitalu ili glasačkim pravima u roku od 30 dana od dana kad je saznalo ili moralo saznati da se njegovo učešće povećalo zbog delovanja kreditne institucije.

Na sticaoca kvalifikovanog učešća iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje sticanje kvalifikovanog učešća.

Izuzetno od člana 33. stav 2. ovog zakona i stava 1. ovog člana, lica za koja su se stekli uslovi iz člana 36. ovog zakona, a koja smatraju da zajedničko delovanje ne postoji, dužna su da Narodnoj banci podnesu zahtev za utvrđivanje nepostojanja zajedničkog delovanja.

Ako Narodna banka Srbije na osnovu zahteva iz stava 4. ovog člana rešenjem utvrdi da ne postoji zajedničko delovanje lica iz člana 36. ovog zakona, ta lica nisu dužna da podnesu zahtev za davanje saglasnosti u skladu sa članom 33. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije, na osnovu zahteva iz stava 4. ovog člana, rešenjem utvrdi da postoji zajedničko delovanje:

1)         lica iz člana 33. stav 2. ovog zakona koja zajednički deluju dužna su da pre sticanja kvalifikovanog učešća podnesu zahtev za davanje saglasnosti u skladu sa članom 33. ovog zakona;

2)         lica iz stava 1. ovog člana koja zajednički deluju dužna su da podnesu zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u roku od 30 dana, od dana dostavljanja rešenja o postojanju zajedničkog delovanja.

Na lica koja ne podnesu zahtev iz st. 1, 2. i 6. ovog člana u propisanom roku, primenjuju se odredbe čl. 44. i 45. ovog zakona.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća

Član 35.

Uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji prilaže se dokumentacija o ispunjavanju uslova za sticanje kvalifikovanog učešća iz člana 41. stav 3. ovog zakona.

Zajedničko delovanje

Član 36.

Zajedničko delovanje postoji kada dva ili više fizičkih i pravnih lica na osnovu međusobnog izričitog ili prećutnog, pisanog ili usmenog sporazuma čiji je cilj sticanje akcija sa pravom glasa, korišćenje glasačkog prava u određenom licu ili usaglašeno preduzimaju druge radnje u cilju vršenja zajedničkog uticaja na upravljanje ili poslovanje tog lica, pri čemu se smatra da zajednički deluju:

1)         pravna lica i fizička i/ili pravna lica kada jedno od tih lica direktno ili indirektno kontroliše drugo ili druga pravna lica;

2)         akcionari koji postignu sporazum o pitanjima korporativnog upravljanja kojima se korporativno upravljanje kreditnom institucijom posebno uređuje;

3)         akcionari koji postignu sporazum o načinu ostvarivanja prava po osnovu akcija;

4)         članovi uže porodice;

5)         lica koja su članovi višeg rukovodstva, nadzornog ili izvršnog odbora u kreditnoj instituciji za koju se utvrđuje postojanje kvalifikovanog učešća, ili lica koja su ovlašćena da ih imenuju;

6)         pravna lica - članovi iste grupe društava;

7)         lica koja povezuju samo okolnosti u vezi sa sticanjem akcija, uključujući i korišćenje istih izvora finansiranja, a koje upućuju na usklađenost u sticanju akcija ili u zajedničkoj nameri tih lica za ostvarivanje prava glasa ili drugih prava u kreditnoj instituciji;

8)         lica koja su usklađeno ostvarila pravo glasa u kreditnoj instituciji za koju se utvrđuje postojanje kvalifikovanog učešća;

9)         članovi organa upravljanja društava koja deluju zajednički;

10)       članovi organa upravljanja i privredna društva u kojima su ta lica članovi organa upravljanja;

11)       lica koja učestvuju u upravljanju ili rukovođenju istim pravnim licem;

12)       lica koja imaju kontrolu nad istim pravnim licem;

13)       društvo za        upravljanje       investicionim   fondovima i svi investicioni fondovi kojima to društvo upravlja;

14)       lica koja su, u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, dužna da objave ponudu za preuzimanje kreditne institucije;

15)       lica za koja postoje okolnosti slične okolnostima iz tač. 1) do 14) ovog stava, ako te okolnosti upućuju na postojanje saradnje koja može da dovede do trajne i značajne promene u poslovnoj strategiji kreditne institucije;

16)       pravno lice i lica koja učestvuju u upravljanju ili rukovođenju tim pravnim licem ili društvom u kome ima znatno učešće;

17)       pravno lice i lica koja direktno imenuje i razrešava organ upravljanja ili rukovođenja tog pravnog lica ili društva u kome ima znatno učešće;

18)       pravno lice i zastupnici i likvidacioni upravnici tog pravnog lica ili društva u kome ima znatno učešće;

19)       davalac            i           primalac          kredita za        kupovinu          akcija            kreditne institucije;

20)       lice koje drugom licu omogućava da obezbedi sredstva za kupovinu akcija kreditne institucije i to drugo lice;

21)       vlastodavac i punomoćnik.

Radi sticanja vlasništva iz člana 33. stav 1. ovog zakona, lice nastupa kao jedan sticalac s drugim licem i kada između njih ne postoji veza iz stava 1. ove odredbe, ali svako to lice nastupa kao jedan sticalac s trećim istim licem, i to na neki od načina utvrđenih tač. od 1) do 21) tog stava.

Narodna banka Srbije bliže uređuje okolnosti koje upućuju na zajedničko delovanje iz st. 1. i 2. ove odredbe.

Postupak odlučivanja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća

Član 37.

Narodna banka Srbije, u roku od deset radnih dana od dana prijema zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća, podnosiocu zahteva izdaje pisanu potvrdu o prijemu zahteva.

U potvrdi iz stava 1. ovog člana konstatuje se da li je zahtev za davanje prethodne saglasnosti uredan.

Narodna banka Srbije pri izdavanju potvrde o prijemu urednog zahteva obaveštava podnosioca zahteva o danu isteka roka za odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti.

Ako zahtev iz stava 1. ovog člana nije uredan, Narodna banka Srbije će pozvati podnosioca zahteva da zahtev dopuni u primerenom roku.

Narodna banka Srbije će u roku od deset radnih dana od dana prijema dopunjenog zahteva izdati pisanu potvrdu u kojoj se konstatuje da je zahtev uredan i obavestiti podnosioca zahteva o danu isteka roka za odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti.

Urednim zahtevom iz stava 1. ovog člana smatra se zahtev uz koji je priložena dokumentacija iz člana 41. stav 3. ovog zakona.

Izuzetno, ako Narodna banka Srbije nakon izdavanja potvrde o prijemu urednog zahteva detaljnom analizom sadržaja priložene dokumentacije utvrdi nedostatke u dokumentaciji koji zahtev čine neurednim, može u roku iz stava 8. ovog člana da odbaci zahtev iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije će sprovesti postupak odlučivanja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća (u daljem tekstu: postupak odlučivanja) u roku od 60 radnih dana od dana dostavljanja potvrde o prijemu urednog zahteva.

Ako se u toku postupka odlučivanja na strani podnosioca zahteva pojave nove činjenice i okolnosti koje utiču na postupak, Narodna banka Srbije poništava potvrdu kojom je utvrđeno da je zahtev uredan i, u skladu sa stavom 4. ovog člana, poziva podnosioca zahteva da zahtev dopuni u primerenom roku.

Narodna banka Srbije u roku od dva radna dana od dana donošenja rešenja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća podnosiocu zahteva upućuje to rešenje sa obrazloženjem, pri čemu rok iz ovog stava mora biti u okviru roka iz stava 8. ovog člana.

Narodna banka Srbije može na zahtev podnosioca zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća, a čiji je zahtev za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća odbila, objaviti odgovarajuće saopštenje i navesti razloge odbijanja.

Ako Narodna banka Srbije o zahtevu iz stava 1. ovog člana ne odluči u roku iz stava 8. ovog člana, smatra se da je dala prethodnu saglasnost za sticanje, odnosno povećanje kvalifikovanog učešća.

Ako je Narodna banka Srbije primila dva ili više zahteva za sticanje kvalifikovanog učešća u istoj kreditnoj instituciji, prema svim potencijalnim sticaocima će se odnositi na jednak način.

Dodatni zahtevi u toku postupka odlučivanja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća

Član 38.

Tokom sprovođenja postupka odlučivanja, u roku od 50 radnih dana od dana dostavljanja potvrde o prijemu urednog zahteva za sticanje kvalifikovanog učešća, Narodna banka Srbije može u pisanoj formi da zahteva da podnosilac zahteva dostavi i dodatnu dokumentaciju koju Narodna banka Srbije oceni potrebnom za odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti, uključujući i podatke iz oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Podnosilac zahteva za sticanje kvalifikovanog učešća dužan je da traženu dokumentaciju dostavi u roku koji odredi Narodna banka Srbije, a koji ne može biti duži od 20 radnih dana od dana prijema zahteva Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana, s tim što u tom periodu ne teče rok iz člana 37. stav 8. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može naknadno da zatraži dopunu ili pojašnjenje dostavljene dokumentacije i podataka iz stava 1. ovog člana, s tim da taj zahtev ne utiče na produženje roka iz člana 37. stav 8. ovog zakona.

Narodna banka Srbije izdaje pisanu potvrdu o prijemu dokumentacije iz stava 1.     ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može da odredi rok do 30 radnih dana od dana prijema zahteva Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana ako potencijalni sticalac kvalifikovanog učešća:

1)         ima sedište odnosno prebivalište u trećoj državi,

2)         nije predmet kontrole u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje tržište kapitala, zakona kojim se uređuje obavljanje delatnosti osiguranja i zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom, ili

3)         nije predmet kontrole u skladu sa propisima države članice kojim se uređuje poslovanje kreditnih institucija, tržište kapitala, osiguranje i otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom.

Saradnja sa drugim organima nadležnim za nadzor u Republici Srbiji

Član 39.

Kada je potencijalni sticalac kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji investiciono društvo, ili društvo za upravljanje subjektima za zajednička ulaganja u prenosive hartije od vrednosti (u daljem tekstu: društvo za upravljanje UCITS-om) sa sedištem u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije pre odlučivanja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća podnosi zahtev organu koji je nadležan za nadzor nad potencijalnim sticaocem za davanje mišljenja u vezi sa potencijalnim sticanjem.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije u obrazloženju rešenja o davanju prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća navodi mišljenje organa nadležnog za nadzor.

Nadležni organi, bez odlaganja, razmenjuju informacije koje su nužne ili relevantne za odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća.

Saradnja sa nadležnim organima van Republike Srbije

Član 40.

Narodna banka Srbije, pre odlučivanja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji, pribavlja mišljenje nadležnog organa druge države članice ako je potencijalni sticalac:

1)         kreditna institucija, društvo za osiguranje i reosiguranje, investiciono društvo ili društvo za upravljanje UCITS-om, koje je dobilo odobrenje za rad u drugoj državi članici ili je za podnosioca zahteva nadležan drugi nadzorni organ;

2)         matično društvo kreditne institucije, društvo za osiguranje i reosiguranje, investiciono društvo ili društvo za upravljanje UCITS-om, koje je dobilo odobrenje za rad u drugoj državi članici ili je za podnosioca zahteva nadležan drugi nadzorni organ;

3)         fizičko ili pravno lice koje kontroliše kreditnu instituciju, društvo za osiguranje i reosiguranje, investiciono društvo ili društvo za upravljanje UCITS- om, koje je dobilo odobrenje za rad u drugoj državi članici ili je za podnosioca zahteva nadležan drugi nadzorni organ.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije u obrazloženju odluke o davanju prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća navodi mišljenja drugih nadležnih organa.

Nadležni organi, bez odlaganja, razmenjuju informacije koje su nužne ili relevantne za odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća.

Odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća

Član 41.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća Narodna banka Srbije ceni da li su ispunjeni uslovi podobnosti potencijalnog sticaoca i finansijskog stanja predloženog sticanja kvalifikovanog učešća na osnovu:

1)         poslovne reputacije podnosioca zahteva, pri čemu se ceni i poslovna reputacija svih njegovih akcionara i indirektnih sticalaca kvalifikovanog učešća, njegovih saradnika, kao i uticaj navedenih lica na potencijalnog sticaoca;

2)         poslovne reputacije, kvalifikacija (znanja i veština) i iskustva lica koja će biti predložena za članove organa upravljanja kreditne institucije, kao i njihovih saradnika;

3)         finansijskog stanja potencijalnog sticaoca, pri čemu ceni i finansijsko stanje njegovih akcionara, kao i indirektnih sticalaca kvalifikovanog učešća i njihov finansijski uticaj na potencijalnog sticaoca, naročito u odnosu na vrstu poslova koje obavlja kreditna institucija u kojoj se stiče kvalifikovano učešće;

4)         poslovnih aktivnosti podnosioca zahteva koji mogu izazvati značajan rizik za sigurno i zakonito upravljanje kreditnom institucijom;

5)         mogućnosti utvrđivanja izvora sredstava kojima podnosilac zahteva namerava da kupi akcije kreditne institucije;

6)         mogućnosti kreditne institucije da nakon sticanja nastavi da posluje u skladu sa ovim zakonom i ostalim propisima kojima se uređuje poslovanje kreditnih institucija, propisima kojima se uređuje poslovanje finansijskih konglomerata i propisima kojima se uređuje poslovanje institucija elektronskog novca, kao i mogućnosti sprovođenja efektivne kontrole, efektivne razmene informacija između nadležnih organa za nadzor i razgraničenja nadležnosti između nadležnih organa za nadzor u slučaju kada kreditna institucija postaje članica grupe;

7)         toga da li postoje indicije u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, da se u vezi sa predmetnim sticanjem sprovodi ili pokušava sprovesti pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje ili da predmetno sticanje može povećati rizik od pranja novca, finansiranja terorizma, ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje;

8)         drugih podataka koje je dostavio podnosilac zahteva.

Narodna banka Srbije ne zahteva prethodno ispunjenje uslova u vezi sa visinom učešća koje potencijalni sticalac namerava da stekne, niti procenjuje osnovanost zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća polazeći od ekonomskih potreba tržišta.

Narodna banka Srbije propisuje bliže kriterijume za procenu podobnosti i finansijskog stanja potencijalnog sticaoca, okolnosti na osnovu kojih se utvrđuje zajedničko delovanje, okolnosti na osnovu kojih se procenjuje postojanje značajnog uticaja, način utvrđivanja visine učešća potencijalnog indirektnog sticaoca, način podnošenja zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća.

Za potrebe ocene ispunjenosti uslova iz stava 1. tačka 7. ovog člana, Narodna banka Srbije pribavlja mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca, odnosno nadzornog organa u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Odbijanje zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje ili povećanje kvalifikovanog učešća

Član 42.

Narodna banka Srbije odbiće zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća ako na osnovu kriterijuma iz člana 41. ovog zakona oceni da nisu ispunjeni uslovi podobnosti predloženog sticaoca ili finansijskog stanja predloženog sticaoca kvalifikovanog učešća.

Prilikom ocene ispunjenosti uslova iz člana 41. stav 1. tačka 7. ovog zakona, Narodna banka Srbije uzima u obzir negativno mišljenje organa iz člana 41. stav 4. a koje je primila u roku od 30 radnih dana od dana podnošenja zahteva za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća.

Narodna banka Srbije može odbiti zahtev za davanje prethodne saglasnosti za predloženo sticanje kvalifikovanog učešća ako potencijalni sticalac ima sedište u trećoj državi koja je označena kao treća država koja ima strateške nedostatke u sistemu sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje ili u trećoj državi koja podleže merama ograničenja Evropske unije, ako oceni da te okolnosti utiču na sposobnost predloženog sticaoca kvalifikovanog učešća da uspostavi i sprovodi praksu i postupke u skladu sa zahtevima iz oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Ukidanje rešenja o davanju saglasnosti

Član 43.

Narodna banka Srbije ukida rešenje o davanju saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća ako:

1)         je saglasnost data na osnovu neistinitih i netačnih podataka lica koje je steklo kvalifikovano učešće;

2)         više nisu ispunjeni uslovi za davanje saglasnosti iz člana 41. stav 1. ovog zakona ili ako lice koje je dobilo saglasnost svoja prava koristi na način koji ugrožava stabilno poslovanje kreditne institucije;

3)         lice koje je steklo kvalifikovano učešće koristi svoj uticaj na način koji je suprotan dobrom, sigurnom i stabilnom upravljanju kreditnom institucijom ili ne postupa savesno i sa pažnjom dobrog privrednika;

4)         lice koje je steklo kvalifikovano učešće ne ispunjava svoje obaveze iz ovog zakona koje se odnose na kontrolu na konsolidovanoj osnovi, odnosno ako ne postupi u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije, ili

5)         lice koje je steklo kvalifikovano učešće ne ispunjava svoje obaveze iz ovog zakona koje se odnose na kontrolu na konsolidovanoj osnovi, odnosno ako ne postupi u skladu sa rešenjem organa druge države članice nadležnog za kontrolu na konsolidovanoj osnovi kojim se tom licu nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti.

Na lice kome je u skladu sa stavom 1. ovog člana ukinuto rešenje o davanju saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća primenjuju se odredbe člana 45. ovog zakona.

Pravne posledice nedozvoljenog sticanja

Član 44.

Ako lice bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, stekne direktno kvalifikovano učešće, odnosno vlasništvo u kreditnoj instituciji koje mu omogućava da ostvari najmanje 10% glasačkih prava, Narodna banka Srbije može

 

preduzeti odgovarajuće mere. Ako je lice ovo učešće, odnosno vlasništvo steklo bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, nezavisno od preduzimanja drugih mera i kazni propisanih ovim zakonom, Narodna banka Srbije naložiće rešenjem tom licu da otuđi vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u kreditnoj instituciji ili će proglasiti ništavim glasanja izvršena na osnovu tog vlasništva, kao i da utiče na upravljanje kreditnom institucijom ili na poslovnu politiku kreditne institucije, uz obavezu dostavljanja dokaza o izvršenom otuđenju vlasništva i sa podacima o kupcu, ako su poznati.

Ako lica koja zajednički deluju direktno steknu kvalifikovano učešće, odnosno vlasništvo u kreditnoj instituciji bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, bez obzira na to u kojem procentu svaki od njih ima pojedinačno učešće u kreditnoj instituciji i da li je to pojedinačno učešće kvalifikovano učešće, Narodna banka Srbije, nezavisno od preduzimanja drugih mera i kazni propisanih ovim zakonom, naložiće rešenjem tim licima da otuđe vlasništvo do nivoa koji zajednički ne prelazi kvalifikovano učešće za koje imaju odgovarajuću saglasnost Narodne banke Srbije, odnosno zabraniće im da posredno ili neposredno ostvaruju glasačka prava u kreditnoj instituciji, ili će proglasiti ništavim glasanja izvršena na osnovu tog vlasništva, kao i da utiču na upravljanje kreditnom institucijom ili na poslovnu politiku kreditne institucije, uz obavezu dostavljanja dokaza o izvršenom otuđenju vlasništva sa podacima o kupcu, ako su poznati.

U postupku donošenja rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije će tražiti izjašnjenje od svakog lica koje je steklo kvalifikovano učešće, kao i dostavljanje dokaza o izvršenom otuđenju vlasništva sa podacima o kupcu, ako su poznati.

Lica iz stava 2. ovog člana koja zajednički deluju mogu predložiti pojedinačne iznose za otuđenje vlasništva koji ne moraju biti proporcionalni ukupnom broju njihovih akcija.

Narodna banka Srbije će rešenjem iz stava 2. ovog člana naložiti otuđenje vlasništva svakom licu koje je steklo kvalifikovano učešće pojedinačno, i to u iznosu proporcionalnom ukupnom broju akcija koje zajednički imaju.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako lica koja su stekla kvalifikovano učešće podnesu predlog iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može naložiti otuđenje vlasništva svakom licu koje je steklo kvalifikovano učešće pojedinačno, u iznosu koji ne mora biti proporcionalan ukupnom broju njihovih akcija.

Narodna banka Srbije će rešenjem iz st. 1. i 2. ovog člana odrediti rok za prodaju, koji ne može biti kraći od tri meseca niti duži od devet meseci od dana donošenja rešenja.

Ako lice koje je vlasništvo iz st. 1. i 2. ovog člana steklo bez saglasnosti Narodne banke Srbije vlasništvo ne otuđi na način i u roku koje je utvrdila Narodna banka Srbije, pravni posao na osnovu koga je stečeno to vlasništvo ništav je.

O rešenjima iz st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije sačinjava javno saopštenje koje sadrži podatke o tim licima, vrsti povrede i obimu povrede (javna izjava), a koje objavljuje na svojoj internet stranici.

Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana Narodna banka Srbije bez odlaganja dostavlja licima iz st. 1. i 2. ovog člana, kreditnoj instituciji, Komisiji za hartije od vrednosti i Centralnom registru, depoa i kliringa hartija od vrednosti (Centralni registar).

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da su aktivnosti lica koje ima vlasništvo u kreditnoj instituciji, bez obzira na to da li ima i učešće u kreditnoj instituciji, povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje - shodno se primenjuju odredbe st. 1. do 10. ovog člana i člana 45. ovog zakona.

Na lice koje bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije poveća kvalifikovano učešće do nivoa propisanog članom 33. stav 3. ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe ovog člana.

Pravne posledice donošenja rešenja o otuđenju vlasništva

Član 45.

Od dana dostavljanja rešenja iz člana 44. st. 1. i 2. i člana 43. stav. 1. ovog zakona, licu koje je steklo kvalifikovano učešće zabranjeno je da ostvaruje prava iz akcija na osnovu kojih je to učešće stečeno, a za koje je naložena prodaja, a kvorum za punovažno odlučivanje i potrebna većina za donošenje odluka skupštine akcionara računaju se u odnosu na osnivački kapital umanjen za iznos akcija po osnovu kojih lice koje je steklo kvalifikovano učešće ne može ostvariti pravo glasa.

Kreditna institucija je dužna da:

1)         obezbedi da lice koje je steklo kvalifikovano učešće iz člana 44. st. 1. i

2. ovog zakona ne ostvaruje prava po osnovu vlasništva za koje mu je naloženo otuđenje;

2)         od prijema rešenja iz člana 44. st. 1. i 2. i člana 43. stav 1. ovog zakona do isteka naloženih rokova za prodaju akcija, mesečno izveštava Narodnu banku Srbije o svim promenama akcionara;

Rešenje iz člana 44. st. 1 i 2. i člana 43. stav 1. ovog zakona sadrži i konstataciju da lice koje je steklo kvalifikovano učešće ne može ostvariti prava po osnovu vlasništva za koje je naloženo otuđenje i da će dispozitiv tog rešenja biti javno objavljen.

Ako fizičko i pravno lice ili lica koja zajednički deluju indirektno steknu kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije, Narodna banka Srbije će rešenjem naložiti da se tako stečeno indirektno kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji smanji u roku iz člana 44. stav 7. ovog zakona.

Ostvarivanje imovinskih prava iz akcija iz stava 1. ovog člana suspenduje se dok te akcije na zakonit način ne stekne drugo lice.

Sticanje vlasništva bez saglasnosti

Član 46.

Ako lice pojedinačno ili neko od lica koja zajednički deluju stekne ili poveća vlasništvo iz člana 33. stav 1. ovog zakona nasleđivanjem, pravnim sledbeništvom, poklonom ili drugim sticanjem nezavisnim od volje sticaoca, dužno je da podnese zahtev za davanje saglasnosti za to sticanje u roku od 30 dana od dana kada je saznalo ili moralo saznati za sticanje ili da obavesti Narodnu banku Srbije da je otuđilo to vlasništvo.

Lice koje je vlasništvo steklo na način iz stava 1. ovog člana ne može vršiti nikakav uticaj na upravljanje kreditnom institucijom u kojoj je steklo vlasništvo ili na poslovnu politiku te kreditne institucije, niti može ostvarivati glasačka prava po osnovu tog vlasništva dok ne dobije saglasnost Narodne banke Srbije na to sticanje.

Ako Narodna banka Srbije rešenjem odbije da dâ saglasnost za sticanje vlasništva iz stava 1. ovog člana, istim rešenjem će zabraniti licu iz tog stava raspolaganje svim pravima iz akcija na osnovu kojih je to vlasništvo stečeno i naložiti mu da to vlasništvo otuđi do nivoa i u roku određenim tim rešenjem.

Rešenje iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti i Centralnom registru.

Na sticaoca vlasništva iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje sticanje kvalifikovanog učešća.

Na lica koja ne podnesu zahtev iz stava 1. ovog člana u propisanom roku, primenjuju se odredbe čl. 44. i 45. ovog zakona.

Lice ovlašćeno za glasanje

Član 47.

Izuzetno od člana 45. stav 1. ovog zakona, ako bi lice koje je steklo kvalifikovano učešće bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije nakon smanjenja kvoruma za punovažno odlučivanje imalo većinu potrebnu za donošenje odluke na skupštini akcionara, Narodna banka Srbije može rešenjem imenovati lice koje će do dana prodaje akcija za koje je naložena prodaja ostvarivati sva upravljačka prava iz tih akcija (u daljem tekstu: lice ovlašćeno za glasanje).

Lice ovlašćeno za glasanje na skupštini akcionara glasa u skladu sa instrukcijama Narodne banke Srbije.

Privremena zabrana ostvarivanja prava glasa lica sa kvalifikovanim učešćem

Član 48.

Narodna banka Srbije može licu sa kvalifikovanim učešćem rešenjem privremeno zabraniti ostvarivanje prava glasa na skupštini akcionara ako postoji verovatnoća da će to lice koristiti svoj uticaj na način koji je suprotan dobrom, sigurnom i stabilnom upravljanju kreditnom institucijom ili da neće postupati sa pažnjom dobrog privrednika.

Privremena zabrana iz stava 1. ovog člana ne može trajati duže od 12 meseci.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije bez odlaganja dostavlja licu iz stava 1. ovog člana i kreditnoj instituciji.

Saopštenje o privremenoj zabrani iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet stranici.

Od dana dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana lice sa kvalifikovanim učešćem ne može ostvarivati pravo glasa po osnovu akcija koje prelaze nivo za koji nije potrebna saglasnost Narodne banke Srbije, a kvorum za punovažno odlučivanje i potrebna većina za donošenje odluka skupštine akcionara računa se u odnosu na osnivački kapital umanjen za iznos akcija na osnovu kojih lice sa kvalifikovanim učešćem ne može ostvariti pravo glasa.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da lice sa kvalifikovanim učešćem iz stava 1. ovog člana ne ostvaruje pravo glasa po osnovu akcija za koju je privremeno zabranjeno ostvarivanje prava glasa.

Ako bi nakon smanjenja kvoruma za punovažno odlučivanje lice sa kvalifikovanim učešćem, kojem je privremeno zabranjeno ostvarivanje prava glasa, imalo većinu potrebnu za donošenje odluke na skupštini akcionara, primenjuje se član 47. ovog zakona.

Promene u nivou kvalifikovanog učešća

Član 49.

Ako je lice koje je dobilo prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća donelo odluku da proda ili na drugi način otuđi svoje akcije čime bi se njegovo učešće smanjilo ispod nivoa za koju je dobilo saglasnost, ili bi kreditna institucija prestala da bude njegovo zavisno društvo, dužno je da o tome prethodno, pisanim putem obavesti Narodnu banku Srbije.

Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana, a koje je prodalo ili na drugi način otuđilo svoje akcije čime je njegovo učešće smanjeno ispod nivoa za koji je dobilo saglasnost, dužno je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u slučaju kada namerava da nakon isteka roka od 12 meseci od dana donošenja rešenja o davanju prethodne saglasnosti ponovo stekne kvalifikovano učešće u visini za koju je dobilo saglasnost.

Pravno lice koje ima kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji dužno je da Narodnu banku Srbije obavesti o učešću u postupku pripajanja, spajanja ili podele društva i o svakoj drugoj statusnoj promeni, u roku od osam dana od dana nastupanja te promene.

Ako lice iz stava 1. ovog člana pisanim putem ne obavesti Narodnu banku Srbije o smanjenju svog učešća na način propisan stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, nezavisno od preduzimanja drugih mera i kazni propisanih ovim zakonom može, na svojoj internet prezentaciji objaviti podatke o tom licu, vrsti povrede i obimu povrede (javna izjava).

Prestanak važenja saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća

Član 50.

Ako lice kojem je data prethodna saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća u roku iz člana 33. st. 7. i 9. ovog zakona ne stekne akcije kreditne institucije na osnovu kojih stiče najmanje 10% učešća u kapitalu odnosno glasačkim pravima kreditne institucije, ili ako ne ostvari efektivno vršenje uticaja, saglasnost prestaje da važi u celosti.

Ako lice koje je steklo kvalifikovano učešće u roku iz člana 33. st. 7. i 9. ovog zakona stekne najmanje 10% učešća u kapitalu odnosno glasačkim pravima u kreditnoj instituciji, a ne stekne u celosti učešće za koje je data saglasnost, saglasnost važi samo za deo do procenta iz člana 33. stav 3. ovog zakona koji je lice sa kvalifikovanim učešćem ostvarilo, a u preostalom delu saglasnost prestaje da važi.

Ako je lice koje je steklo kvalifikovano učešće u roku iz člana 49. stav 2. ovog zakona smanjilo učešće ispod nivoa za koje je dobilo saglasnost, na snazi ostaje saglasnost u delu koji prelazi procenat iz člana 33. stav 3. ovog zakona koji lice koje je steklo kvalifikovano učešće ima na dan isteka tog roka.

Ako je lice koje je steklo kvalifikovano učešće, smanjilo učešće ispod nivoa za koji je dobilo saglasnost, nakon isteka roka iz člana 33. st. 7. i 9. ovog zakona, na snazi ostaje saglasnost u delu koji prelazi procenat iz člana 33. stav 3. ovog zakona koji lice koje je steklo kvalifikovano učešće ima.

Zahtev za dostavljanje informacija

Član 51.

Ako postoje osnovi sumnje da je neko lice bez saglasnosti Narodne banke Srbije steklo vlasništvo iz člana 33. ovog zakona, Narodna banka Srbije može od tog lica ili matičnog društva tog lica, kao i od članova organa tih lica, zahtevati da joj dostave informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje saglasnosti.

Narodna banka Srbije može zahtevati da joj informacije i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana dostave i lica kojima je data saglasnost iz čl. 33. stav 1. i 46. stav 2. ovog zakona u roku važenja te saglasnosti, kao i posle sticanja vlasništva, a najmanje jednom godišnje.

Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da Narodnoj banci Srbije dostave podatke o novoimenovanim članovima organa upravljanja, o licu koje stekne učešće u tim licima, o novom ortaku (ortačko društvo) i o novom komplementaru (komanditno društvo) najkasnije u roku od pet radnih dana od dana imenovanja, odnosno od dana sticanja tog svojstva.

Kreditna institucija je dužna da najmanje jednom godišnje, kao i na zahtev Narodne banke Srbije ili u skladu s propisom Narodne banke Srbije - Narodnu banku Srbije obavesti o identitetu svih lica koja imaju vlasništvo u kreditnoj instituciji, kao i da dostavi podatke o visini njihovih udela.

Kreditna institucija je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti i o povećanju ili smanjenju učešća u kreditnoj instituciji u roku od pet radnih dana od dana saznanja za povećanje ili smanjenje.

Kreditna institucija je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti o promeni statusa lica povezanog s kreditnom institucijom u roku od pet radnih dana od dana saznanja za promenu.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način dostavljanja podataka iz ovog člana.

Saradnici

Član 52.

Saradnikom lica koje stiče ili ima učešće u kreditnoj instituciji smatra se:

1)         svako fizičko lice koje je član organa upravljanja ili drugo odgovorno lice u pravnom licu čiji je stvarni vlasnik lice koje ima ili stiče učešće u kreditnoj instituciji;

2)         svako fizičko lice koje je stvarni vlasnik pravnog lica u kome je lice koje ima ili stiče učešće u kreditnoj instituciji član organa upravljanja;

3)         svako fizičko lice koje s licem koje ima ili stiče učešće u kreditnoj instituciji - ima stvarno vlasništvo nad istim pravnim licem.

Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na saradnika osnivača, člana nadzornog i izvršnog odbora, kao i stvarnog vlasnika kreditne institucije.

Saradnici lica iz st. 1. i 2. ovog člana moraju imati dobru poslovnu reputaciju u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Provera podataka

Član 53.

Narodna banka Srbije može, radi pribavljanja podataka potrebnih za odlučivanje o zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća, da izvrši proveru podataka koje je dostavio podnosilac zahteva za sticanje kvalifikovanog učešća.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti potencijalnog sticaoca za krivična i druga kažnjiva dela, kao i podatke o tome da li se protiv tog lica vode krivični postupci i drugi postupci za kažnjiva dela, pribavi iz kaznene ili druge odgovarajuće evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije može da pribavi podatke iz stava 2. ovog člana i od Evropskog sistema kaznenih evidencija, a podatke o sankcijama izrečenim potencijalnom sticaocu i iz evidencija Evropskog organa za bankarstvo, ako je primenljivo.

Odeljak 4.

Sticanje ili otuđenje materijalnog učešća Obaveštenje o sticanju materijalnog učešća

Član 54.

Kreditna institucija, kao i finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona, koja namerava da, direktno ili indirektno, stekne materijalno učešće (u daljem tekstu: predloženi sticalac materijalnog učešća), dužna je da pisanim putem obavesti Narodnu banku Srbije o obimu nameravanog sticanja i dostavi podatke iz člana 56. st. 6. i 8. ovog zakona.

Materijalno učešće je učešće kreditne institucije, finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga u bilo kom pravnom licu od najmanje 15% podobnog kapitala te kreditne institucije, odnosno finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga.

Ako je predloženi sticalac materijalnog učešća kreditna institucija, prag iz stava 2. ovog člana primenjuje se i na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, i to na način da ako je prag premašen:

1)         samo na pojedinačnoj osnovi, predloženi sticalac materijalnog učešća sa sedištem u Republici Srbiji dužan je da o tome obavesti Narodnu banku Srbije, koja vrši procenu nameravanog sticanja;

2)         samo na pojedinačnoj osnovi, predloženi sticalac materijalnog učešća sa sedištem u drugoj državi članici dužan je da obavesti nadležni organ u toj državi članici, koji vrši procenu nameravanog sticanja;

3)         na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, predloženi sticalac materijalnog učešća je dužan da obavesti organe nadležne za kontrolu na potkonsolidovanoj i konsolidovanoj osnovi radi procene nameravanog sticanja.

Ako je predloženi sticalac materijalnog učešća finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona, prag iz stava 2. ovog člana primenjuje se na konsolidovanoj osnovi i organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi dužan je da izvrši procenu sticanja materijalnog učešća.

Narodna banka Srbije izdaje potvrdu o prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, podataka iz člana 56. st. 6. i 8. ovog zakona, odnosno o prijemu svakog dodatnog podatka koji su dostavljeni u skladu sa članom 55. stav 5. ovog zakona, bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset radnih dana od prijema obaveštenja, odnosno podataka.

Potvrda iz stava 5. ovog člana mora da sadrži i datum isteka perioda procene iz člana 55. stav 1. ovog zakona.

Period procene sticanja materijalnog učešća

Član 55.

Narodna banka Srbije je dužna da u roku od 60 radnih dana od dana dostavljanja potvrde iz člana 54. stav 5. ovog zakona, izvrši procenu sticanja materijalnog učešća iz člana 56. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: period procene).

Ako se sticanje materijalnog učešća odnosi na kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji, na predloženog sticaoca materijalnog učešća primenjuje se i odredba člana 33. ovog zakona.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, rok u kojem je Narodna banka Srbije dužna da izvrši procenu iz stava 1. ovog člana i člana 33. ovog zakona ističe nakon isteka kasnijeg roka.

Narodna banka Srbije nije dužna da sprovede procenu iz člana 56. stav 1. ovog zakona ako se sticanje materijalnog učešća sprovodi između subjekata iste grupe na koje se odnosi izuzetak od primene zahteva za obračun rizikom ponderisanih iznosa izloženosti u skladu sa propisom Narodne banke Srbije iz člana 94. stav 7. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može za vreme trajanja perioda za procenu, a najkasnije u roku od 50 radnih dana od dana dostavljanja potvrde iz člana 54. stav 5. ovog zakona, pisanim putem od predloženog sticaoca materijalnog učešća tražiti dostavljanje dodatnih podataka koje smatra potrebnim za procenu.

Predloženi sticalac materijalnog učešća dužan je da dodatne podatke iz stava 5. ovog člana dostavi u roku koji odredi Narodna banka Srbije, a koji ne može biti duži od 20 radnih dana od dana dostavljanja zahteva iz stava 5. ovog člana, za koje vreme ne teče rok iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije može naknadno da zatraži dopunu ili pojašnjenje dostavljene dokumentacije i podataka iz stava 5. ovog člana, s tim da taj zahtev ne utiče na produženje roka iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije može produžiti rok iz stava 6. ovog člana do najviše 30 radnih dana ako:

1)         se subjekat u kojem se stiče materijalno učešće nalazi u trećoj državi ili primenjuje regulatorni okvir treće države;

2)         je radi sprovođenja procene iz člana 56. stav 1. zakona neophodna razmena informacija sa nadzornim organima nad predloženim sticaocima materijalnog učešća u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Kada u postupku odlučivanja o zahtevu za davanje saglasnosti finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona vrši i procenu iz člana 56. stav 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije sarađuje sa drugim nadležnim organima tih holdinga, kada je to potrebno, pri čemu rok iz stava 1. ovog člana ne teče do okončanja postupka iz člana 86. ovog zakona.

Narodna banka Srbije na osnovu sprovedene procene iz člana 56. stav 1. ovog zakona, obaveštava predloženog sticaoca materijalnog učešća o rezultatima te procene sa obrazloženjem, u roku od dva radna dana od njenog završetka, a pre isteka perioda procene.

Ako Narodna banka Srbije ne dostavi pisano obaveštenje iz stava 10. ovog člana, istekom roka iz stava 1. ovog člana smatraće se da je predloženo sticanje materijalnog učešća odobreno.

Ako Narodna banka Srbije odobri predloženo sticanje materijalnog učešća može odrediti krajnji rok za sprovođenje predloženog sticanja i po potrebi ga produžiti.

Za potrebe utvrđivanja visine indirektnog materijalnog učešća iz ovog člana primenjuju se pravila o utvrđivanju visine učešća indirektnog sticaoca u skladu sa propisom iz člana 41. stav 3. ovog zakona.

 

Kriterijumi za procenu sticanja materijalnog učešća

Član 56.

Po prijemu obaveštenja iz člana 54. stav 1. ovog zakona i dodatnih podataka iz člana 55. stav 5. ovog zakona, Narodna banka Srbije sprovodi procenu mogućnosti dobrog i odgovornog upravljanja predloženog sticaoca materijalnog učešća, a naročito rizike kojima je izložen ili bi mogao biti izložen nakon sticanja, u skladu sa sledećim kriterijumima:

1)         sposobnost predloženog sticaoca materijalnog učešća da kontinuirano ispunjava regulatorne zahteve utvrđene ovim zakonom i propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditnih institucija, kao i drugih relevantnih propisa;

2)         postojanja opravdanih razloga za sumnju, u skladu sa propisima o sprečavanju pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, da se u vezi sa predloženim sticanjem materijalnog učešća sprovodi, da je sprovedeno ili da se pokušava sprovesti pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje ili da predloženo sticanje materijalnog učešća može povećati rizik od pranja novca, finansiranja terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

U sprovođenju procene kriterijuma iz stava 1. tačka 2. ovog člana, Narodna banka Srbije pribavlja mišljenje nadzornog organa nad predloženim sticaocima materijalnog učešća u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Narodna banka Srbije može doneti odluku da ne odobri sticanje materijalnog učešća ako na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog člana, oceni da predloženi sticalac materijalnog učešća neće biti u mogućnosti da dobro i odgovorno upravlja ili ako su podaci koje je dostavio predloženi sticalac materijalnog učešća nepotpuni i pored toga što je zahtev za dodatnu dokumentaciju upućen u skladu sa članom 55. stav 5. ovog zakona.

Pri donošenju odluke iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije uzima u obzir i negativno mišljenje nadležnog organa iz stava 2. ovog člana, a koje je primljeno u roku od 30 radnih dana od dana podnošenja zahteva za mišljenje.

Narodna banka Srbije ne zahteva prethodno ispunjenje uslova u vezi sa visinom materijalnog učešća koje potencijalni sticalac namerava da stekne, niti procenjuje osnovanost sticanja materijalnog učešća polazeći od ekonomskih potreba tržišta.

Podaci iz stava 8. ovog člana moraju biti proporcionalni i primereni prirodi predloženog sticanja, i relevantni za procenu iz stava 1. ovog člana.

Ako istovremeno dobije dva ili više obaveštenja za procenu sticanja materijalnog učešća u istom subjektu, Narodna banka Srbije je dužna da prema svim predloženim sticaocima materijalnog učešća postupa na jednak način.

Način dostavljanja obaveštenja iz člana 54. stav 1. ovog zakona, podataka i dokumentaciju koja se prilaže uz to obaveštenje, kao i metodologiju za procenu kriterijuma iz stava 1. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Saradnja sa nadležnim organima za procenu prekograničnog materijalnog sticanja

Član 57.

Narodna banka Srbije se u toku sprovođenja procene iz člana 56. stav 1. ovog zakona savetuje sa telima i organima nadležnim za nadzor drugih subjekata finansijskog sektora ako se sticanje materijalnog učešća odnosi na neki od sledećih subjekata:

1)         kreditnu instituciju, društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, investiciono društvo ili društvo za upravljanje imovinom koji su dozvolu, odnosno odobrenje za rad dobili u drugoj državi članici ili u sektoru različitom od onog u kojem posluje predloženi sticalac materijalnog učešća;

2)         matično društvo subjekata iz tačke 1) ovog stava;

3)         pravno lice koje kontroliše subjekta iz tačke 1) ovog stava.

Ako je predloženi sticalac materijalnog učešća kreditna institucija koja je deo grupe čiju kontrolu na konsolidovanoj osnovi ne vrši Narodna banka Srbije i ako je prag iz člana 54. stav 2. ovog zakona premašen samo na pojedinačnoj osnovi, Narodna banka Srbije, kada je nadležna za sprovođenje procene iz člana 56. stav 1. ovog zakona, obaveštava telo nadležno za kontrolu na konsolidovanoj osnovi o predloženom sticanju materijalnog učešća u roku od deset radnih dana od dana prijema obaveštenja od predloženog sticaoca materijalnog učešća.

Ako je predloženi sticalac materijalnog učešća finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona, Narodna banka Srbije, kada vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi i procenu predloženog sticanja materijalnog učešća, obaveštava nadležni organ u državi članici u kojoj predloženi sticalac materijalnog učešća ima sedište o predloženom sticanju materijalnog učešća u roku od deset radnih dana od dana prijema obaveštenja od predloženog sticaoca materijalnog učešća.

Narodna banka Srbije nadležnom organu iz st. 2. i 3. ovog člana dostavlja i procenu iz člana 56. stav 1. ovog zakona.

Ako je predloženi sticalac materijalnog učešća kreditna institucija, i ako je prag iz člana 54. stav 2. ovog zakona premašen na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije sarađuje i sa drugim nadzornim organom pri sprovođenju procene iz stava 1. ovog člana i sa tim organom koordinira savetovanje sa relevantnim telima iz stava 1. ovog člana.

Ako vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a nije organ nadležan za sprovođenje procene sticanja materijalnog učešća u skladu sa članom 54. stav 3. ovog zakona, Narodna banka Srbije je dužna da sarađuje i savetuje se sa nadležnim organom iz države članice u kojoj predloženi sticalac ima sedište, kao i da pripremi procenu sticanja materijalnog učešća i prosledi je tom organu.

Narodna banka Srbije i nadležni organ iz stava 6. ovog člana su dužni da donesu zajedničku odluku o sticanju materijalnog učešća koja mora biti dokumentovana i obrazložena, u roku od dva meseca od prijema procene Narodne banke Srbije.

Ako Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, dužna je da obavesti predloženog sticaoca materijalnog učešća o zajedničkoj odluci iz stava 7. ovog člana.

U slučaju da zajednička odluka nije doneta u roku iz stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije odlaže donošenje odluke.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije i nadležni organ iz stava 6. ovog člana dužni su da upute predmet Evropskom organu za bankarstvo, i u skladu sa odlukom Evropskog organa za bankarstvo donesu zajedničku odluku.

Narodna banka Srbije na zahtev ili samoinicijativno, dostavlja drugim nadležnim organima koji učestvuju u donošenju zajedničke odluke iz stava 7. ovog člana sve informacije koje su neophodne za procenu, kao i druge informacije za koje proceni da mogu biti relevantne.

Narodna banka Srbije prilikom donošenja zajedničke odluke iz stava 7. ovog člana koordinira svoje procene i obezbeđuje doslednost svojih odluka, a zajednička odluka mora sadržati stavove svih relevantnih nadležnih organa.

Obaveštenje o otuđenju materijalnog učešća

Član 58.

Kreditna institucija, kao i finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona, koja namerava da, direktno ili indirektno, otuđi materijalno učešće iz člana 54. stav 2. ovog zakona, dužna je da pisanim putem unapred obavesti Narodnu banku Srbije o obimu materijalnog učešća koje namerava da otuđi.

Pravne posledice sticanja materijalnog učešća bez odobrenja Narodne banke Srbije i obaveza obaveštavanja

Član 59.

Ako predloženi sticalac materijalnog učešća ne obavesti Narodnu banku Srbije o nameravanom sticanju materijalnog učešća u skladu sa članom 54. stav 1. ovog zakona, ili ako stekne materijalno učešće bez odobrenja Narodne banke Srbije iz člana 55. stav 11. ovog zakona, Narodna banka Srbije preduzima odgovarajuće mere.

Ako je materijalno učešće stečeno bez odobrenja Narodne banke Srbije, nezavisno od preduzimanja drugih mera i kazni propisanih ovim zakonom, Narodna banka Srbije će privremeno ograničiti ostvarivanje glasačkih prava sticaoca tog materijalnog učešća ili će proglasiti ništavim glasanja izvršena na osnovu tog učešća.

Kreditna institucija je dužna da obavesti Narodnu banku Srbije o svakoj promeni delatnosti subjekta u kojem ima većinsko učešće u kapitalu ili većinsko pravo odlučivanja pre upisa te delatnosti u registar privrednih subjekata.

Odeljak 5.

Značajni prenosi imovine i obaveza Obaveštavanje o značajnim prenosima imovine i obaveza

Član 60.

Kreditna institucija, kao i finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona, dužni su da pisanim putem unapred obaveste Narodnu banku Srbije o svakoj nameri da izvrše značajni prenos aktive ili obaveza koji sprovode putem prodaje ili bilo kojim drugim pravnim poslom (u daljem tekstu: nameravani prenos), nezavisno od toga da li se nameravani prenos vrši između subjekata iste grupe.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na sve subjekte pojedinačno koji učestvuju u nameravanom prenosu.

U smislu ovog zakona, značajan prenos aktive ili obaveza iz stava 1. ovog člana smatra se prenos najmanje 10% ukupne aktive ili obaveza subjekta koji učestvuje u nameravanom prenosu, odnosno najmanje 15% ako se nameravani prenos sprovodi između subjekata iste grupe.

Ako u nameravanom prenosu učestvuje matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijski holding iz stava 1. ovog člana, procenti iz stava 3. ovog člana izračunavaju se na konsolidovanoj osnovi.

Za izračunavanje procenata iz stava 3. ovog člana ne uzimaju se u obzir:

1)         prenosi loše aktive;

2)         prenosi aktive u svrhu uključivanja u skup za pokriće u skladu sa propisom kojim se uređuje izdavanje i nadzor pokrivenih obveznica;

3)         prenos aktive radi sekjuritizacije;

4)         prenos imovine            ili          obaveza          u          okviru  primene            instrumenata   ili ovlašćenja restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije izdaje potvrdu o prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset radnih dana od dana prijema tog obaveštenja.

Narodna banka Srbije je dužna da preduzme odgovarajuće mere ako subjekti iz stava 1. ovog člana ne obaveste Narodnu banku Srbije o nameravanom prenosu.

Postupak dostavljanja obaveštenja o nameravanom prenosu, podatke i dokumentacija koja se prilaže uz obaveštenje o nameravanom prenosu propisuje Narodna banka Srbije.

Primena odredaba ovog člana ne dovodi u pitanje primenu propisa Narodne banke Srbije kojima se uređuje ustupanje potraživanja.

Glava III

PRUŽANjE UZAJAMNO PRIZNATIH USLUGA

Odeljak 1.

Pružanje uzajamno priznatih usluga izvan teritorije Republike Srbije kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji

Pružanje usluga u drugoj državi članici

 Član 61.

Kreditna institucija i finansijska institucija koja ispunjava uslove iz stava

2. ovog člana može pod uslovima iz ovog zakona, na teritoriji druge države članice, neposredno ili preko ogranka, da pruža uzajamno priznate usluge koje je ovlašćena da pruža na teritoriji Republike Srbije.

Finansijska institucija iz Republike Srbije može u drugoj državi članici da pruža uzajamno priznate finansijske usluge iz člana 6. stav 4. ovog zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         matično društvo finansijske institucije je kreditna institucija ili više kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji;

2)         finansijska institucija je osnovana da pruža priznate finansijske usluge u Republici Srbiji u skladu sa zakonom, statutom ili drugim aktom;

3)         finansijska institucija stvarno pruža finansijske usluge u Republici Srbiji;

4)         matična kreditna institucija ili matične kreditne institucije finansijske institucije imaju 90% ili više glasačkih prava koja proizlaze iz učešća u kapitalu te finansijske institucije;

5)         matična kreditna institucija ili matične kreditne institucije te finansijske institucije, po oceni Narodne banke Srbije, na adekvatan način upravljaju finansijskom institucijom i uz saglasnost Narodne banke Srbije solidarno odgovaraju za sve obaveze finansijske institucije, i

6)         finansijska institucija je stvarno uključena, a posebno u pogledu tih usluga, u kontrolu na konsolidovanoj osnovi matične kreditne institucije, ili svake od matičnih kreditnih institucija, u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje kontrola na konsolidovanoj osnovi i delom prvim, glavom II, poglavljem 2. Uredbe (EU) br. 575/2013, posebno za potrebe izračunavanja zahteva za kapitalom navedenih u članu 92. te uredbe i kontrole velikih izloženosti iz dela četvrtog te uredbe, kao i za potrebe ograničavanja ulaganja u kvalifikovana učešća van finansijskog sektora iz čl. 89. i 90. te uredbe.

Kreditna institucija može, pod uslovima iz ovog zakona, na teritoriji druge države članice, neposredno ili preko ogranka, da pruža i dodatne finansijske usluge ako je to u skladu sa propisima države članice domaćina i ako za vršenje tih usluga ima prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, odnosno drugog nadležnog organa.

Pružanje usluga kreditne institucije iz Republike Srbije u drugoj državi članici preko ogranka

Član 62.

Kreditna institucija koja namerava da osnuje ogranak u drugoj državi članici dužna je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka u drugoj državi članici (u daljem tekstu: zahtev za osnivanje ogranka u državi članici).

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavljaju se:

1)         podatak o državi članici u kojoj kreditna institucija namerava da osnuje ogranak;

2)         poslovni plan za prve tri poslovne godine, koji naročito sadrži vrstu i obim usluga koje kreditna institucija namerava da pruža preko ogranka i organizacionu strukturu ogranka;

3)         adresa u državi članici domaćinu na kojoj će Narodna banka Srbije moći da dobije dokumentaciju o ogranku, i

4)         podaci o licima koja će biti odgovorna za vođenje poslova ogranka.

Podaci i dokumentacija iz stava 2. ovog člana dostavljaju se u sadržini propisanoj Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 1151/2014 i na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014.

Narodna banka Srbije može, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, da traži od kreditne institucije koja je podnela zahtev da dostavi dodatne podatke i dokumentaciju.

Narodna banka Srbije, najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema potpunih i tačnih informacija iz stava 2. ovog člana, donosi rešenje kojim odlučuje o zahtevu za osnivanje ogranka u državi članici i o tome obaveštava kreditnu instituciju koja je podnela zahtev.

Ako Narodna banka Srbije dâ saglasnost za osnivanje ogranka iz stava 1. ovog člana, dužna je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema potpunih i tačnih informacija iz stava 2. ovog člana, dostavi nadležnom organu države članice domaćina obaveštenje o davanju te saglasnosti, zajedno sa informacijama iz stava 2. ovog člana i podacima o iznosu i strukturi kapitala i iznosu zahteva za kapitalom kreditne institucije, izračunatih u skladu sa članom 92. Uredbe (EU) br. 575/2013.

 

Narodna banka Srbije dostavlja obaveštenje iz stava 6. ovog člana nadležnom organu države članice domaćina na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014, o čemu obaveštava kreditnu instituciju koja je podnela zahtev.

Narodna banka Srbije neće dostaviti obaveštenje iz stava 6. ovog člana nadležnom organu države članice domaćina, već će najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema potpunih i tačnih informacija iz stava 2. ovog člana, doneti i dostaviti kreditnoj instituciji rešenje kojim odbija zahtev za osnivanje ogranka u državi članici, uz navođenje razloga za to odbijanje, ako na osnovu dostavljene dokumentacije i podataka kojima raspolaže oceni:

1)         da kreditna institucija nema adekvatnu organizacionu, tehničku i kadrovsku strukturu ili odgovarajuće finansijsko stanje za pružanje planiranog obima usluga u državi članici preko ogranka;

2)         da kreditna institucija na taj način izbegava strože propise i pravila koji su na snazi u Republici Srbiji, ili

3)         da bi poslovanjem preko ogranka mogla biti ugrožena sigurnost i stabilnost poslovanja kreditne institucije.

Ako Narodna banka Srbije ne donese rešenje u roku iz stava 8. ovog člana, upravni spor se može pokrenuti pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti za osnivanje ogranka u drugoj državi članici.

Pružanje usluga finansijske institucije iz Republike Srbije u drugoj državi članici preko ogranka

Član 63.

Ako finansijska institucija sa sedištem u Republici Srbiji, koja je zavisno društvo kreditne institucije ili više kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji i koja ispunjava uslove iz člana 61. stav 2. ovog zakona, namerava da pruža uzajamno priznate finansijske usluge na teritoriji druge države članice preko ogranka, matična kreditna institucija u Republici Srbiji te finansijske institucije je dužna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana matična kreditna institucija u Republici Srbiji je dužna da dostavi:

1)         podatke i dokumentaciju iz člana 62. stav 2. ovog zakona, na način propisan članom 62. stav 3. ovog zakona;

2)         podatke i dokumentaciju o ispunjenosti uslova iz člana 61. stav 2. ovog zakona;

3)         podatak o iznosu i strukturi kapitala te finansijske institucije i ukupni iznos izloženosti riziku matične kreditne institucije izračunat u skladu sa članom 92. st. 3. i 4. Uredbe (EU) br. 575/2013, i

4)         saglasnost nadzornog organa za osnivanje ogranka finansijske institucije u drugoj državi članici, ako je saglasnost potrebna.

Narodna banka Srbije može, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, da traži dostavljanje dodatnih podataka i dokumentacije.

Narodna banka Srbije, najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema potpunih i tačnih informacija iz st. 1. i 2. ovog člana, proverava da li finansijska institucija ispunjava uslove iz člana 61. stav 2. ovog zakona i ako oceni da su ti uslovi ispunjeni, preko matične kreditne institucije u Republici Srbiji, finansijskoj instituciji dostavlja potvrdu o ispunjenosti tih uslova.

Narodna banka Srbije će bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema potpunih i tačnih informacija, nadležnom organu države članice domaćina dostaviti obaveštenje iz stava 1. ovog člana na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014, potvrdu o ispunjenosti uslova i podatke o iznosu i strukturi kapitala te finansijske institucije, iznosu kapitala na konsolidovanom nivou i iznosu zahteva za kapitalom za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji kojoj ta finansijska institucija pripada, kao i podatak o ukupnom iznosu izloženosti riziku grupe, izračunatom u skladu sa članom 92. st. 3. i 4. Uredbe (EU) br. 575/2013.

Narodna banka Srbije neće dostaviti potvrdu iz stava 4. i obaveštenje iz stava 5. ovog člana, nadležnom organu države članice domaćina, već će najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema potpunih i tačnih informacija, doneti i dostaviti matičnoj kreditnoj instituciji u Republici Srbiji rešenje kojim odbija dostavljanje obaveštenja iz stava 1. ovog člana, uz navođenje razloga za to odbijanje, ako na osnovu dostavljene dokumentacije i podataka kojima raspolaže oceni da:

1)         finansijska institucija nema adekvatnu organizacionu, tehničku i kadrovsku strukturu ili odgovarajuće finansijsko stanje za pružanje planiranog obima usluga u državi članici preko ogranka; ili

2)         bi pružanjem uzajamno priznatih usluga mogla biti ugrožena sigurnost i stabilnost poslovanja kreditne ili finansijske institucije.

Ako Narodna banka Srbije ne donese rešenje u roku iz stava 6. ovog člana, upravni spor se može pokrenuti pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuju upravni sporovi.

Finansijske institucije koje su dobile dozvolu za rad od nadležnog organa u Republici Srbiji dužne su, prilikom pružanja usluga u državi članici, da postupaju u skladu sa zakonima koji uređuju njihovo poslovanje.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da je finansijska institucija prestala da ispunjava jedan ili više uslova iz člana 61. stav 2. ovog zakona, o tome će bez odlaganja obavestiti matičnu kreditnu instituciju u Republici Srbiji i nadležni organ države članice domaćina.

Na zavisna društva finansijskih institucija koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje pružanje usluga finansijskih institucija.

Na finansijske institucije iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 11, čl. 220. do 229. i člana 309. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Početak pružanja usluga preko ogranka Član 64.

Kreditna institucija koja je od Narodne banke Srbije dobila saglasnost za osnivanje ogranka u drugoj državi članici može da počne da pruža usluge na teritoriji te države članice - preko ogranka, kada od nadležnog organa države članice domaćina dobije obaveštenje o uslovima koje, radi zaštite opšteg dobra, mora poštovati tokom pružanja usluga u toj državi članici, ili, ako to obaveštenje nije primila, po isteku roka od dva meseca od dana kada je nadležni organ države članice domaćina primio obaveštenje sa podacima i dokumentacijom iz člana 62. st. 1. i 2. ovog zakona.

Ako kreditna institucija, koja je od Narodne banke Srbije dobila saglasnost za osnivanje ogranka u drugoj državi članici, namerava da u istoj državi članici osnuje drugi ogranak, dužna je da o nameri osnivanja tog ogranka obavesti Narodnu banku Srbije, uz primenu člana 2. ovog zakona.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na finansijsku instituciju iz člana 63. ovog zakona.

Obaveštavanje o promeni podataka u vezi s poslovanjem ogranka

Član 65.

Kreditna institucija koja je od Narodne banke Srbije dobila saglasnost za osnivanje ogranka u drugoj državi članici, ili matična kreditna institucija finansijske institucije iz člana 63. ovog zakona, koja namerava da promeni neki od podataka na osnovu kojih je data ta saglasnost, dužna je da, najkasnije mesec dana pre sprovođenja promene o toj nameri u pisanoj formi obavesti Narodnu banku Srbije, radi njenog postupanja u skladu sa čl. 62. i 63. ovog zakona, kao i nadležni organ države članice domaćina, kako bi taj organ mogao da odluči o uslovima za promenu u skladu sa članom 64. stav 1. ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se u sadržaju koji je propisan Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 1151/2014 i na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014.

Oduzimanje saglasnosti za osnivanje ogranka u drugoj državi članici

Član 66.

Narodna banka Srbije će oduzeti kreditnoj instituciji saglasnost za osnivanje ogranka u drugoj državi članici ako:

1)         je kreditna institucija dobila saglasnost za osnivanje ogranka na osnovu neistinitih ili netačnih podataka koji su bili od značaja za dobijanje te saglasnosti;

2)         ogranak ne počne da posluje u roku od šest meseci od dana dobijanja te saglasnosti;

3)         je nadležni organ države članice domaćina zabranio kreditnoj instituciji da pruža usluge na njenoj teritoriji,

4)         ogranak više od šest meseci ne obavlja poslove obuhvaćene tom saglasnošću, ili

5)         ako su aktivnosti ogranka povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje.

Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji oduzeti saglasnost za osnivanje ogranka u drugoj državi članici ako:

1)         utvrdi da kreditna institucija više nije kadrovski, organizaciono i tehnički osposobljena za usluge koje pruža;

2)         utvrdi da poslovanje kreditne institucije preko ogranka negativno utiče na stabilnost i sigurnost dela njenog poslovanja u Republici Srbiji;

3)         kreditna institucija ne ispunjava obaveze po osnovu zaštite depozita deponenata ogranka;

4)         kreditna institucija u poslovanju ogranka ne poštuje propise države članice domaćina, ili

5)         iz teritorijalne rasprostranjenosti pružanja usluga proizlazi da kreditna institucija osnivanjem ogranka u drugoj državi članici izbegava strože propise i pravila koja su na snazi u Republici Srbiji.

Kreditna institucija, koja preko ogranka pruža usluge u drugoj državi članici, može podneti zahtev za brisanje ogranka iz registra koji se vodi u državi članici domaćinu tek nakon izmirenja svih obaveza nastalih poslovanjem tog ogranka.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način oduzimanja saglasnosti za osnivanje ogranka u drugoj državi članici.

Neposredno pružanje usluga u drugoj državi članici

Član 67.

Kreditna institucija koja namerava da neposredno pruža uzajamno priznate usluge na teritoriji druge države članice dužna je da o tome prethodno obavesti Narodnu banku Srbije i da u obaveštenju navede naziv države članice u kojoj namerava da neposredno pruža usluge.

Ako finansijska institucija sa sedištem u Republici Srbiji, koja je zavisno društvo kreditne institucije i ispunjava uslove iz člana 61. stav 2. ovog zakona, namerava da neposredno pruža uzajamno priznate usluge na teritoriji druge države članice, njena matična kreditna institucija je dužna da o tome prethodno obavesti Narodnu banku Srbije i u obaveštenju navede naziv države u kojoj ta finansijska institucija namerava da neposredno pruža usluge.

Uz obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana kreditna institucija je dužna da dostavi i informacije o uslugama koje namerava da pruža u državi članici i poslovni plan za prve tri poslovne godine, u sadržaju propisanom Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 1151/2014 i na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014.

Narodna banka Srbije, najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema obaveštenja iz st. 1. i 2. ovog člana, ta obaveštenja dostavlja nadležnom organu države članice domaćina, u sadržaju propisanom Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 1151/2014 i na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014 i o tome obaveštava kreditnu instituciju.

Kreditna ili finansijska institucija može da počne neposredno da pruža uzajamno priznate usluge navedene u obaveštenjima iz st. 1. i 2. ovog člana od dana prijema obaveštenja Narodne banke Srbije da je nadležnom organu države članice dostavila obaveštenje iz stava 4. ovog člana.

Pružanje bankarskih i finansijskih usluga u trećoj državi

Član 68.

Kreditna institucija može da pruža bankarske i/ili finansijske usluge u trećoj državi samo preko ogranka.

Kreditna institucija koja namerava da osnuje ogranak u trećoj državi dužna je da podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka u trećoj državi (u daljem tekstu: zahtev za osnivanje ogranka u trećoj državi).

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavljaju se:

1)         podatak o trećoj državi u kojoj kreditna institucija namerava da osnuje ogranak;

2)         poslovni plan za prve tri poslovne godine, koji naročito sadrži vrstu i obim usluga koje kreditna institucija namerava da pruža preko ogranka i organizacionu strukturu ogranka;

3)         adresa u trećoj državi na kojoj će Narodna banka Srbije moći da dobije dokumentaciju o ogranku;

4)         podaci o licima koja će biti odgovorna za vođenje poslova ogranka, i

5)         drugi podaci i dokumentacija u skladu s propisom Narodne banke Srbije iz stava 9. ovog člana.

Narodna banka Srbije može u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 2. ovog člana da traži da podnosilac zahteva dostavi dodatnu dokumentaciju i podatke.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, dan prijema dodatne dokumentacije, odnosno podataka, smatra se danom prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije, najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva, donosi rešenje kojim odlučuje o zahtevu za osnivanje ogranka u trećoj državi i o tome obaveštava podnosioca zahteva.

Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz stava 2. ovog člana ako na osnovu dostavljene dokumentacije i drugih podataka kojima raspolaže oceni da:

1)         kreditna institucija koja namerava da osnuje ogranak nema adekvatnu organizacionu, tehničku i kadrovsku strukturu ili odgovarajuće finansijsko stanje da bi pružala planirani obim usluga u trećoj državi;

2)         bi poslovanjem preko ogranka mogla biti ugrožena sigurnost i stabilnost poslovanja kreditne institucije;

3)         je, uzimajući u obzir propise treće države ili praksu u sprovođenju tih propisa, verovatno da bi vršenje kontrole u skladu sa odredbama ovog zakona biti otežano ili onemogućeno; ili

4)         se poslovanjem preko ogranka izbegava primena strožih propisa i pravila koji su na snazi u Republici Srbiji.

Na osnivanje novog ogranka u trećoj državi u kojoj kreditna institucija već ima ogranak primenjuju se odredbe st. 1. do 7. ovog člana.

Kreditna institucija koja je dobila saglasnost za osnivanje ogranka u trećoj državi, a koja namerava da promeni neki od podataka na osnovu kojih je dobila saglasnost iz stava 2. ovog člana, dužna je da, najkasnije mesec dana pre sprovođenja promene, o nameri promene u pisanoj formi obavesti Narodnu banku Srbije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti za osnivanje ogranka u trećoj državi.

Oduzimanje saglasnosti za osnivanje ogranka u trećoj državi

Član 69.

Narodna banka Srbije će kreditnoj instituciji oduzeti saglasnost za osnivanje ogranka u trećoj državi ako:

1)         je kreditna institucija dobila saglasnost za osnivanje ogranka na osnovu neistinitih ili netačnih podataka koji su bili od značaja za dobijanje te saglasnosti;

2)         ogranak ne počne sa poslovanjem u roku od šest meseci od dana dobijanja te saglasnosti;

3)         je nadležni organ treće države domaćina zabranio kreditnoj instituciji da pruža usluge na njenoj teritoriji;

4)         ogranak više od šest meseci ne obavlja poslove obuhvaćene tom saglasnošću;

5)         ogranak prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je data ta saglasnost;

ili

6)         su aktivnosti ogranka povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje.

Narodna banka Srbije može da oduzme kreditnoj instituciji saglasnost za osnivanje ogranka u trećoj državi ako:

1)         utvrdi da kreditna institucija više nije organizaciono, tehnički i kadrovski osposobljena za obavljanje usluga koje pruža;

2)         kreditna institucija ne ispunjava obaveze po osnovu zaštite depozita deponenata ogranka;

3)         kreditna institucija u poslovanju ogranka ne poštuje propise treće države domaćina; ili

4)         iz teritorijalne rasprostranjenosti pružanja usluga proizilazi da kreditna institucija na taj način izbegava strože propise i pravila koja su na snazi u Republici Srbiji.

Kreditna institucija, koja preko ogranka pruža usluge u trećoj državi, može podneti zahtev za brisanje ogranka iz registra koji se vodi u trećoj državi tek nakon izmirenja svih obaveza nastalih poslovanjem tog ogranka.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način oduzimanja saglasnosti za osnivanje ogranka u trećoj državi.

Osnivanje predstavništva izvan Republike Srbije

Član 70.

Radi osnivanja predstavništva izvan Republike Srbije, kreditna institucija podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 2.

Pružanje uzajamno priznatih usluga na teritoriji Republike Srbije kreditnih institucija sa sedištem izvan Republike Srbije

Pružanje usluga kreditne institucije iz druge države članice

Član 71.

Kreditna institucija iz druge države članice može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, da osnuje ogranak u Republici Srbiji i da preko tog ogranka pruža uzajamno priznate usluge koje je ovlašćena da pruža u matičnoj državi članici.

Kreditna institucija iz druge države članice može, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, da uzajamno priznate usluge koje je ovlašćena da pruža u matičnoj državi članici neposredno pruža i na teritoriji Republike Srbije.

Pružanje uzajamno priznatih finansijskih usluga finansijske institucije iz druge države članice

Član 72.

Finansijska institucija iz druge države članice može da pruža uzajamno priznate usluge iz člana 6. stav 4. ovog zakona, koje je ovlašćena da pruža u matičnoj državi članici, preko ogranka ili neposredno na teritoriji Republike Srbije ako:

1)         je matično društvo te finansijske institucije kreditna institucija ili više kreditnih institucija sa sedištem u državi članici koje su od nadležnog organa dobile dozvolu za rad;

2)         je finansijska institucija osnovana da pruža priznate finansijske usluge u matičnoj državi članici u skladu sa zakonom, statutom ili drugim aktom;

3)         finansijska institucija stvarno pruža finansijske usluge u toj državi članici;

4)         matična kreditna institucija ili matične kreditne institucije imaju 90% ili više glasačkih prava koja proizlaze iz učešća u kapitalu te finansijske institucije;

5)         matična kreditna institucija ili matične kreditne institucije te finansijske institucije, po oceni Narodne banke Srbije, na adekvatan način upravljaju finansijskom institucijom i uz saglasnost Narodne banke Srbije izjavljuju da solidarno jemče za sve obaveze finansijske institucije, i

6)         je finansijska institucija stvarno, a posebno u pogledu tih usluga, uključena u kontrolu na konsolidovanoj osnovi matične kreditne institucije, ili svake od matičnih kreditnih institucija, u skladu sa glavom VII poglavljem 3. Direktive 2013/36/EU i delom prvim, glavom II, poglavljem 2. Uredbe (EU) br. 575/2013, posebno za potrebe izračunavanja zahteva za kapitalom navedenih u članu 92. te uredbe i kontrole velikih izloženosti iz dela četvrtog te uredbe, kao i za potrebe ograničavanja ulaganja u kvalifikovana učešća van finansijskog sektora iz čl. 89. i 90. te uredbe.

Na zavisna društva finansijskih institucija koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na matičnu finansijsku instituciju.

Na finansijske institucije iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 11, čl. 220. do 229. i člana 309. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Pružanje usluga preko ogranka u Republici Srbiji

Član 73.

Kreditna institucija iz druge države članice ili finansijska institucija iz člana 72. ovog zakona koja namerava da osnuje ogranak na teritoriji Republike Srbije može da podnese zahtev za upis ogranka u registar privrednih subjekata i da počne da pruža usluge nakon isteka roka od dva meseca od dana kada je Narodna banka Srbije od nadležnog organa matične države članice primila obaveštenje u sadržaju propisanom Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 1151/2014 i na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kreditna institucija iz druge države članice ili finansijska institucija iz člana 72. ovog zakona može da podnese zahtev za upis ogranka u registar privrednih subjekata i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana, i to ako je od Narodne banke Srbije dobila obaveštenje o uslovima koje je, radi zaštite opšteg dobra, dužna da poštuje tokom pružanja usluga na teritoriji Republike Srbije.

Kada kreditna institucija iz stava 1. ovog člana osnuje više poslovnih jedinica na teritoriji Republike Srbije, te poslovne jedinice se, bez obzira na njihov broj, smatraju jediim ogrankom.

Ako kreditna institucija ili finansijska institucija iz stava 1. ovog člana namerava da naknadno promeni neki od podataka iz člana 62. stav 2. tač. 2) do 4) ovog zakona koji su dostavljeni nadležnom organu matične države članice, dužna je da, najkasnije mesec dana pre sprovođenja te promene, u pisanoj formi o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Obaveštenje iz stava 4. ovog člana dostavlja se u sadržaju koji je propisan Delegiranom uredbom Komisije (EU) br. 1151/2014 i na način propisan Sprovedbenom uredbom Komisije (EU) br. 926/2014.

Ako nadležni organ matične države članice obavesti Narodnu banku Srbiju da finansijska institucija ne ispunjava neki od uslova iz člana 72. stav 1. ovog zakona, na poslovanje te finansijske institucije primenjuju se propisi koji uređuju poslovanje finansijskih institucija u Republici Srbiji.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije je dužna da obaveštenje nadležnog organa matične države članice dostavi nadležnom nadzornom organu u Republici Srbiji.

Neposredno pružanje usluga u Republici Srbiji

Član 74.

Kreditna institucija iz druge države članice, ili finansijska institucija iz člana 72. ovog zakona, može da počne da neposredno pruža uzajamno priznate usluge na teritoriji Republike Srbije od dana kada Narodna banka Srbije od nadležnog organa države članice primi obaveštenje o početku obavljanja delatnosti, koje sadrži i popis usluga koje kreditna institucija, odnosno finansijska institucija, namerava da pruža na teritoriji Republike Srbije.

Shodna primena zakona

Član 75.

Na kreditnu instituciju iz druge države članice koja neposredno pruža uzajamno priznate usluge na teritoriji Republike Srbije shodno se primenjuju odredbe zakona koje se odnose na:

1)         obavezu čuvanja bankarske tajne;

2)         kontrolu kreditne institucije;

3)         zaštitu korisnika, i

4)         mere i instrumente usmerene na očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema odnosno ograničenje i smanjenje sistemskih rizika.

Na ogranak kreditne institucije iz druge države članice koja pruža uzajamno priznate usluge na teritoriji Republike Srbije shodno se primenjuju odredbe zakona koje se odnose na:

1)         izveštavanje na zahtev Narodne banke Srbije;

2)         obavezu čuvanja bankarske tajne;

3)         kontrolu kreditne institucije;

4)         zaštitu korisnika, i

5)         mere i instrumente usmerene na očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema odnosno ograničenje i smanjenje sistemskih rizika.

Kreditna institucija iz stava 1. ovog člana i ogranak kreditne institucije iz stava 2. ovog člana dužni su da se pridržavaju i svih drugih propisa koji se radi zaštite opšteg dobra primenjuju na teritoriji Republike Srbije.

Saglasnost za osnivanje ogranka kreditne institucije iz treće države

Član 76.

Kreditna institucija iz treće države može da posluje u Republici Srbiji samo preko ogranka, uz dužnost da prethodno pribavi saglasnost Narodne banke Srbije za osnivanje ogranka.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana sadrži usluge koje ogranak kreditne institucije iz treće države može da pruža u Republici Srbiji i može se dati za pružanje svih ili pojedinih usluga koje je kreditna institucija iz treće države ovlašćena da pruža u toj državi.

Ako kreditna institucija iz treće države nakon dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana namerava da preko ogranka u Republici Srbiji pruža usluge koje nisu obuhvaćene tom saglasnošću, dužna je da za pružanje tih usluga dobije saglasnost Narodne banke Srbije.

Radi dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, kreditna institucija iz treće države dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi dokumentaciju iz člana 77. stav 2. ovog zakona.

Na odlučivanje o zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana primenjuje se član 78. ovog zakona.

Kada kreditna institucija iz stava 1. ovog člana osnuje više poslovnih jedinica na teritoriji Republike Srbije, te poslovne jedinice smatraju se jednim ogrankom.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na kreditnu instituciju iz treće države koja pruža usluge ili obavlja delatnosti u Republici Srbiji za klijenta ili drugu ugovornu stranu koja ima sedište ili se nalazi u EU, pod uslovom da je taj klijent, odnosno druga ugovorna strana:

1)         mali investitor, kvalifikovana druga ugovorna strana ili profesionalni investitor u smislu propisa kojima se uređuje tržište kapitala, koji ima sedište ili se nalazi u EU, ako taj klijent ili druga ugovorna strana isključivo na sopstvenu inicijativu pristupi kreditnoj instituciji iz treće države u cilju pružanja usluge ili delatnosti iz člana 6. stav 4. tačka 1) ovog zakona;

2)         kreditna institucija; ili

3)         društvo koje je član iste grupe, kao i kreditna institucija iz treće države.

U smislu stava 7. tačka 1) ovog člana, smatra se da pružanje usluga nije isključivo na sopstvenu inicijativu klijenta ili druge ugovorne strane ili potencijalnog klijenta ili druge ugovorne strane, ako kreditna institucija iz treće države iz stava 1. ovog člana traži klijenta ili drugu ugovornu stranu, ili potencijalnog klijenta ili drugu ugovornu stranu, preko subjekta koji deluje u svoje ime ili je usko povezano sa tom kreditnom institucijom iz treće države ili preko bilo kog drugog lica koje deluje u ime te kreditne institucije iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da od kreditne institucije i ogranka sa sedištem u Republici Srbiji zahteva da dostave informacije koje su joj potrebne za praćenje usluga koje se u Republici Srbiji pružaju isključivo na inicijativu klijenta ili druge ugovorne strane koja ima sedište ili se nalazi u Republici Srbiji, ako te usluge pružaju društva sa sedištem u trećoj državi koja su članovi iste grupe.

Kreditna institucija i ogranak sa sedištem u Republici Srbiji dužni su da Narodnoj banci Srbije dostave informacije iz stava 9. ovog člana.

Kreditna institucija iz treće države kojoj je upućena inicijativa klijenta ili druge ugovorne strane iz stava 7. ovog člana ne može da nudi tom klijentu ili drugoj ugovornoj strani druge kategorije proizvoda, delatnosti ili usluga koje taj klijent ili druga ugovorna strana nisu zatražili, osim preko ogranka koji ima sedište u Republici Srbiji.

Kreditna institucija iz treće države nije dužna da podnese zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka iz stava 1. ovog člana, za pružanje usluge, delatnosti ili proizvoda koji su potrebni ili usko povezani sa pružanjem usluge, proizvoda ili delatnosti koje je klijent ili druga ugovorna strana prvobitno zatražio, kao i u slučaju kada se te usko povezane usluge, delatnosti ili proizvodi pružaju naknadno uz one koji su prvobitno zatraženi.

Zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka iz treće države

Član 77.

Kreditna institucija iz treće države koja namerava da osnuje ogranak (u daljem tekstu: kreditna institucija - osnivač ogranka) na teritoriji Republike Srbije dužna je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana dostavljaju se:

1)         izvod iz odgovarajućeg registra države u kojoj je sedište kreditne institucije - osnivača ogranka, koji ne može biti stariji od 60 dana, a koji sadrži podatke o pravnoj formi i datumu upisa kreditne institucije - osnivača ogranka u taj registar, kao i podatke o licima ovlašćenim za zastupanje i obim njihovih ovlašćenja, ili verodostojne isprave o osnivanju, javno overene prema propisima države u kojoj kreditna institucija ima registrovano sedište i koje sadrže te podatke;

2)         overeni akt o osnivanju kreditne institucije - osnivača ogranka;

3)         podaci o članovima organa upravljanja kreditne institucije - osnivača ogranka;

4)         podaci o licima koja će biti odgovorna za vođenje poslova ogranka kreditne institucije iz treće države;

5)         revizorski izveštaj, uključujući revidirane finansijske izveštaje kreditne institucije - osnivača ogranka, za poslednje tri poslovne godine;

6)         dokument koji verodostojno prikazuje imaoce i njihova učešća u upravljanju kreditnom institucijom iz treće države;

7)         dokaz iz registra države u kojoj je sedište pravnih lica imalaca kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji - osnivaču ogranka, uključujući podatke o fizičkim licima koji su krajnji vlasnici tih pravnih lica;

8)         odluka kreditne institucije - osnivača ogranka o osnivanju ogranka;

9)         dozvola, odnosno drugi odgovarajući akt za pružanje bankarskih i finansijskih usluga koji je kreditnoj instituciji izdao nadležni organ treće države;

10)       opis bankarskih i/ili finansijskih usluga koje ogranak kreditne institucije - osnivača ogranka namerava da pruža u Republici Srbiji i poslovni plan ogranka za prve tri poslovne godine;

11)       spisak lica povezanih sa kreditnom institucijom - osnivačem ogranka na način iz člana 3. stav 1. tačka 67) ovog zakona;

12)       saglasnost za osnivanje ogranka koju je kreditnoj instituciji - osnivaču ogranka izdao nadležni organ, ili izjavu tog organa da takva saglasnost nije potrebna prema propisima države u kojoj je sedište te kreditne institucije, koja nije starija od šest meseci;

13)       izjava kreditne institucije - osnivača ogranka da će ogranak voditi i čuvati u svom sedištu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poslovanje, na srpskom jeziku, kao i da će sastavljati finansijske izveštaje u skladu sa ovim zakonom;

 

14)       dokaz da je kreditna institucija - osnivač ogranka uključena u sistem zaštite depozita, podatke o nivou zaštićenog depozita, kao i dokaz da će ogranak biti uključen u sistem zaštite depozita u državi u kojoj je sedište kreditne institucije - osnivača ogranka, najmanje u visini i obimu pokrića propisanom za kreditne institucije koje posluju u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije može, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, da traži od kreditne institucije - osnivača ogranka da dostavi dodatne podatke i dokumentaciju.

Ako je Narodna banka Srbije zatražila dodatne podatke odnosno dokumentaciju u skladu sa stavom 3. ovog člana, dan njihovog dostavljanja smatra se danom prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Odluka o zahtevu za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka kreditne institucije iz treće države

Član 78.

Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje ogranka kreditne institucije iz treće države ako:

1)         na osnovu podataka kojima raspolaže i dokumentacije dostavljene uz zahtev za davanje saglasnosti utvrdi da kreditna institucija - osnivač ogranka nema odgovarajuće finansijsko stanje ili adekvatnu organizacionu, tehničku i kadrovsku strukturu koji bi omogućili ogranku da posluje u skladu sa zakonom;

2)         je, uzimajući u obzir propise države sedišta kreditne institucije - osnivača ogranka, ili prakse vezane za sprovođenje tih propisa, verovatno da će obavljanje kontrole u skladu sa odredbama ovog zakona biti otežano ili onemogućeno;

3)         oceni da lica odgovorna za vođenje poslova ogranka kreditne institucije - osnivača ogranka ne ispunjavaju uslove za članove nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije propisane ovim zakonom;

4)         u trećoj državi u kojoj je sedište kreditne institucije ne postoje propisi o sprečavanju pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje i/ili ako ti propisi ne omogućavaju efikasan nadzor nad sprečavanjem pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje ili ako su kreditna institucija - osnivač ogranka iz treće države ili lica iz člana 77. stav 2. tačka 7) ovog zakona na bilo koji način povezana sa pranjem novca, finansiranjem terorizma ili finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje ili postoje indicije za to;

5)         Narodna banka Srbije nema zaključen sporazum o saradnji u oblasti kontrole sa nadležnim nadzornim organom iz treće države u kojoj se nalazi sedište kreditne institucije - osnivača ogranka, ili

6)         kreditnim institucijama sa sedištem u Republici Srbiji nije omogućeno osnivanje ogranka u državi u kojoj je sedište kreditne institucije-osnivača ogranka, najmanje pod istim uslovima pod kojima je to u Republici Srbiji omogućeno kreditnoj instituciji - osnivaču ogranka.

Narodna banka Srbije će dati saglasnost za osnivanje ogranka ako su ispunjeni uslovi za davanje takve saglasnosti i ako kreditna institucija - osnivač ogranka položi na račun kod kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji novčani iznos koji ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate - do dana uvođenja evra kao valute u Republici Srbiji odnosno od tog dana, novčani iznos koji ne može biti manji od

10.000.000 evra, koji će na tom računu držati do upisa ogranka u registar privrednih subjekata, nakon čega se prenosi na račun ogranka koji se vodi kod Narodne banke Srbije.

Sredstva iz stava 2. ovog člana smatraće se kapitalom ogranka u smislu ovog zakona.

Kreditna institucija - osnivač ogranka može povećavati iznos kapitala iz stava 3. ovog člana samo uplatom novčanih sredstava na račun ogranka otvoren kod Narodne banke Srbije.

Registracija ogranka kreditne institucije iz treće države

Član 79.

Saglasnost Narodne banke Srbije za osnivanje ogranka kreditne institucije iz treće države je uslov za registraciju ogranka u registar privrednih subjekata.

Kreditna institucija iz treće države je dužna da registruje svoj ogranak u roku od 60 dana od dana dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Ogranak kreditne institucije iz treće države je dužan da počne da posluje u roku od šest meseci od dana dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Prestanak rada ogranka kreditne institucije iz treće države

Član 80.

Saglasnost za osnivanje ogranka kreditne institucije iz treće države prestaje da važi ako:

1)         je nadležni nadzorni organ iz treće države oduzeo kreditnoj instituciji -

osnivaču ogranka dozvolu za rad, i to danom oduzimanja dozvole;

2)         kreditna institucija - osnivač ogranka prestane da postoji u državi u kojoj ima sedište ili je po propisima te države izgubila poslovnu sposobnost, odnosno ako registratorski sud ili drugo nadležno telo izbriše tu kreditnu instituciju iz odgovarajućeg registra, ili ako je kreditna institucija - osnivač ogranka izgubila pravo raspolaganja imovinom, i to danom nastupanja jednog od tih razloga;

3)         kreditna institucija - osnivač ogranka donese odluku o prestanku poslovanja ogranka, ili

4)         je nadležni sud ili drugi organ doneo odluku o otvaranju stečaja nad ogrankom kreditne institucije iz treće države.

Narodna banka Srbije će kreditnoj instituciji iz treće države oduzeti saglasnost za osnivanje ogranka u Republici Srbiji ako:

1)         je kreditna institucija dobila saglasnost na osnovu neistinitih ili netačnih podataka, a koji su bili od značaja za davanje te saglasnosti;

2)         nastupe uslovi za odbijanje zahteva za davanje saglasnosti iz člana 78. stav

1. ovog zakona;

3)         ogranak ne ispunjava obaveze zaštite depozita u skladu sa propisima kojima se uređuje osiguranje depozita;

4)         ogranak ne počne da posluje u roku od šest meseci od dana davanja te saglasnosti;

5)         ogranak ne posluje duže od šest meseci;

6)         ogranak ne posluje u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji, ili

7)         ogranak ne ispunjava svoje finansijske obaveze u Republici Srbiji.

Ako nadležni nadzorni organ kreditnoj instituciji - osnivaču ogranka oduzme dozvolu za pružanje određene finansijske usluge, ta kreditna institucija je dužna da o tome bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije.

Narodna banka Srbije će, na osnovu obaveštenja iz stava 3. ovog člana, oduzeti ogranku kreditne institucije iz treće države saglasnost za pružanje te usluge u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije može da naloži ogranku kreditne institucije iz treće države, čija aktiva i potencijalne obaveze iskazane u njegovim revidiranim godišnjim finansijskim izveštajima prelaze 5% ukupne aktive i potencijalnih obaveza svih kreditnih institucija u Republici Srbiji, da svoje poslovanje u Republici Srbiji nastavi kao kreditna institucija.

Kreditna institucija - osnivač ogranka može da podnese zahtev za brisanje ogranka iz registra privrednih subjekata tek nakon izmirenja svih obaveza nastalih poslovanjem tog ogranka.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način prestanka odnosno oduzimanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Shodna primena odredbi ovog zakona na ogranak kreditne institucije iz treće države

Član 81.

Na ogranak kreditne institucije iz treće države shodno se primenjuju odredbe zakona o:

1)         izvršnom odboru kreditne institucije;

2)         sistemu upravljanja kreditnom institucijom;

3)         zahtevima za kapitalom;

4)         zaštitnim slojevima kapitala;

5)         upravljanju rizicima i zahtevima za likvidnost;

6)         ograničenjima i zabranama;

7)         bankarskoj tajni;

8)         zaštiti korisnika;

9)         računovodstvu i reviziji;

10)       izveštavanju Narodne banke Srbije;

11)       javnom objavljivanju informacija;

12)       kontroli kreditnih institucija;

13)       merama u postupku kontrole, uključujući mere rane intervencije;

14)       merama reorganizacije, i

15)       drugim prudencijalnim zahtevima odnosno drugim aspektima poslovanja koji se odnose na kreditne institucije.

Izveštavanje ogranka kreditne institucije iz treće države

Član 82.

Pored obaveze izveštavanja Narodne banke Srbije u skladu sa članom 81. stav

1. tačka 10) ovog zakona, ogranak kreditne institucije iz treće države dužan je da najmanje jednom godišnje Narodnu banku Srbije izveštava i o:

1)         ukupnoj imovini koja se odnosi na aktivnosti ogranka koji ima saglasnost za osnivanje u Republici Srbiji;

2)         informacijama o likvidnoj aktivi koja je na raspolaganju ogranku, naročito kada se radi o aktivi u valutama trećih država;

3)         kapitalu ogranka;

4)         sistemima zaštite depozita koji su dostupni deponentima u ogranku;

5)         sistemima upravljanja rizicima;

6)         sistemima        upravljanja,      uključujući       i           nosioce            ključnih            funkcija            za aktivnosti ogranka;

7)         planovima oporavka kojima je obuhvaćen ogranak; i

8)         drugim informacijama na zahtev Narodne banke Srbije potrebnim za sveobuhvatno praćenje aktivnosti ogranka.

Zaštita depozita ogranka kreditne institucije iz treće države

Član 83.

Kreditna institucija iz treće države koja je osnovala ogranak u Republici Srbije dužna je da depozite koje je primila u ograncima koji posluju na teritoriji Republike Srbije osigura u toj trećoj državi.

Nivo i obim zaštite depozita koje je primio ogranak kreditne institucije iz treće države mora biti najmanje u nivou zaštite utvrđenom zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita u Republici Srbiji.

Ako ogranak kreditne institucije iz treće države nije uključen u službeno priznat sistem osiguranja depozita te države ili ako u toj državi u kojoj je sedište kreditne institucije - osnivača ogranka ne postoji sistem osiguranja depozita, ili je nivo i/ili obim zaštite depozita manji nego u Republici Srbiji, ogranak kreditne institucije iz treće države je dužan da se uključi u sistem osiguranja depozita u Republici Srbiji na način propisan zakonom iz stava 2. ovog člana.

Shodna primena odredbi ovog zakona na ogranak društva iz treće države

Član 84.

Odredbe čl. 76. do 83. ovog zakona shodno se primenjuju na ogranak društva iz treće države koje obavlja finansijske usluge iz člana 6. stav 4. tačka 1) ovog zakona, pod uslovom da za te usluge ima dozvolu nadležnog organa iz treće države.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe čl. 76. do 83. ovog zakona ne primenjuju se na društvo iz treće države koje obavlja investicione usluge i aktivnosti i sa njima povezane dodatneusluge propisane zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Predstavništvo kreditne institucije sa sedištem izvan Republike Srbije

Član 85.

Za osnivanje predstavništva u Republici Srbiji kreditna institucija sa sedištem izvan Republike Srbije (u daljem tekstu: kreditna institucija - osnivač predstavništva) dužna je da prethodno dobije saglasnost Narodne banke Srbije.

Uz zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana dostavljaju se:

1)         izvod iz odgovarajućeg registra države u kojoj se nalazi sedište kreditne institucije - osnivača predstavništva, koji nije stariji od 60 dana i koji sadrži podatke o pravnoj formi i datumu upisa kreditne institucije - osnivača predstavništva u taj registar, kao i podatke o licima ovlašćenim za zastupanje i obim njihovih ovlašćenja, ili verodostojne isprave o osnivanju, javno overene prema propisima države u kojoj kreditna institucija ima registrovano sedište i koje sadrže navedene podatke;

2)         overeni akt o osnivanju kreditne institucije - osnivača predstavništva;

3)         revizorski izveštaj, uključujući revidirane finansijske izveštaje kreditne institucije - osnivača predstavništva za poslednje tri poslovne godine;

4)         odluka kreditne institucije - osnivača predstavništva o osnivanju predstavništva;

5)         podaci o predloženom imenu, sedištu, adresi i poslovnom prostoru predstavništva;

6)         podaci o licima odgovornim za rad predstavništva;

7)         odluka o imenovanju lica odgovornih za rad predstavništva i ovlašćenje za ta lica;

8)         predložene aktivnosti i program rada predstavništva;

9)         saglasnost nadležnog organa kreditne institucije - osnivača predstavništva za osnivanje predstavništva u Republici Srbiji, ili potvrdu da takva saglasnost nije potrebna, koja nije starija od šest meseci;

10)       overenu izjavu kreditne institucije - osnivača predstavništva da će izmiriti sve obaveze koje nastanu u Republici Srbiji u vezi sa radom predstavništva.

Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

Saglasnost iz stava 1. ovog člana je uslov za upis predstavništva kreditne institucije sa sedištem izvan Republike Srbije u registar privrednih subjekata.

Kreditna institucija - osnivač predstavništva podnosi prijavu za upis svog predstavništva u registar privrednih subjekata - u roku od 60 dana od dana dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije će odbiti zahtev za davanje saglasnosti za osnivanje predstavništva iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da:

1)         ne postoji mogućnost ostvarivanja saradnje između nadležnog organa kreditne institucije sa sedištem izvan Republike Srbije i Narodne banke Srbije, ili

2)         postoji opravdana sumnja da je kreditna institucija - osnivač predstavništva na bilo koji način povezana sa pranjem novca, finansiranjem terorizma ili finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje.

Narodna banka Srbije može da oduzme saglasnost za osnivanje predstavništva kreditne institucije sa sedištem izvan Republike Srbije ako to predstavništvo postupa suprotno propisima Republike Srbije.

Narodna banka Srbije oduzeće saglasnost za osnivanje predstavništva kreditne institucije sa sedištem izvan Republike Srbije ako:

1)         kreditnoj instituciji - osnivaču predstavništva dozvola za rad prestane da važi u državi porekla;

2)         predstavništvo te kreditne institucije obavlja poslove čije obavljanje u skladu s ovim zakonom nije dozvoljeno predstavništvu, ili

3)         kreditna institucija - osnivač predstavništva podnese zahtev za brisanje predstavništva iz registra privrednih subjekata.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Glava IV

FINANSIJSKI HOLDING I MEŠOVITI FINANSIJSKI HOLDING

Zahtev za davanje saglasnosti finansijskom holdingu i mešovitom finansijskom holdingu

Član 86.

Narodna banka Srbije daje saglasnost matičnom finansijskom holdingu, matičnom mešovitom finansijskom holdingu, matičnom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji i matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, koji su članovi grupe kreditnih institucija iz Republike Srbije iz člana 264. ovog zakona (u daljem tekstu: finansijski holding ili mešoviti finansijski holding), kada je nadležna za vršenje kontrole grupe kreditnih institucija na konsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije daje saglasnost i finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu koji je dužan da primenjuje odredbe ovog zakona i propisa donetog na osnovu ovog zakona na potkonsolidovanoj osnovi ili koji je određen kao odgovoran za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi u skladu sa stavom 6. tačka 3. ovog člana.

Finansijski holding, odnosno mešoviti finansijski holding iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti uz koji dostavlja sledeće:

1)         podatke o organizacionoj strukturi grupe u čijem je sastavu taj finansijski holding ili mešoviti finansijski holding, s jasno naznačenim zavisnim društvima i matičnim društvom u grupi, kao i mesto i vrstu aktivnosti koju obavlja svaki član u okviru grupe;

2)         podatke o imenovanju najmanje dva lica koja efektivno upravljaju tim finansijskim holdingom ili mešovitim finansijskim holdingom, u skladu sa članom

196. ovog zakona;

3)         podatke o ispunjenosti uslova iz člana 41. ovog zakona, kada je tom finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu zavisno društvo kreditna institucija;

4)         podatke o unutrašnjoj organizaciji i raspodeli zadataka u okviru grupe kreditnih institucija iz Republike Srbije kojoj pripada;

5)         drugu dokumentaciju za koju Narodna banka Srbije oceni da je potrebna, radi ocene ispunjenosti uslova iz stava 6. ovog člana i člana 87. stav 1. ovog zakona.

Ako se postupak po zahtevu iz st. 3. i 6. ovog člana, istovremeno sprovodi sa procenom koja se vrši u skladu sa zahtevom za davanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća iz člana 33. stav 1. ovog zakona, obaveštenjem iz člana 54. ovog zakona ili zahtevom za davanje dozvole za rad iz člana 25. ovog zakona, Narodna banka Srbije se pre odlučivanja po zahtevu, kao organ nadležan za vršenje kontrole grupe kreditnih institucija na konsolidovanoj osnovi, savetuje sa nadležnim organom države članice u kojoj finansijski holding ili mešoviti finansijski holding ima sedište.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, do okončanja postupka po zahtevu za davanje saglasnosti iz st. 1. i 2. ovog člana, ne teče rok iz člana 37. stav 8. i člana 55 stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, na osnovu podnetog zahteva finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskom holdinga, donosi rešenje kojim mu se odobrava izuzeće od obaveze pribavljanja saglasnosti, ako na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdi da su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         osnovna delatnost finansijskog holdinga je sticanje učešća u zavisnim društvima ili u slučaju mešovitog finansijskog holdinga, njegova osnovna delatnost u odnosu na institucije ili finansijske institucije je sticanje učešća u zavisnim društvima;

2)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding nije određen kao lice za restrukturiranje ni u jednoj od grupa za restrukturiranje u skladu sa strategijom za restrukturiranje koju je utvrdila Narodna banka Srbije;

3)         zavisno društvo tog finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskom holdinga koje je kreditna institucija ili finansijski holding ili mešoviti finansijski holding, koje je dobilo saglasnost u skladu sa ovim članom, određeno je kao odgovorno za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi i na raspolaganju su mu sva potrebna sredstva i zakonska ovlašćenja za efikasno izvršavanje tih obaveza;

4)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding ne učestvuje u donošenju upravljačkih, operativnih ili finansijskih odluka koje utiču na grupu ili na njena zavisna društva koja su institucije ili finansijske institucije;

5)         ne postoje prepreke za efektivno vršenje kontrole grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji na konsolidovanoj osnovi.

Finansijski holding ili mešoviti finansijski holding kojem je Narodna banka Srbije odobrila izuzeće iz stava 6. ovog člana, ne isključuje se iz obuhvata kontrole na konsolidovanoj osnovi.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije može, na pojedinačnoj osnovi, odobriti isključenje finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga iz obuhvata kontrole grupe kreditnih institucija koju vrši na konsolidovanoj osnovi, na njegov zahtev, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         isključenje ne utiče na efektivnost kontrole kreditne institucije kao zavisnog društva ili kontrole grupe;

2)         jedine izloženosti finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga po osnovu vlasničkih ulaganja su izloženosti po osnovu učešća u kreditnoj instituciji koja je zavisno društvo ili u posrednom matičnom finansijskom holdingu, odnosno mešovitom finansijskom holdingu, koji kontroliše kreditnu instituciju koja je zavisno društvo;

3)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding ne oslanja se u značajnoj meri na leveridž i nema izloženosti koje nisu povezane sa njegovim vlasništvom u kreditnoj instituciji koja je zavisno društvo ili u posrednom matičnom finansijskom holdingu, odnosno mešovitom finansijskom holdingu koji kontroliše kreditnu instituciju koja je zavisno društvo.

Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevu iz st. 3. i 6. ovog člana u roku od četiri meseca od prijema urednog zahteva, a najkasnije u roku od šest meseci od prijema zahteva.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev za izuzeće iz stava 6. ovog člana ili kontinuiranim nadzorom utvrdi da uslovi za izuzeće nisu više ispunjeni, finansijski holding ili mešoviti finansijski holding je dužan da u roku od tri meseca od prijema odluke podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana, a može izreći i meru iz člana 89. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može bliže propisati dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev iz st. 3, 6. i 8. ovog člana.

Davanje saglasnosti finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu

Član 87.

Narodna banka Srbije daje saglasnost finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu u skladu sa članom 86. st. 1. i 2. ovog zakona, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         procedure i raspodela zadataka u okviru grupe su usklađene sa zahtevima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, na konsolidovanoj ili potkonsolidovanoj osnovi i obezbeđuju:

-           koordinaciju svih zavisnih društava finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga, uključujući, po potrebi, adekvatnu raspodelu zadataka između institucija koje su zavisna društva;

-           sprečavanje ili upravljanje sukobima unutar grupe, kao i sprovođenje politika matičnog finansijskog holdinga na nivou grupe, odnosno matičnog mešovitog finansijskog holdinga na nivou grupe.

2)         organizaciona struktura grupe u čijem je sastavu finansijski holding ili mešoviti finansijski holding, ne ometa ili na drugi način ne sprečava efektivnu kontrolu institucija kao zavisnog društva ili matičnih institucija u pogledu zahteva koje moraju ispunjavati na pojedinačnoj, konsolidovanoj i, po potrebi, potkonsolidovanoj osnovi, pri čemu se naročito uzima u obzir:

-           položaj finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga u višeslojnoj grupi;

-           vlasnička struktura, i

-           uloga finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga u grupi;

3)         su ispunjeni uslovi i kriterijumi iz čl. 41. i 196. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije odbije zahtev iz člana 86. stav 3. ovog zakona, može finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu izreći meru iz člana

89. ovog zakona.

Narodna banka Srbije redovno, a najmanje jednom godišnje, vrši proveru matičnog društva kreditne institucije kako bi potvrdila da su ta kreditna institucija, subjekt koji je podneo zahtev za davanje dozvole za rad u skladu sa članom

25. ovog zakona ili subjekt koji je određen kao odgovoran za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi iz člana 86. stav 6. tačka 3) ovog zakona, pravilno identifikovali svako društvo koje ispunjava kriterijume prema kojima bi se ono smatralo matičnim finansijskim holdingom u državi članici, matičnim mešovitim finansijskim holdingom u državi članici, matičnim finansijskim holdingom iz EU ili matičnim mešovitim finansijskim holdingom iz EU.

Ako se matično društvo iz stava 3. ovog člana nalazi u državi članici koja nije država članica u kojoj kreditna institucija, subjekt koji podnosi zahtev za davanje dozvole za rad u skladu sa članom 25. ovog zakona ili subjekt koji je određen kao odgovoran za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi iz člana 86. stav 6. tačka 3) ovog zakona imaju sedište, Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organom iz te države članice u cilju sprovođenja provere iz stava 3. ovog člana.

Narodna banka Srbije na svojoj internet stranici objavljuje i svake godine ažurira spisak finansijskih holdinga i mešovitih finansijskih holdinga kojima je data saglasnost iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona, odnosno kojima je odobrena primena izuzeća od obaveze pribavljanja saglasnosti iz člana 86. stav 6. ovog zakona, u kom slučaju se navodi i subjekt koji je određen da bude odgovoran za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi.

Ispunjavanje uslova

Član 88.

Finansijski holding ili mešoviti finansijski holding kojem je Narodna banka Srbije odobrila izuzeće iz člana 86. stav 6. ovog zakona ili kome je dala saglasnost u skladu sa članom 87. stav 1. ovog zakona, dužan je da kontinuirano ispunjava uslove propisane tim članovima, kao i da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije ako su se promenile okolnosti koje bi mogle biti od uticaja na ispunjenost uslova iz člana 86. stav 6. i člana 87. stav 1. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, kao nadležni organ za kontrolu finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga na konsolidovanoj osnovi, kontinuirano prati ispunjenost uslova iz člana 86. stav 6. i člana 87. stav 1. ovog zakona..

Finansijski holding ili mešoviti finansijski holding dužan je da Narodnoj banci Srbije, na godišnjem nivou, najkasnije do 30. aprila tekuće godine, dostavi informacije potrebne za redovno praćenje organizacione strukture grupe i ispunjenosti uslova iz člana 86. stav 6. i člana 87. stav 1. ovog zakona.

Za potrebe vršenja kontinuiranog nadzora iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, kao nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, razmenjuje informacije s nadležnim organima iz države članice u kojoj finansijski holding ili mešoviti finansijski holding ima sedište.

Narodna banka Srbije može bliže propisati sadržaj dokumentacije i obaveštenja, rokove i način izveštavanja o informacijama koje su potrebne za kontinuirano praćenje usklađenosti finansijskog holdinga, odnosno mešovitog finansijskog holdinga sa uslovima iz člana 86. stav 6. i člana 87. stav 1. ovog zakona.

Mere prema finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu

Član 89.

Ako Narodna banka Srbije, kao nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, utvrdi da uslovi iz člana 86. stav 6. i člana 87. stav 1. ovog zakona nisu ispunjeni ili kontinuiranim nadzorom utvrdi da finansijski holding ili mešoviti finansijski holding više ne ispunjava te uslove, može finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu izreći meru iz stava 3. ovog člana, kako bi se obezbedili ili ponovo uspostavili kontinuitet i sveobuhvatnost kontrole na konsolidovanoj osnovi, obezbedila ispunjenost svih uslova propisanih ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona i obezbedila usklađenost sa tim uslovima.

Prilikom izricanja mere iz stava 3. ovog člana mešovitom finansijskom holdingu, Narodna banka Srbije posebno uzima u obzir uticaj tih mera na finansijski konglomerat.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može da:

1)         suspenduje ostvarivanje prava glasa iz akcija institucije koja je zavisno društvo, a koje su u vlasništvu finansijskog holdinga, odnosno mešovitog finansijskog holdinga;

2)         naloži da vlasničke udele u institucijama koje su zavisna društva prenese na svoje akcionare ili vlasnike udela;

3)         privremeno imenuje drugi finansijski holding, mešoviti finansijski holding ili kreditnu instituciju unutar grupe čiji je član, kao odgovornog za ispunjenost zahteva na konsolidovanoj osnovi propisanih ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona;

4)         ograniči ili zabrani raspodelu dobiti isplatom dividendi akcionarima;

5)         naloži prodaju ili smanjenje vlasničkog udela u instituciji ili drugom subjektu finansijskog sektora;

6)         naloži da, bez odlaganja, dostavi plan za ponovno uspostavljanje usklađenosti sa zahtevima propisanim ovim zakonom ili propisima donetim na osnovu ovog zakona;

7)         finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu, članovima organa upravljanja i drugim odgovornim licima u tom holdingu, izrekne druge mere i kazne u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije izrekne finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu meru iz stava 3. tačka 1. ovog člana, pravo glasa iz akcija ne mogu ostvarivati ni druga lica u njegovo ime.

Kada je pravo glasa finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga isključeno, ali se na skupštini i pored toga ostvari glasanje, takvo glasanje je ništavo.

Zajednička odluka o ispunjenosti uslova finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga kada Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 90.

Kada Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, sarađuje i konsultuje se sa nadležnim organom iz druge države članice u kojoj finansijski holding, odnosno mešoviti finansijski holding ima sedište, u cilju donošenja zajedničke odluke o zahtevu iz člana 86. st. 3, 6. i 8. ovog zakona i zajedničke odluke o izricanju mere iz člana 89. ovog zakona.

Narodna banka Srbije je dužna da nadležnom organu iz druge države članice u kojoj finansijski holding, odnosno mešoviti finansijski holding ima sedište dostavi procenu o ispunjenosti uslova za donošenje odluka iz stava 1. ovog člana.

Zajednička odluka iz stava 1. ovog člana se donosi u roku od dva meseca od dana kada je nadležno telo države članice u kojoj finansijski holding, odnosno mešoviti finansijski holding ima sedište primilo procenu iz stava 2. ovog člana, a zajednička odluka se sprovodi ili primenjuje neposredno i u toj državi članici, ako je to dozvoljeno propisima te države članice.

Narodna banka Srbije zajedničku odluku iz stava 3. ovog člana, sa obrazloženjem, dostavlja finansijskom holdingu, odnosno mešovitom finansijskom holdingu.

Ako Narodna banka Srbije i nadležni organ iz druge države članice u kojoj finansijski holding, odnosno mešoviti finansijski holding ima sedište, imaju različita mišljenja u vezi sa donošenjem zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije neće doneti odluku, već će zatražiti posredovanje Evropskog organa za bankarstvo, u skladu sa članom 19 Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Ako Evropski organ za bankarstvo donese odluku u roku od mesec dana od dana prijema zahteva za posredovanje, zajednička odluka se donosi u skladu sa tom odlukom, a u suprotnom, ukoliko Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u tom roku, Narodna banka Srbije samostalno donosi odluku.

Posredovanje Evropskog organa za bankarstvo iz stava 5. ovog člana ne može se tražiti nakon isteka dva meseca od dana prijema procene iz stava 3. ovog člana ili nakon donošenja zajedničke odluke.

U slučaju mešovitog finansijskog holdinga, ako Narodna banka Srbije nije određena kao koordinator u skladu sa propisima kojima se uređuju finansijski konglomerati, Narodna banka Srbije traži saglasnost koordinatora na predlog zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana.

Ako u slučaju iz stava 7. ovog člana koordinator ne da saglasnost na predlog zajedničke odluke, Narodna banka Srbije može zatražiti posredovanje Evropskog organa za bankarstvo ili Evropske uprave za osiguranje i profesionalne penzije.

Zajednička odluka doneta u skladu sa st. 1 do 8. ovog člana ne utiče na obaveze koje proizlaze iz propisa kojim se uređuju finansijski konglomerati i propisa kojim se uređuje poslovanje osiguravajućih društava.

Ako se donese zajednička odluka, kojom se odbija zahtev iz člana 86. stav 3. ovog zakona, odnosno zahtev iz člana 86. stav 6. ovog zakona, Narodna banka Srbije kao organ nadležan za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, dužna je da obavesti podnosioca zahteva o toj odluci i razlozima za odbijanje, u roku od četiri meseca od prijema urednog zahteva.

Zajednička odluka o ispunjenosti uslova finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga kada Narodna banka Srbije vrši kontrolu na potkonsolidovanoj osnovi

Član 91.

Kada Narodna banka Srbije vrši kontrolu finansijskog holdinga, odnosno mešovitog finansijskog holdinga sa sedištem u Republici Srbiji, na potkonsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije sarađuje i konsultuje se sa nadležnim organom iz druge države članice koji vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, u cilju donošenja zajedničke odluke o zahtevu iz člana 86. st. 3, 6. i 8. ovog zakona i zajedničke odluke o izricanju mere iz člana 89. ovog zakona.

Zajednička odluka iz stava 1. ovog člana se donosi u roku od dva meseca od dana kada je nadležni organ koji vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, dostavio procenu o ispunjenosti uslova za donošenje odluke iz stava 1. ovog člana Narodnoj banci Srbije, a zajednička odluka se sprovodi i u Republici Srbiji.

Na osnovu zajedničke odluke iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije donosi rešenje koje dostavlja finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu koji ima sedište u Republici Srbiji.

Ako postoje različita mišljenja u vezi sa donošenjem zajedničke odluke iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije neće doneti odluku i zatražiće posredovanje Evropskog organa za bankarstvo.

Ako Evropski organ za bankarstvo donese odluku u roku od mesec dana od dana prijema zahteva za posredovanje, zajednička odluka se donosi u skladu sa tom odlukom, a u suprotnom, ukoliko Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u tom roku, Narodna banka Srbije samostalno donosi odluku.

Narodna banka Srbije ne može zatražiti posredovanje Evropskog organa za bankarstvo iz stava 5. ovog člana nakon isteka dva meseca od dana prijema procene organa nadležnog za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ili nakon donošenja zajedničke odluke.

Ukidanje saglasnosti finansijskom holdingu ili mešovitom finansijskom holdingu

Član 92.

Narodna banka Srbije može ukinuti saglasnost matičnom finansijskom holdingu ili matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz člana 86. st. 1 i 2. ovog zakona ako nisu preduzete sve potrebne mere za usklađenost sa zahtevima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, koji se odnose na: zahteve za kapitalom, velike izloženosti, likvidnost, pokazatelj stepena zaduženosti, zahteve za održavanjem pokazatelja kapitala većih od propisanih u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije iz čl. 239. i 247. ovog zakona ili posebne zahteve za likvidnost, utvrđene ovim zakonom.

Posredno matično društvo u EU

Član 93.

Kreditne institucije iz Republike Srbije koje zajedno sa jednom ili više institucija sa sedištem u Evropskoj uniji, pripadaju istoj grupi iz treće države, dužne su da odrede jedinstveno matično društvo posrednika sa sedištem u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: posredno matično društvo u EU).

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije u saradnji sa drugim nadležnim organima za nadzor članice grupe iz treće države može doneti odluku da grupa iz treće države može osnovati dva posredna matična društva u EU, ako zajednički utvrde da određivanje jedinstvenog posrednog matičnog društva u EU:

1)         ne bi bilo u skladu sa obaveznim zahtevom za razdvajanje aktivnosti koji je utvrđen propisima ili odlukom nadzornog organa iz treće države u kojoj krajnje matično društvo grupe iz treće države vodi poslovanje, odnosno gde je sedište njegove uprave; ili

2)         da postoji mogućnost da bi restrukturiranje, u skladu s procenom organa nadležnog za restrukturiranje posrednog matičnog društva u EU, bilo manje efikasno nego u slučaju osnivanja dva posredna matična društva u EU.

Posredno matično društvo u EU je kreditna institucija kojoj je data dozvola za rad iz člana 25. ovog zakona ili finansijski holding ili mešoviti finansijski holding koji je dobio saglasnost iz člana 86. ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako nijedna od institucija iz stava 1. ovog člana nije kreditna institucija ili ako se mora osnovati drugo posredno matično društvo u EU u vezi s investicionim aktivnostima kako bi se uskladilo sa obaveznim zahtevom iz stava 2. ovog člana, posredno matično društvo u EU ili drugo posredno matično društvo u EU, može biti investiciono društvo kojem je data dozvola za rad u skladu sa odredbama propisa kojima se uređuje poslovanje investicionih društava na koje se primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje restrukturiranje kreditnih institucija i investicionih društava.

Kreditna institucija koja je dobila dozvolu za rad iz člana 25. ovog zakona i koja je s još jednom institucijom sa sedištem u Evropskoj uniji član grupe iz treće države dužna je da ima posredno matično društvo u EU ili da bude određena kao posredno matično društvo.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, kreditna institucija koja je dobila dozvolu za rad iz člana 25. ovog zakona, a koja je deo grupe iz treće države, nije dužna da ima posredno matično društvo u EU ili u skladu sa stavom 3. ovog člana ne mora biti određena kao posredno matično društvo u EU ako je:

1)         ukupan iznos aktive u Evropskoj uniji svih članova grupe iz treće države manja od 40 milijardi evra, ili

2)         kreditna institucija, koja je dobila dozvolu za rad iz člana H. ovog zakona, jedina institucija iz te grupe koja posluje u Evropskoj uniji.

Ukupan iznos aktive članova grupe iz treće države u Evropskoj uniji iz stava

6. ovog člana, predstavlja zbir:

-           ukupnog iznosa aktive svake institucije u Evropskoj uniji koja je član grupe iz treće države, na osnovu konsolidovanog bilansa stanja ili pojedinačnog bilansa stanja, ako bilans stanja te institucije nije konsolidovan i

-           ukupnog iznosa aktive svakog ogranka grupe iz treće države, koja ima saglasnost za osnivanje ogranka u Evropskoj uniji u skladu sa ovim zakonom, propisima kojima se uređuje tržište kapitala i Uredbom (EU) br. 600/2014;

Narodna banka Srbije, za svaku grupu iz treće države koja posluje na teritoriji Republike Srbije, obaveštava Evropski odbor za bankarstvo o sledećem:

1)         naziv i ukupan iznos aktive svake institucije koja je član grupe iz treće države koja je pod nadzorom Narodne banke Srbije;

2)         naziv i ukupan iznos aktive svakog ogranka grupe iz treće države, koji ima saglasnost za poslovanje u Evropskoj uniji u skladu s ovim zakonom, Direktivom 2014/65/EU ili Uredbom (EU) br. 600/2014, i vrstama aktivnosti za čije obavljanje je dobijena dozvola;

3)         naziv i vrsta, u skladu sa stavom 3. ovog člana, svakog posrednog matičnog društva u EU koje ima sedište u Republici Srbiji i nazivu grupe iz treće države čiji je to društvo član.

Glava V

POSLOVANjE KREDITNE INSTITUCIJE

Odeljak 1.

Kapital kreditne institucije Iznos i oblik kapitala

Član 94.

Kreditna institucija je dužna da u svakom trenutku održava iznos kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti kreditne institucije i koji je potreban radi pokrića svih rizika kojima je kreditna institucija izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

Kapital kreditne institucije sastoji se od osnovnog i dopunskog kapitala.

Osnovni kapital iz stava 2. ovog člana čini zbir osnovnog akcijskog kapitala i dodatnog osnovnog kapitala kreditne institucije.

Osnovni akcijski kapital iz stava 3. ovog člana čini zbir elemenata osnovnog akcijskog kapitala kreditne institucije korigovan za regulatorna prilagođavanja i umanjen za odbitne stavke.

Dodatni osnovni kapital iz stava 3. ovog člana čini zbir elemenata dodatnog osnovnog kapitala kreditne institucije umanjen za odbitne stavke.

Dopunski kapital iz stava 2. ovog člana čini zbir elemenata dopunskog kapitala kreditne institucije umanjen za odbitne stavke.

Narodna banka Srbije propisuje vrste i karakteristike finansijskih instrumenata i drugih elementa koji se uključuju u obračun osnovnog akcijskog kapitala, dodatnog osnovnog kapitala i dopunskog kapitala, način izračunavanja navedenih oblika kapitala i adekvatnosti kapitala kreditne institucije, zahteve za kapitalom po osnovu pojedinih rizika (kreditni, tržišni, operativni i dr.), pristupe za izračunavanje zahteva za kapitalom, kao i uslove i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i adekvatnosti kapitala kreditne institucije.

Minimalni iznos kapitala

Član 95.

Kreditna institucija je dužna da u svom poslovanju obezbedi da osnovni akcijski kapital kreditne institucije uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Pokazatelji kapitala

Član 96.

Kreditna institucija je dužna da u svakom trenutku ispunjava zahteve za kapitalom na način da pokazatelj adekvatnosti kapitala, pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala, pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala, kao i pokazatelj stepena zaduženosti (leveridž), održava na propisanim nivoima.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos između kapitala i rizične aktive kreditne institucije.

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog kapitala predstavlja odnos između osnovnog kapitala i rizične aktive kreditne institucije.

Pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala kreditne institucije predstavlja odnos između osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive kreditne institucije.

Pokazatelj stepena zaduženosti predstavlja odnos između osnovnog kapitala i izloženosti kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može rešenjem kreditnoj instituciji odrediti i pokazatelje iz stava 1. ovog člana veće od propisanih, u skladu sa odredbama čl. 247. i 248. ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže uređuje izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti iz stava 5. ovog člana, kao i način izračunavanja tog pokazatelja.

Pored obaveze ispunjavanja zahteva iz stava 1. ovog člana koja se odnose na pokazatelj stepena zaduženosti, Narodna banka Srbije propisuje obavezu za globalno sistemski značajnu kreditnu instituciju da održava dodatni sloj pokazatelja stepena zaduženosti, način izračunavanja tog dodatnog sloja, kao i posledice neispunjenja zahteva za njegovim održavanjem.

Zaštitni slojevi kapitala

 Član 97.

Pored održavanja pokazatelja iz člana 96. stav 1. ovog zakona, odnosno pokazatelja većih od propisanih iz stava 6. tog člana, kreditna institucija je dužna da održava i zaštitne slojeve kapitala u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Propisima Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana utvrđuju se vrste zaštitnih slojeva kapitala koje je kreditna instuticija dužna da održava, način njihovog održavanja, stope zaštitnih slojeva kapitala i način njihovog utvrđivanja i promene, međusobni odnos zaštitnih slojeva kapitala i zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, mere u vezi sa ograničenjem raspodele osnovnog akcijskog kapitala i planom za očuvanje kapitala, kao i drugi relevantni zahtevi u vezi sa održavanjem zaštitnih slojeva kapitala.

Rizična aktiva

Član 98.

Rizična aktiva kreditne institucije predstavlja ukupan iznos rizikom ponderisanih izloženosti kreditne institucije koje se uključuju u izračunavanje pokazatelja adekvatnosti kapitala iz člana 96. st. 2. do 4. ovog zakona.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način izračunavanja rizične aktive iz stava 1. ovog člana, pristupe koje kreditne institucija može koristiti za izračunavanje te aktive, uključujući i interne pristupe koje kreditna institucija može koristiti samo ako za to dobije prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, kao i bliže uslove za dobijanje te saglasnosti.

Narodna banka Srbije objavljuje listu podobnih agencija za kreditni rejting čije kreditne rejtinge kreditne institucije mogu koristiti radi izračunavanja rizične aktive, kao i uslove i način korišćenja kreditnih rejtinga za dodeljivanje pondera kreditnog rizika.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala kreditne institucije

Član 99.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje adekvatnu i sveobuhvatnu strategiju i plan upravljanja kapitalom, kao i da uspostavi odgovarajuće procese radi procene i održavanja nivoa i strukture kapitala koji je u svakom trenutku potreban za pokriće svih rizika kojima je kreditna institucija izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, uključujući i rizike koji su utvrđeni kroz rezultate testiranja otpornosti kreditne institucije na stres.

Pri proceni adekvatnog nivoa i adekvatne strukture kapitala iz stava 1. ovog člana, kreditna institucija je dužna da naročito uzme u obzir kratkoročne, srednjoročne i dugoročne vremenske okvire u pogledu pokrića rizika povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem.

Kreditna institucija je dužna da kontinuirano sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti kapitala koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti kreditne institucije, u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja kapitalom.

Narodna banka Srbije može propisati sadržinu akata iz stava 1. ovog člana, bliže uslove i minimalne standarde za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala kreditne institucije, kao i način i rokove izveštavanja kreditne institucije o sprovođenju i rezultatima ovog procesa.

 

Interni pristupi za izračunavanje zahteva za kapitalom

Član 100.

Kreditna institucija koja nije mala i jednostavna kreditna institucija, ne dovodeći u pitanje propisane kriterijume za dobijanje prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije za primenu pristupa zasnovanog na internom rejtingu za izračunavanje iznosa rizikom ponderisanih izloženosti, preduzima odgovarajuće aktivnosti u cilju razvijanja interne procene kreditnog rizika i korišćenja IRB pristupa za potrebe obračuna zahteva za kapitalom za kreditni rizik, ako ima izloženosti koje su značajne u apsolutnom iznosu i ako istovremeno ima veliki broj značajnih drugih ugovornih strana.

Kreditna institucija iz stava 1. ovog člana, ne dovodeći u pitanje propisane kriterijume za dobijanje prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije za primenu alternativnog pristupa internih modela za izračunavanje zahteva za kapitalom za tržišni rizik, preduzima odgovarajuće aktivnosti u cilju razvijanja interne procene tržišnih rizika i povećanja upotrebe internih modela za izračunavanje zahteva za kapitalom po osnovu pozicija iz knjige trgovanja, zajedno sa internim modelima za izračunavanje zahteva za kapitalom po osnovu rizika nastupanja statusa neizmirenja obaveza, ako su izloženosti institucije ovom riziku značajne u apsolutnom iznosu i ako postoji veliki broj značajnih pozicija u dužničkim ili vlasničkim instrumentima različitih izdavalaca.

Kreditna institucije koje nisu male i jednostavne kreditne institucije procenu kreditne sposobnosti klijenta ili finansijskog instrumenta ne zasnivaju isključivo na eksternim kreditnim rejtinzima.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove za primenu ovog člana.

Raspodela dobiti

Član 101.

Kreditna institucija ne može raspodelu dobiti vršiti isplatom dividendi svojim akcionarima ili isplatom učešća u dobiti, odnosno drugih davanja iz dobiti kreditne institucije članovima organa upravljanja i zaposlenima u kreditnoj instituciji ako:

1)         svoju likvidnost i kapital ne održava u skladu s propisima Narodne banke Srbije;

2)         zbog te raspodele ne bi mogla da održava svoju likvidnost i kapital u skladu s propisima Narodne banke Srbije;

3)         nije otklonila nedostatke koje joj je naložila Narodna banka Srbije u vezi s nepravilnim iskazivanjem poslovnih promena i drugih događaja, a koji mogu uticati na bilans uspeha kreditne institucije;

4)         nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti;

5)         Narodna banka Srbije to odredi svojom korektivnom merom.

Licima iz stava 1. ovog člana kreditna institucija ne može isplaćivati akontacije koje se odnose na raspodelu dobiti iz tog stava.

Ako ukupan iznos isplata iz stava 1. ovog člana prelazi 10% kapitala kreditne institucije ili bilans uspeha kreditne institucije iskazuje gubitak u tekućem ili prethodnom tromesečju, odnosno za poslovnu godinu do tog datuma, kreditna institucija raspodelu ovih isplata može vršiti samo uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

O prethodnoj saglasnosti iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 60 dana od dana dostavljanja urednog zahteva.

Sticanje sopstvenih akcija

 Član 102.

Kreditna institucija ne može sticati sopstvene akcije, osim ako su ih akcionari kreditne institucije ponudili u sekundarnoj prodaji a prodajom tih akcija drugim licima nanela bi se značajna šteta akcionarima kreditne institucije.

Sticanje akcija iz stava 1. ovog člana vrši se iz sredstava koja potiču iz dobiti kreditne institucije.

Sticanje akcija iz stava 1. ovog člana ne može se sprovesti bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije.

Uz obrazloženi zahtev za davanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana, kreditna institucija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi i podatke o uslovima pod kojima se stiču sopstvene akcije.

O zahtevu iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva.

Pravni posao sticanja sopstvenih akcija bez saglasnosti Narodne banke Srbije ništav je.

Kreditna institucija je dužna da sopstvene akcije otuđi u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, a ako to ne učini, dužna je da ih povuče i poništi na teret svog akcijskog kapitala.

Odredba stava 7. ovog člana primenjuje se i na sticanje sopstvenih akcija po osnovu nasleđivanja, pravnog sledbeništva ili drugog sticanja nezavisnog od volje kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava 3. ovog člana.

Odeljak 2.

Upravljanje rizicima Način upravljanja rizicima

Član 103.

Upravljanje rizicima, u smislu ovog zakona, je skup postupaka i metoda za utvrđivanje (identifikovanje), merenje (procenu), praćenje, ublažavanje i kontrolu rizika, uključujući i izveštavanje o rizicima kojima je kreditna institucija izložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju.

Kreditna institucija dužna je da uspostavi sistem za upravljanje rizicima kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi takvu unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu kojom će aktivnosti upravljanja rizicima (middle office) i aktivnosti podrške (back office) funkcionalno i organizaciono odvojiti od preuzimanja rizika (front office), s jasno utvrđenom podelom poslova i dužnosti zaposlenih kojom se sprečava sukob interesa.

Upravljanje rizicima usklađuje se s veličinom i organizacionom strukturom kreditne institucije, obimom njenih aktivnosti i vrstama poslova koje kreditna institucija obavlja.

Kreditna institucija svojim aktima utvrđuje strategiju i politike za upravljanje rizicima, uključujući i procedure za upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke.

Akti iz stava 5. ovog člana sadrže:

1)         procedure za upravljanje rizicima kojima se obuhvata utvrđivanje, merenje, praćenje, ublažavanje i kontrola rizika;

2)         procedure kojima se obezbeđuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih akata kreditne institucije u vezi sa upravljanjem rizicima;

3)         procedure za redovno izveštavanje organa upravljanja kreditne institucije o rizicima, koje obuhvataju sve značajne rizike i politike upravljanja rizicima, kao i procedure za redovno izveštavanje nadležnog organa o upravljanju rizicima.

Kreditna institucija je dužna da, najmanje jednom godišnje, preispita i odobri strategiju i politike iz stava 5. ovog člana radi obuhvatanja svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, uključujući i rizike povezane sa makroekonomskim okruženjem u kojem kreditna institucija posluje uzimajući u obzir stanje poslovnog ciklusa, kao i rizike koji proizlaze iz trenutnog uticaja faktora rizika povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem i uticaja tih faktora u kratkom, srednjem i dugom roku.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način upravljanja rizicima.

Vrste rizika

Član 104.

Aktima iz člana 103. ovog zakona obuhvataju se sve vrste rizika kojima je kreditna institucija izložena u svom poslovanju, a naročito:

1)         kreditni rizik;

2)         rizik druge ugovorne strane;

3)         rezidualni rizik;

4)         rizik koncentracije;

5)         rizik sekjuritizacije;

6)         tržišni rizici;

7)         kamatni rizik u knjizi pozicija kojima se ne trguje;

8)         operativni rizik, uključujući pravni rizik, rizik modela i rizik neadekvatnog upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom značajnim za poslovanje kreditne institucije;

9)         rizik likvidnosti;

10)       rizik prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije;

11)       rizike povezane sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem;

12)       rizike po osnovu ulaganja kreditne institucije u druga pravna lica i u osnovna sredstva i investicione nekretnine kreditne institucije;

13)       rizike koji se odnose na državu porekla lica prema kome je kreditna institucija izložena;

14)       rizik od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Narodna banka Srbije može propisati minimalne standarde za upravljanje rizicima iz stava 1. ovog člana, uključujući i:

1)         način izračunavanja pojedinačnih pokazatelja poslovanja kreditne institucije u vezi sa upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na te rizike;

2)         način,  formu   i           rokove izveštavanja    kreditne           institucije         o pokazateljima iz tačke 1) ovog stava.

Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane

Član 105.

Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled neizvršavanja obaveza dužnika prema kreditnoj instituciji.

Rizik druge ugovorne strane je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosno izmirenja novčanih obaveza po toj transakciji.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi pouzdane i jasno definisane kriterijume i postupke za odobravanje kredita i drugih plasmana, odnosno za izmenu uslova, reprogram i refinansiranje kredita i drugih plasmana.

Kreditna institucija je dužna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema kreditnoj instituciji, kao i prema kvalitetu instrumenata obezbeđenja kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da razvije interne metodologije za procenu kreditnog rizika po osnovu izloženosti prema pojedinačnim dužnicima, po osnovu hartija od vrednosti ili sekjuritizovanih pozicija, kao i za procenu kreditnog rizika na nivou portfolija.

Interne metodologije iz stava 5. ovog člana ne mogu se isključivo ili automatski oslanjati na eksterne kreditne rejtinge, a ako su zahtevi za kapitalom izračunati na osnovu rejtinga koji je dodelila podobna agencija za rejting ili na osnovu činjenice da izloženosti nije dodeljen rejting, kreditna institucija je dužna da pri raspodeli internog kapitala uzme u obzir i ostale relevantne informacije.

Podobna agencija za rejting iz stava 6. ovog člana je pravno lice čija je pretežna delatnost dodeljivanje kreditnih rejtinga a koje je registrovano ili sertifikovano u skladu sa propisima Evropske unije kojima se uređuju agencije za kreditni rejting, ili je centralna banka koja dodeljuje kreditne rejtinge, a izuzeta je od primene tih propisa.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi efikasan sistem kontinuiranog praćenja i upravljanja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog portfolija, uključujući politike i procedure za identifikovanje i upravljanje problematičnim plasmanima, odnosno lošom aktivom, kao i za utvrđivanje odgovarajućeg nivoa prilagođavanja vrednosti i rezervisanja. Kreditna institucija je dužna da uspostavi redovno izveštavanje organa upravljanja kreditne institucije o kvalitetu kreditnog portfolija.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi odgovarajuću diversifikaciju kreditnog portfolija uzimajući u obzir ciljno tržište i svoju poslovnu politiku i strategiju.

Kreditna institucija je dužna da sprovede prethodnu procenu svake izloženosti po osnovu kripto-imovine koju namerava da preuzme, kao i procenu adekvatnosti postojećih procesa i procedura za upravljanje rizikom druge ugovorne strane, i da Narodnu banku Srbije obavesti o rezultatima tih procena.

Radi adekvatnog i efikasnog upravljanja kreditnim rizikom, kreditna institucija je dužna da, u skladu s propisima Narodne banke Srbije i svojim aktima, obračunava i izdvaja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja kreditne institucije u vezi s praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeđenja iz stava 4. ovog člana i praćenjem kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, te slučajeve u kojima je kreditna institucija dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stavke određenog stepena naplativosti, a može bliže urediti i sadržaj politika iz stava 8. ovog člana.

Narodna banka Srbije može propisati način utvrđivanja i izdvajanja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki kreditne institucije.

Rezidualni rizik

Član 106.

Rezidualni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled toga što su tehnike ublažavanja kreditnog rizika manje efikasne nego što se očekuje ili njihova primena nedovoljno utiče na umanjenje rizika kojima je kreditna institucija izložena.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje politike i procedure za upravljanje rezidualnim rizikom.

Rizik koncentracije

Član 107.

Rizik koncentracije je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije koji direktno ili indirektno proizlazi iz izloženosti kreditne institucije prema istom ili sličnom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje politike i procedure za upravljanje rizikom koncentracije koji proizilazi iz izloženosti prema svakoj drugoj ugovornoj strani, uključujući centralne tržišne učesnike, grupi povezanih drugih ugovornih strana i prema grupi drugih ugovornih strana koje pripadaju istom privrednom sektoru, istom geografskom području ili ih povezuju istovrsni poslovi ili proizvodi, kao i iz primene tehnika ublažavanja kreditnog rizika, uključujući naročito rizike povezane sa velikim indirektnim izloženostima kreditnom riziku kao što je indirektna izloženost prema jednom davaocu sredstava obezbeđenja.

Velika izloženost kreditne institucije prema jednom licu ili grupi lica koja se smatraju povezanim licima u smislu ovog zakona jeste izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da rizik koncentracije koji proizlazi iz kripto imovine koja nema identifikovanog izdavaoca, prati i procenjuje na osnovu kripto- imovine sa sličnim karakteristikama.

Narodna banka Srbije prati i procenjuje razvoj prakse upravljanja rizikom koncentracije kreditne institucije koji proizilazi iz izloženosti prema centralnim drugim ugovornim stranama, što uključuje i planove izrađene u skladu sa članom 174. stav 3. ovog zakona, kao i napredak koji je kreditna institucija postigla u pogledu prilagođavanja svojih poslovnih modela zahtevima u vezi sa ugovorima o derivatima i otvaranjem aktivnog računa utvrđenim propisima kojima se uređuju vanberzanski (OTC) ugovori o derivatima, kao i zahtevi za obavljanje aktivnosti centralnih drugih ugovornih strana i trgovinskih repozitorija.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način bliže uslove i način upravljanja rizikom koncentracije, ograničenja koja se odnose na taj rizik, kao i bliže uslove i način obračuna velikih izloženosti, uključujući i oblik kapitala koji se uzima u obzir za potrebe tog obračuna, a može propisati i najveći dozvoljeni zbir svih velikih izloženosti kreditne institucije.

Rizik sekjuritizacije

Član 108.

Rizik sekjuritizacije je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled ekonomskog prenosa jedne izloženosti ili skupa izloženosti, odnosno prenosa kreditnog rizika tih izloženosti.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje politike i procedure za procenu i praćenje rizika koji proizilaze iz transakcija sekjuritizacije u kojima je kreditna institucija investitor, inicijator ili sponzor, uključujući i reputacione rizike koji nastaju u vezi sa složenim strukturama ili proizvodima, kako bi obezbedila da procena rizika i odluke organa upravljanja kreditne institucije u potpunosti odražavaju ekonomske karakteristike transakcije.

Tržišni rizici

Član 109.

Tržišni rizici su rizici od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki kreditne institucije koje nastaju usled kretanja cena na tržištu, uključujući i devizni rizik i robni rizik.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled promene deviznog kursa.

Robni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled promene cene robe.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje politike i procedure za identifikovanje i merenje svih materijalno značajnih izvora i efekata tržišnih rizika, kao i za upravljanje tim rizicima.

Kreditna institucija je dužna da preduzme mere za zaštitu od rizika nedostatka likvidnosti u slučaju kada kratka pozicija dospeva pre duge pozicije.

Kreditna institucija je dužna da održava odgovarajući nivo internog kapitala za materijalno značajne tržišne rizike na koje se ne primenjuju zahtevi za kapitalom utvrđeni propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije.

Kreditna institucija koja je, pri obračunu zahteva za kapitalom po osnovu cenovnog rizika u skladu sa propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije, netirala svoje pozicije u jednoj ili više vlasničkih hartija od vrednosti koje čine berzanski indeks sa jednom ili više pozicija u fjučers ugovorima koji se odnose na berzanski indeks ili u nekom drugom proizvodu koji se zasniva na berzanskom indeksu, mora imati odgovarajući nivo internog kapitala za pokriće gubitka po osnovu baznog rizika, zbog toga što se vrednost fjučersa ili drugog proizvoda ne kreće u potpunosti u skladu sa vrednošću vlasničkih hartija od vrednosti koje čine berzanski indeks.

Kreditna institucija je dužna da održava odgovarajući nivo internog kapitala ako drži pozicije sa suprotnim predznakom u fjučers ugovorima koji se odnose na berzanski indeks koje nisu identične, imajući u vidu njihovo dospeće, odnosno strukturu.

Ako kreditna institucija obavlja poslove pokrovitelja emisije hartija od vrednosti u skladu sa propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije, dužna je da održava dovoljan nivo internog kapitala za pokriće rizika gubitka koji postoji u periodu od preuzimanja obaveze do sledećeg radnog dana.

Kreditna institucija je dužna da sprovede prethodnu procenu svake izloženosti po osnovu kripto-imovine koju namerava da preuzme, kao i procenu adekvatnosti postojećih procesa i procedura za upravljanje tržišnim rizikom, i da Narodnu banku Srbije obavesti o rezultatima tih procena.

Kreditna institucija je dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji omogućuje efikasno upravljanje tržišnim rizicima.

Kamatni rizik u knjizi pozicija kojima se ne trguje

Član 110.

Kamatni rizik u knjizi pozicija kojima se ne trguje je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije po osnovu pozicija iz te knjige usled promena kamatnih stopa.

Kreditna institucija je dužna da primenjuje interni pristup, standardizovani pristup ili pojednostavljeni standardizovani pristup za identifikovanje, merenje i ublažavanje rizika koji proizilaze iz mogućih promena kamatnih stopa, a koje utiču na ekonomsku vrednost kapitala i na neto prihod po osnovu kamata od poslova kreditne institucije koji se vode u knjizi pozicija kojima se ne trguje, kao i za upravljanje tim rizicima.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi sisteme za identifikovanje, procenu i praćenje rizika koji proizilaze iz mogućih promena kreditnih raspona koje utiču na ekonomsku vrednost kapitala i neto prihod po osnovu kamata od poslova kreditne institucije koji se vode u knjizi pozicija kojima se ne trguje.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i minimalne standarde upravljanja kamatnim rizikom u knjizi pozicija kojima se ne trguje iz stava 1. ovog člana, kao i bliže uslove i način primene pristupa iz stava 2. ovog člana.

Operativni rizik

Član 111.

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom (rizik informaciono-

komunikacionog sistema), grešaka u razvoju, neodgovarajuće primene ili upotrebe internih modela (rizik modela), kao i usled nepredvidivih eksternih događaja, pri čemu operativni rizik uključuje i pravni rizik, ali ne uključuje strateški i reputacioni rizik.

Kreditna institucija je dužna da donese i primenjuje politike i procedure za upravljanje operativnim rizikom, uključujući rizike koji nastaju po osnovu aktivnosti koje je u vezi s njenim poslovanjem poverila trećem licu, kao i za pokriće događaja male učestalosti sa velikim gubicima.

Politike i procedure iz stava 2. ovog člana uključuju i rizike koji proizlaze iz direktnih ili indirektnih izloženosti po osnovu kripto-imovine ili izloženosti prema pružaocima usluga povezanih s kripto-imovinom.

Radi adekvatnog upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom, kreditna institucija je dužna da obezbedi kontinuitet poslovanja na teritoriji Republike Srbije za nesmetano odvijanje njenih poslovnih procesa ili funkcija čije neadekvatno funkcionisanje može značajnije ugroziti stabilnost i kontinuitet poslovanja ili prouzrokovati izostanak pružanja usluga te kreditne institucije utvrđenih zakonom.

Politikama i procedurama iz st. 2. i 3. ovog člana, kreditna institucija određuje izvore operativnog rizika za tu instituciju.

Kreditna institucija je dužna da donese odgovarajuće politike i planove za postupanje u slučaju nastanka nepredviđenih događaja, kao i politike i planove kontinuiteta poslovanja, uključujući i planove oporavka aktivnosti u slučaju nepredviđenih događaja kojim se uređuje stvaranje uslova za oporavak i raspoloživost informaciono-komunikacionog sistema.

Planovi u oblasti informaciono-komunikacionog sistema iz stava 6. ovog člana moraju biti izrađeni, testirani i njima se mora upravljati u skladu sa propisom kojim se uređuju standardi upravljanja informaciono-komunikacionim sistemom, kako bi kreditna institucija mogla da nastavi sa poslovanjem u slučaju ozbiljnih poremećaja u poslovanju i kako bi se ograničili gubici koji su posledica takvog poremećaja.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način upravljanja operativnim rizikom.

Upravljanje rizicima koji nastaju po osnovu poverenih aktivnosti

Član 112.

Kreditna institucija je dužna da sistemom za upravljanje rizicima blagovremeno obuhvati sve rizike koji nastaju po osnovu aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu koje ih obavlja kao svoju pretežnu delatnost, odnosno koje ima odgovarajuće iskustvo u obavljanju tih ili sličnih aktivnosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način upravljanja rizicima kreditne institucije koji nastaju po osnovu aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila trećem licu.

Rizik likvidnosti

Član 113.

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije usled nesposobnosti te kreditne institucije da ispunjava svoje dospele obaveze.

 

Kreditna institucija svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve svoje obaveze (solventnost).

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje strategiju, politiku i procedure za upravljanje rizikom likvidnosti, po odgovarajaćim vremenskim periodima i na dnevnoj osnovi, kao i da uspostavi odgovarajuće procese i sisteme za upravljanje tim rizikom kojima se obezbeđuje da kreditna institucija u svakom trenutku održava odgovarajući nivo likvidnosti.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da strategija, politika i procedure, kao i procesi i sistemi iz stava 3. ovog člana budu prilagođena organizacionoj strukturi kreditne institucije, njenim linijama poslovanja, ograncima i valutama, kao i da uključuju odgovarajuće mehanizme raspodele troškova likvidnosti, koristi i rizika.

Strategija, politika i procedure, kao i procesi i sistemi iz stava 3. ovog člana srazmerni su prirodi, obimu i složenosti poslovanja kreditne institucije, odnosno njenom rizičnom profilu i toleranciji prema rizicima koju utvrđuje organ upravljanja kreditnom institucijom.

Kreditna institucija je dužna da kontinuirano sprovodi dokumentovani proces interne procene adekvatnosti likvidnosti kreditne institucije koji odgovara prirodi, obimu i složenosti aktivnosti kreditne institucije u skladu sa strategijom i politikama za upravljanje rizicima, kao i strategijom upravljanja rizikom likvidnosti.

Kreditna institucija je dužna da utvrdi rizični profil koji se odnosi na rizik likvidnosti na način kojim se obezbeđuje njeno stabilno poslovanje i pouzdanost sistema upravljanja rizicima kreditne institucije, uzimajući u obzir prirodu, obim i složenost poslovanja, kao i ciljeve utvrđene poslovnom politikom i strategijom.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da o utvrđenoj toleranciji i sklonosti ka riziku likvidnosti budu blagovremeno obaveštene sve relevantne linije poslovanja i zaposleni koji su uključeni u proces preuzimanja, odnosno upravljanja rizikom likvidnosti.

Narodna banka Srbije prati kretanja u vezi s rizičnim profilom koji se odnosi na rizik likvidnosti kreditne institucije, i preduzima odgovarajuće mere kada proceni da ta kretanja mogu dovesti do nestabilnosti kreditne institucije ili finansijskog sistema.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje metodologiju za utvrđivanje, merenje i praćenje pozicija izvora finansiranja, kao i za upravljanje tim pozicijama, pri čemu tom metodologijom treba da budu obuhvaćeni tekući i projektovani materijalno značajni novčani tokovi koji proizlaze iz aktive, obaveza i vanbilansnih stavki kreditne institucije, uključujući i potencijalne obaveze, kao i mogući uticaj reputacionog rizika.

Kreditna institucija je dužna da razlikuje aktivu pod teretom i aktivu bez tereta koja je raspoloživa u svakom trenutku, a naročito u slučaju nepredviđenih događaja, uzimajući u obzir pravno lice kod kojeg se ta aktiva nalazi, državu u kojoj je ta aktiva upisana u odgovarajući registar ili se nalazi na računu, kao i podobnost te aktive, i da prati načine na koje ta aktiva može biti blagovremeno unovčena za potrebe likvidnosti.

Kreditna institucija je dužna da uzme u obzir postojeća pravna, operativna i druga ograničenja za potencijalni prenos likvidne aktive i aktive bez tereta između pravnih lica na teritoriji Republike Srbije, kao i izvan ove teritorije.

Kreditna institucija je dužna da razmatra i redovno proverava raspoložive instrumente za ublažavanje rizika likvidnosti, uključujući sistem limita i nivo rezervi likvidnosti čije korišćenje omogućava nesmetano poslovanje kreditne institucije u vanrednim uslovima, diversifikaciju izvora finansiranja i pristup izvorima finansiranja.

Kreditna institucija je dužna da razmotri alternativna scenarija za pozicije likvidnosti i instrumente za ublažavanje rizika likvidnosti, kao i da najmanje jednom godišnje preispituje pretpostavke na kojima se zasnivaju odluke o izvorima finansiranja.

Alternativni scenariji se naročito odnose na vanbilansne stavke i ostale potencijalne obaveze, uključujući obaveze društva za sekjuritizaciju ili drugog društva za posebne namene u odnosu na koje institucija deluje kao sponzor ili im pruža značajnu podršku u pogledu likvidnosti.

Kreditna institucija je dužna da razmotri potencijalni uticaj scenarija specifičnih za tu kreditnu instituciju, tržišnih scenarija, kao i kombinovanih alternativnih scenarija, i to za kraće i za duže periode stresnih uslova, odnosno za različite intenzitete stresa.

Kreditna institucija je dužna da uzima u obzir rezultate testiranja otpornosti na stres, a naročito primenom alternativnih scenarija iz stava 14. ovog člana, za potrebe prilagođavanja strategije i politika za upravljanje rizikom likvidnosti, određivanja limita, kao i pri donošenju plana poslovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi plan oporavka likvidnosti u kojem su definisani odgovarajući strateški planovi i mere za rešavanje mogućeg nedostatka likvidnosti, uključujući i nedostatak likvidnosti u ograncima osnovanim u drugim državama.

Kreditna institucija je dužna da plan iz stava 18. ovog člana testira najmanje jednom godišnje, da ga ažurira na osnovu rezultata iz stava 17. ovog člana, kao i da obezbedi izveštavanje višeg rukovodstva kreditne institucije radi usvajanja izmena tog plana i naknadnog prilagođavanja politika i procedura kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da blagovremeno preduzima potrebne operativne aktivnosti i mere kojima se obezbeđuje da se plan oporavka likvidnosti, u slučaju potrebe, može sprovesti bez odlaganja, pri čemu te mere i aktivnosti obuhvataju držanje odgovarajućeg sredstva obezbeđenja koje je odmah raspoloživo za obezbeđivanje kreditne podrške Narodne banke Srbije, uključujući i držanje sredstva obezbeđenja u valuti druge države prema kojoj kreditna institucija izloženosti, odnosno držanje sredstva obezbeđenja na teritoriji druge države prema čijoj je valuti kreditna institucija izložena - ako je to potrebno iz operativnih razloga.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način upravljanja rizikom likvidnosti kreditne institucije, sadržinu akata iz stava 3. ovog člana, minimalne standarde za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti likvidnosti u kreditnoj instituciji, nivoe likvidnosti kreditne institucije, uključujući i kritično nizak nivo likvidnosti i način izračunavanja pokazatelja likvidnosti kreditne institucije, ograničenja koja se odnose na izloženost kreditne institucije riziku likvidnosti, kao i posebne zahteve u vezi s likvidnošću kreditne institucije.

Rizik prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije

Član 114.

Rizik prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital kreditne institucije zbog postojećeg ili potencijalnog stepena zaduženosti koji može dovesti do izmena u ostvarivanju poslovnog plana kreditne institucije, kao što je prinudna prodaja imovine usled koje mogu nastati gubici ili prilagođavanja vrednosti preostale imovine kreditne institucije.

Prekomerni stepen zaduženosti iz stava 1. ovog člana predstavlja, u odnosu na kapital kreditne institucije, relativnu veličinu aktive, vanbilansnih obaveza i potencijalnih obaveza kreditne institucije za plaćanje ili isporuku ili pružanje sredstva obezbeđenja, uključujući obaveze po osnovu primljenih izvora finansiranja, preuzete obaveze, derivate ili repo ugovore, a isključujući obaveze koje je moguće izvršiti samo tokom stečaja ili likvidacije kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi politike i procedure za upravljanje rizikom prekomernog stepena zaduženosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način upravljanja rizikom iz stava 1. ovog člana.

Rizici povezani sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem

Član 115.

Kreditna institucija je dužna da usvoji i primenjuje odgovarajuće strategije, politike, procedure i sisteme za upravljanje rizicima povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem, u kratkom, srednjem i dugom roku.

Unutrašnji akti i sistemi iz stava 1. ovog člana odgovaraju obimu, prirodi i složenosti rizika povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem u odnosu na poslovni model i aktivnosti koje kreditna institucija obavlja, i uzimaju u obzir kratkoročni i srednjoročni vremenski okvir, kao i dugoročni vremenski okvir od najmanje deset godina.

Kreditna institucija je dužna da, sprovodi testiranje otpornosti na dugoročne negativne uticaje faktora rizika povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem u osnovnim i nepovoljnim scenarijima, a počev od klimatskih faktora, pri čemu učestalost testiranja propisuje Narodna banka Srbije.

Pri testiranju otpornosti iz stava 3. ovog člana kreditna institucija je dužna da primenjuje odgovarajući broj verodostojnih scenarija (zasnovanih na scenarijima koje su razvile međunarodne organizacije) koja odražavaju potencijalni uticaj promena koje se odnose na životnu sredinu i društvo, kao i uticaj javnih politika koje su u vezi sa tim promenama, na dugoročne uslove poslovanja.

Narodna banka Srbije prati i procenjuje razvoj poslovne prakse kreditne institucije u delu strategije i upravljanja rizicima povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem, uključujući i planove koji sadrže merljive ciljeve, kao i u pogledu procedura za praćenje i upravljanje u vezi sa ovim rizicima u kratkom, srednjem i dugom roku.

Pri sprovođenju procene iz stava 5. ovog člana, Narodna banke Srbije naročito uzima u obzir proizvode kreditne institucije koji su povezani sa održivim razvojem, politike finansiranja tranzicije, politike odobravanja kredita, kao i ciljeve i ograničenja koji se odnose na rizike povezane sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem, pri čemu se ti planovi razmatraju u okviru procesa supervizorske procene poslovanja kreditne institucije.

Pri sprovođenju procene iz stava 5. ovog člana, Narodna banke Srbije može, po potrebi, da sarađuje sa organima ili telima koja su nadležna za nadzor u oblasti klimatskih promena i zaštite životne sredine, u cilju pribavljanja podataka i mišljenja relevantnih za tu procenu.

Narodna banka Srbije može doneti preporuke, odnosno smernice za primenu pojedinih odredaba ovog člana.

Rizici po osnovu ulaganja kreditne institucije

Član 116.

Kvalifikovano učešće kreditne institucije u jednom licu koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 15% podobnog kapitala te kreditne institucije.

Ukupna kvalifikovana učešća kreditne institucije u svim licima iz stava 1. ovog člana ne smeju preći 60% podobnog kapitala te kreditne institucije.

Ukupna ulaganja kreditne institucije u osnovna sredstva i investicione nekretnine ne smeju preći 60% osnovnog kapitala kreditne institucije.

Kreditna institucija može osnovati samo lice u finansijskom sektoru, odnosno može steći znatno učešće samo u licu u finansijskom sektoru.

Kreditna institucija može osnovati lice u finansijskom sektoru, odnosno može steći učešće iz stava 4. ovog člana samo uz saglasnost Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije može bliže urediti način primene ograničenja iz st. 1. i 2. ovog člana, ulaganja iz stava 3. ovog člana, kao i   način i uslove dobijanja saglasnosti iz stava 5. ovog člana.

Rizik od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje

Član 117.

Rizik od pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje jeste rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat, kapital ili reputaciju kreditne institucije usled korišćenja kreditne institucije u svrhu pranja novca i/ili finansiranja terorizma i/ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Upravljanje rizikom iz stava 1. ovog člana nije u delokrugu posebne organizacione jedinice kreditne institucije iz člana 194. stav 1. ovog zakona, već druge posebne organizacione jedinice kreditne institucije.

Odeljak 3.

Ograničenja u poslovanju s povezanim licem Poslovanje s povezanim licem

Član 118.

Kreditna institucija u svom poslovanju ne može licu povezanom s kreditnom institucijom, kao ni zaposlenom u kreditnoj instituciji, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom kreditnom institucijom, odnosno nisu zaposlena u toj kreditnoj instituciji.

Pravni poslovi s povezanim licem

Član 119.

Pravni poslovi kreditne institucije s povezanim licem obuhvataju poslove koje kreditna institucija zaključi sa ovim licem i licem koje je povezano s povezanim licem te kreditne institucije.

Kreditna institucija pravni posao s povezanim licem može zaključiti nakon dobijanja pismenog odobrenja nadzornog odbora kreditne institucije.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana nije obavezno u slučaju:

1)         polaganja depozita povezanih lica;

2)         davanja kredita obezbeđenog vezanim depozitom povezanog lica;

3)         davanja kredita obezbeđenog dužničkim hartijama od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije, odnosno dužničkim hartijama od vrednosti lica čiji rejting, prema oceni podobnih međunarodnih agencija za rejting, nije ispod “A”.

Član nadzornog odbora kreditne institucije ne sme učestvovati u razmatranju ili odobravanju bilo kog pravnog posla između njega i kreditne institucije, između kreditne institucije i bilo kog člana njegove porodice i između kreditne institucije i pravnog lica u kome on ili bilo koji član njegove porodice učestvuje u upravljanju ili rukovođenju, ili u kome ima znatno učešće ili kontrolu.

Pravne radnje u korist povezanih lica i lica koja su povezana s povezanim licima, kreditna institucija može preduzimati nakon dobijanja pismenog odobrenja nadzornog odbora kreditne institucije.

Podaci o kreditima odobrenim članovima organa upravljanja i sa njima povezanim licima treba da budu odgovarajuće dokumentovani i učinjeni dostupnim na zahtev Narodne banke Srbije, bez odlaganja.

Zabrana davanja kredita akcionarima

Član 120.

Kreditna institucija ne može odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka roka od jedne godine od dana kada je počela da posluje.

Ništavost pravnih poslova

Član 121.

Pravni posao koji kreditna institucija zaključi suprotno uslovima propisanim čl. od 118. do 120. ovog zakona ništav je.

Odeljak 4.

Plan oporavka Obaveza izrade plana oporavka

Član 122.

Kreditna institucija koja nije član grupe kreditnih institucija nad kojom se vrši kontrola na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom dužna je da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka kojim su predviđene mere koje će kreditna institucija primeniti u slučaju znatnog pogoršanja njenog finansijskog stanja, naročito kada je potkapitalizovana, radi ponovnog uspostavljanja njenog održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja.

Kreditna institucija je dužna da plan oporavka ažurira najmanje jednom godišnje, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće.

Kreditna institucija je dužna da plan oporavka ažurira i u slučaju promene pravne ili organizacione strukture kreditne institucije ili člana grupe kreditnih institucija za koju se plan oporavka izrađuje, promene u njihovom poslovanju ili promene njihovog finansijskog položaja, kada te promene imaju materijalni značaj, kao i u slučaju drugih promena koje utiču na sadržinu plana oporavka i mogućnost njegove primene.

Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana ukoliko u roku od godinu dana od prethodnog godišnjeg ažuriranja plana oporavka nisu nastupile promene iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji da odobri odlaganje obaveze ažuriranja plana oporavka do sledećeg godišnjeg perioda, pri čemu takvo odlaganje može biti odobreno na period koji ne može biti duži od godinu dana.

Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana Narodna banka Srbije može da za kreditne institucije čiji stečaj i likvidacija zbog njene prirode posla, vlasničke strukture, pravne forme, rizičnog profila, veličine i pravnog statusa, povezanosti sa ostalim institucijama ili finansijskim sistemom u celini, obima i složenosti njenog poslovanja, kao i pružanja investicionih aktivnosti i usluga u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, neće u značajnoj meri negativno uticati na finansijska tržišta, druge institucije, uslove finansiranja ili privredu, podzakonskim aktom iz stava 8. ovog člana odredi manji obim plana oporavka i manju učestalost njegovog ažuriranja.

Odluka Narodne banke Srbije da kreditnoj instituciji u skladu sa stavom 5. ovog člana naloži izradu plana oporavka manjeg obima i manju učestalost njegovog ažuriranja ne utiče na ovlašćenje Narodne banke Srbije da primenjuje mere za sprečavanje krize ili mere za upravljanje krizom, kao i da u bilo kom trenutku naloži kreditnoj instituciji izradu plana oporavka u punom obimu i njegovu učestalost ažuriranja u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana.

Narodna banka Srbije dužna je da obavesti Evropski organ za bankarstvo o usvajanju propisa iz stava 8. ovog člana, kao i o načinu na koji je uređena primena planova oporavka manjeg obima i obaveza manje učestalosti njegovog ažuriranja.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i rokove dostavljanja plana oporavka i ažuriranog plana oporavka.

Sadržina plana oporavka

Član 123.

Kreditna institucija je dužna da planom oporavka utvrdi različite mogućnosti (opcije) za oporavak i mere koje bi se primenile u okviru svake od ovih mogućnosti, kao i da obezbedi odgovarajuće uslove i procedure za blagovremeno preduzimanje aktivnosti za njen oporavak.

Kreditna institucija je dužna da aktivnosti i mere za oporavak utvrdi i na osnovu predviđanja različitih situacija u kojima bi mogli nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te kreditne institucije, uključujući sistemske događaje i poremećaje koji se odnose na poslovanje određenih pravnih lica ili grupe društava.

Plan oporavka sadrži opis skupa različitih aktivnosti i mera za oporavak koje će kreditna institucija preduzeti u vezi s kapitalom i likvidnošću, predviđene rokove za sprovođenje svih materijalno značajnih elemenata ovog plana i identifikaciju kritičnih funkcija, kao i druge elemente i podatke koje propiše Narodna banka Srbije.

Ako kreditna institucija planira da za oporavak koristi kredite za likvidnost ili druge olakšice koje kreditnim institucijama, u skladu s propisima, može odobriti Narodna banka Srbije, plan oporavka sadrži i analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima će kreditna institucija podneti zahtev za korišćenje tog kredita ili olakšice, kao i koja će adekvatna sredstva obezbeđenja u tom slučaju pružiti Narodnoj banci Srbije.

Plan oporavka sadrži i mere koje kreditna institucija može preduzeti kada su ispunjeni uslovi za ranu intervenciju iz člana 250. ovog zakona.

Korišćenje vanredne finansijske podrške iz budžetskih i drugih javnih sredstava (u daljem tekstu: vanredna finansijska podrška) ne može biti utvrđeno kao mera za oporavak, niti se plan oporavka na bilo koji drugi način može zasnivati na pretpostavci korišćenja ove mere.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu plana oporavka.

Ocena plana oporavka

Član 124.

Narodna banka Srbije, u roku od šest meseci od dana dostavljanja plana oporavka, ocenjuje da li taj plan ispunjava uslove iz člana 123. ovog zakona, a naročito:

1)         da li je verovatno da bi sprovođenje plana oporavka obezbedilo održivo poslovanje i odgovarajući finansijski položaj kreditne institucije ili grupe kreditnih institucija, uzimajući u obzir pripremne mere koje je kreditna institucija već preduzela ili planira da preduzme;

2)         da li je verovatno da bi plan oporavka i pojedine opcije i mere iz člana

123. stav 1. ovog zakona mogli da se u kratkom roku efektivno primene u slučajevima finansijskih poremećaja, i to tako da primena tog plana ne dovede do nastupanja negativnih posledica po stabilnost finansijskog sistema, uzimajući u obzir i situaciju u kojoj bi i druge kreditne institucije bile prinuđene da primene plan oporavka u istom periodu;

3)         da li bi aktivnosti i mere predložene planom oporavka mogle negativno uticati na mogućnost restrukturiranja kreditne institucije.

Ako kreditna institucija ima značajan ogranak u drugoj državi članici, Narodna banka Srbije će pre ocenjivanja plana iz stava 1. ovog člana, u meri u kojoj je to značajno za taj ogranak, tražiti mišljenje nadležnog organa države članice u kojoj je osnovan taj ogranak.

Pri oceni plana oporavka, Narodna banka Srbije razmatra da li su struktura kapitala i izvora finansiranja kreditne institucije odgovarajući s obzirom na složenost organizacione strukture kreditne institucije, kao i njen rizični profil.

Ako oceni da plan oporavka ne ispunjava uslove iz st. 1. i 3. ovog člana, da se plan oporavka i mere predviđene tim planom ne mogu blagovremeno i efikasno primeniti ili da plan oporavka sadrži druge bitne nedostatke, Narodna banka Srbije će pismeno obavestiti kreditnu instituciju ili matično društvo grupe kreditnih institucija o tome i pozvati je da dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema ovog obaveštenja.

Ako kreditna institucija ne dostavi mišljenje iz stava 4. ovog člana u roku iz tog stava ili Narodna banka Srbije oceni da navodi kreditne institucije iz tog mišljenja nisu osnovani - naložiće kreditnoj instituciji da u roku od tri meseca od dana prijema naloga, otkloni utvrđene nedostatke i dostavi joj izmenjeni plan oporavka. Narodna banka Srbije može produžiti ovaj rok za mesec dana, na zahtev kreditne institucije, ako postoje opravdani razlozi za ovo produženje.

Ako oceni da kreditna institucija izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, Narodna banka Srbije može naložiti kreditnoj instituciji da u određenom roku, koji ne može biti duži od mesec dana, na određeni način izmeni plan oporavka i dostavi joj tako izmenjeni plan.

Ako u skladu s nalogom iz stava 5. ovog člana kreditna institucija ne dostavi izmenjeni plan oporavka ili ako izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrđene nedostatke, a ne može se primeniti stav 6. ovog člana - Narodna banka Srbije naložiće kreditnoj instituciji da u određenom roku utvrdi koje je promene u

 

svom poslovanju potrebno da sprovede kako bi se otklonili utvrđeni nedostaci i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Ako kreditna institucija ne postupi u skladu s nalogom iz st. 6. ili 7. ovog člana ili ako sprovođenje promena u poslovanju koje je kreditna institucija utvrdila ne može otkloniti utvrđene nedostatke ‒ Narodna banka Srbije može naložiti kreditnoj instituciji da preduzme odgovarajuće mere, a naročito da:

1)         umanji rizični profil, uključujući rizik likvidnosti;

2)         obezbedi blagovremeno povećanje kapitala;

3)         preispita poslovnu politiku i strategiju;

4)         izvrši promene u delu poslovne politike i strategije koji se odnose na finansiranje, radi obezbeđivanja dodatne zaštite ključnim poslovnim aktivnostima i kritičnim funkcijama;

5)         izvrši promene u načinu upravljanja;

6)         preispita organizacionu strukturu.

Pri određivanju mera iz stava 8. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje značaj utvrđenih nedostataka plana oporavka, kao i ograničenja i posledice primene mera i plana oporavka na poslovanje kreditne institucije.

Primena plana oporavka

Član 125.

Plan oporavka sadrži indikatore na osnovu kojih se utvrđuje kada se odgovarajuća mera iz ovog plana može preduzeti, pri čemu kreditna institucija ipak može, ako je to opravdano okolnostima u određenoj situaciji, na osnovu odluke nadzornog odbora kreditne institucije, da preduzme mere za oporavak i kada na to ne ukazuju određeni indikatori iz ovog plana, odnosno da ne primeni mere iako na to ukazuju ovi indikatori.

Kreditna institucija je dužna da na odgovarajući način obezbedi redovno praćenje indikatora iz stava 1. ovog člana.

Kreditna institucija je dužna da bez odlaganja Narodnu banku Srbije pismeno obavesti o preduzimanju mera iz plana oporavka, odnosno o tome da nije preduzela meru iz plana oporavka iako su bili ispunjeni uslovi za njeno preduzimanje, kao i da uz ovo obaveštenje dostavi odgovarajuće obrazloženje.

Narodna banka Srbije može bliže propisati minimalne kvantitativne i kvalitativne indikatore iz stava 1. ovog člana.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija sa članovima grupe iz Republike Srbije i trećih zemalja

Član 126.

Najviše matično društvo grupe kreditnih institucija nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom dužno je da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka za grupu kreditnih institucija kojoj pripada (u daljem tekstu: plan oporavka grupe kreditnih institucija), radi postizanja stabilnosti poslovanja, uklanjanja uzroka poremećaja i ponovnog uspostavljanja odgovarajućeg finansijskog položaja na nivou grupe kreditnih institucija kao celine, a posebno kreditnih institucija kao članova ove grupe, uzimajući u obzir finansijski položaj ostalih članova te grupe.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija sačinjava se u skladu s čl. 122. do 125. ovog zakona i sadrži mere i aktivnosti iz tih članova koje se odnose na grupu kreditnih institucija kao celinu, kao i posebne mere i aktivnosti koje će se preduzeti na nivou najvišeg matičnog društva i zavisnih društava, uzimajući u obzir potrebu koordinacije i međusobne usklađenosti tih mera i aktivnosti.

Planom oporavka grupe kreditnih institucija se za svaku od predviđenih situacija iz člana 123. stav 2. ovog zakona utvrđuje da li postoje prepreke za preduzimanje mera za oporavak na nivou grupe kreditnih institucija kao celine, i za pojedinačne članove grupe, kao i da li postoje praktične ili pravne prepreke za brz prenos kapitala ili otplatu obaveza ili imovine unutar grupe.

Narodna banka Srbije, shodnom primenom člana 124. ovog zakona, ocenjuje da li plan oporavka grupe kreditnih institucija ispunjava uslove utvrđene u čl. 122. do 125. ovog zakona, odnosno uslove utvrđene u ovom članu.

Narodna banka Srbije može, pored naloga i mera iz člana 124. ovog zakona, naložiti da određeni članovi grupe kreditnih institucija izrade i dostave Narodnoj banci Srbije plan oporavka na pojedinačnom nivou.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija, kao i plan oporavka pojedinačnih članova grupe obuhvata, ako je primenjivo, zaključene sporazume o finansijskoj podršci unutar grupe kreditnih institucija u skladu sa ovim zakonom.

Ako nije nadležna za kontrolu nad određenim članom grupe kreditnih institucija, Narodna banka Srbije može tom članu naložiti izradu i dostavljanje plana oporavka na pojedinačnom nivou nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši kontrolu nad poslovanjem tog člana.

Narodna banka Srbije bliže propisuje izradu, sadržaj i ocenu plana oporavka grupe kreditnih institucija.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija čiji su članovi iz država članica i nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 127.

Najviše matično društvo grupe kreditnih institucija čiji su članovi iz država članica, nad kojim Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom dužno je da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka za grupu kreditnih institucija kojoj pripada (u daljem tekstu: plan oporavka grupe kreditnih institucija), radi postizanja stabilnosti poslovanja, uklanjanja uzroka poremećaja i ponovnog uspostavljanja odgovarajućeg finansijskog položaja na nivou grupe kreditnih institucija kao celine, a posebno kreditnih institucija kao članova ove grupe, uzimajući u obzir finansijski položaj ostalih članova te grupe.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija sačinjava se u skladu s čl. 122. do 125. ovog zakona i sadrži mere i aktivnosti iz tih članova koje se odnose na grupu kreditnih institucija kao celinu, kao i posebne mere i aktivnosti koje će se preduzeti na nivou najvišeg matičnog društva i zavisnih društava, uzimajući u obzir potrebu koordinacije i međusobne usklađenosti tih mera i aktivnosti.

Planom oporavka grupe kreditnih institucija se za svaku od predviđenih situacija iz stava 2. član 123. ovog zakona utvrđuje da li postoje prepreke za preduzimanje mera za oporavak na nivou grupe kreditnih institucija kao celine i na pojedinačne članove grupe, kao i da li postoje praktične ili pravne prepreke za brz prenos kapitala ili otplatu obaveza ili imovine unutar grupe.

Narodna banka Srbije kao telo nadležno za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, u skladu sa odredbama ovog zakona kojim se uređuje tajnost podataka, dostavlja planove oporavka grupe kreditnih institucija:

1)         nadležnim organima država članica koji su uključeni u supervizorske kolegijume;

2)         nadležnim organima država članica u kojima se nalaze značajni ogranci ukoliko je to značajno za taj ogranak;

3)         telu nadležnom za restrukturiranje grupe kreditnih institucija, i

4)         telu nadležnom za restrukturiranje zavisnog društva.

Narodna banka Srbije kao telo nadležno za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, nakon savetovanja sa nadležnim organima država članica koji su uključeni u supervizorske kolegijume i nadležnim organima država članica u kojima se nalaze značajni ogranci ukoliko je to značajno za taj ogranak, zajedno sa nadležnim organima drugih država članica u kojima je sedište drugih članova grupe koji su uključeni u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji, shodnom primenom člana 124. ocenjuje da li plan oporavka grupe kreditnih institucija ispunjava uslove utvrđene u čl. 122. do 125. ovog zakona, odnosno uslove utvrđene u ovom članu.

Prilikom procene iz stava 5. ovog člana uzima se u obzir i potencijalni uticaj koji će primena mera oporavka imati na finansijsku stabilnost svih država članica u kojima grupa kreditnih institucija posluje.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija, kao i plan oporavka pojedinačnih članova grupe obuhvata, ako je primenjivo, zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci unutar grupe kreditnih institucija u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organima država članica u kojima su sedišta drugih zavisnih društava koja su uključena u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji radi donošenja zajedničke odluke o:

1)         proceni plana oporavka za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji,

2)         zahtevu za izradu plana oporavka za pojedinačnu kreditnu instituciju koja je deo grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji,

3)         primeni mera iz člana 124. ovog zakona na matično društvo grupe kreditnih institucija u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji, ili na kreditnu instituciju iz člana 261. stav 2. ovog zakona, kao i

4)         primeni mera iz člana 124. ovog zakona na zavisno društvo u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije i nadležni organi iz stava 8. ovog člana donose zajedničku odluku u roku od četiri meseca od dana kada je u skladu sa stavom 4. ovog člana nadležnim organima drugih država članica dostavila plan oporavka za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji.

U procesu donošenja zajedničke odluke iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije može se u skladu sa članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010 obratiti za podršku Evropskom organu za bankarstvo.

Ako je zajedničkom odlukom iz stava 9. ovog člana ocenjeno da postoje značajni nedostaci u planu oporavka ili značajne prepreke za njegovu primenu, primenjuje se postupak iz člana 124. ovog zakona.

Ako zajednička odluka iz stava 9. ovog člana nije doneta u roku od četiri meseca od dana kada je Narodna banka Srbije nadležnim organima država članica, u kojima su sedišta drugih članova grupe koji su uključeni u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji, dostavila plan oporavka za grupu, Narodna banka će samostalno doneti odluku iz stava 8. tačke 1) i 3) ovog člana za kreditne institucije za koje je nadležna, vodeći računa o stavovima i izdvojenim mišljenjima tih nadležnih organa, i o toj odluci će obavestiti matično društvo grupe kreditnih institucija za koju je nadležna, kao i te nadležne organe.

Izuzetno od stava 12. ovog člana, ako u roku od četiri meseca od dana kada je Narodna banka Srbije nadležnim organima država članica, u kojima je sedište drugih članova grupe koji su uključen u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji, dostavila plan oporavka za tu grupu, a pre donošenja zajedničke odluke, Narodna banka Srbije ili bilo koji nadležni organ druge države članice u kojoj je sedište drugih članova grupe koji su uključeni u grupu zatraže posredovanje Evropskog organa za bankarstvo pri donošenju zajedničke odluke o proceni plana oporavka ili o nalaganju mera iz člana 124. stav 8. tač. 1), 2) i 4) i ako je Evropski organ za bankarstvo doneo odluku u roku od mesec dana, Narodna banka Srbije će doneti odluku u skladu sa tom odlukom, a rok od četiri meseca smatraće se periodom usaglašavanja u smislu Uredbe (EU) br. 1093/2010.

U slučaju iz stava 13. ovog člana, ako Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u roku od mesec dana, Narodna banka Srbije će samostalno doneti odluku iz stava 8. tač. 1) i 3) ovog člana za kreditne institucije za koje je nadležna, vodeći računa o stavovima i izdvojenim mišljenjima drugih nadležnih organa, i o toj odluci obavestiti matično društvo grupe kreditnih institucija za koje je nadležna, kao i nadležne organe država članica u kojima je sedište drugih članova grupe koji su uključeni u tu grupu kreditnih institucija.

Narodna banka Srbije i drugi nadležni organi koji se ne protive donošenju zajedničke odluke iz stava 8. tač. 2) i 4) ovog člana, mogu doneti zajedničku odluku o planu oporavka za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji koji obuhvata članove grupe za koje su ti organi nadležni.

Odluke iz st. 8. i 15. ovog člana su obavezujuće za sve nadležne organe država članica u kojima je sedište članova grupe koji su uključeni u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji.

Plan oporavka grupe kreditnih institucija nad kojom Narodna banka Srbije ne vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 128.

Ako je nadležni organ druge države članice ujedno i telo koje vrši kontrolu grupe kreditnih institucija na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije će na zahtev tog organa učestvovati u postupku donošenja zajedničke odluke o:

1)         proceni plana oporavka za grupu kreditnih institucija u Evropskoj uniji u skladu sa članom 124. ovog zakona,

2)         zahtevu za izradu plana oporavka za pojedinačnu kreditnu instituciju koja je deo grupe kreditnih institucija u Evropskoj uniji,

3)         primeni mera iz člana 124. ovog zakona na matično društvo grupe kreditnih institucija u Evropskoj uniji, kao i

4)         primeni mera iz člana 124. ovog zakona na zavisno društvo u grupi kreditnih institucija u Evropskoj uniji.

Narodna banka Srbije može od tela koje vrši kontrolu grupe kreditnih institucija na konsolidovanoj osnovi zahtevati da kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji koja je član grupe kreditnih institucija u Evropskoj uniji izrađuje plan oporavka na pojedinačnoj ili potkonsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije, sa nadležnim organima drugih država članica, u kojima je sedište drugih članova grupe koji su uključeni u grupu kreditnih institucija u Evropskoj uniji, učestvuje u ocenjivanju da li plan oporavka grupe kreditnih institucija ispunjava uslove utvrđene u čl. 122. do 125. ovog zakona, odnosno uslove utvrđene u ovom članu, shodnom primenom člana 124. ovog zakona.

Prilikom procene iz stava 3. ovog člana uzima se u obzir i potencijalni uticaj koji će primena mera oporavka imati na finansijsku stabilnost svih država članica u kojima grupa kreditnih institucija posluje.

Zajednička odluka iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od četiri meseca od dana kad je telo nadležno za kontrolu na konsolidovanoj osnovi dostavilo plan oporavka za grupu kreditnih institucija u Evropskoj uniji drugim nadležnim organima i Narodnoj banci Srbije, koja u skladu sa tom odlukom donosi rešenje i dostavlja ga članu grupe kreditnih institucija u Evropskoj uniji za koju je Narodna banka Srbije nadležno telo.

Narodna banka Srbije može se u procesu donošenja zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana obratiti za podršku Evropskom organu za bankarstvo u skladu sa članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Ako je zajedničkom odlukom iz stava 1, ovog člana ocenjeno da postoje značajni nedostaci u planu oporavka ili značajne prepreke za njegovo sprovođenje, Narodna banka Srbije će učestvovati u postupku donošenja zajedničkih odluka za potrebe postupka iz člana 124. ovog zakona.

Ako zajednička odluka iz stava 1. ovog člana nije doneta u roku od četiri meseca od dana kada je telo nadležno za kontrolu na konsolidovanoj osnovi dostavilo Narodnoj banci Srbije i drugim nadležnim organima plan oporavka za grupu kreditnih institucija u Evropskoj uniji, Narodna banka Srbije donosi odluku o izradi plana oporavka i primeni mera iz člana 124. ovog zakona za svakog člana grupe, za kojeg je ona nadležni organ, pojedinačno ili na potkonsolidovanoj osnovi.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, ako u roku od četiri meseca od dana dostavljanja plana oporavka za grupu kreditnih institucija u Evropskoj uniji, a pre donošenja zajedničke odluke, Narodna banka Srbije ili nadležni organ druge države članice u kojoj je sedište člana grupe koji je član grupe kreditnih institucija u Evropskoj uniji zatraže posredovanje Evropskog organa za bankarstvo pri donošenju zajedničke odluke o proceni plana oporavka ili o nalaganju mera iz člana 124. stav 8. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona, i ako je Evropski organ za bankarstvo doneo odluku u roku od mesec dana, Narodna banka Srbije donosi odluku u skladu sa tom odlukom, a rok od četiri meseca smatra periodom usaglašavanja u smislu Uredbe (EU) br. 1093/2010.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, ako Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u roku od mesec dana, Narodna banka Srbije donosi odluku iz stava 1. tač. 2) ili 4) ovog člana na način iz stava 8. ovog člana.

Narodna banka Srbije i drugi nadležni organi koja se ne protive donošenju zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana mogu doneti zajedničku odluku o planu oporavka za grupu kreditnih institucija u Evropskoj uniji koji obuhvata članove grupe za koje su ti organi nadležni.

Odeljak 5.

Politike primanja Politika primanja

Član 129.

Kreditna institucija je dužna da utvrdi i primenjuje adekvatnu politiku primanja koja odgovara njenoj veličini, organizacionoj strukturi, obimu aktivnosti i vrstama i složenošću poslova koje obavlja.

Politika primanja iz stava 1. ovog člana odnosi se na ukupna primanja zaposlenih uključujući zarade i diskrecione penzijske pogodnosti i primenjuje se na zaposlene u čijem su delokrugu aktivnosti koje mogu imati značajan uticaj na rizični profil kreditne institucije, a naročito na:

1)         članove organa upravljanja kreditne institucije, kao i više rukovodstvo;

2)         rukovodioce funkcija sistema unutrašnjih kontrola i značajnih poslovnih jedinica u kreditnoj instituciji; i

3)         zaposlene koji ostvaruju pravo na značajna primanja iz prethodne poslovne godine, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

-           primanja iznose 60.000.000 dinara, ili više, i jednaka su ili veća od prosečnih primanja članova organa upravljanja kreditne institucije ili višeg rukovodstva iz tačke 1) ovog stava;

-           zaposleni izvršava radne zadatke i aktivnosti u značajnoj poslovnoj jedinici, pri čemu ti zadaci i aktivnosti imaju značajan uticaj na rizični profil relevantne poslovne jedinice.

Kreditna institucija je dužna da politikom primanja iz stava 1. ovog člana obezbedi jasno razgraničavanje kriterijuma za određivanje varijabilnog i fiksnog dela primanja, na način da:

1)         fiksni deo primanja prvenstveno odražava odgovarajuće profesionalno iskustvo i odgovornost koja proizlazi iz opisa poslova radnog mesta zaposlenog;

2)         varijabilni deo primanja odražava održive rezultate rada zaposlenog u okviru nivoa rizika prihvatljivog za kreditnu instituciju, kao i rezultate rada koji prevazilaze nivo neophodan za izvršavanje poslova utvrđenih opisom radnog mesta.

Odredbe ovog člana i čl. 130. i 131. shodno se primenjuju na primanja članova nadzornog odbora kreditne institucije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje osnovne principe za definisanje politike primanja, kao i pravila, procedure, kriterijume i druga pitanja u vezi s politikom primanja u kreditnoj instituciji.

Varijabilni deo primanja

Član 130.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi dovoljno visok udeo fiksnog dela primanja u ukupnim primanjima, kako bi se omogućilo fleksibilno sprovođenje politike varijabilnih primanja, uključujući i mogućnost da se varijabilni deo primanja ne isplati, pri čemu varijabilni deo primanja ne sme preći 100% fiksnog dela ukupnih primanja pojedinačnog zaposlenog.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kreditna institucija može da odobri veći maksimalni odnos između varijabilnog i fiksnog dela ukupnih primanja, tako da varijabilni deo ne sme preći 200% fiksnog dela ukupnih primanja pojedinačnog zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi koje bliže propisuje Narodna banka Srbije.

Kreditna institucija je dužna da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana od dana usvajanja predloga iz stava 2. ovog člana o tome obavesti Narodnu banku Srbije, kao i o odobrenom većem maksimalnom odnosu između varijabilnog i fiksnog dela ukupnih primanja, uključujući i različite veće maksimalne odnose odobrene za pojedine kategorije zaposlenih.

Narodna banka Srbije koristi informacije dostavljene u skladu sa stavom 3. ovog člana radi utvrđivanja referentnih trendova i praksi kreditnih institucija, u skladu sa članom 131. stav 2. ovog zakona.

Dostavljanje informacija u vezi sa primanjima u kreditnoj instituciji

Član 131.

Kreditna institucija je dužna da dostavlja Narodnoj banci Srbije informacije i podatke o primanjima u toj kreditnoj instituciji, uključujući i kvantitativne informacije o primanjima podeljene na oblasti poslovanja, više rukovodstvo i zaposlene koji imaju značajan uticaj na rizični profil kreditne institucije, informacije o razlikama u zaradama između lica različitog pola i broju lica koja imaju najveća primanja u kreditnoj instituciji, koje kreditna institucija objavljuje u skladu sa propisom iz člana 146. ovog zakona.

Narodna banka Srbije koristi informacije i podatke iz stava 1. ovog člana prilikom utvrđivanja referentnih trendova i praksi kreditnih institucija vezanih za primanja u kreditnoj instituciji.

Podatke prikupljene u skladu sa stavom 1. ovog člana, koji se odnose na broj fizičkih lica čija primanja u finansijskoj godini iznose 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, ili više, uključujući podatke o njihovoj poslovnoj odgovornosti, relevantnom poslovnom području i glavnim elementima zarade, bonusa i dugoročnih nagrada i doprinosa za penzijsko osiguranje, Narodna banka Srbije dostavlja Evropskom organu za bankarstvo.

Odeljak 6.

Odnos kreditne institucije s klijentima Zaštita klijenata

Član 132.

Klijent kreditne institucije ima pravo pristupa svim podacima koji mu prema ovom zakonu moraju biti dostupni, a kreditna institucija je dužna da mu na zahtev obezbedi ovaj pristup.

Kreditna institucija slobodno odlučuje o izboru klijenta.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana.

Objavljivanje opštih uslova poslovanja

Član 133.

Kreditna institucija je dužna da opšte uslove poslovanja, kao i njihove izmene i dopune, istakne u svojim poslovnim prostorijama na vidnom mestu, i to najkasnije 30 dana pre njihove primene.

Primena opštih uslova poslovanja obezbeđuje se pisanim ugovorom zaključenim između kreditne institucije i klijenta.

Klijent može od kreditne institucije da traži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koji se odnose na primenu opštih uslova poslovanja.

Opštim uslovima poslovanja, u smislu ovog zakona, smatra se svaki dokument koji sadrži standardne uslove poslovanja primenljive na sve klijente kreditne institucije, opšte uslove za uspostavljanje odnosa između klijenata i kreditne institucije, postupak komunikacije između klijenata i kreditne institucije i opšte uslove za obavljanje transakcija između klijenata i kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način objavljivanja i primene opštih uslova poslovanja kreditne institucije.

Jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, osnovnih finansijskih usluga i dodatnih finansijskih usluga

Član 134.

Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, osnovnih finansijskih usluga i dodatnih finansijskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova.

Narodna banka Srbije može na svojoj internet prezentaciji objaviti informativnu listu ponude bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova po pojedinačnim kreditnim institucijama.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržinu i način dostavljanja i objavljivanja podataka iz stava 2. ovog člana.

Obaveštavanje klijenata

Član 135.

Kreditna institucija je dužna da klijentu koji nije korisnik u smislu ovog zakona, na njegov zahtev, obezbedi informacije o stanju njegovog kredita, odnosno depozitnog računa, kao i druge informacije iz poslovnog odnosa klijenta i kreditne institucije.

Kreditna institucija na svojoj internet prezentaciji objavljuje podatke o imenima lica koja imaju učešće u toj kreditnoj instituciji, odnosno koja su članovi njenog nadzornog i izvršnog odbora, kao i podatke o svojstvu tih lica.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način obaveštavanja klijenata iz stava 1. ovog člana.

Prigovor klijenata kreditnoj instituciji

Član 136.

Ako klijent koji nije korisnik u smislu ovog zakona smatra da se kreditna institucija ne pridržava obaveza utvrđenih zakonom i drugim propisima i obaveza iz zaključenog ugovora - prigovor na postupak kreditne institucije može uputiti rukovodiocu organizacione jedinice kreditne institucije u čijem je delokrugu unutrašnja revizija, nadležnoj organizacionoj jedinici ili nadležnom organu kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da podnosiocu prigovora iz stava 1. ovog člana odgovori u razumnom roku.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja kreditne institucije po prigovoru iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 7.

Tajnost podataka Pojam bankarske tajne

Član 137.

Bankarska tajna je poslovna tajna.

Bankarskom tajnom smatraju se:

1)         podaci koji su poznati kreditnoj instituciji, a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i transakcije, kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge kreditne institucije;

2)         podaci o stanju i prometu na pojedinačnim računima klijenata otvorenih u kreditnoj instituciji;

3)         podaci o pojedinačnom stanju depozita klijenata kreditne institucije;

4)         podaci o kreditima klijenata kreditne institucije i stanju njihovih kredita, i

5)         drugi podaci do kojih kreditna institucija dođe u poslovanju s klijentima. Bankarskom tajnom ne smatraju se:

1)         javni podaci;

2)         podaci objavljeni u agregatnom obliku na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinačnog klijenta;

3)         podaci o akcionarima kreditne institucije i visini njihovog učešća u kapitalu kreditne institucije, kao i podaci o drugim licima sa učešćem u kreditnoj instituciji i podaci o tom učešću, bez obzira na to da li su oni klijenti kreditne institucije.

Obaveza čuvanja bankarske tajne

Član 138.

Kreditna institucija i članovi njenih organa, akcionari i zaposleni u kreditnoj instituciji, kao i spoljni revizor kreditne institucije i druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima iz člana 137. stav 2. ovog zakona, ne mogu te podatke saopštavati trećim licima ni koristiti ih protivno interesu kreditne institucije i njenih klijenata, niti mogu trećim licima omogućiti pristup tim podacima.

Obaveza čuvanja bankarske tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu kog su ostvarili pristup podacima iz tog stava.

Kreditna institucija može podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saopštiti trećim licima samo uz pisanu saglasnost tog klijenta, osim ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije propisano.

Izuzeci od obaveze čuvanja bankarske tajne

Član 139.

Obaveza čuvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci saopštavaju:

1)         na osnovu odluke ili zahteva nadležnog suda;

2)         za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, nadležnog javnog tužilaštva, organa nadležnog za borbu protiv organizovanog kriminala i organa nadležnog za sprečavanje pranja novca, u skladu s propisima;

3)         u vezi sa imovinskim postupkom, a na osnovu zahteva staraoca imovine ili konzularnih predstavništava stranih država, posle podnošenja pismenih dokumenata kojima se dokazuje opravdani interes ovih lica;

4)         u vezi s postupkom izvršenja ili obezbeđenja na imovini klijenta kreditne institucije, na osnovu zahteva suda, izvršitelja ili drugog nadležnog organa u tom postupku;

5)         regulatornim odnosno nadzornim telima u Republici Srbiji radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti;

6)         licu koje su kreditne institucije osnovale, radi prikupljanja podataka o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata kreditnih institucija;

7)         poreskoj upravi u skladu s propisima kojima se uređuju poslovi iz njene nadležnosti, kao i organu nadležnom za kontrolu deviznog poslovanja;

8)         na zahtev agencije nadležne za osiguranje depozita (Agencija za osiguranje depozita), u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

9)         stranom regulatornom odnosno nadzornom telu pod uslovima predviđenim sporazumom o saradnji zaključenim između tog tela i Narodne banke Srbije;

10)       članu grupe kreditnih institucija za svrhe upravljanja rizicima, i to podaci o bonitetu i kreditnom zaduženju klijenta kod kreditne institucije koja saopštava te podatke;

11)       licima koja po osnovu kreditnog zaduženja imaju potencijalnu obavezu prema kreditnoj instituciji, kao što su sadužnici, jemci i sl, i to podaci o kreditnom zaduženju klijenta kod te kreditne institucije i urednosti u vraćanju odobrenog kredita;

12)       licu kojem je kreditna institucija u skladu s propisima poverila obavljanje aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem, i to podaci koji su nužni za obavljanje tih aktivnosti;

13)       licu kojem kreditna institucija ustupa potraživanje u skladu s propisima, i to podaci koji se odnose na potraživanje kreditne institucije koje je predmet ustupanja;

14)       licu koje je pogrešno uplatilo novčana sredstva na račun klijenta kreditne institucije, i to podaci koji su potrebni za pokretanje sudskog postupka radi povraćaja pogrešno uplaćenih novčanih sredstava;

15)       u svrhu razmene i obrade relevantnih podataka između kreditnih institucija radi sprečavanja, otkrivanja i upravljanja rizikom prevara u platnim transakcijama;

16)       organu starateljstva, odnosno stalnoj komisiji organa starateljstva za popis i procenu vrednosti imovine štićenika u postupku stavljanja pod starateljstvo i u postupku postavljanja privremenog staratelja, i to podaci o računima štićenika i stanju i prometu na tim računima;

17)       u drugim slučajevima propisanim ovim ili drugim zakonom;

18)       u drugim slučajevima u skladu s propisima EU.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, kreditna institucija ima pravo da podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu saopšti javnom tužiocu i sudovima, odnosno drugim organima koji vrše javnopravna ovlašćenja isključivo radi zaštite svojih prava, u skladu sa zakonom.

Zahtev, odluka ili drugi akt na osnovu kojeg se u slučajevima iz stava 1. ovog člana dostavljaju podaci koji predstavljaju bankarsku tajnu moraju biti u pisanoj formi.

Postupanje s podacima koji predstavljaju bankarsku tajnu

Član 140.

Obaveza čuvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci koji predstavljaju bankarsku tajnu saopštavaju Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije, sudovi i drugi organi koji vrše javnopravna ovlašćenja mogu podatke do kojih su došli u skladu s članom 138. ovog zakona koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljeni i ne mogu ih saopštavati trećim licima niti tim licima omogućiti da saznaju i koriste ove podatke, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Odredbe stava 2. ovog člana shodno se primenjuju i na lica koja su zaposlena, odnosno koja su bila zaposlena u organima iz tog stava.

Odeljak 8.

Finansijska evidencija, izveštavanje i objavljivanje podataka i informacija Finansijska evidencija

Član 141.

Kreditna institucija je dužna da vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju i da godišnje finansijske izveštaje, koji istinito i objektivno odražavaju njeno poslovanje i finansijsko stanje, priprema sa sadržajem i u obliku koji su utvrđeni zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije.

Kreditna institucija je dužna da pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuje međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI) od dana koji je nadležno međunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene, osim ako Narodna banka Srbije za određeni MSFI ne odredi drugi datum kao dan početka njegove primene.

Za potrebe primene ovog zakona konsolidovani finansijski izveštaji grupe su finansijski izveštaji sačinjeni u skladu sa MSFI, a konsolidovani finansijski izveštaji grupe kreditnih institucija su finansijski izveštaji sačinjeni u skladu sa MSFI i posebnim zahtevima koji su utvrđeni ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije.

Kreditna institucija je dužna da poslovne promene evidentira na računima propisanim kontnim okvirom za kreditne institucije.

Kontni okvir za kreditne institucije iz stava 4. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Izveštavanje Narodne banke Srbije

Član 142.

Kreditna institucija je dužna da pripremi i da Narodnoj banci Srbije podnese izveštaje koji se odnose na upravljanje kreditnom institucijom, poslovanje organizacionih struktura, planirane poslovne aktivnosti, kapital i pokazatelje kapitala, velike izloženosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost kreditne institucije i njenih zavisnih društava, kao i druge izveštaje potrebne za kontrolu njenog poslovanja.

Narodna banka Srbije propisuje sadržinu i oblik izveštaja iz stava 1.. ovog člana, kao i način i rokove njihovog dostavljanja.

Kreditna institucija evidentira, prikuplja, obrađuje i Narodnoj banci Srbije dostavlja podatke i informacije o dužnicima u vezi s bilansnim potraživanjima i vanbilansnim stavkama kreditne institucije, radi uključivanja tih podataka i informacija u informacioni sistem Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu, formu, način i rokove dostavljanja podataka i informacija iz stava 5. ovog člana, kao i način korišćenja tih podataka odnosno informacija.

Izveštavanje na zahtev Narodne banke Srbije

Član 143.

Kreditna institucija je da na zahtev i u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije dostavi izveštaje, informacije i podatke o svim pitanjima koja su od značaja za sprovođenje kontrole poslovanja kreditnih institucija ili za obavljanje drugih poslova iz nadležnosti Narodne banke Srbije.

Obaveštavanje Narodne banke Srbije

Član 144.

Kreditna institucija je dužna da u roku od tri radna dana obavesti Narodnu banku Srbije o:

1)         svakom izvršenom upisu promene podataka u registar privrednih subjekata;

2)         o svim odlukama koje su donete na održanoj sednici skupštine kreditne institucije;

3)         svakoj planiranoj promeni osnovnog kapitala kreditne institucije u iznosu od 10% ili više;

4)         prestanku pružanja pojedinih usluga koje je kreditna institucija pružala na osnovu dozvole za rad ili posebne saglasnosti;

5)         saznanju da je fizičko ili pravno lice steklo ili povećalo učešće u kreditnoj instituciji iznad nivoa za koje ima odobrenje Narodne banke Srbije, odnosno o saznanju da je lice sa učešćem prodalo ili na drugi način otuđilo akcije, čime je smanjilo učešće u kapitalu kreditne institucije ispod nivoa za koji ima odobrenje Narodne banke Srbije;

6)         nastalim bliskim povezanostima kreditne institucije i drugih fizičkih i pravnih lica, i

7)         promenama u sastavu grupa povezanih lica prema kojima je kreditna institucija izložena.

Kreditna institucija, uključujući i kreditnu instituciju čije su akcije uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, dužna je da najmanje jednom godišnje obavesti Narodnu banku Srbije o akcionarima sa učešćem u kreditnoj instituciji i o visini učešća, u skladu sa članom 142. stav 4. ovog zakona.

Kreditna institucija je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o:

1)         ugroženoj likvidnosti ili solventnosti kreditne institucije;

2)         nastupanju razloga za oduzimanje dozvole za rad kreditne institucije i za oduzimanje saglasnosti iz ovog zakona;

3)         promeni finansijskog stanja kreditne institucije koja je rezultirala smanjenjem kapitala, odnosno padom pokazatelja poslovanja kreditne institucije ispod propisanih nivoa;

4)         razrešenju ili ostavci člana izvršnog ili nadzornog odbora, člana odbora za reviziju koji nije zaposlen u kreditnoj instituciji, akcionar ili član organa upravljanja kreditne institucije, odnosno internog revizora, kao i razlozima za razrešenje ili ostavku tih lica.

Dostavljanje podataka o prekograničnim aktivnostima

Član 145.

Kreditna institucija koja pruža usluge u drugim državama je dužna da Narodnoj banci Srbije jednom godišnje dostavi podatke koji se odnose na prethodnu poslovnu godinu, po državama u kojima pruža usluge, i to:

1)         podatke o bankarskim i finansijskim uslugama koje pruža na određenom geografskom području;

2)         podatke o iznosu ukupnih prihoda;

3)         podatke o broju zaposlenih sa punim radnim vremenom;

4)         podatke o iznosu dobitka ili gubitka pre oporezivanja;

5)         podatke o iznosu poreza na dobit (ili gubitak), i

6)         podatke o iznosu primljenih javnih subvencija.

Podatke iz stava 1. ovog člana koje je revidirao spoljni revizor, kreditna institucija objavljuje u okviru napomena uz godišnje finansijske izveštaje i, ako je primenljivo, konsolidovane godišnje finansijske izveštaje.

Objavljivanje podataka i informacija kreditne institucije

Član 146.

Kreditna institucija je dužna da objavi tačne i potpune kvantitativne i kvalitativne podatke, odnosno informacije koji su od značaja za informisanje javnosti o njenom finansijskom stanju, poslovanju i rizičnom profilu.

Kreditna institucija je dužna da objavljuje podatke o strategiji i politikama upravljanja rizicima kreditne institucije, kapitalu kreditne institucije, adekvatnosti kapitala kreditne institucije, kao i druge podatke, odnosno informacije, u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Kreditna institucija nije dužna da objavljuje podatke i informacije koji nisu materijalno značajni, zatim podatke i informacije čije bi objavljivanje u javnosti moglo negativno da utiče na konkurentski položaj te kreditne institucije na tržištu, kao i podatke i informacije koji predstavljaju bankarsku tajnu u smislu ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj podataka, odnosno informacija iz ovog člana, kao i uslove, način i rokove za njihovo objavljivanje.

Objavljivanje informacija o upravljanju kreditnom institucijom

Član 147.

Kreditna institucija je dužna da javno objavi način na koji je usklađena sa odredbama ovog zakona kojima se uređuju:

1)         organizaciona struktura kreditne institucije;

 

2)         sastav, dužnosti i odgovornosti nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije i odgovornosti odbora za imenovanja;

3)         obaveza nadzornog odbora da obrazuje odbor za primanja, odbor za imenovanja i odbor za rizike;

4)         politike primanja, uključujući varijabilne delove primanja i odgovornosti odbora za primanja;

5)         politike koje obezbeđuju primenu principa različitosti pri izboru članova organa upravljanja, kao i informacije o postavljenim ciljevima tih politika;

6)         informacije iz člana 145. stav 1. ovog zakona.

Kreditna institucija je dužna da informacije iz stava 1. ovog člana objavljuje na svojoj internet stranici i da ih redovno ažurira.

Matična kreditna institucija je dužna da jednom godišnje objavi informacije iz stava 1. ovog člana na nivou grupe na svojoj internet stranici - u celini ili navođenjem internet stranica na kojima su ti podaci objavljeni.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način, učestalost i rokove za objavljivanje informacija iz ovog člana.

Objavljivanje informacija o organizaciji i pokazateljima poslovanja

Član 148.

Kreditna institucija koja je matično društvo u okviru grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji i kreditna institucija iz člana 267. stav 2. ovog zakona dužna je da objavi opis pravnih odnosa i sistema upravljanja u grupi, kao i opis organizacione strukture grupe, na svojoj internet stranici - u celini ili navođenjem internet stranica na kojima su ti podaci objavljeni.

Kreditna institucija je dužna da u okviru svojih godišnjih finansijskih izveštaja, pored glavnih pokazatelja poslovanja, objavi i stopu prinosa na aktivu koja predstavlja procentualno izražen odnos neto dobitka i ukupne aktive kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da informacije iz stava 1. ovog člana objavljuje na svojoj internet stranici najmanje jednom godišnje, kao i da ih redovno ažurira.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način, učestalost i rokove za objavljivanje informacija iz ovog člana.

Odeljak 9.

Spoljna revizija Obaveza vršenja revizije

Član 149.

Godišnji finansijski izveštaji kreditne institucije, konsolidovani finansijski izveštaji grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji i konsolidovani godišnji finansijski izveštaji grupe čiji su članovi i nefinansijske institucije su predmet revizije koja se vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, osim ako ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije uređeno.

Narodna banka Srbije može od spoljnog revizora, odnosno društva za reviziju da zahteva da izvrše dodatnu reviziju pojedinih oblasti poslovanja kreditne institucije u skladu sa članom 154. ovog zakona.

Reviziju iz st. 1. i 2. ovog člana vrši isti spoljni revizor, odnosno društvo za reviziju.

Imenovanje spoljnog revizora

Član 150.

Radi obavljanja godišnje revizije svojih finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja za određenu poslovnu godinu, kreditna institucija i matična kreditna institucija grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji, angažuju društvo za reviziju (u daljem tekstu: spoljni revizor) najkasnije do 30. septembra te poslovne godine.

O imenovanju spoljnog revizora kreditna institucija, odnosno matična kreditna institucija, iz stava 1. ovog člana obaveštava Narodnu banku Srbije u roku od osam dana od dana tog imenovanja.

Narodna banka Srbije utvrđuje i objavljuje listu spoljnih revizora koji mogu vršiti reviziju iz stava 1. ovog člana, na osnovu kriterijuma koje propiše.

Član 151.

Kreditna institucija ne može imenovati spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te kreditne institucije u prethodnoj godini veći od polovine njegovih ukupnih prihoda.

Spoljni revizor može kod kreditne institucije obavljati najviše pet uzastopnih revizija redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Spoljni revizor ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja kreditne institucije i pružati joj konsultantske usluge, niti reviziju može vršiti za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge.

Član 152.

Lice koje rukovodi revizijom i potpisuje izveštaj spoljnog revizora mora imati najviše profesionalno zvanje u oblasti revizije, prema zakonu kojim se uređuje revizija, tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije kreditnih institucija i mora biti nezavisno od kreditne institucije.

Lice iz stava 1. ovog člana ne smatra se nezavisnim od kreditne institucije ako je ono ili drušptvo za reviziju u kome je to lice angažovano, ili rukovodilac tog društva - u tekućoj godini i u dve prethodne poslovne godine, kao i za vreme obavljanja revizije:

1)         bilo lice povezano s kreditnom institucijom ili bilo kojim članom grupe kreditnih institucija;

2)         bilo poslovni partner kreditne institucije ili bilo kog člana grupe kreditnih institucija;

3)         bilo lice koje ima direktno ili indirektno vlasništvo u kreditnoj instituciji ili članu grupe kreditnih institucija;

4)         bilo likvidacioni ili stečajni upravnik člana grupe kreditnih institucija;

5)         bilo ugovorna strana u ugovornom odnosu s licem koje bi moglo negativno uticati na njegovu nepristrasnost i nezavisnost.

Revizija grupe kreditnih institucija na konsolidovanoj osnovi

Član 153.

Godišnja revizija finansijskih izveštaja grupa kreditnih institucija mora se sprovoditi na konsolidovanoj osnovi.

Svako društvo u kojem matična kreditna institucija ili matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijski holding ima znatno učešće obavezno je da obezbedi spoljnu reviziju svojih pojedinačnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Reviziju iz stava 1. ovog člana vrši spoljni revizor, koga imenuje matična kreditna institucija.

Uz saglasnost Narodne banke Srbije, društvo iz stava 2. ovog člana koje nije kreditna institucija ne mora biti uključeno u reviziju iz stava 1. ovog člana ako je:

1)         njegov kapital, prema bilansu stanja, manji od 5% ukupnog kapitala matične kreditne institucije, odnosno matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga;

2)         tokom prethodne poslovne godine ostvarilo manje od 5% prihoda matične kreditne institucije, odnosno matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga.

Uz saglasnost ili na zahtev Narodne banke Srbije, društvo iz stava 2. ovog člana koje nije kreditna institucija ne mora biti uključeno u reviziju grupe kreditnih institucija ako bi to, prema mišljenju Narodne banke Srbije, doprinelo objektivnom sagledavanju finansijskog stanja te grupe.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja revizije iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj spoljnog revizora

Član 154.

Spoljni revizor sačinjava izveštaj i daje mišljenje o tome da li su godišnji finansijski izveštaji kreditne institucije, odnosno konsolidovani finansijski izveštaji grupe kreditnih institucija, sačinjeni u skladu sa MSFI, zakonom kojim se uređuje računovodstvo i propisima Narodne banke Srbije i da li istinito i objektivno prikazuju finansijski položaj kreditne institucije, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu po svim materijalno značajnim pitanjima.

Spoljni revizor daje nadzornom i izvršnom odboru kreditne institucije, odnosno matične kreditne institucije, kao i Narodnoj banci Srbije, ocenu efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistema upravljanja rizicima i sistema unutrašnjih kontrola.

Narodna banka Srbije propisuje minimalan obim i sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana, odnosno ocene iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može od spoljnog revizora zahtevati i dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom.

Revizija kod statusnih promena

Član 155.

Kreditna institucija koja je osnovana spajanjem dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje spoljnog revizora o istinitosti i objektivnosti svog početnog bilansa stanja na ugovoreni datum spajanja, odnosno sa stanjem na datum upisa tog spajanja u registar privrednih društava ako se ta dva datuma razlikuju, u roku od 90 dana od dana upisa te kreditne institucije u registar privrednih subjekata.

Kreditna institucija kojoj se pripaja druga kreditna institucija dužna je da angažuje spoljnog revizora radi obavljanja revizije svojih finansijskih izveštaja sa stanjem na ugovoreni datum pripajanja, odnosno sa stanjem na datum upisa tog pripajanja u registar privrednih društava ako se ta dva datuma razlikuju.

Kreditna institucija koja ne prestaje da postoji usled sprovedene druge statusne promene u skladu sa članom 331. ovog zakona i kreditna institucija koja je nastala drugom statusnom promenom u skladu sa članom 331. ovog zakona., dužna je da angažuje spoljnog revizora radi obavljanja revizije svojih finansijskih izveštaja sa stanjem na ugovoreni datum te statusne promene, odnosno sa stanjem na datum upisa te promene u registar privrednih društava ako se ta dva datuma razlikuju.

Izveštaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji iz st. 2. i 3. ovog člana kreditne institucije iz tih stavova dužne su da dostave Narodnoj banci Srbije u roku od 90 dana od dana upisa statusne promene u registar privrednih subjekata.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja revizije iz ovog člana.

Odredbe ovog člana shodno se i u meri u kojoj je to moguće primenjuju i na finansijski holding i mešoviti finansijski holding.

Obaveza obaveštavanja spoljnog revizora

Član 156.

Spoljni revizor dužan je da Narodnu banku Srbije, obavesti u pisanoj formi, i to odmah nakon što za njih sazna, o svakoj činjenici koja predstavlja:

1)         povredu zakona i propisa Narodne banke Srbije;

2)         razlog za oduzimanje dozvole za rad kreditne institucije;

3)         materijalno značajnu promenu finansijskog rezultata iskazanog u nerevidiranim godišnjim finansijskim izveštajima;

3)         materijalno značajnoj razlici u proceni rizika prisutnih u poslovanju kreditne institucije i vrednovanju bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki i pozicija bilansa uspeha;

4)         povredu unutrašnjih procedura ili akata kreditne institucije ili grupe kreditnih institucija kojoj kreditna institucija pripada;

5)         okolnost koja bi mogla dovesti do materijalnog gubitka za kreditnu instituciju ili člana grupe kreditnih institucija ili bi mogla ugroziti kontinuitet njihovog poslovanja;

6)         značajnu slabosti u strukturi sistema unutrašnjih kontrola ili propust u primeni sistema unutrašnjih kontrola, i

7)         razloge koji bi mogli dovesti do izdavanja mišljenja sa rezervom, negativnog mišljenja, ili uzdržavanja od izdavanja mišljenja na finansijske izveštaje kreditne institucije.

Spoljni revizor je dužan da u pisanoj formi obavesti Narodnu banku Srbije o svakoj činjenici ili okolnosti iz stava 1. ovog člana za koju sazna u toku postupka revizije finansijskih izveštaja društva koje je sa kreditnom institucijom za koju se vrši revizija povezano odnosom kontrole.

Obaveštenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne smatra se povredom tajnosti podataka kreditne institucije ili poverljivih informacija i spoljni revizor zbog njega ne može snositi odgovornost.

Ako spoljni revizor obavesti Narodnu banku Srbije o činjenicama i okolnostima iz stava 1. i 2. ovog člana, dužan je da o tome istovremeno obavesti nadzorni i izvršni odbor kreditne institucije, osim ako oceni da postoje opravdani razlozi koji sprečavaju to obaveštavanje.

Ako spoljni revizor propusti da obavesti Narodnu banku Srbije o činjenicama i okolnostima iz st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može da zahteva od kreditne institucije angažovanje drugog spoljnog revizora o trošku kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana.

Mere na osnovu izveštaja spoljnog revizora

Član 157.

Kad su nepravilnosti u poslovanju kreditne institucije utvrđene u izveštaju spoljnog revizora, kreditna institucija je dužna da te nepravilnosti otkloni i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Ako kreditna institucija ne otkloni nepravilnosti iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može prema toj kreditnoj instituciji preduzeti mere propisane ovim zakonom.

Povlačenje ili razrešenje dužnosti spoljnog revizora

Član 158.

Kreditna institucija, odnosno matična kreditna institucija, ili ako je primenljivo, matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijskih holding dostavljaju Narodnoj banci Srbije pismeno obaveštenje o povlačenju ili razrešenju dužnosti spoljnog revizora kreditne institucije, odnosno grupe kreditnih institucija, sa izjavom o razlozima za povlačenje, odnosno razrešenje - najkasnije u roku od 15 dana od dana povlačenja, odnosno razrešenja.

U slučaju povlačenja, odnosno razrešenja dužnosti spoljnog revizora druga ugovorna strana je dužna da se u pisanoj formi izjasni o razlozima za raskid ugovora navedenih u izjavi ugovorne strane koja je raskinula ugovor i to izjašnjenje se, zajedno sa izjavom, dostavlja Narodnoj banci Srbije u roku iz stava 1. tog člana.

Kad se spoljni revizor kreditne institucije, matične kreditne institucija, ili ako je primenljivo, matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga ili grupe kreditnih institucija povuče ili bude razrešen dužnosti, drugi spoljni revizor ne može prihvatiti tu dužnost ako od prethodnog revizora ne pribavi pismenu izjavu iz stava 1. i izjašnjenje iz stava 2. ovog člana.

Izuzetno od odredbe stava 3. ovog člana, izbor spoljnog revizora kreditne institucije, matične kreditne institucija, ili ako je primenljivo, matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga ili grupe kreditnih institucija može se prihvatiti i bez pribavljanja izjave i izjašnjenja iz tog stava ako novi revizor obavesti Narodnu banku Srbije da nije primio izjavu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za davanje te izjave i izjašnjenja.

Narodna banka Srbije neće prihvatiti izveštaj spoljnog revizora koji je imenovan na ovu funkciju ako nije zahtevao izjavu iz stava 1. ovog člana ili je to imenovanje prihvatio pre isteka roka iz stava 4. tog člana.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način povlačenja ili razrešenja dužnosti spoljnog revizora.

Dostavljanje i objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja sa izveštajem spoljnog revizora

Član 159.

Kreditna institucija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi usvojene pojedinačne finansijske izveštaje kreditne institucije i, ako je primenljivo, matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga, sa izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu poslovnu godinu - u roku od 120 dana nakon završetka te godine.

Narodna banka Srbije može od bilo kog člana grupe kreditnih institucija zahtevati da joj dostavi pojedinačne finansijske izveštaje sa izveštajem spoljnog revizora.

Matično društvo u grupi kreditnih institucija dužno je da Narodnoj banci Srbije dostavi usvojene konsolidovane finansijske izveštaje grupe kreditnih institucija, sa izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu poslovnu godinu - u roku od 150 dana nakon završetka te godine.

Izveštaj spoljnog revizora u skraćenom obliku za kreditnu instituciju, odnosno grupu kreditnih institucija, kreditna institucija, odnosno matična kreditna institucija objavljuje u najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije, i to u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog izveštaja Narodnoj banci Srbije.

Kompletan izveštaj spoljnog revizora o godišnjim finansijskim izveštajima i konsolidovanim finansijskim izveštajima za kreditnu instituciju i grupu kreditnih institucija, uključujući i napomene uz finansijske izveštaje - kreditna institucija, odnosno matična kreditna institucija objavljuje na svojoj internet prezentaciji u roku od 15 dana od dana dostavljanja tog izveštaja Narodnoj banci Srbije.

Pored objavljivanja revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja, kreditna institucija na svojoj internet prezentaciji tromesečno, u roku od 30 dana nakon isteka obračunskog perioda, objavljuje i nerevidirane finansijske izveštaje, koji sadrže bilans stanja s vanbilansnim stavkama, bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine, a objavljuje i imena članova nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije i lica koja imaju učešće u kreditnoj instituciji ili matičnom društvu u grupi kreditnih institucija i podatke o tim licima, kao i organizacionu strukturu i spisak organizacionih jedinica te kreditne institucije.

Ako se u izveštajima i podacima koji su objavljeni utvrdi greška, kreditna institucija ili spoljni revizor dužni su da o tome odmah obaveste Narodnu banku Srbije, a kreditna institucija je dužna i da objavi korigovane izveštaje i podatke.

Odbijanje Narodne banke Srbije da prihvati izveštaj spoljnog revizora

Član 160.

Ako utvrdi da revizija kreditne institucije, grupe kreditnih institucija i, ako je primenljivo, matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona nije obavljena u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona, a naročito ako u postupku kontrole ili na drugi način utvrdi da izveštaj revizora nije zasnovan na istinitim i objektivnim činjenicama - Narodna banka Srbije neće prihvatiti izveštaj o toj reviziji i zahtevaće da drugi spoljni revizor ponovo obavi reviziju o trošku kreditne institucije.

Posebna revizija

Član 161.

Ako oceni da je za potrebe vršenja kontrole iz ovog zakona potrebno prikupiti, analizirati i obraditi određene podatke u vezi s poslovanjem kreditne institucije koji nisu obuhvaćeni izveštajem o reviziji godišnjih finansijskih izveštaja kreditne institucije -Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji naložiti angažovanje spoljnog revizora radi obavljanja posebne revizije finansijskih izveštaja kreditne institucije i člana grupe kreditnih institucija ili njihovih pojedinih delova, kao i za druge vrste revizije, odnosno ispitivanja pojedinih poslovnih procesa i podataka u vezi s poslovanjem ovih lica (u daljem tekstu: posebna revizija).

Za vršenje posebne revizije, Narodna banka Srbije može da zahteva od kreditne institucije ili člana grupe kreditnih institucija da imenuje revizora koji se nalazi na listi iz člana 150. stav 3. ovog zakona. Kreditna institucija ili član grupe kreditnih institucija dužni su da tom revizoru dostave, bez odlaganja i ograničenja, sve podatke i dokumente neophodne za sprovođenje posebne revizije i da mu pruže svu potrebnu pomoć, u skladu sa ovim zakonom.

Troškove posebne revizije snosi kreditna institucija.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja posebne revizije.

Odeljak 10.

Udruženje kreditnih institucija

Osnivanje udruženja kreditnih institudžija

Član 162.

Kreditne institucije mogu, radi unapređivanja sopstvenog poslovanja i usklađivanja svoje delatnosti, osnivati udruženja.

Udruženje kreditnih institucija ima svojstvo pravnog lica.

Udruženje kreditnih institucija upisuje se u registar, u skladu sa zakonom. Ugovorom o osnivanju udruženja kreditnih institucija utvrđuju se naziv,

delatnost i sedište udruženja, zastupanje udruženja i odgovornost u pravnom

prometu, prestanak rada udruženja i način upravljanja udruženjem, kao i druga pitanja značajna za osnivanje udruženja kreditnih institucija.

Udruženje kreditnih institucija dostavlja Narodnoj banci Srbije ugovor iz stava 4. ovog člana, kao i druge akte udruženja i sporazume koje udruženje zaključuje s kreditnim institucijama.

Glava VI

ORGANIZACIJA KREDITNE INSTITUCIJE I NAČIN UPRAVLjANjA KREDITNOM INSTITUCIJOM

Odeljak 1.

Upravljanje kreditnom institucijom

Član 163.

Kreditna institucija uspostavlja odgovarajuće sisteme upravljanja koji podrazumevaju:

1)         jasnu organizacionu strukturu sa utvrđenim, transparentnim i doslednim linijama odgovornosti;

2)         proces za identifikovanje, upravljanje, praćenje rizika i izveštavanje o rizicima kojima je kreditna institucija izložena ili može biti izložena, uključujući i rizik životne sredine na kratak, srednji i dug rok;

3)         sistem unutrašnjih kontrola i računovodstvene procedure;

4)         mrežni i informacioni sistem koji je uspostavljen i kojim se upravlja u skladu sa propisom kojim se uređuju standardi upravljanja informaciono- komunikacionim sistemom, i

5)         politiku i praksu primanja koja je u skladu sa uspostavljenim opreznim i delotvornim sistemom upravljanja rizicima i koja podstiče takvo upravljanje.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način uspostavljanja sistema upravljanja iz stava 1. ovog člana.

Organi kreditne institucije

Član 164.

Organi kreditne institucije su:

1)         skupština,

2)         nadzorni odbor i

3)         izvršni odbor.

Organi upravljanja kreditnom institucijom su nadzorni i izvršni odbor.

Skupština kreditne institucije

Sastav

Član 165.

Skupštinu kreditne institucije čine njeni akcionari.

Pravo glasa akcionari ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika.

Statutom kreditne institucije se akcionarima koji imaju 1% ili više akcija s pravom glasa ne može onemogućiti neposredno vršenje prava glasa.

Delokrug

 Član 166.

Skupština kreditne institucije:

1)         donosi statut kreditne institucije i usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i statuta kreditne institucije;

2)         usvaja finansijske izveštaje kreditne institucije i grupe kreditnih institucija čiji je član matična kreditna institucija i izveštaj spoljnog revizora o reviziji tih finansijskih izveštaja, uključujući i napomene uz finansijske izveštaje;

3)         odlučuje o upotrebi i raspoređivanju ostvarene dobiti, odnosno pokriću gubitaka;

4)         odlučuje o povećanju kapitala kreditne institucije, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu kreditnu instituciju ili u druga pravna lica, o visini ulaganja u osnovna sredstva kreditne institucije, kao i o sticanju sopstvenih akcija kreditne institucije i izdavanju prenosivih hartija od vrednosti;

5)         imenuje i razrešava predsednika i članove nadzornog odbora kreditne institucije;

6)         usvaja i sprovodi odgovarajuću politiku za izbor i procenu ispunjenosti uslova podobnosti za članove nadzornog odbora na pojedinačnoj i kolektivnoj osnovi, u skladu sa ovim zakonom;

7)         odlučuje o primanjima članova nadzornog odbora kreditne institucije;

8)         odlučuje o statusnim promenama i o prestanku rada kreditne institucije;

9)         donosi odluku o sticanju i raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa statutom;

10)       imenuje i razrešava spoljnog revizora;

11)       donosi poslovnik o svom radu i odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom i statutom kreditne institucije.

Politika iz stava 1. tačka 6) ovog člana treba da obezbedi primenu principa rodne ravnopravnosti i različitosti pri izboru članova nadzornog odbora, u skladu sa ovim zakonom.

Statutom se mogu skupštini kreditne institucije utvrditi i druga prava i obaveze.

Skupština kreditne institucije ne može donošenje odluka iz stava 1. ovog člana preneti na drugi organ kreditne institucije.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na statut kreditne institucije, odnosno na izmene i dopune osnivačkog akta i statuta kreditne institucije.

Statut kreditne institucije, odnosno izmene i dopune osnivačkog akta i statuta kreditne institucije ne mogu stupiti na snagu pre dostavljanja saglasnosti iz stava 5. ovog člana.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava 5. ovog člana.

Redovno zasedanje skupštine

Član 167.

Redovno zasedanje skupštine kreditne institucije održava se najmanje jednom godišnje, na način predviđen statutom kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može zahtevati da se određena pitanja uvrste u dnevni red redovnog zasedanja skupštine kreditne institucije.

Na postupak sazivanja, obaveštavanja i rada redovnog zasedanja skupštine kreditne institucije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na skupštinu akcionarskog društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Vanredno zasedanje skupštine

Član 168.

Vanredno zasedanje skupštine kreditne institucije može se sazvati na zahtev:

1)         nadzornog odbora ili drugog organa kreditne institucije koji je statutom kreditne institucije ovlašćen da sazove vanredno zasedanje skupštine;

2)         akcionara kreditne institucije s najmanje 10% akcija s pravom glasa.

Na postupak sazivanja vanrednog zasedanja skupštine kreditne institucije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.

Nadzorni odbor kreditne institucije sazvaće vanredno zasedanje skupštine kreditne institucije:

1)         kada kreditna institucija postane potkapitalizovana;

2)         na zahtev unutrašnje revizije kreditne institucije, spoljnog revizora kreditne institucije ili odbora za praćenje poslovanja (odbora za reviziju) kreditne institucije;

3)         na zahtev Narodne banke Srbije;

4)         uvek kada oceni da je to potrebno.

Narodna banka Srbije može zahtevati da se određena pitanja uvrste u dnevni red vanrednog zasedanja skupštine kreditne institucije.

Prisustvo predstavnika Narodne banke Srbije na sednici skupštine kreditne institucije

Član 169.

Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednici skupštine kreditne institucije i može se obraćati akcionarima na toj sednici.

Nadzorni odbor kreditne institucije obavestiće Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom redu sednice skupštine kreditne institucije u roku predviđenom za obaveštavanje članova skupštine kreditne institucije.

Nadzorni i izvršni odbor kreditne institucije

Član 170.

Članovi nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije odgovorni su da poslovanje kreditne institucije bude u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i procedurama kreditne institucije, u skladu s dužnostima i odgovornostima nadzornog, odnosno izvršnog odbora utvrđenim ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, statutom i unutrašnjim aktima kreditne institucije.

Članovi nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije dužni su da doprinose dugoročnom pozitivnom poslovanju kreditne institucije i da u obavljanju poslova iz svog delokruga postupaju u skladu s pažnjom dobrog stručnjaka.

Članovi nadzornog odbora kreditne institucije moraju kolektivno da imaju stručna znanja, sposobnosti i iskustvo potrebno za nezavisno i samostalno nadziranje poslova kreditne institucije, a naročito za razumevanje poslova i rizika kojima je kreditna institucija izložena, odnosno kojima može biti izložena, uključujući i uticaj tih rizika u kratkom, srednjem i dugom roku, kao i faktore povezane sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem.

Članovi izvršnog odbora kreditne institucije moraju kolektivno da imaju stručna znanja, sposobnosti i iskustvo potrebne za nezavisno i samostalno vođenje poslova kreditne institucije, a naročito za razumevanje poslova i rizika kojima je kreditna institucija izložena, odnosno kojima može biti izložena, uključujući i uticaj tih rizika u kratkom, srednjem i dugom roku, kao i faktore povezane sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da sastav organa upravljanja kreditne institucije odražava odgovarajuća različita i široka iskustva članova tih odbora i da donese politike koje obezbeđuju primenu principa različitosti uz uvažavanje rodne ravnopravnosti pri izboru članova nadzornog i izvršnog odbora.

Narodna banka Srbije prikuplja informacije koje kreditne institucije javno objavljuju u skladu sa članom 147. ovog zakona, a koje se odnose na politike kreditne institucije koje obezbeđuju primenu principa različitosti pri izboru članova nadzornog i izvršnog odbora, ciljeve uspostavljene tim politikama, kao i informacije o meri u kojoj su ti ciljevi postignuti, i koristi te podatke pri utvrđivanju praksi kreditnih institucija u vezi sa raznolikošću u sastavu nadzornog i izvršnog odbora.

Podatke iz stava 6. ovog člana Narodna banka Srbije dostavlja Evropskom organu za bankarstvo.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi odgovarajuće resurse kako bi članovi organa upravljanja bili osposobljeni za obavljanje svojih dužnosti, uključujući i upravljanje rizicima koji su povezani sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem, kao i rizik informaciono-komunikacionog sistema.

Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednicama nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije, kao i odbora iz čl. 182. i 183. ovog zakona i može se obraćati članovima ovih odbora.

Nadzorni odbor Sastav

Član 171.

Nadzorni odbor kreditne institucije čini najmanje pet članova, uključujući i predsednika.

Najmanje jedna trećina članova nadzornog odbora kreditnih institucija koje su značajne po veličini, unutrašnjoj organizaciji, vrsti, obimu i složenosti poslova koje obavljaju moraju biti lica nezavisna od kreditne institucije, dok nadzorni odbor ostalih kreditnih institucija ima najmanje jednog nezavisnog člana.

Nezavisnim od kreditne institucije smatra se lice koje nema direktno ili indirektno vlasništvo u kreditnoj instituciji ili u članu grupe kreditnih institucija u kojoj je ta kreditna institucija.

Narodna banka Srbije može propisati dodatne uslove koje lice mora ispuniti da bi se smatralo nezavisnim od kreditne institucije.

Član nadzornog odbora kreditne institucije može biti samo lice koje prilikom izbora i tokom vršenja funkcije, ispunjava sledeće uslove:

1)         ima dobru poslovnu reputaciju;

2)         u svom radu pokazuje lični, moralni i profesionalni integritet i ima sposobnost samostalnog formiranja objektivnih i nezavisnih stavova pri odlučivanju i vršenju dužnosti, kao i sposobnost da po potrebi preispita odluke nadzornog odbora i nadzire i prati postupak odlučivanja nadzornog odbora;

3)         ima odgovarajuće znanje i veštine (kvalifikacije) i iskustvo potrebno za ispunjavanje svojih obaveza iz delokruga rada nadzornog odbora, i koje zajedno sa ostalim članovima nadzornog odbora ispunjava uslove iz člana 170. stav 3. ovog zakona.

4)         ima sposobnost da obavljanju poslova iz svog delokruga posveti dovoljno vremena, u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Najmanje tri člana nadzornog odbora kreditne institucije moraju imati odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija.

Najmanje jedan član nadzornog odbora kreditne institucije mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da članovi nadzornog odbora prilikom izbora na funkciju i tokom vršenja te funkcije ispunjavaju uslove podobnosti propisane stavom 5. ovog člana.

Ako kreditna institucija na osnovu procene podobnosti utvrdi da lice predloženo za člana nadzornog odbora, odnosno član nadzornog odbora kreditne institucije ne ispunjava uslove iz stava 5. ovog člana, dužna je da:

1)         obezbedi da to lice ne počne da obavlja funkciju, ako je procena izvršena pre nego što počne da obavlja tu funkciju;

2)         blagovremeno razreši to lice funkcije ili

3)         blagovremeno preduzme dodatne mere kojima se obezbeđuje ispunjenost uslova podobnosti.

Narodna banka Srbije bliže uređuje:

1)         uslove iz stava 5. ovog člana za članstvo u nadzornom odboru kreditne institucije;

2)         sadržaj politika iz člana 170. stav 5. ovog zakona;

3)         kriterijume za utvrđivanje značajnosti u smislu stava 2. ovog člana;

4)         dinamiku procene ispunjenosti uslova za članove nadzornog odbora kreditne institucije;

5)         postupak za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana nadzornog odbora kreditne institucije, kao i dokumentaciju i podatke koji se dostavljaju u tom postupku;

6)         druga pitanja u vezi sa procenom podobnosti člana nadzornog odbora.

Narodna banka Srbije dužna je da na kontinuiranoj osnovi, a najmanje jednom godišnje, procenjuje da li članovi nadzornog odbora kreditne institucije ispunjavaju uslove iz stava 5. ovog člana, naročito ako postoje opravdani razlozi za sumnju, u skladu sa propisima kojima je uređeno sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, da se u kreditnoj instituciji sprovodi ili pokušava sprovesti pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje ili da se taj rizik može povećati.

Za potrebe sprovođenja procene podobnosti, Narodna banka Srbije može:

1)         da od kreditne institucije zahteva dostavljanje dodatnih informacija ili dokumentacije, kao i da u prostorijama Narodne banke Srbije obavi razgovor s licem predloženim za člana nadzornog odbora, o čemu se sačinjava zabeleška;

2)         da od Uprave za sprečavanje pranja novca, u skladu s propisima kojima je uređeno sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, zatraži da u okviru svojih provera i na osnovu procene rizika, pregleda relevantne informacije o članovima nadzornog odbora kreditne institucije i da zatraži pristup centralnoj bazi podataka tog organa, ako je to primenjivo.

Imenovanje članova nadzornog odbora

 Član 172.

Za člana nadzornog odbora kreditne institucije može biti izabrano samo predloženo lice koje je dobilo prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije na to imenovanje.

Član nadzornog odbora kreditne institucije ne može biti član izvršnog odbora kreditne institucije.

Kreditna institucija Narodnoj banci Srbije podnosi zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje člana nadzornog odbora kreditne institucije na mandat koji ne može biti duži od četiri godine, uz koji dostavlja dokumentaciju i podatke kojima se dokazuje ispunjenost uslova iz člana 171. ovog zakona.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana kreditna institucija dostavlja Narodnoj banci Srbije i dokumentaciju i podatke o poslovnoj reputaciji saradnika lica predloženog za člana nadzornog odbora kreditne institucije.

Narodna banka Srbije o zahtevu iz stava 3. ovog člana odlučuje na osnovu dokumentacije iz st. 3. i 4. ovog člana, kao i ostalih podataka kojima raspolaže ili koje pribavi u toku postupka.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti za krivična i druga kažnjiva dela lica predloženog za člana nadzornog odbora, kao i podatke o tome da li se protiv tog lica vode krivični i drugi postupci za kažnjiva dela, pribavi iz kaznene ili druge odgovarajuće evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.

U postupku odlučivanja po zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može da pribavi podatke i od Evropskog sistema kaznenih evidencija, kao i podatke o sankcijama izrečenim licu predloženom za člana nadzornog odbora iz evidencija Evropskog organa za bankarstvo, ako je primenjivo.

U postupku odlučivanja o davanju prethodne saglasnosti na imenovanje člana nadzornog odbora kreditne institucije, Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na period predloženog trajanja mandata, a izuzetno i na kraći rok.

Prethodna saglasnost Narodne banke Srbije daje se na kraći rok od vremena trajanja mandata ako su utvrđeni određeni nedostaci u pogledu uslova za izbor predloženog lica koje je potrebno otkloniti, ali ti nedostaci nisu značajni da bi zahtev bio odbijen, ili ako postoji potreba za dodatnim unapređenjem podnetog zahteva, odnosno u drugim slučajevima u kojima Narodna banka Srbije oceni da je to opravdano.

U slučaju postojanja nedostataka iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije može uz davanje prethodne saglasnosti na kraći rok od vremena trajanja mandata ili nevezano za taj uslov, kreditnoj instituciji dati preporuku ili nalog sa rokom za izvršenje, ili joj može dati prethodnu saglasnost u vremenu trajanja mandata, ali pod uslovom da preduzme određene radnje, ili da se uzdrži od preuzimanja određenih radnji.

Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz stava 3. ovog člana ako:

1)         predloženo lice ne ispunjava uslove iz člana 171. stav 5. ovog zakona;

2)         imenovanje predloženog lica za člana nadzornog odbora dovelo bi do neusklađenosti u pogledu zahteva iz člana 171. stav 2. ovog zakona;

3)         predloženo lice je član izvršnog odbora kreditne institucije, odnosno zaposleni u kreditnoj instituciji ili je član organa upravljanja druge kreditne institucije;

4)         predloženo lice je na dan oduzimanja dozvole za rad kreditnoj instituciji ili šest meseci pre tog dana, odnosno na dan uvođenja privremene ili posebne uprave u kreditnoj instituciji bilo ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja te kreditne institucije, osim ako to lice svojim aktima i radnjama, odnosno propuštanjem da se preduzmu ovi akti i radnje nije uticalo ili nije moglo uticati na ispunjenje uslova za oduzimanje dozvole za rad kreditnoj instituciji, odnosno na uvođenje privremene ili posebne uprave u kreditnoj instituciji;

5)         predloženo lice je pravnosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili pravnosnažno osuđeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije;

6)         saradnik predloženog lica nema dobru poslovnu reputaciju, u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Za člana nadzornog odbora kreditne institucije iz člana 171. stav 6. ovog zakona, uz zahtev iz stava 3. ovog člana, podnosi se i dokaz da to lice ima najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju u licu u finansijskom sektoru ili šest godina iskustva u oblasti finansija i bankarstva i da se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima.

Za ostale članove nadzornog odbora kreditne institucije, uz zahtev iz stava 3. ovog člana, podnosi se dokaz da to lice ima najmanje šest godina iskustva na rukovodećem položaju u privrednom društvu.

Kreditna institucija dužna je da zahtev za davanje prethodne saglasnosti iz stava 3. ovog člana podnese najmanje 60 dana pre isteka mandata određenog člana nadzornog odbora, a u slučaju prestanka funkcije određenog člana nadzornog odbora pre isteka mandata, najkasnije 30 dana od prestanka funkcije.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način imenovanja članova nadzornog odbora kreditne institucije.

Razrešenje članova nadzornog odbora

Član 173.

Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje člana nadzornog odbora kreditne institucije:

1)         ako utvrdi da to lice više ne ispunjava propisane uslove iz ovog zakona za članstvo u nadzornom odboru kreditne institucije;

2)         ako je prethodna saglasnost data na osnovu neistinite ili netačne dokumentacije, ili neistinito prikazanih podataka koji su od značaja za obavljanje funkcije člana nadzornog odbora;

3)         ako utvrdi da to lice postupa suprotno odredbama ovog zakona, odnosno da snosi odgovornost za nepravilnosti u poslovanju kreditne institucije, kao i ako kreditna institucija Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja.

Ako je član nadzornog odbora kreditne institucije optužen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te funkcije, Narodna banka Srbije može rešenjem tom licu privremeno zabraniti vršenje te funkcije u kreditnoj instituciji, do okončanja krivičnog postupka, a ako je pravnosnažno osuđen za to krivično delo ta funkcija mu prestaje danom pravnosnažnosti presude.

Prethodna saglasnost Narodne banke Srbije na imenovanje lica za člana nadzornog odbora prestaje ako lice kome je ta saglasnost data u roku od šest meseci od dana od kad mu je ta saglasnost data ne stupi na dužnost člana nadzornog odbora kreditne institucije.

Kreditna institucija obaveštava Narodnu banku Srbije o razrešenju ili ostavci člana nadzornog odbora kreditne institucije bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana razrešenja ili ostavke, navodeći razloge za to.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način razrešenja članova nadzornog odbora kreditne institucije.

Delokrug

Član 174.

Nadzorni odbor kreditne institucije:

1)         saziva sednice skupštine kreditne institucije;

2)         utvrđuje predlog dnevnog reda, priprema predloge odluka za skupštinu kreditne institucije i odgovoran je za sprovođenje tih odluka;

3)         usvaja poslovnu politiku i strategiju kreditne institucije, kojima se definišu poslovni ciljevi kreditne institucije za period od najmanje tri naredne godine;

4)         usvaja strategiju i politiku za upravljanje rizicima, kao i strategiju i plan upravljanja kapitalom kreditne institucije;

5)         utvrđuje opšte uslove poslovanja kreditne institucije, kao i njihove izmene i dopune;

6)         bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora kreditne institucije;

7)         bira i razrešava članove odbora za praćenje poslovanja (odbora za reviziju) i razmatra godišnji izveštaj o radu tog odbora;

8)         bira i razrešava članove odbora iz čl. 176. i 184. ovog zakona, kao i članove drugih odbora osnovanih u skladu sa ovim zakonom;

9)         utvrđuje iznose do kojih izvršni odbor kreditne institucije može odlučivati o plasmanima i zaduživanju i odlučuje o plasmanima i zaduživanju kreditne institucije preko tih iznosa;

10)       daje prethodnu saglasnost za izloženost kreditne institucije prema svakom pojedinačnom licu ili grupi povezanih lica koja prelazi 10% kapitala kreditne institucije, odnosno za povećanje ove izloženosti preko 20% kapitala kreditne institucije;

11)       nadzire rad izvršnog odbora kreditne institucije;

12)       uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola i vrši nadzor nad njegovom efikasnošću;

13)       usvaja plan upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja, kao i program praćenja usklađenosti poslovanja iz člana 191. ovog zakona;

14)       usvaja program i plan unutrašnje revizije kreditne institucije i metodologiju njenog rada;

15)       razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije o rezultatima izvršene revizije, izveštaje o aktivnostima i radu unutrašnje revizije, kao i izveštaje o aktivnostima funkcije kontrole usklađenosti poslovanja, te odobrava godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli kreditne institucije;

16)       razmatra nalaze i preporuke sadržane u pismu spoljnog revizora rukovodstvu kreditne institucije i obezbeđuje praćenje postupanja kreditne institucije u skladu s tim nalazima i preporukama;

17)       usvaja tromesečne i godišnje izveštaje izvršnog odbora kreditne institucije o poslovanju kreditne institucije, uključujući tromesečne izveštaje o upravljanju rizicima, i skupštini kreditne institucije podnosi usvojeni finansijski izveštaj na konačno usvajanje;

18)       donosi poslovnike o svom radu i radu odbora iz čl. 176, 183. i 184. ovog zakona;

19)       usvaja plan oporavka kreditne institucije;

20)       obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrđenim nepravilnostima;

21)       utvrđuje unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu kreditne institucije koja obezbeđuje podelu ovlašćenja, dužnosti, i odgovornosti zaposlenih, članova organa upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u kreditnoj instituciji, na način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i sprovođenja odluka;

22)       usvaja i redovno preispituje politiku primanja i ostalih naknada zaposlenih u kreditnoj instituciji, kao i njenu primenu i dužan je da najmanje jednom godišnje obezbedi sveobuhvatno i nezavisno preispitivanje usklađenosti stvarnih primanja sa tom politikom;

23)       obezbeđuje integritet sistema računovodstvenog i finansijskog izveštavanja, uključujući i finansijske i operativne kontrole i usklađenost sa relevantnim propisima i standardima;

24)       obavlja druge poslove u skladu sa statutom kreditne institucije.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da strategiju i politiku za upravljanje rizicima iz stava 1. tačka 4) ovog člana nadzorni odbor preispituje najmanje jednom godišnje.

Strategije i politike iz stava 1. tačka 4) ovog člana uključuju i upravljanje rizicima koji proizlaze iz makroekonomskog okruženja u kome kreditna institucija posluje, uzimajući u obzir stanje poslovnog ciklusa kreditne institucije, rizike koji proizlaze iz aktuelnih kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih efekata faktora životne sredine, društva i upravljanja, kao i posebne planove i merljive ciljeve radi praćenja i otklanjanja rizika koncentracije koji proizlazi iz izloženosti prema centralnim ugovornim stranama koje nude usluge od sistemskog značaja za Republiku Srbiju.

Nadzorni odbor kreditne institucije aktivno je uključen u pitanja koja se tiču upravljanja rizicima i tim pitanjima posvećuje dovoljno vremena, što podrazumeva i uključenost nadzornog odbora u pitanje obezbeđivanja potrebnih resursa za upravljanje rizicima, kao i uključenost u pitanja povezana sa procenom imovine, korišćenjem eksternih kreditnih rejtinga i internih modela, pri čemu je potrebno obezbediti odgovarajuće linije izveštavanja nadzornog odbora o svim materijalno značajnim rizicima.

Nadzorni odbor kreditne institucije odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja upućenih akcionarima kreditne institucije, javnosti i Narodnoj banci Srbije.

Sednice

Član 175.

Sednice nadzornog odbora kreditne institucije održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Sednice nadzornog odbora kreditne institucije održavaju se u prostorijama sedišta ili drugih organizacionih delova kreditne institucije na teritoriji Republike Srbije najmanje jednom u tri meseca.   Nadzorni odbor kreditne institucije održaće vanrednu sednicu ako to Narodna banka Srbije zahteva radi razmatranja određenih pitanja.

Nadzorni odbor kreditne institucije obavestiće Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom redu sednice nadzornog odbora kreditne institucije u roku predviđenom za obaveštavanje članova nadzornog odbora kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da, uz godišnji izveštaj koji Narodnoj banci Srbije dostavlja u skladu sa ovim zakonom, dostavi i izveštaj o ukupnom broju održanih sednica nadzornog odbora kreditne institucije i mestu njihovog održavanja.

Odbori nadzornog odbora

Član 176.

Nadzorni odbor kreditne institucije koja je značajna po veličini, unutrašnjoj organizaciji i vrsti, obimu i složenosti poslova koje obavlja, dužan je da obrazuje sledeće odbore:

1)         odbor za imenovanja;

2)         odbor za rizike i

3)         odbor za primanja.

Članovi odbora iz stava 1. imenuju se iz redova članova nadzornog odbora kreditne institucije.

Odbori iz stava 1. imaju najmanje tri člana od kojih jedan mora biti imenovan za predsednika.

U kreditnoj instituciji koja nije značajna u smislu stava 1. ovog člana, a koja nema odbor za imenovanja i odbor za primanja, poslove iz nadležnosti tih odbora obavlja nadzorni odbor kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može bliže urediti delokrug i način organizacije nadzornog odbora.

Odbor za imenovanja

Član 177.

Odbor za imenovanja dužan je da:

1)         određuje i predlaže kandidate za članstvo u nadzornom i izvršnom odboru, procenjuje znanje i veštinu (kvalifikacija), različitosti i iskustva organa upravljanja, priprema predlog opisa nadležnosti i potrebnih kvalifikacija za određenu funkciju i procenjuje očekivano vreme koje je potrebno posvetiti obavljanju te funkcije;

2)         utvrđuje ciljanu zastupljenost pola koji nije dovoljno zastupljen u nadzornom i izvršnom odboru i priprema politiku o načinu povećavanja broja manje zastupljenog pola u tim organima, kako bi se postigla ciljana zastupljenost;

3)         najmanje jednom godišnje procenjuje strukturu, veličinu, sastav i rad nadzornog i izvršnog odbora i po potrebi predlaže nadzornom i izvršnom odboru promene u navedenim oblastima;

4)         najmanje jednom godišnje procenjuje znanje, sposobnosti i iskustvo pojedinih članova nadzornog i izvršnog odbora i tih odbora kao celine i o proceni obaveštava organe upravljanja i lica na koje se procena odnosi;

5)         redovno preispituje politike za izbor članova nadzornog i izvršnog odbora i imenovanje višeg rukovodstva i daje preporuke nadzornom i izvršnom odboru i po potrebi, predlaže nadzornom odboru unapređenje tih politika;

6)         obavlja druge poslove u skladu s propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Kreditna institucija dužna je da ciljanu zastupljenost i politiku iz stava 1. tačka 2) ovog člana i njeno sprovođenje javno objavljuje u skladu sa članom 146. ovog zakona.

Odbor za imenovanja dužan je da pri vršenju poslova iz stava 1. ovog člana obezbedi odsustvo dominantnog uticaja pojedinca ili male grupe pojedinca pri odlučivanju nadzornog nadzornog i izvršnog odbora u svrhu zaštite interesa kreditne institucije kao celine.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da članovi odbora za imenovanje imaju odgovarajući pristup svim podacima i informacijama potrebnim za ostvarivanje dužnosti tog odbora, pristup unutrašnjim kontrolama i, ako je potrebno, organizacionim jedinicama u čijoj su nadležnosti ljudski resursi, pravni poslovi, strateško planiranje, kao i mogućnost korišćenja stručne pomoći lica van kreditne institucije, pri čemu troškove angažovanja tih lica snosi kreditna institucija.

Odbor za rizike

Član 178.

Odbor za rizike dužan je da:

1)         savetuje i pruža podršku nadzornom odboru u utvrđivanju sklonosti kreditne institucije ka rizicima i strategije za upravljanja rizicima, kao i u sprovođenju te strategije, a uzimajući u obzir sve vrste rizika radi obezbeđenja usklađenosti sa politikom, strategijom, ciljevima, korporativnom kulturom i vrednostima koje podstiče kreditna institucija;

2)         proveri da određivanje cena potraživanja i obaveza prema klijentima uzima u ozbir poslovni model kreditne institucije i strategije upravljanja rizicima, kao i da predlaže nadzornom odboru plan za otklanjanje nedostataka kada cena ne odražava rizik preuzet u odnosu na model poslovanja i strategiju upravljanja rizicima;

3)         preispita da li su prilikom određivanja podsticaja predviđenih sistemom primanja uzeti u obzir rizici, uzimajući u obzir i one koji su posledica efekata faktora životne sredine, društva i upravljanja, kapital, likvidnost, kao i verovatnoća i očekivani period ostvarivanja dobiti i

4)         obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima.

Članovi odbora za rizike moraju imati odgovarajuće znanje, veštine i stručnost kako bi u potpunosti mogli da razumeju i prate realizaciju strategije upravljanja rizicima i sklonost kreditne institucije ka riziku.

Kreditna institucija koja nije značajna po veličini, unutrašnjoj organizaciji i vrsti, obimu i složenosti poslova koje obavlja, može odbor za rizike organizovati zajedno sa odborom za reviziju (odbor za rizike i reviziju).

U slučaju iz stava 3. ovog člana, članovi odbora za rizike iz tog stava moraju imati odgovarajuće znanje, veštine i stručnost koji se zahtevaju za članove oba odbora.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da članovi odbora za rizike, odnosno odbora rizike i reviziju imaju odgovarajući pristup informacijama o rizičnom profilu kreditne institucije i, ako je to potrebno i primereno, pristup funkciji upravljanja rizicima i savetima stručnih lica van kreditne institucije.

Odbor za rizike, odnosno odbor za rizike i reviziju određuje vrstu, količinu, oblik i učestalost informacija o riziku koje će primati od organizacionih jedinica, odnosno lica ili funkcija unutar kreditne institucije.

Odbor za primanja

Član 179.

Odbor za primanja dužan je da vrši stručnu i nezavisnu procenu politike primanja i sprovođenje te politike u kreditnoj instituciji na način kojim se obezbeđuje adekvatno i oprezno upravljanje rizicima, kapitalom i likvidnošću kreditne institucije.

Odbor za primanja:

1)         priprema odluke nadzornog odbora u vezi sa primanjima zaposlenih, uključujući odluke koje imaju uticaj na izloženost kreditne institucije rizicima i upravljanje rizicima;

2)         obavlja druge poslove određene propisima.

Prilikom obavljanja poslova iz svog delokruga, odbor za primanja dužan je da uzme u obzir dugoročne interese akcionara, investitora i ostalih interesnih grupa u kreditnoj instituciji, kao i javni interes.

Izvršni odbor kreditne institucije

Sastav, uslovi za članstvo, imenovanje i razrešenje

Član 180.

Izvršni odbor kreditne institucije obavlja izvršnu funkciju i odgovoran je za svakodnevno poslovanje kreditne institucije.

Izvršni odbor kreditne institucije čine najmanje dva člana, uključujući i predsednika koji se imenuju na mandat koji ne može biti duži od četiri godine.

Član nadzornog odbora kreditne institucije ne može biti član izvršnog odbora kreditne institucije.

Predsednik izvršnog odbora kreditne institucije predstavlja i zastupa kreditnu instituciju.

Pri zaključivanju pravnih poslova i preduzimanju pravnih radnji iz delokruga izvršnog odbora, predsednik izvršnog odbora kreditne institucije dužan je da obezbedi potpis jednog člana tog odbora.

Članovi izvršnog odbora kreditne institucije su u radnom odnosu u kreditnoj instituciji na neodređeno vreme s punim radnim vremenom.

Najmanje jedan član izvršnog odbora kreditne institucije mora aktivno znati srpski jezik i imati prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a svi članovi izvršnog odbora moraju imati boravište na teritoriji Republike Srbije.

Član izvršnog odbora kreditne institucije, prilikom izbora i tokom vršenja funkcije, mora da ispunjava sledeće uslove:

1)         ima dobru poslovnu reputaciju;

2)         u svom radu pokazuje lični, moralni i profesionalni integritet i ima sposobnost samostalnog formiranja objektivnih i nezavisnih stavova pri odlučivanju i vršenju drugih dužnosti, kao i sposobnost da po potrebi preispita odluke izvršnog odbora i nadzire i prati postupak odlučivanja višeg rukovodstva;

3)         poseduje odgovarajuće kvalifikacije (znanje i veštine) i iskustvo potrebno za ispunjavanje svojih obaveza iz delokruga rada izvršnog odbora, i da zajedno sa ostalim članovima izvršnog odbora ispunjava uslove iz člana 171. stav 4. ovog zakona.

4)         poseduje sposobnost da obavljanju poslova iz svog delokruga posveti dovoljno vremena, u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Na imenovanje i razrešenje članova izvršnog odbora kreditne institucije shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje i razrešenje članova nadzornog odbora kreditne institucije.

Narodna banka Srbije dužna je da na kontinuiranoj osnovi, a najmanje jednom godišnje, procenjuje da li članovi izvršnog odbora kreditne institucije ispunjavaju uslove iz stava 8. ovog člana, naročito ako postoje opravdani razlozi za sumnju, u skladu sa propisima kojima je uređeno sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, da se u kreditnoj instituciji sprovodi ili pokušava sprovesti pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje ili da se taj rizik može povećati.

Izvršni odbor kreditne institucije, uz prethodnu saglasnost nadzornog odbora, donosi politiku za izbor i procenu ispunjenosti uslova primerenosti za svakog pojedinačnog člana izvršnog odbora kreditne institucije, kao i za članove izvršnog odbora kolektivno.

U postupku odlučivanja po zahtevu za izdavanje dozvole, Narodna banka Srbije može zahtevati od lica predloženog za člana izvršnog odbora prezentaciju o vođenju poslova kreditne institucije koja se odnosi na poslove iz njegove nadležnosti, odnosno ako je u pitanju lice predloženo za predsednika izvršnog odbora, prezentaciju o vođenju poslova kreditne institucije u celosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način imenovanja i razrešenja članova izvršnog odbora kreditne institucije.

Delokrug

Član 181.

Izvršni odbor kreditne institucije organizuje i nadzire svakodnevno poslovanje kreditne institucije.

Izvršni odbor kreditne institucije odgovoran je za primenu i efikasno funkcionisanje sistema unutrašnjih kontrola kreditne institucije.

Izvršni odbor kreditne institucije:

1)         izvršava odluke skupštine kreditne institucije i nadzornog odbora kreditne institucije;

2)         predlaže nadzornom odboru poslovnu politiku i strategiju kreditne institucije, kao i strategiju i politiku za upravljanje rizicima i strategiju i plan upravljanja kapitalom kreditne institucije;

3)         sprovodi poslovnu politiku i strategiju kreditne institucije donošenjem odgovarajućih poslovnih odluka;

4)         sprovodi strategiju i politike za upravljanje rizicima i strategiju i plan upravljanja kapitalom kreditne institucije usvajanjem procedura za upravljanje rizicima, odnosno za identifikovanje, merenje i procenu rizika, i obezbeđivanjem njihove primene i izveštava nadzorni odbor u vezi s tim aktivnostima;

5)         analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno izveštava nadzorni odbor kreditne institucije o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima;

6)         vrši nadzor nad radom višeg rukovodstva;

7)         odgovoran je za sastavljanje i redovno ažuriranje izjave kreditne institucije o ulozi, dužnostima i odgovornostima svakog pojedinačnog člana izvršnog odbora, višeg rukovodstva i nosilaca ključnih funkcija na nivou kreditne institucije, pri čemu ta izjava sadrži dosledno i jasno navedene linije odgovornosti svih navedenih lica, kao i uspostavljene linije izveštavanja, kao i informaciju o svim licima koja su deo sistema upravljanja kreditnom institucijom, u smislu člana 163. ovog zakona;

8)         razmatra izveštaje o aktivnostima funkcije kontrole usklađenosti poslovanja;

9)         odlučuje o plasmanima i zaduživanju kreditne institucije do iznosa koji utvrdi nadzorni odbor kreditne institucije;

10)       odlučuje, uz prethodno odobrenje nadzornog odbora kreditne institucije, o svakoj izloženosti kreditne institucije prema licu povezanom s kreditnom institucijom i o tome obaveštava nadzorni odbor kreditne institucije;

11)       obezbeđuje sigurnost i redovno praćenje informaciono-komunikacionog sistema i trezorskog poslovanja kreditne institucije;

12)       obaveštava nadzorni odbor kreditne institucije o svim postupanjima koja nisu u skladu s propisima i drugim aktima kreditne institucije;

13)       najmanje jednom u toku poslovnog tromesečja podnosi nadzornom odboru kreditne institucije pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha kreditne institucije;

14)       bez odlaganja obaveštava nadzorni odbor kreditne institucije i Narodnu banku Srbije o svakom pogoršanju finansijskog stanja kreditne institucije ili postojanju opasnosti od takvog pogoršanja, kao i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje kreditne institucije;

15)       obezbeđuje da svi zaposleni budu upoznati s propisima i drugim aktima kreditne institucije kojima se uređuju njihove radne obaveze;

16)       donosi poslovnik o svom radu;

17)       odlučuje o svim pitanjima koja nisu u nadležnosti skupštine i nadzornog odbora kreditne institucije.

Kreditna institucija dužna je da izjavu iz stava 1. tačka 7) ovog člana dostavi Narodnoj banci Srbije prilikom podnošenja zahteva za davanje dozvole za rad u skladu sa članom 25. ovog zakona, kao i bez odlaganja na zahtev Narodne banke Srbije.

Izvršni odbor kreditne institucije dužan je da razvije i prati sprovođenje posebnih planova koji sadrže merljive ciljeve i postupke za praćenje i upravljanje kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim finansijskim rizicima koji proizlaze iz faktora koji se odnose na životnu sredinu, društvo i upravljanje, naročito u procesu usklađivanja regulatornih ciljeva, odnosno propisa u vezi sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem, a posebno cilja postizanja klimatske neutralnosti, kao i, kada je to primenjivo za kreditne institucije sa međunarodnim aktivnostima, regulatorne ciljeve, odnosno propise trećih država.

Planove iz stava 5. predlaže izvršni odbor, a usvaja nadzorni odbor.

Odbor za praćenje poslovanja (odbor za reviziju)

Član 182.

Odbor za praćenje poslovanja kreditne institucije čine najmanje tri člana, od kojih su najmanje dva članovi nadzornog odbora kreditne institucije koji imaju odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija.

Većina članova odbora za praćenje poslovanja kreditne institucije moraju biti lica nezavisna od kreditne institucije.

Najmanje jedan član odbora za praćenje poslovanja kreditne institucije mora imati znanje iz oblasti računovodstva i revizije.

Članovi odbora za praćenje poslovanja kreditne institucije ne mogu biti lica povezana s kreditnom institucijom, osim po osnovu članstva u nadzornom odboru kreditne institucije ili u organu upravljanja, odnosno nadzora lica u sastavu iste grupe kreditnih institucija.

Odbor za praćenje poslovanja kreditne institucije pomaže nadzornom odboru kreditne institucije u nadzoru nad radom izvršnog odbora kreditne institucije i zaposlenih u banci.

Odbor za praćenje poslovanja kreditne institucije dužan je da:

1)         analizira godišnje izveštaje i druge finansijske izveštaje kreditne institucije koji se nadzornom odboru kreditne institucije podnose na razmatranje i usvajanje;

2)         analizira i usvaja predloge strategija i politika kreditne institucije u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se nadzornom odboru kreditne institucije podnose na razmatranje i usvajanje;

3)         analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovođenje usvojenih strategija i politika za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola;

4)         najmanje jednom mesečno izveštava nadzorni odbor o svojim aktivnostima i utvrđenim nepravilnostima, kao i da predlaže način na koji će se otkloniti te nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i sprovođenje sistema unutrašnjih kontrola;

5)         na predlog nadzornog ili izvršnog odbora kreditne institucije ili spoljnog revizora kreditne institucije razmatra ulaganja i aktivnosti kreditne institucije;

6)         nadzornom odboru i skupštini kreditne institucije predlaže spoljnog revizora kreditne institucije;

7)         razmatra, sa spoljnim revizorom kreditne institucije, godišnje revizije finansijskih izveštaja kreditne institucije;

8)         predlaže nadzornom odboru kreditne institucije da se određena pitanja u vezi sa spoljnom i unutrašnjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skupštine.

Kad oceni da kreditna institucija posluje suprotno zakonu, drugom propisu, statutu ili drugom aktu kreditne institucije ili se to može zaključiti na osnovu izveštaja o reviziji, odnosno kad utvrdi druge nepravilnosti u poslovanju kreditne institucije odbor za praćenje poslovanja kreditne institucije obavezno predlaže nadzornom odboru kreditne institucije da otkloni uočene nepravilnosti, kao i da zakaže vanredno zasedanje skupštine kreditne institucije u slučaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati teže posledice na poslovanje kreditne institucije.

Članovi odbora za praćenje poslovanja kreditne institucije sastaju se najmanje jednom mesečno, a najmanje jednom u tri meseca sastaju se u prostorijama sedišta kreditne institucije ili drugih organizacionih delova kreditne institucije na teritoriji Republike Srbije.

Predsednika odbora za praćenje poslovanja imenuje nadzorni odbor i to lice mora biti nezavisno od kreditne institucije, osim po osnovu članstva u nadzornom odboru kreditne institucije ili u organu upravljanja, odnosno nadzora lica u sastavu iste grupe kreditnih institucija.

Ako je, u skladu s članom 178. stav 3. ovog zakona, kreditna institucija organizovala zajedno odbor za rizike i odbor za praćenje poslovanja, taj odbor obavlja i poslove iz nadležnosti odbora za praćenje poslovanja.

Narodna banka Srbije može propisati i druge poslove koje su dužni da obavljaju odbori iz ovog člana, a može bliže urediti i ostala pitanja u vezi s radom i organizacijom tih odbora.

Drugi odbori kreditne institucije

Član 183.

Kreditna institucija dužna je da obrazuje kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Kreditna institucija može osnovati i druge odbore.

Kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Član 184.

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima kreditne institucije i obavlja druge poslove utvrđene aktima kreditne institucije.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom, prati izloženost kreditne institucije rizicima koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za upravljanje kamatnim rizikom u knjizi pozicija kojom se ne trguje, rizikom likvidnosti, deviznim rizikom i ostalim tržišnim rizicima, a obavlja i druge poslove utvrđene aktima kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može propisati i druge poslove koje su dužni da obavljaju odbori iz ovog člana, a može bliže urediti i ostala pitanja u vezi s radom i organizacijom tih odbora.

Odredba koja se odnosi na nosioce ključnih funkcija koja se primenjuje do dana pristupanja Evropskoj uniji

Ključne funkcije i nosioci ključnih funkcija

Član 185.

Kreditna institucija dužna je da identifikuje sve ključne funkcije, koje uvek uključuju funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz člana 189. ovog zakona.

Nosioci ključnih funkcija iz stava 1. ovog člana jesu rukovodioci funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz tog stava, kao i rukovodioci ostalih ključnih funkcija koje je kreditna institucija identifikovala u skladu s tim stavom - u slučaju da ta lica nisu članovi organa upravljanja kreditne institucije.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da nosioci ključnih funkcija imaju dobru poslovnu reputaciju, odgovarajuće kvalifikacije i iskustvo, u skladu s propisima Narodne banke Srbije.

Kreditna institucija obaveštava Narodnu banku Srbije o imenovanju, razrešenju ili ostavci nosioca ključne funkcije u roku od tri radna dana od dana imenovanja, razrešenja ili ostavke tog lica, navodeći razloge za to.

Kreditna institucija podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje rukovodilaca funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način imenovanja nosilaca ključnih funkcija iz ovog člana, kao i uslove za davanje saglasnosti iz stava 5. ovog člana.

Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje nosioca ključne funkcije iz stava 2. ovog člana, ako utvrdi da to lice više ne ispunjava uslove koje je Narodna banka Srbije propisala u skladu sa st. 3. i 6. ovog člana.

Odredbe koja se odnose na nosioce ključnih funkcija koje se primenjuju od dana pristupanja Evropskoj uniji

Ključne funkcije i nosioci ključnih funkcija

Član 186.

Kreditna institucija dužna je da identifikuje sve ključne funkcije, koje uvek uključuju funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz člana 189. ovog zakona.

Nosioci ključnih funkcija iz stava 1. ovog člana jesu rukovodioci funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz tog stava, glavni finansijski direktor, kao i rukovodioci ostalih ključnih funkcija koje je kreditna institucija identifikovala u skladu s tim stavom - u slučaju da ta lica nisu članovi organa upravljanja kreditne institucije.

Nosioci ključnih funkcija u kreditnoj instituciji moraju u svakom trenutku ispunjavati sledeće uslove podobnosti:

1)                     imati dobru poslovnu reputaciju i lični, moralni i poslovni integritet;

2)         imati odgovarajuća stručna znanja, sposobnost i iskustvo potrebne za kvalitetno obavljanje svojih dužnosti.

Nadzorni odbor kreditne institucije dužan je da usvoji i sprovodi adekvatne politike za izbor i procenu podobnosti nosilaca ključnih funkcija u kreditnoj instituciji i obezbedi da su informacije o podobnosti tih lica ažurne.

Kreditna institucija dužna je da obezbedi da nosioci ključnih funkcija, prilikom izbora i za vreme vršenja funkcije, ispunjavaju uslove podobnosti iz stava

3. ovog člana i da sprovodi redovnu procenu podobnosti tih lica, u skladu sa ovim zakonom i propisom Narodne banke Srbije iz stava 8. ovog člana.

Kreditna institucija dužna je da preduzme sve neophodne mere radi obezbeđivanja urednog izvršavanja dužnosti nosilaca ključnih funkcija, uključujući i njihovu zamenu kada prestanu da ispunjavaju propisane uslove podobnosti.

Ako kreditna institucija na osnovu procene iz stava 5. ovog člana utvrdi da nosilac ključne funkcije ne ispunjava uslove podobnosti, dužna je da:

1)         obezbedi da to lice ne počne da obavlja funkciju, ako je procena izvršena pre nego što počne da obavlja tu funkciju;

2)         blagovremeno razreši to lice funkcije ili

3)         blagovremeno preduzme dodatne mere kojima se obezbeđuje ispunjenost uslova podobnosti nosilaca ključnih funkcija.

Narodna banka Srbije propisuje bliže sadržaj politike iz stava 4. ovog člana, uslove koje kreditna institucija razmatra prilikom procene podobnosti nosilaca ključnih funkcija u kreditnoj instituciji i dinamiku procene podobnosti.

Kreditna institucija obaveštava Narodnu banku Srbije o imenovanju, razrešenju ili ostavci nosioca ključne funkcije bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri radna dana od dana imenovanja, razrešenja ili ostavke tog lica, navodeći razloge za to.

Procena podobnosti nosilaca ključnih funkcija

Član 187.

Narodna banka Srbije ceni da li rukovodioci funkcija sistema unutrašnjih kontrola i glavni finansijski direktor, prilikom izbora na funkciju i za vreme obavljanja funkcije, ispunjavaju uslove podobnosti iz ovog zakona i to na osnovu procene koju je dostavila kreditna institucija, ako su ta lica predložena za imenovanje u nekom od sledećih subjekata:

1)         matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji koja je velika kreditna institucija;

2)         matičnoj kreditnoj instituciji iz države članice koja je velika kreditna institucija;

3)         samostalnoj kreditnoj instituciji u EU sa sedištem u Republici Srbiji koja je velika kreditna institucija;

4)         velikom zavisnom društvu i

5)         matičnom finansijskom holdingu u Republici Srbiji, matičnom mešovitom finansijskom holdingu u Republici Srbiji, matičnom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji koji unutar svoje grupe imaju veliku kreditnu instituciju, osim finansijskog holdinga i mešovitog finansijskog holdinga kojima je odobreno izuzeće u skladu sa 86. stav 6. ovog zakona.

 

Ako Narodna banka Srbije na osnovu procene iz stava 1. ovog člana utvrdi da rukovodioci funkcija sistema unutrašnjih kontrola, odnosno glavni finansijski direktor ne ispunjavaju uslove podobnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije, ovlašćena je da:

1)         rešenjem naloži razrešenje tog lica;

2)         preduzme dodatne mere kako bi se obezbedila ispunjenost uslova primerenosti za ta lica.

Subjekt iz stava 1. ovog člana, dužan je da bez odlaganja izvrši ponovnu procenu ispunjenosti uslova za podobnosti za rukovodioce funkcija sistema unutrašnjih kontrola i glavnog finansijskog direktora ako dođe do promene okolnosti koje mogu uticati na podobnost tih lica, kao i da o tome da obavesti Narodnu banku Srbije.

Kada utvrdi da su okolnosti u pogledu podobnosti rukovodilaca funkcija sistema unutrašnjih kontrola i glavnog finansijskog direktora subjekata iz stava 1. ovog člana promenjene, kao i da bi te promene mogle uticati na podobnost tih lica, Narodna banka Srbije izvršiće ponovnu procenu podobnosti.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti za krivična i druga kažnjiva dela lica za koje je subjekt iz stava 1. ovog člana dostavio procenu podobnosti pribavi iz kaznene ili druge odgovarajuće evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom u Republici Srbiji, kao i da pribavi podatke o krivičnim i drugim kažnjivim delima u državi članici iz evidencije Evropskog sistema kaznene evidencije.

Za potrebe vršenja procene iz st.1. i 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da zatraži od Uprave za sprečavanje pranja novca, odnosno drugog organa nadležnog za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma da, u okviru svojih provera i na osnovu procene rizika, pregleda relevantne informacije o licima odgovornim za rad funkcija internih kontrola i glavnog finansijskog direktora kreditne institucije i da zatraži pristup centralnoj bazi tog organa, ako je primenjivo.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način sprovođenja procene iz ovog člana.

Odeljak 2.

Sistem unutrašnjih kontrola Uspostavljanje sistema unutrašnjih kontrola

Član 188.

Sistem unutrašnjih kontrola predstavlja skup procesa i procedura uspostavljenih radi adekvatne kontrole rizika, praćenja efektivnosti i efikasnosti poslovanja kreditne institucije, pouzdanosti njenih finansijskih i ostalih podataka i informacija, kao i usklađenosti s propisima, unutrašnjim aktima i standardima poslovanja, a čiji je cilj obezbeđenje sigurnosti i stabilnosti poslovanja kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi i primeni sveobuhvatan sistem unutrašnjih kontrola, a koji uključuje najmanje sledeće:

1)         odgovarajuću organizacionu strukturu;

2)         organizacionu kulturu;

3)         uspostavljanje funkcija sistema unutrašnjih kontrola:

4)         adekvatne kontrolne aktivnosti i podelu dužnosti;

5)         adekvatne unutrašnje kontrole koje su integrisane u poslovne procese i aktivnosti kreditne institucije; i

6)         adekvatne administrativne i računovodstvene procedure.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način uređivanja i sprovođenja sistema unutrašnjih kontrola.

Funkcije sistema unutrašnjih kontrola

Član 189.

Kreditna institucija je dužna da uspostavi i primeni efektivan i efikasan sistem unutrašnjih kontrola na način koji obezbeđuje kontinuirano praćenje rizika kojima je kreditna institucija izložena ili može biti izložena u svom poslovanju, a koji se naročito sastoji od:

1)         funkcije upravljanja rizicima;

2)         funkcije kontrole usklađenosti poslovanja, i

3)         funkcije unutrašnje revizije.

Funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana kreditna institucija uspostavlja tako da veličina i organizaciona i kvalifikaciona struktura tih funkcija odgovaraju veličini institucije, odnosno obimu i vrsti poslova koje kreditna institucija obavlja, a da broj i struktura zaposlenih omogućavaju efektivno i efikasno vršenje tih funkcija.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi nezavisno vršenje funkcija sistema unutrašnjih kontrola iz stava 1. ovog člana, izbegavanje svih aktivnosti ili okolnosti koje mogu negativno uticati na njihov objektivan i nepristrasan rad, odnosno da obezbedi da te funkcije budu organizaciono i funkcionalno nezavisne od operativnih funkcija, kao i da raspolažu odgovarajućim ovlašćenjima i adekvatnim resursima.

Rukovodioce funkcija sistema unutrašnjih kontrola imenuje i razrešava nadzorni odbor kreditne institucije.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da funkcije sistema unutrašnjih kontrola pouzdano i sveobuhvatno utvrđuju i mere materijalno značajne rizike kojima je kreditna institucija izložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju, kao i da izveštava o tim rizicima.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da svaka funkcija sistema unutrašnjih kontrola ima potpuni pregled raspona rizika kojima je kreditna institucija izložena.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da funkcije sistema unutrašnjih kontrola budu nezavisne od članova izvršnog odbora i višeg rukovodstva, kao i da budu u mogućnosti da ukažu na nepravilnosti i blagovremeno upozore nadzorni odbor kreditne institucije kada je to potrebno, odnosno kada razvoj pojedinih rizika utiče ili može uticati na kreditnu instituciju, ne dovodeći u pitanje odgovornost nadzornog odbora.

Kreditna institucija ne može u celosti poveriti funkcije sistema unutrašnjih kontrola trećim licima.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da pojedinačna funkcija sistema unutrašnje kontrole nije organizovana u okviru druge funkcije tog sistema.

Funkcija kontrole usklađenosti poslovanja kreditne institucije

Član 190.

U kreditnoj instituciji postoji organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola usklađenosti poslovanja kreditne institucije.

Osnovni zadaci organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana jesu identifikacija, praćenje i upravljanje rizikom usklađenosti poslovanja kreditne institucije.

Rizik usklađenosti poslovanja kreditne institucije je rizik od izricanja sankcija regulatornog tela, finansijskih gubitaka ili narušavanja reputacije institucije usled obavljanja poslova na način koji nije u skladu sa zakonom i drugim propisom, unutrašnjim aktima kreditne institucije, standardima poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, kao i sa drugim aktima kojima se uređuje poslovanje kreditne institucije.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana i zaposleni u toj organizacionoj jedinici nezavisni su u svom radu i obavljaju isključivo poslove iz stava 2. ovog člana.

Zaposleni u kreditnoj instituciji dužni su da zaposlenima u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana omoguće uvid u dokumentaciju koju poseduju i da im pruže potrebne informacije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i uslove identifikacije i praćenja rizika iz stava 3. ovog člana i upravljanja tim rizikom.

Član 191.

Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu kontrola usklađenosti poslovanja kreditne institucije dužna je da identifikuje, procenjuje i ublažava rizike usklađenosti poslovanja i predlaže godišnji plan upravljanja tim rizicima, koji sadrži i plan obuke zaposlenih.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana dužna je da obezbedi da se rizik usklađenosti poslovanja uzima u obzir u strategiji upravljanja rizicima kreditne institucije i prilikom donošenja materijalno značajnih odluka u upravljanju rizicima.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana tromesečno sačinjava izveštaj o svojim aktivnostima, koji sadrži naročito izveštaj o sprovođenju plana upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj iz stava 3. ovog člana organizaciona jedinica u čijem je delokrugu usklađenost poslovanja dostavlja izvršnom odboru, odboru za praćenje poslovanja kreditne institucije (odboru za reviziju) i nadzornom odboru na razmatranje.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana sastavlja i godišnji izveštaj o rizicima usklađenosti poslovanja, koji dostavlja izvršnom odboru, odboru za praćenje poslovanja i nadzornom odboru kreditne institucije.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana dužna je da sastavi program praćenja usklađenosti poslovanja kreditne institucije, koji posebno sadrži metodologiju rada te organizacione jedinice, način i rokove izrade izveštaja i način provere te usklađenosti.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana dužan je da o utvrđenim propustima koji se odnose na usklađenost poslovanja odmah obavesti izvršni odbor i odbor za praćenje poslovanja kreditne institucije.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ima pravo da se neposredno obrati nadzornom odboru kreditne institucije, kad god je to potrebno.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana odgovoran je za efikasno, kontinuirano, redovno i kvalitetno vršenje funkcije kontrole usklađenosti poslovanja i efikasno sprovođenje plana upravljanja rizicima usklađenosti poslovanja iz stava 1. ovog člana, blagovremeno sačinjavanje i dostavljanje izveštaja iz st. 3. i 5. ovog člana, kao i sprovođenje programa praćenja usklađenosti poslovanja iz stava 6. ovog člana.

Funkcija unutrašnje revizije

Član 192.

U kreditnoj instituciji postoji organizaciona jedinica u čijem je delokrugu unutrašnja revizija.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana je poseban organizacioni deo koji je funkcionalno i organizaciono nezavisan od aktivnosti koje su predmet unutrašnje revizije i od drugih organizacionih delova kreditne institucije.

Osnovni zadaci organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana su da nadzornom odboru kreditne institucije pruža nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapređenje postojećeg sistema unutrašnjih kontrola i poslovanja kreditne institucije i da nadzornom odboru kreditne institucije pruža pomoć u ostvarivanju njegovih ciljeva, i to primenjujući sistematičan, disciplinovan i dokumentovan pristup vrednovanju i unapređenju postojećeg načina upravljanja rizicima, kontrole i rukovođenja procesima.

Kreditna institucija je dužna da funkciju unutrašnje revizije vrši u skladu s propisima koji uređuju osnovne principe organizacije i rada unutrašnje revizije kreditne institucije.

Kreditna institucija ima najmanje jednog zaposlenog u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana, koji ima zvanje utvrđeno zakonom kojim se uređuje revizija i drugim propisima iz te oblasti.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana izrađuje program unutrašnje revizije i utvrđuje metodologiju njenog rada, a posebno uputstvo za rad unutrašnje revizije, način i rokove izrade i dostavljanja nadležnim organima kreditne institucije izveštaja o unutrašnjoj reviziji, način praćenja preporučenih aktivnosti za otklanjanje nepravilnosti i nedostataka utvrđenih u poslovanju kreditne institucije, kao i način i odgovornost za izradu, korišćenje i čuvanje dokumentacije o obavljenim aktivnostima unutrašnje revizije prema godišnjem planu. Ovaj rukovodilac izveštava nadzorni odbor o rezultatima izvršene revizije.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ima pravo da se neposredno obrati nadzornom odboru kreditne institucije kad god je to potrebno.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ovlašćen je da predloži sazivanje sednice odbora za praćenje poslovanja kreditne institucije, o čemu obaveštava nadzorni odbor, a ako sednica tog odbora ne bude održana, obaveštava o tome skupštinu kreditne institucije na prvoj narednoj sednici.

Zaposleni u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana ne mogu obavljati rukovodeće ni druge poslove iz delatnosti kreditne institucije, osim poslova koji se odnose na vršenje unutrašnje revizije, niti mogu učestvovati u pripremi i izradi akata i druge dokumentacije koji mogu biti predmet unutrašnje revizije.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana odgovoran je za efikasno, kontinuirano, redovno i kvalitetno vršenje funkcije unutrašnje revizije i efikasno sprovođenje programa i operativnih godišnjih planova te revizije.

Unutrašnja revizija dužna je da:

1)         ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola kreditne institucije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja kreditne institucije;

2)         obezbedi da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu;

3)         vrši nezavisnu ocenu efikasnosti sprovođenja strategije za upravljanje rizicima kreditne institucije iz člana 103. stav 5. ovog zakona;

4)         utvrđuje slabosti u poslovanju kreditne institucije i njenih zaposlenih, kao i slučajeve neizvršenja obaveza i prekoračenja ovlašćenja i priprema predloge za otklanjanje tih slabosti, kao i preporuke za njihovo sprečavanje;

5)         održava sastanke sa nadzornim odborom kreditne institucije, kao i odborom za praćenje poslovanja kreditne institucije;

6)         redovno priprema izveštaje o aktivnostima unutrašnje revizije i dostavlja ih nadzornom odboru kreditne institucije, kao i odboru za praćenje poslovanja kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja funkcija unutrašnje revizije.

Ovlašćenja unutrašnje revizije

Član 193.

Zaposleni u organizacionoj jedinici u čijem je delokrugu unutrašnja revizija imaju pravo uvida u sve dokumente kreditne institucije i njenih zavisnih društava, kao i članova iste grupe kreditnih institucija, bez ograničenja vrše nadzor nad poslovanjem kreditne institucije i učestvuju na sednicama nadzornog odbora kreditne institucije i njegovih odbora.

Na zahtev zaposlenih u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana, zaposleni u kreditnoj instituciji dužni su da dostave pismeno objašnjenje u vezi sa nedostacima i greškama u svom radu, kao i da ih otklone.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana izveštaje o svom radu podnosi odboru za praćenje poslovanja kreditne institucije i nadzornom odboru kreditne institucije.

Funkcija upravljanja rizicima

Član 194.

U kreditnoj instituciji postoji nezavisna organizaciona jedinica u čijem je delokrugu upravljanje rizicima.

Osnovni zadaci organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana jesu identifikacija, merenje, procena, ublažavanje rizika, kao i izveštavanje o rizicima kojima je kreditna institucija izložena u svom poslovanju.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi funkcionalnu i organizacionu odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti kreditne institucije.

Organizaciona jedinica u čijem je delokrugu upravljanje rizicima usklađuje se s veličinom i organizacionom strukturom kreditne institucija, obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje kreditna institucija obavlja.

Kreditna institucija je dužna da obezbedi da organizaciona jedinica u čijem je delokrugu upravljanje rizicima aktivno učestvuje u izradi strategije za upravljanje rizicima iz člana 103. stav 5. ovog zakona i u donošenju svih materijalno značajnih odluka koje se odnose na upravljanje rizicima, te da ima kontrolu nad efikasnom implementacijom strategije za upravljanje rizicima.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ima pravo da se neposredno obrati nadzornom odboru kreditne institucije kad god je to potrebno.

Godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli

Član 195.

Kreditna institucija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli kreditne institucije.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana kreditna institucija dostavlja s godišnjim finansijskim izveštajem.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana odobrava nadzorni odbor kreditne institucije.

Sadržinu izveštaja iz stava 1. ovog člana i rokove njegovog dostavljanja bliže propisuje Narodna banka Srbije, s tim da izveštaj mora sadržati sledeće izjave:

1)         da li su nadzorni i izvršni odbor kreditne institucije identifikovali značajne rizike;

2)         da li su politike unutrašnje kontrole i upravljanja rizicima u kreditnoj instituciji adekvatne i da li se efikasno primenjuju;

3)         da li su Narodnoj banci Srbije dostavljeni tačni prikazi politika upravljanja rizicima i sistema unutrašnjih kontrola;

4)         da je utvrđen plan aktivnosti za otklanjanje nedostataka i da se primenjuje ili da će biti utvrđen i dostavljen na usvajanje nadzornom odboru kreditne institucije.

Sastavni deo izveštaja iz stava 1. ovog člana čine i posebni godišnji izveštaji za sve tri funkcije sistema unutrašnjih kontrola iz člana 189. ovog zakona, koje sačinjavaju organizacione jedinice u čijem su delokrugu upravljanje rizicima, kontrola usklađenosti poslovanja i unutrašnja revizija kreditne institucije.

Glava VII

ORGANI UPRAVLjANjA I NOSIOCI KLjUČNIH FUNKCIJA FINANSIJSKOG HOLDINGA I MEŠOVITOG FINANSIJSKOG HOLDINGA U REPUBLICI SRBIJI

Uslovi podobnosti za članove organa upravljanja i nosioce ključnih funkcija finansijskog holdinga i mešovitog finansijskog holdinga u Republici Srbiji

Član 196.

Finansijski holding ili mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji kome je odobreno izuzeće iz člana 86. stav 6. ovog zakona, dužan je da obezbedi da članovi njegovih organa upravljanja poseduje dobru poslovnu reputaciju, odnosno odgovarajuće znanje, veštine i iskustvo u skladu sa članom 175. stav 5. tač. 1) i 3) ovog zakona, odnosno članom 180. stav 8. tač. 1) i 3) ovog zakona pri čemu se uzima u obzir i specifična uloga finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga.

Finansijski holding ili mešoviti finansijski holding sa sedištem u Republici Srbiji koji podnosi zahtev za davanje saglasnosti u skladu sa članom 86. st. 1 i 2. ovog zakona dužan je da prilikom podnošenja tog zahteva, kao i prilikom svakog ponovnog imenovanja člana organa upravljanja, podnese zahtev za davanje prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije na imenovanje članova organa upravljanja i na ta se lica shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na članove organa upravljanja i podzakonski akti doneti u skladu sa ovim zakonom.

Finansijski holding ili mešoviti finansijski holding koji je dobio saglasnost Narodne banke Srbije u skladu sa članom 87. ovog zakona, dužan je da identifikuje ključne funkcije i da imenuje nosioce ključnih funkcija.

Finansijski holding i mešoviti finansijski holding iz st. 1 i 2. dužni su da obaveste Narodnu banku Srbije o svakoj promeni organa upravljanja, i to u roku od pet radnih dana od dana nastanka promene.

Glava VIII

KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE

Odeljak 1.

Osnovne odredbe

Kontrola kreditnih institucija

Član 197.

Narodna banka Srbije vrši kontinuiranu kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja kreditnih institucija, uključujući i kontrolu zakonitosti poslovanja kreditnih institucija u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge (oblast zaštite korisnika) i kontrolu poslovanja kreditne institucije u oblasti sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonom po kojem je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem kreditnih institucija.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja kreditnih institucija u skladu sa svojim godišnjim planom kontrole, odnosno po potrebi, na osnovu diskrecione procene, na osnovu pristupa zasnovanog na proceni rizika.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu kreditnih institucija:

1)         posredno - uvidom u izveštaje, informacije i drugu pismenu i elektronsku dokumentaciju koju kreditna institucija dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima za čiju primenu je Narodna banka Srbije nadležna, kao i drugih podataka o poslovanju kreditne institucije kojima Narodna banka Srbije raspolaže i kontinuiranim sprovođenjem procesa supervizorske procene kreditnih institucija i

2)         neposredno - uvidom u poslovne knjige i drugu pismenu i elektronsku dokumentaciju kreditne institucije, odnosno njenih klijenata i informacioni- komunikacioni sistem kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može izvršiti kontrolu kreditnih institucija iz stava

3. ovog člana na osnovu obaveštenja Agencije za osiguranje depozita o postupanju kreditnih institucija suprotno zakonu kojim se uređuje osiguranje depozita i propisa koji su doneti na osnovu tog zakona i izreći kreditnim institucijama i/ili članovima njihovih organa upravljanja neku od mera propisanih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može, radi prikupljanja, obrade i analize potrebnih podataka, vršiti dijagnostičko ispitivanje poslovanja kreditnih institucija neposrednim uvidom u njene poslovne knjige i drugu dokumentaciju.

Na dijagnostičko ispitivanje iz stava 5. ovog člana shodno se primenjuju st. 3. i 8. ovog člana, član 199. stav 2, kao i čl. 205. i 206. ovog zakona.

Na kontrolu drugih subjekata kontrole iz člana 198. ovog zakona shodno se primenjuju st. 2, 3. i 5. ovog člana.

Lica kod kojih se vrši kontrola iz ovog člana dužna su da ovlašćenim licima Narodne banke Srbije omoguće nesmetano vršenje kontrole i da sarađuju s njima.

Narodna banka Srbije može propisom utvrditi obavezu kreditnih institucija da plaćaju naknadu za vršenje kontrole iz ovog člana, kao i način obračuna, rokove plaćanja i druga pitanja u vezi sa ovom naknadom.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog člana.

Subjekti kontrole

Član 198.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu nad sledećim subjektima:

1)         kreditnim institucijama sa sedištem u Republici Srbiji i njihovim ograncima van Republike Srbije;

2)         kreditnim institucijama iz drugih država članica u delu poslovanja koje se obavlja neposrednim pružanjem usluga u Republici Srbiji;

3)         ograncima kreditnih institucija sa sedištem u drugoj državi članici koji posluju u Republici Srbiji;

4)         ograncima kreditnih institucija sa sedištem u trećoj državi koji posluju u Republici Srbiji;

5)         finansijskim holdingom u meri u kojoj je moguće primeniti odredbe ovog zakona i

6)         mešovitim finansijskim holdingom u meri u kojoj je moguće primeniti odredbe ovog zakona.

Narodna banka Srbije može da vrši kontrolu nad bilo kojim članom grupe kreditnih institucija na način utvrđen u članu 197. stav 1. ovog zakona.

Pribavljanje informacija

Član 199.

Narodna banka Srbije može zahtevati dostavljanje svih potrebnih informacija radi vršenja kontrole iz člana 197. ovog zakona, uključujući periodično dostavljanje informacija za potrebe kontrole, kao i za statističke potrebe, od sledećih subjekata:

1)         kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji;

2)         finansijskog holdinga sa sedištem u Republici Srbiji;

3)         mešovitog finansijskog holdinga sa sedištem u Republici Srbiji;

4)         mešovitog holdinga sa sedištem u Republici Srbiji;

5)         pružaoca usluge kojem je lice iz tač. 1) do 4) ovog stava poverilo obavljanje poslova ili aktivnosti, uključujući pružaoce usluga u vezi sa informaciono-komunikacionim sistemima, koji te usluge pružaju u skladu sa propisom kojim se uređuje digitalna operativna otpornost za kreditne institucije i

6)         ostala lica sa kojima su lica iz tač. 1) do 4) ovog stava povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.

Pri vršenju kontrole iz člana 197. ovog zakona, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata kreditnih institucija, odnosno drugih subjekata kontrole, koje prikuplja posebno lice (kreditni biro), kao i pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju pravnih lica koja su sa subjektom kontrole kod kojeg se vrši kontrola povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima ili pravnih lica sa kojima je subjekt kontrole zaključio ugovor o poveravanju aktivnosti, a može od tih lica zahtevati da joj dostave i druge podatke.

Odeljak 2.

Proces supervizorske procene i kontrole poslovanja kreditnih institucija

Supervizorska procena

Član 200.

Narodna banka Srbije sprovodi sveobuhvatan proces supervizorske procene poslovanja kreditne institucije.

Pri sprovođenju sveobuhvatnog procesa supervizorske procene poslovanja kreditne institucije, Narodna banka Srbije polazeći od tehničkih kriterijuma iz člana 201. ovog zakona, vrši procenu poslovanja kreditne institucije i ocenu zakonitosti poslovanja, uključujući organizaciju, strategije, politike, procese i postupke (mehanizme) koje kreditna institucija sprovodi u cilju usklađivanja svog poslovanja sa ovim zakonom i procenjuje:

1)         rizike kojima je ta kreditna institucija izložena ili bi mogla biti izložena;

2)         rizike utvrđene kroz rezultate testiranja otpornosti kreditne institucije na stres uzimajući u obzir prirodu, obim i složenost aktivnosti te kreditne institucije i

3)         rizike utvrđene kroz rezultate testiranja digitalne operativne otpornosti kreditne institucije.

Na osnovu supervizorske procene iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije utvrđuje da li uspostavljeni sistemi upravljanja, strategije, procesi i postupci (mehanizmi) kreditne institucije, kao i kapital i likvidnost obezbeđuju adekvatno upravljanje rizicima i pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena kreditna institucija.

O izvršenoj supervizorskoj proceni iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije sačinjava izveštaj i dostavlja ga kreditnoj instituciji, koja na njega može dati izjašnjenje u roku određenom u tom izveštaju.

Narodna banka Srbije neće razmatrati navode iz izjašnjenja kreditne institucije iz stava 4. ovog člana koji se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda na koji se supervizorska procena odnosi (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri donošenju rešenja iz stava 6. ovog člana.

Na osnovu sprovedene supervizorske procene iz stava 1. ovog člana i izjašnjenja kreditne institucije iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim se kreditnoj instituciji određuju uvećani pokazatelji u skladu s čl. 96, 239, 247. i 248. ovog zakona i posebni zahtevi u vezi s likvidnošću kreditne institucije u skladu sa članom 239. i 246. ovog zakona.

Narodna banka Srbije određuje učestalost i obim aktivnosti pri sprovođenju supervizorske procene iz stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir veličinu, sistemski značaj, prirodu, obim i složenost poslovanja kreditne institucije, kao i princip proporcionalnosti.

Pri sprovođenju supervizorske procene Narodna banka Srbije primenjuje princip proporcionalnosti u skladu sa kriterijumima iz člana 201. ovog zakona, a koji se objavljuju u skladu sa članom 310. ovog zakona.

Narodna banka Srbije pri sprovođenju supervizorske procene, u cilju primene principa proporcionalnost, može dodatno proveriti da li su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         kreditna institucija nije GSZ kreditna institucija, GSZ kreditna institucija izvan EU ili GSZ subjekt;

2)         kreditna institucija nije OSZ kreditna institucija;

3)         kreditna institucija je deo grupe u kojoj su matična kreditna institucija i većina zavisnih kreditnih institucija međusobno povezane i

4)         zavisne kreditne institucije iz tačke 3) ovog stava, sve ili većina, se u skladu sa propisima države članice smatraju uzajamnim društvima, zadrugama ili štednim institucijama, a ti propisi utvrđuju gornju granicu ili ograničenje maksimalnog nivoa raspodele, i na pojedinačnoj ili potkonsolidovanoj osnovi njihova ukupna aktiva ne prelazi 30 milijardi evra.

Narodna banka Srbije ažurira najmanje jednom godišnje supervizorsku procenu poslovanja kreditne institucije iz stava 1. ovog člana za svaku kreditnu instituciju obuhvaćenu planom kontrola iz člana 204. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, po potrebi, a najmanje jednom godišnje, sprovodi odgovarajuća testiranja otpornosti kreditnih institucija na stres.

Kreditne institucije i treća lica koja pružaju savetodavne usluge kreditnim institucijama za vreme trajanja sprovođenja testiranja iz stava 11. ovog člana dužna su da se uzdrže od aktivnosti koje mogu narušiti ta testiranja, uključujući međusobno upoređivanje rezultata (eng. benchmarking), razmenu informacija, zaključivanje sporazuma o zajedničkom postupanju ili optimizaciju rezultata njihovih testiranja.

Narodna banka Srbije je ovlašćena za prikupljanje informacija i sprovođenje supervizorskih aktivnosti u cilju identifikovanja aktivnosti iz stava 12. ovog člana.

Narodna banka Srbije može prilagoditi način sprovođenja supervizorske procene kreditnih institucija za kreditne institucije sličnih rizičnih profila (npr. sličnih poslovnih modela ili sličnog geografskog položaja izloženosti i dr.).

Prilagođena supervizorska procena iz stava 14. ovog člana može uključivati referentne vrednosti i kvantitativne pokazatelje koji su zasnovani na rizicima, pri čemu ta prilagođavanja treba da omoguće sagledavanje specifičnih rizika kojima svaka pojedinačna kreditna institucija može biti izložena i koje neće uticati na prirodu mera specifičnih za pojedinačnu kreditnu instituciju izrečenih u skladu sa ovim zakonom.

Kada Narodna banka Srbije primenjuje prilagođenu supervizorsku procenu iz stava 15. ovog člana, o tome obaveštava Evropski organ za bankarstvo. Ako rezultati preispitivanja pokažu da kreditna institucija može predstavljati sistemski rizik, Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava Evropski organ za bankarstvo o tim rezultatima.

Ako supervizorskom procenom kreditne institucije, a posebno procenom korporativnog upravljanja, poslovnog modela ili aktivnosti kreditne institucije, Narodna banka Srbije utvrdi okolnosti koje ukazuju na postojanje opravdanih razloga za sumnju da se obavlja ili da je obavljeno pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje ili da je bilo takvih pokušaja u kreditnoj instituciji, odnosno ako postoji povećani rizik od pranja novca,

 

finansiranja terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, Narodna banka Srbije odmah o tome obaveštava Evropski organ za bankarstvo i nadležne organe. U slučaju povećanog rizika od pranja novca, finansiranja terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, Narodna banka Srbije ili nadležni organi odmah obaveštavaju Evropski organ za bankarstvo o njihovoj zajedničkoj proceni, a Narodna banka Srbije, po potrebi, preduzima mere u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije ne sprovodi supervizorsku procenu poslovanja kreditne institucije ako je nad kreditnom institucijom pokrenut postupak restrukturiranja, odnosno tokom trajanja postupka restrukturiranja do okončanja tog postupka.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način sprovođenja procesa supervizorske procene iz stava 1. ovog člana.

Tehnički kriterijumi supervizorske procene

Član 201.

Supervizorska procena kreditnih institucija koju sprovodi Narodna banka Srbije, pored procene upravljanja kreditnim, tržišnim i operativnim rizikom, kao i izloženosti kreditne institucije tim rizicima, obuhvata najmanje sledeće:

1)         rezultate testiranja otpornosti na stres koje sprovodi kreditna institucija koja primenjuje pristup zasnovan na internom rejtingu (u daljem tekstu: IRB pristup);

2)         izloženost riziku koncentracije i upravljanje tim rizikom od strane kreditne institucije, uključujući usklađenost kreditne institucije sa propisanim zahtevima;

3)         pouzdanost, adekvatnost i način primene politika i procedura koje kreditna institucija sprovodi za upravljanje rezidualnim rizikom povezanim sa korišćenjem priznatih tehnika ublažavanja kreditnog rizika;

4)         obim u kojem je kapital kreditne institucije adekvatan sa aspekta imovine koju je kreditna institucija sekjuritizovala, uzimajući u obzir ekonomski sadržaj transakcije kao i stepen ostvarenog transfera rizika;

5)         izloženost, merenje i upravljanje rizikom likvidnosti od strane kreditne institucije, uključujući izradu različitih scenario analiza, upravljanje instrumentima za ublažavanje rizika (naročito nivoom, strukturom i kvalitetom zaštitnih slojeva likvidnosti), kao i efikasne planove poslovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja;

6)         uticaj efekata diversifikacije i način na koji su ti efekti uključeni u sistem merenja rizika;

7)         rezultate testiranja otpornosti na stres koje sprovodi kreditna institucija koja koristi interni model za izračunavanje zahteva za kapitalom za tržišni rizik;

8)         geografski položaj izloženosti kreditne institucije;

9)         poslovni model kreditne institucije;

10)       obim u kojem je kreditna institucija uspostavila odgovarajuće politike i operativne aktivnosti u vezi sa merljivim ciljevima i rokovima koji su utvrđeni u planovima koje je dužna da pripremi u cilju upravljanja rizicima povezanim sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem u skladu sa članom 181. stav 5. ovog zakona.

Pri proceni rizika likvidnosti iz stava 1. tačka 5. ovog člana, Narodna banka Srbije redovno sprovodi sveobuhvatnu procenu ukupnog upravljanja rizikom likvidnosti od strane kreditne institucije i podstiče razvoj pouzdanih internih metodologija uzimajući u obzir značaj i ulogu te kreditne institucije na finansijskom tržištu.

Pri proceni iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije razmatra potencijalni uticaj svojih odluka na stabilnost finansijskog sistema u drugim relevantnim državama članicama.

Ako prilikom sprovođenja supervizorske procene utvrdi da je kreditna institucija više puta pružila implicitnu podršku sekjuritizaciji Narodna banka Srbije će preduzeti odgovarajuće mere koje odražavaju povećano očekivanje da će kreditna institucija obezbeđivati buduću podršku svojoj sekjuritizaciji, zbog čega neće postići značajan transfer rizika.

Narodna banka Srbije, prilikom sprovođenja supervizorske procene iz člana 200. ovog zakona, razmatra da li usklađivanja vrednovanja za pozicije ili portfolija u knjizi trgovanja omogućavaju kreditnoj instituciji da u kratkom vremenskom periodu proda svoje pozicije ili ih zaštiti od rizika bez nastanka materijalno značajnih gubitaka u normalnim tržišnim uslovima.

Narodna banka Srbije pri sprovođenju supervizorske procene sagledava izloženosti kreditne institucije kamatnom riziku u knjizi pozicija kojima se ne trguje iz člana 110. ovog zakona, i preduzima odgovarajuće mere propisane ovim zakonom ako je pad ekonomske vrednosti kapitala kreditne institucije, veći od propisanog od strane Narodne banke Srbije odnosno kada se neto prihod po osnovu kamata kreditne institucije, značajno smanji, kao rezultat iznenadne i neočekivane promene kamatnih stopa, predviđene propisanim scenarijima šokova kamatnih stopa.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije ne preduzima mere propisane ovim zakonom ako utvrdi da kreditna institucija adekvatno upravlja kamatnim rizikom u knjizi pozicija kojima se ne trguje i da nije prekomerno izložena tom riziku.

Narodna banka Srbije pri sprovođenju supervizorske procene sagledava izloženosti riziku prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije, uključujući i pokazatelj rizika prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije iz člana 96. stav 5. ovog zakona. Narodna banka Srbije, pri proceni izloženosti riziku prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije, uzima u obzir poslovni model kreditne institucije, kao i ocenu adekvatnosti uspostavljenih sistema upravljanja, strategija, procesa i postupaka (mehanizama) u vezi sa upravljanjem rizikom prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije.

Narodna banka Srbije pri sprovođenju supervizorske procene sagledava sistem upravljanja kreditnom institucijom, korporativnu kulturu i vrednosti, kao i sposobnost članova nadzornog i izvršnog odbora da izvršavaju svoje obaveze pri čemu ostvaruje uvid, najmanje, u dokumentaciju koja sadrži dnevni red i materijale sa sednica nadzornog i izvršnog odbora, kao i sastanaka odbora ovih organa upravljanja.

Narodna banka Srbije pri sprovođenju supervizorske procene sagledava sistem upravljanja i procese upravljanja rizicima u kreditnoj instituciji u vezi sa rizicima povezanim sa životnom sredinom društvom i upravljanjem, uključujući izloženost kreditne institucije ovim rizicima uzimajući u obzir poslovni model kreditne institucije. Izloženost kreditne institucije rizicima povezanim sa životnom sredinom društvom i upravljanjem Narodna banka Srbije procenjuje i na osnovu plana koji je ta kreditna institucija dužna da pripremi u skladu sa članom 181. stav 5. ovog zakona pri čemu se sagledava da li su sistem upravljanja i upravljanje rizicima kreditne institucije u vezi sa rizicima povezanim sa životnom sredinom društvom i upravljanjem usklađeni sa ciljevima definisanim u tom planu.

Narodna banka Srbije pri sprovođenju supervizorske procene sagledava sistem upravljanja i procese upravljanja rizicima koji proizilaze iz izloženosti kreditne institucije kripto-imovini i pružanja usluga povezanih s kripto-imovinom i analizira politike i procedure kreditne institucije za identifikovanje i upravljanje ovim rizicima, kao i adekvatnost rezultata procena koje je kreditna institucija dužna da sprovede u skladu sa članom 105. i članom 109. ovog zakona.

Redovna provera saglasnosti za korišćenje internih pristupa

Član 202.

Narodna banka Srbije redovno, a najmanje jednom u tri godine, proverava usklađenost kreditne institucije sa zahtevima koji se odnose na interne pristupe za izračunavanje zahteva za kapitalom u skladu sa propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije, za čiju primenu je dobila prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, pri čemu naročito uzima u obzir promene u poslovanju kreditne institucije kao i primenu tih pristupa na nove proizvode.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi materijalno značajne nedostatke u obuhvatu rizika u okviru internih pristupa prema kreditnoj instituciji preduzima odgovarajuće mere propisane ovim zakonom za njihovo otklanjanje ili ublažavanje negativnih efekata, uključujući i određivanje većih multiplikacionih faktora, određivanje dodatnih zahteva za kapitalom ili preduzimanje drugih odgovarajućih i efikasnih mera.

Narodna banka Srbije proverava i ocenjuje da li kreditna institucija primenjuje tehnike i postupke za interne pristupe koji su na odgovarajući način razvijeni i ažurirani.

Ako kreditna institucija oceni, na osnovu rezultata retroaktivnog testiranja (back testiranje) ili testiranja raspodele dobiti i gubitaka za organizacionu jedinicu nadležnu za trgovanje te kreditne institucije koja koristi interni model za izračunavanje zahteva za kapitalom za tržišne rizike, da model više nije dovoljno precizan, Narodna banka Srbije preispituje uslove za saglasnost za korišćenje pristupa internih modela ili preduzima odgovarajuće mere propisane ovim zakonom za poboljšanje modela kreditne institucije u što kraćem roku.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da kreditna institucija više ne ispunjava propisane zahteve za primenu internog pristupa za izračunavanje zahteva za kapitalom, može zahtevati od kreditne institucije da dokaže da uticaj neusklađenosti sa propisanim zahtevima nije materijalno značajan, ili da dostavi Narodnoj banci Srbije odgovarajući plan blagovremenog usklađivanja sa propisanim zahtevima uz navođenja roka za njegovo sprovođenje.

Narodna banka Srbije može zahtevati unapređenje plana iz stava 5. ovog člana ako oceni da taj plan verovatno neće dovesti do potpune usklađenosti ili je rok za njegovo sprovođenje neodgovarajući.

Narodna banka Srbije može ukinuti kreditnoj instituciji saglasnost za korišćenje pristupa internih modela ili ograničiti tu saglasnost na oblasti u kojima je moguće postići usklađenost u odgovarajućem roku, ako kreditna institucija nije u mogućnosti da ponovo uspostavi usklađenost u odgovarajućem roku ili ako kreditna institucija ne dokaže na odgovarajući način da uticaj neusklađenosti nije materijalno značajan.

Supervizorska procena internih pristupa za izračunavanje zahteva za kapitalom u odnosu na referentne vrednosti

Član 203.

Kreditna institucija koja je dobila prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za interni pristup za izračunavanje iznosa izloženosti ponderisanih rizikom ili zahteva za kapitalom, dužna je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi izveštaj o rezultatima obračuna za izloženosti ili pozicije koje su uključene u referentna portfolija.

Kreditna institucija koja je dobila prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za primenu alternativnog standardizovanog pristupa za tržišni rizik, a čija bilansna i vanbilansna izloženost tržišnom riziku, u skladu sa uslovima utvrđenim propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije, iznosi najmanje 500 miliona evra, dužna je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi izveštaj o rezultatima obračuna za izloženosti ili pozicije koje su uključene u referentna portfolija.

Kreditna institucija koja je dobila prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za primenu internog pristupa za kreditni rizik, kao i kreditna institucija koja primenjuje standardizovani pristup, dužna je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi izveštaj o rezultatima obračuna pristupa koji koristi za potrebe određivanja iznosa očekivanih kreditnih gubitaka za izloženosti ili pozicije obuhvaćene referentnim portfolijima.

Kreditna institucija dostavlja izveštaje iz stava 1. do 3. ovog člana najmanje jednom godišnje, uključujući obrazloženje metodologija koje je koristila prilikom obračuna, kao i sve kvalitativne informacije koje mogu da objasne uticaj tih obračuna na zahtev za kapitalom, u skladu sa zahtevom Narodne banke Srbije.

Kreditna institucija dostavlja izveštaje iz stava 1. do 3. ovog člana najmanje jednom godišnje, uključujući obrazloženje metodologija koje je koristila prilikom obračuna, kao i sve kvalitativne informacije koje mogu da objasne uticaj tih obračuna na zahtev za kapitalom, u skladu sa zahtevom Evropskog organa za bankarstvo.

Narodna banka Srbije, na osnovu informacija koje kreditne institucije dostavljaju u skladu sa ovim članom, po potrebi, prati raspon iznosa izloženosti ponderisanih rizikom ili zahteva za kapitalom, za izloženosti ili transakcije u referentnom portfoliju koji proizilaze iz pristupa koje primenjuju te kreditne institucije.

Narodna banka Srbije, po potrebi, proverava kvalitet pristupa iz stava 1. do 3. ovog člana, naročito pristupa koji pokazuju značajne razlike u zahtevima za kapitalom za istu izloženost, kod kojih postoji naročito visoka ili niska varijabilnost, i kod kojih postoji značajno i sistemsko potcenjivanje zahteva za kapitalom.

Narodna banka Srbije ispituje razloge ako se rezultati obračuna pojedinih kreditnih institucija značajno razlikuju od rezultata većine uporedivih kreditnih institucija, ili ako pristupi pružaju veći broj različitih rezultata.

Narodna banka Srbije preduzima neku od mera propisanih ovim zakonom kada utvrdi da interni pristupi koje primenjuje kreditna institucija potcenjuju zahteve za kapitalom, pri čemu potcenjenost tih zahteva ne proizilazi po osnovu razlika u izloženostima rizicima ili pozicijama.

U slučaju iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije preduzima neku od mera propisanih ovim zakonom koje su u skladu sa ciljevima primene internih pristupa iz ovog člana i koje ne dovode do standardizacije internih pristupa ili korišćenja preferiranih metoda, ne stvaraju pogrešne podsticaje, ili ne uslovljavaju da sve kreditne institucije neosnovano preduzimaju iste aktivnosti.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržaj, način i rokove za dostavljanje rezultata iz stava 1. ovog člana i može utvrditi referentna portfolija za koje je potrebno obračunati zahteve za kapitalom.

Plan kontrola

Član 204.

Narodna banka Srbije, uzimajući u obzir supervizorsku procenu iz člana 200. ovog zakona, najmanje jednom godišnje usvaja plan kontrola kreditnih institucija, koji sadrži:

1)         opis načina na koji se vrše kontrole i alokacije resursa za sprovođenje kontrole;

2)         kreditne institucije za koje će se sprovoditi pojačane kontrolne aktivnosti;

3)         plan neposrednih kontrola kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i njihove ogranke van Republike Srbije;

4)         plan neposrednih kontrola ogranaka i zavisnih društava kreditnih institucija, a koje su osnovane u trećim državama odnosno državama članicama, u skladu sa ovim zakonom i

5)         plan neposrednih kontrola drugih subjekata kontrole. Plan iz stava 1. ovog člana naročito obuhvata:

1)         kreditne institucije za koje rezultati testiranja otpornosti na stres iz člana 201. ovog zakona, odnosno rezultati supervizorske procene iz člana 200. ovog zakona, uključujući testiranje otpornosti na stres iz stava 11. tog člana, ukazuju na postojanje značajnih rizika za njihovo postojeće finansijsko stanje ili ukazuju na kršenje odredaba ovog zakona ili propisa koji su donetu u skladu sa ovim zakonom;

2)         druge kreditne institucije za koje Narodna banka Srbije proceni da ih je potrebno obuhvatiti planom kontrola i

3)         druge subjekte kontrole za koje Narodna banka Srbije proceni da ih je potrebno obuhvatiti planom kontrola.

Pojačane kontrolne aktivnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana naročito obuhvataju:

1)         povećanje učestalosti neposrednih kontrola kreditne institucije;

2)         kontinuiranu kontrolu za praćenje stanja u kreditnoj instituciji, u skladu sa članom 207. ovog zakona;

3)         češće ili dodatno izveštavanje od kreditne institucije;

4)         češće ili dodatne provere operativnih, strateških ili poslovnih planova kreditne institucije i

5)         vršenje ciljne kontrole određenog dela poslovanja i praćenje rizika za koji je procenjeno da postoji velika verovatnoća nastanka.

Narodna banka Srbije može, u skladu sa odredbama ovog zakona, da izvrši neposrednu kontrolu poslovanja ogranka kreditne institucije iz druge države članice koja pruža usluge u Republici Srbiji preko ogranka, nezavisno od plana kontrole nadležnog organa matične države članice.

Lica ovlašćena za vršenje neposredne kontrole

Član 205.

Neposrednu kontrolu nad poslovanjem kreditne institucije, vrše zaposleni Narodne banke Srbije koje rešenjem za to odredi guverner Narodne banke Srbije ili lice koje on ovlasti.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se odrediti i drugo lice koje nije zaposleno u Narodnoj banci Srbije da učestvuje u postupku neposredne kontrole, ako zbog odgovarajućih stručnih znanja može pružiti podršku zaposlenima iz tog stava.

U postupku neposredne kontrole kreditne institucije mogu učestvovati ovlašćena lica stranog nadležnog organa koje kontroliše, odnosno nadzire poslovanje članova iste grupe kreditnih institucija u kojoj je i kreditna institucija, u skladu sa sporazumom o saradnji zaključenim između Narodne banke Srbije i tog organa.

U rešenju iz stava 1. ovog člana navode se kreditne institucije, odnosno druga lica kod kojih se vrši kontrola i predmet kontrole.

Neposredna kontrola

Član 206.

Kreditna institucija je dužna da licima ovlašćenim za vršenje neposredne kontrole omogući da kontrolu njenog poslovanja izvrše u sedištu kreditne institucije i u svim njenim organizacionim delovima.

Narodna banka Srbije može vršiti neposrednu kontrolu i u prostorijama lica koja su s kreditnom institucijom kod koje se vrši kontrola povezana imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima.

Kreditna institucija je dužna da licima ovlašćenim za vršenje neposredne kontrole omogući da izvrše kontrolu usklađenosti s propisima njenih poslovnih knjiga i druge dokumentacije, kao i informacione tehnologije.

Kreditna institucija je dužna da licima ovlašćenim za vršenje neposredne kontrole stavi na uvid poslovne knjige i dokumentaciju koju ta lica budu zahtevala u pismenoj, odnosno elektronskoj formi, kao i da im, radi vršenja kontrole informaciono-komunikacionih sistema, omogući pristup sistemu baze podataka koji kreditna institucija koristi.

Neposrednu kontrolu u skladu sa ovim zakonom ovlašćena lica vrše radnim danom u toku redovnog radnog vremena, a kada je to neophodno zbog obima i prirode kontrole, mogu je vršiti i van radnog vremena.

Lica ovlašćena za vršenje neposredne kontrole mogu da:

1)         pristupaju svim organizacionim delovima i prostorijama kreditne institucije, uz poštovanje njenih bezbednosnih procedura;

2)         zahtevaju da im se stavi na raspolaganje zasebna prostorija za obavljanje poslova kontrole;

3)         zahtevaju da im se obezbede kopije dokumenata koji su u vezi s predmetom kontrole;

4)         neposredno komuniciraju s rukovodiocima kreditne institucije i zaposlenima u kreditnoj instituciji radi dobijanja neophodnih pojašnjenja;

5)         obavljaju          razgovore        s          rukovodiocima kreditne           institucije            i zaposlenima u kreditnoj instituciji.

Razgovori iz stava 6. tačka 5) ovog člana mogu se tonski snimati uz prethodno obaveštavanje o tome rukovodioca, odnosno zaposlenog kreditne institucije s kojim se razgovor obavlja, a to obaveštavanje može se učiniti i usmeno.

Kreditna institucija koja podatke obrađuje ili poslovne knjige i drugu dokumentaciju vodi u elektronskom obliku, dužna je da licima ovlašćenim za vršenje neposredne kontrole, na njihov zahtev, pruži neophodnu tehničku podršku u kontroli tih knjiga, odnosno te dokumentacije.

Kreditna institucija je dužna da imenuje svog predstavnika koji će licima ovlašćenim za vršenje neposredne kontrole pružiti svu neophodnu pomoć da nesmetano vrše kontrolu.

Uslovi za imenovanje lica ovlašćenog za vršenje pojačanih kontrolnih aktivnosti

Član 207.

Narodna banka Srbije može vršiti pojačane kontrolne aktivnosti u poslovnim prostorijama kreditne institucije, imenovanjem lica ovlašćenog za vršenje pojačanih kontrolnih aktivnosti (u daljem tekstu: ovlašćeno lice), u slučaju iz člana

204. stav 1. tačka 2) ovog zakona i u drugim slučajevima kada oceni da je potrebna detaljnija procena i praćenje finansijskog stanja i/ili uslova poslovanja kreditne institucije.

Rešenjem o imenovanju ovlašćenog lica Narodna banka Srbije može imenovati jedno ili više ovlašćenih lica.

Za ovlašćeno lice može se imenovati zaposleni u Narodnoj banci Srbije. Rešenjem iz stava 2. ovog člana određuje se mandat ovlašćenog lica.

Narodna banka Srbije rešenjem iz stava 2. ovog člana određuje sadržaj izveštaja o utvrđenom stanju koji je ovlašćeno lice dužno da sačini i rok za njegovo dostavljanje Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije može da opozove ovlašćeno lice tokom njegovog mandata i imenuje drugo ovlašćeno lice.

Prava i obaveze ovlašćenog lica

Član 208.

Ovlašćeno lice je dužno da prati stanje u kreditnoj instituciji i da o tome izveštava Narodnu banku Srbije na način određen u rešenju iz člana 207. stav 2. ovog zakona.

Kreditna institucija je dužna da, na zahtev ovlašćenog lica, na sednicu skupštine, nadzornog i izvršnog odbora, odbora za reviziju, odbora nadzornog odbora i drugih odbora u kreditnoj instituciji pozove ovlašćeno lice i da mu blagovremeno dostavi dnevni red sa potrebnom dokumentacijom, a ovlašćeno lice ima pravo da prisustvuje tim sednicama i učestvuje u radu bez prava glasa.

Ovlašćeno lice ima pravo da traži sazivanje skupštine, sednice nadzornog i izvršnog odbora, odbora za reviziju, odbora nadzornog odbora i drugih odbora u kreditnoj instituciji, da predlaže dnevni red i daje predloge odluka, a članovi tih organa i odbora dužni su da se odazovu pozivu.

Kreditna institucija je dužna da ovlašćenom licu omogući ostvarivanje prava iz st. 2. i 3. ovog člana, nesmetani uvid u poslovne knjige, drugu poslovnu dokumentaciju i evidencije, kao i uvid u informaciono-komunikacioni sistem, odnosno u sistem baze podataka koji kreditna institucije koristi.

Ovlašćeno lice ne može preneti svoja prava na druga lica i za svoj rad je odgovorno Narodnoj banci Srbije.

Dužnosti ovlašćenog lica u vezi s dodatnim izveštavanjem

 

Član 209.

Ovlašćeno lice je dužno da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana saznanja, obavesti Narodnu banku Srbije o svim okolnostima koje po njegovoj oceni mogu uticati na neizvršavanje preduzetih korektivnih mera i o svim okolnostima koje po njegovoj oceni mogu uticati na pogoršanje finansijskog stanja kreditne institucije ili mogu uticati na ispunjenje uslova za izricanje mera rane intervencije iz člana 250. ovoga zakona.

Ako ovlašćeno lice u bilo kom trenutku utvrdi postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana, dužno je da o tome sačini poseban izveštaj i dostavi ga Narodnoj banci Srbije.

Postupanje Narodne banke Srbije na osnovu izveštaja ovlašćenog lica

Član 210.

Na osnovu izveštaja o utvrđenom stanju iz člana 207. stav 5. ovog zakona ili posebnog izveštaja iz člana 209. stav 2. ovog zakona, Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji naložiti neku od mera propisanih ovim zakonom.

Ako Narodna banka Srbije, na osnovu izveštaja o utvrđenom stanju iz člana

207. stav 5. ovog zakona ili posebnog izveštaja iz člana 209. stav 2. ovog zakona, oceni da su ispunjeni uslovi za izricanje mera rane intervencije, naložiće kreditnoj instituciji mere u skladu s članom 250. ovog zakona.

Prestanak angažovanja ovlašćenog lica

Član 211.

Angažovanje ovlašćenog lica prestaje:

1)         istekom mandata utvrđenog rešenjem o njegovom imenovanju;

2)         opozivom njegovog imenovanja;

3)         uvođenjem privremene uprave u kreditnoj instituciji;

4)         uvođenjem posebne uprave u kreditnoj instituciji;

5)         oduzimanjem dozvole za rad kreditnoj instituciji, ili

6)         u drugim opravdanim slučajevima.

Prikrivena kontrola u oblasti zaštite korisnika

Član 212.

Neposredna kontrola zakonitosti poslovanja kreditne institucije u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge može se vršiti prikriveno, odnosno tako da se lica ovlašćena za kontrolu predstavljaju kao lica koja se kreditnoj instituciji obraćaju radi pružanja određenih finansijskih, odnosno platnih usluga.

Kontrola iz stava 1. ovog člana vrši se, po pravilu, u poslovnim prostorijama kreditne institucije ili drugog lica u kojima kreditna institucije nudi i/ili pruža svoje usluge korisnicima.

Lica iz stava 1. ovog člana vrše prikrivenu neposrednu kontrolu tako što od zaposlenih u kreditnoj instituciji zahtevaju određene podatke i informacije o bilo kojim proizvodima i uslugama koje kreditna institucije nudi, te s tim u vezi postavljaju određena pitanja, zahtevaju objašnjenja, pojašnjenja i sl.

Razgovori koji se tokom prikrivene neposredne kontrole obavljaju sa zaposlenima u kreditnoj instituciji i drugim licima iz stava 2. ovog člana mogu da se tonski snimaju bez prethodne najave i obaveštenja, radi sačinjavanja zapisnika o prikrivenoj neposrednoj kontroli, a snimak nastao na ovaj način ne može se upotrebiti u druge svrhe (npr. radi pokretanja i vođenja radnog spora protiv zaposlenog).

Snimak nastao tonskim snimanjem iz stava 4. ovog člana čuva se do okončanja postupka kontrole, a najduže dve godine od dana nastanka, osim kada je odlukom guvernera Narodne banke Srbije iz opravdanih razloga produžen rok čuvanja tog snimka.

Snimak nastao tonskim snimanjem iz stava 4. ovog člana određuje se i štiti kao tajni podatak u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Nakon završene prikrivene neposredne kontrole u određenim poslovnim prostorijama kreditne institucije, lica ovlašćena za prikrivenu neposrednu kontrolu mogu se pred licima zaposlenim u kreditnoj instituciji i drugim licima iz stava 2. ovog člana predstaviti kao ovlašćeni zaposleni Narodne banke Srbije koji vrše neposrednu kontrolu, davanjem na uvid rešenja iz člana 205. ovog zakona.

Nakon što završe prikrivenu neposrednu kontrolu, ovlašćeni zaposleni iz stava 7. ovog člana mogu, ako je tako predviđeno rešenjem iz člana 205. ovog zakona, da započnu, odnosno nastave postupak neposredne kontrole.

Zaposleni u Narodnoj banci Srbije mogu vršiti prikrivenu posrednu kontrolu primene propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge i iz prostorija Narodne banke Srbije, odnosno na daljinu, korišćenjem savremenih sredstava komunikacije, kao što su telefonski ili video poziv, razmenom poruka putem elektronske pošte ili aplikacija za komunikaciju i sl.

Posredna kontrola iz stava 9. ovog člana vrši se shodnom primenom odredaba o prikrivenoj neposrednoj kontroli.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja prikrivene neposredne i posredne kontrole.

Ometanje i onemogućavanje postupka kontrole

Član 213.

Kreditna institucija ometa kontrolu ako činjenjem ili nečinjenjem otežava sprovođenje postupka kontrole u vidu nepostupanja po zahtevima iz člana 206. stav 6. tač. 2) i 3) ovog zakona, neažurnosti u pismenoj komunikaciji sa ovlašćenim licima, kao i u drugim slučajevima koje Narodna banka Srbije može propisati.

Kreditna institucija, u smislu ovog zakona, onemogućava postupak kontrole ako svojim činjenjem ili nečinjenjem otežava ili sprečava utvrđivanje činjeničnog stanja, a naročito u sledećim slučajevima:

1)         ako po zahtevu Narodne banke Srbije, odnosno ovlašćenih lica i u roku određenom tim zahtevom ne dostavi sve tražene podatke i dokumentaciju kojima je kreditna institucije dužna da raspolaže prema zakonu, podzakonskim aktima ili standardima opreznog bankarskog poslovanja;

2)         ako namerno ili grubom nepažnjom dostavi netačne ili nepotpune podatke ili dokumentaciju;

3)         ako ovlašćenim licima ne obezbedi uslove neophodne za vršenje kontrole kreditne institucije, odnosno ne obezbedi da ih ne ometaju zaposleni u kreditnoj instituciji i druga lica;

4)         ako ne dostavi tri uzastopna izveštaja koje je dužna da periodično dostavlja u skladu sa zakonom ili podzakonskim aktima i ako ni na ponovljeni zahtev Narodne banke Srbije u za to određenom roku ne dostavi tražene izveštaje ili podatke.

Ako utvrdi da kreditna institucije ometa, odnosno onemogućava postupak kontrole na način iz st. 1. i 2. ovog člana - Narodna banka Srbije može, nezavisno od drugih mera propisanih ovim zakonom, kreditnoj instituciji rešenjem izreći novčanu kaznu u skladu sa ovim zakonom.

Zapisnik o kontroli

Član 214.

Ovlašćena lica koja vrše kontrolu dužna su da o izvršenoj kontroli sačine zapisnik (u daljem tekstu: zapisnik o kontroli), osim u slučaju da se zaključi supervizorski sporazum iz člana 217. ovog zakona.

Zapisnik o kontroli sačinjava se i kada se u postupku posredne kontrole utvrde nepravilnosti u poslovanju kreditne institucije, osim u slučaju da je kreditna institucije o tim nepravilnostima obavestila Narodnu banku Srbije, odnosno u slučaju da se zaključi supervizorski sporazum iz člana 217. ovog zakona.

Zapisnik o kontroli Narodna banka Srbije dostavlja kreditnoj instituciji, koja na njega može dati primedbe u roku koji odredi Narodna banka Srbije, a koji ne može biti kraći od deset dana od dana dostavljanja tog zapisnika.

Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe kreditne institucije na zapisnik o kontroli koje se odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda za koji je izvršena kontrola (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri izricanju mere iz ovog zakona.

Kontrolom iz člana 197. stav 3. ovog zakona Narodna banka Srbije proverava navode kreditne institucije sadržane u primedbama iz stava 3. ovog člana.

Dopuna zapisnika o kontroli

Član 215.

Kada se proverom navoda iznetih u primedbama kreditne institucije na zapisnik o kontroli utvrdi činjenično stanje koje je bitno različito od onog navedenog u zapisniku - sačinjava se dopuna zapisnika o kontroli, koja se dostavlja kreditnoj instituciji.

Rešenje o obustavi postupka kontrole

Član 216.

Narodna banka Srbije doneće rešenje o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o kontroli nisu utvrđene nepravilnosti ili su utvrđene manje značajne nepravilnosti, ili ako kreditna institucija, u roku propisanom ovim zakonom, svojim primedbama osnovano ospori sve nalaze iz zapisnika o kontroli ili deo tih nalaza tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o obustavi postupka kontrole ako kreditna institucija u roku propisanom za dostavljanje primedaba na zapisnik o kontroli dostavi dokaze da su utvrđene nepravilnosti otklonjene ili da je otklonjen deo tih nepravilnosti, i to tako da preostale nepravilnosti predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana dostavljaju se kreditnoj instituciji.

Supervizorski sporazum

Član 217.

Ako identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da u poslovanju kreditne institucije postoje određeni propusti ili nepravilnosti koji bitno ne utiču na njeno finansijsko stanje, ali koje je neophodno pravovremeno i efikasno otkloniti - Narodna banka Srbije može toj kreditnoj instituciji predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma.

Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji predložiti zaključenje supervizorskog sporazuma i ako u njenom poslovanju identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoje određeni propusti ili nepravilnosti u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge a za koje se mogu izreći mere iz člana 238. ili 239. ovog zakona, ali je radi pravovremenog i efikasnog otklanjanja tih nepravilnosti neophodno u što kraćem roku naložiti kreditnoj instituciji njihovo otklanjanje.

Supervizorskim sporazumom se naročito:

1)         konstatuju određeni propusti ili nepravilnosti iz st. 1. i 2. ovog člana;

2)         daje obrazloženje ispunjenosti uslova iz st. 1. i 2. ovog člana za njegovo zaključenje;

3)         precizno određuju i opisuju mere, aktivnosti i radnje koje je kreditna institucija dužna da sprovede u određenom roku;

4)         ako je primenljivo, u zavisnosti od predmeta kontrole, određuje iznos novčanih sredstava za koji je kreditna institucija dužna da na određeni način obešteti korisnike (povraćaj sredstava, umanjenje duga, obračun i isplata zatezne kamate i sl.);

5)         definiše postupak za praćenje izvršenja obaveza kreditne institucije iz supervizorskog sporazuma, kao i posledice propuštanja rokova za njihovo izvršenje.

Ako je to opravdano usled težine ili prirode utvrđenih nepravilnosti, supervizorskim sporazumom može se utvrditi i novčana kazna za kreditnu instituciju i za člana nadzornog, odnosno izvršnog odbora kreditne institucije, u iznosu koji se utvrđuje u skladu s članom 240. ili 241. ovog zakona, a koja može biti blaža od novčane kazne koja se u skladu s tim članom izriče za nepravilnosti uporedive težine ili prirode kod kojih taj sporazum nije zaključen - ako postoje olakšavajuće okolnosti pod kojima je učinjena povreda odredaba ovog zakona i/ili drugog propisa koje ukazuju da se svrha izricanja novčane kazne može postići i blažom novčanom kaznom.

Supervizorski sporazum zaključuje se između Narodne banke Srbije i kreditne institucije, nakon obavljenih razgovora koji imaju za cilj da se na sveobuhvatan način utvrdi činjenično stanje u pogledu eventualnih propusta ili nepravilnosti, te da se zajednički utvrdi i definiše najefikasniji način za njihovo otklanjanje, vodeći pritom računa o interesima korisnika, deponenata ili drugih klijenata kreditne institucije.

Supervizorski sporazum zaključen u skladu sa ovim članom predstavlja izvršnu ispravu.

Ako kreditna institucija ne prihvati predlog za zaključenje supervizorskog sporazuma, Narodna banka Srbije pokreće postupak kontrole.

Ako kreditna institucija ne sprovede mere, aktivnosti i radnje u skladu sa uslovima bliže uređenim supervizorskim sporazumom, odnosno ako prekrši taj sporazum - Narodna banka Srbije može prema toj kreditnoj instituciji preduzeti mere propisane ovim zakonom.

Sporazum iz ovog člana može se zaključiti i ako Narodna banka Srbije identifikuje okolnosti na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoje određeni propusti ili nepravilnosti u primeni propisa kojima se uređuju sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Odeljak 3.

Kontrola kreditnih institucija koje pružaju usluge u drugim državama članicama

Saradnja u kontroli kreditnih institucija koje pružaju usluge u drugim državama članicama

Član 218.

Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organom države članice domaćina u kontroli kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji koja preko ogranka pruža usluge u toj državi članici.

Narodna banka Srbije i nadležni organ države članice domaćina međusobno razmenjuju informacije od značaja za kontrolu, a naročito informacije u vezi sa upravljanjem i vlasničkom strukturom kreditnih institucija koje mogu olakšati vršenje kontrole i ocenu ispunjenosti uslova za davanje dozvole za rad i drugih saglasnosti iz njihove nadležnosti, informacije koje bi mogle olakšati praćenje kreditnih institucija iz njihove nadležnosti u vezi sa likvidnošću, solventnošću, osiguranjem depozita, ograničavanjem velikih izloženosti, kao i o ostalim činjenicama koje mogu uticati na sistemski rizik koji te kreditne institucije predstavljaju, kao i o administrativnim i računovodstvenim procedurama i sistemima/mehanizmima unutrašnje kontrole.

Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava nadležni organ države članice domaćina o svim informacijama i nalazima supervizorske procene u vezi sa likvidnošću kreditne institucije koja preko ogranka pruža usluge u toj državi članici, i to u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se uređuje kontrola na konsolidovanoj osnovi, ako su te informacije i nalazi od značaja za zaštitu deponenata ili investitora iz države članice domaćina.

Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava nadležne organe svih država članica domaćina o problemima sa likvidnošću u kreditnoj instituciji koji su nastupili ili se realno može očekivati da će nastupiti, a to obaveštenje treba da sadrži podatke o planiranju i primeni plana oporavka i podatke o svim preduzetim korektivnim merama Narodne banke Srbije po tom osnovu.

Narodna banka Srbije na zahtev nadležnog organa države članice domaćina obrazlaže na koji je način informacije i nalaze koje joj je dostavio taj nadležni organ uzela u obzir pri svom postupanju prema kreditnoj instituciji.

Narodna banka Srbije kao nadležni organ matične države članice može, u slučaju neslaganja sa merama iz stava 5. ovog člana koje je preduzeo nadležni organ države članice domaćina, odnosno sa merama koje nadležni organ države članice domaćina namerava da preduzme, da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo.

Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo ako nadležni organ iz druge države članice odbije njen zahtev za saradnju, a naročito zahtev za razmenu informacija, ili ako ne postupi po tom zahtevu u primerenom roku.

Neposredna kontrola poslovanja ogranka u državi članici domaćinu

Član 219.

Narodna banka Srbije može da izvrši neposrednu kontrolu poslovanja, uključujući proveru informacija iz člana 218. ovog zakona, ogranka koji posluje u drugoj državi članici, a čija kreditna institucija ima sedište u Republici Srbiji, nakon što je prethodno obavestila nadležni organ države članice domaćina.

Narodna banka Srbije može da traži od nadležnog organa države članice domaćina, u kojoj ogranak kreditne institucije pruža usluge, da taj organ ili druga stručna lica koje taj organ ovlasti izvrši neposrednu kontrolu ogranka.

Ukoliko je nadležni organ države članice domaćina izvršio neposrednu kontrolu poslovanja ogranka kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema te države članice i dostavio Narodnoj banci Srbije informacije i nalaze relevantne za procenu rizika kreditne institucije ili stabilnost finansijskog sistema države članice domaćina, Narodna banka Srbije uzima u obzir dostavljene informacije i nalaze, kao i stabilnost finansijskog sistema države članice domaćina prilikom utvrđivanja plana kontrole iz člana 204. ovog zakona.

Mere prema ogranku u državi članici domaćinu u vezi sa pružanjem usluga u toj državi članici

Član 220.

Ako je nadležni organ države članice domaćina, obavestio Narodnu banku Srbije da kreditna institucija koja ima ogranak i pruža usluge u toj državi članici nije usklađena ili postoji značajan rizik da neće biti usklađena sa nacionalnim odredbama kojima je transponovana Direktiva 2013/36/EU ili Uredbom (EU) br. 575/2013, Narodna banka Srbije će blagovremeno preduzeti mere kako bi obezbedila da se kreditna institucija uskladi ili da se spreči nastanak neusklađenosti i o tome obavesti nadležni organ države članice domaćina.

Kada je nadležni organ države članice domaćina u kojoj kreditna institucija ima ogranak i pruža usluge u toj državi članici preduzeo mere u vezi sa stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, ako se ne slaže sa preduzetim merama, zatražiti pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Obaveštavanje nadležnih organa države članice domaćina

Član 221.

U slučaju kada Narodna banka Srbije oduzme dozvolu za rad kreditnoj instituciji, o tome bez odlaganja obaveštava nadležni organ države članice domaćina, radi preduzimanja odgovarajućih mera u cilju sprečavanja kreditne institucije da obavlja transakcije u toj državi i u cilju zaštite interesa deponenata.

Kontrola kreditne institucije koja neposredno pruža usluge u drugoj državi članici i finansijske institucije koja pruža usluge u drugoj državi članici

Član 222.

Na kontrolu kreditne institucije koja neposredno pruža usluge u drugoj državi članici primenjuju se odredbe čl. 218 do 221. ovog zakona.

Na kontrolu finansijskih institucija, koje u skladu sa članom 61. ovog zakona pružaju uzajamno priznate usluge u drugoj državi članici, primenjuju se odredbe ovog zakona kojim se uređuje kontrola kreditnih institucija koje pružaju usluge u drugim državama članicama.

Odeljak 4.

Kontrola kreditnih institucija iz drugih država članica koje pružaju usluge u Republici Srbiji

Ovlašćenje za vršenje kontrole

Član 223.

Kontrolu poslovanja ogranka kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici koja u Republici Srbiji pruža finansijske usluge, osim nadležnih organa matične države članice, vrši i Narodna banka Srbije u skladu sa odredbama čl. Od 224. do 229. ovog zakona.

Ovlašćenja za prikupljanje informacija i vršenje neposredne kontrole ogranka u Republici Srbiji

Član 224.

Ogranci kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici koji pružaju usluge u Republici Srbiji, dužni su da da periodično izveštavaju Narodnu banku Srbije o svim aktivnostima koje pružaju u Republici Srbiji.

Informacije i podatke pribavljene u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije koristi za:

1)         informativne ili statističke analize;

2)         utvrđivanje značajnosti ogranka u skladu sa odredbama ovog zakona; ili

3)         vršenje kontrole u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije je dužna da informacije pribavljene u skladu sa stavom 1. ovog člana čuva kao tajne podatke u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ogranak kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici koje pruža usluge na teritoriji Republike Srbije evidentira, prikuplja, obrađuje i Narodnoj banci Srbije dostavlja podatke i informacije o dužnicima u vezi s bilansnim potraživanjima i vanbilansnim stavkama ogranka, radi uključivanja tih podataka i informacija u informacioni sistem Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu, formu, način i rokove dostavljanja podataka i informacija iz st. 1. i 4. ovog člana, kao i način korišćenja tih podataka odnosno informacija.

Nadležni organ matične države članice kreditne institucije čiji ogranak posluje u Republici Srbiji:

1)         vrši      neposrednu     kontrolu           poslovanja       tog       ogranka,          uz            prethodno obaveštavanje Narodne banke Srbije, uključujući i proveru informacija iz člana 203. ovog zakona;

2)         može podneti zahtev Narodnoj banci Srbije da izvrši neposrednu kontrolu poslovanja tog ogranka.

Nadležni organ matične države članice može učestvovati u neposrednoj kontroli ogranka iz stava 4. tačka 2) ovog člana.

Narodna banka Srbije može da vrši neposrednu kontrolu poslovanja i aktivnosti ogranka kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici koja posluje u Republici Srbiji, i može, za potrebe vršenja kontrole, zahtevati informacije od ogranka u vezi sa aktivnostima koje obavlja, u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije. Narodna banka Srbije je dužna da pre početka kontrole iz ovog stava pribavi mišljenje nadležnog organa matične države članice.

Nakon završetka kontrole iz stava 6. ovog člana Narodna banka Srbije dostavlja nadležnom telu matične države članice informacije i nalaze kontrole koji su relevantni za procenu rizika kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici ili za stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije.

Neposredna kontrola ogranka kreditne institucije iz druge države članice vrši se u skladu sa propisima Republike Srbije.

Narodna banka Srbije prilikom izricanja mera ogranku kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici neće preduzimati mere koje imaju diskriminatorni ili ograničavajući faktor zasnovan na činjenici da je ta kreditna institucija dobila dozvolu za rad u drugoj državi članici.

Saradnja u obavljanju kontrole kreditnih institucija sa sedištem u drugoj državi članici koje pružaju usluge u Republici Srbiji

Član 225.

Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organom matične države članice u obavljanju kontrole kreditne institucije sa sedištem u toj državi članici koja preko ogranka pruža usluge u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije i nadležni organ matične države članice, pored ostalih obaveza obaveštavanja utvrđenih ovim zakonom, međusobno razmenjuju informacije od značaja za kontrolu, a naročito informacije:

1)         u vezi sa upravljanjem i vlasničkom strukturom kreditnih institucija koje mogu olakšati vršenje kontrole i ocenu ispunjenosti uslova za davanje dozvole za rad iz njihove nadležnosti;

2)         koje bi mogle olakšati praćenje kreditnih institucija iz njihove nadležnosti u vezi sa likvidnošću, solventnošću, osiguranjem depozita i ograničavanjem velikih izloženosti;

3)         o ostalim činjenicama koje mogu uticati na sistemski rizik koji te kreditne institucija predstavljaju, kao i o administrativnim i računovodstvenim procedurama i sistemima/mehanizmima unutrašnje kontrole.

Narodna banka Srbije može tražiti od nadležnog organa matične države članice obrazloženje na koji način su informacije i nalazi kontrole u vezi sa poslovanjem kreditne institucije iz stava 1. ovog člana, a koje je Narodna banka Srbije dostavila tom organu, uzete u obzir u postupanju nadležnog organa matične države članice prema toj kreditnoj instituciji.

Ako oceni da nadležni organ matične države članice nakon dobijanja informacija i nalaza iz stava 3. ovog člana nije preduzeo odgovarajuće mere, Narodna banka Srbije može, nakon obaveštavanja nadležnog organa matične države članice i Evropskog organa za bankarstvo, preduzeti odgovarajuće mere kako bi sprečila dalja kršenja u cilju zaštite opšteg interesa deponenata, investitora i drugih lica kojima se pružaju bankarske ili finansijske usluge ili u cilju zaštite stabilnosti finansijskog sistema u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije može tražiti posredovanje Evropskog organa za bankarstvo ako nadležni organ iz druge države članice odbije njen zahtev za saradnju, a naročito zahtev za razmenu informacija, ili ne postupi po zahtevu u primerenom roku.

Mere nadležnog organa matične države članice u vezi sa uslugama koje se pružaju u Republici Srbiji

Član 226.

Ako Narodna banka Srbije, na osnovu informacija koje pribavi u skladu sa čl. 224. i 225. ovog zakona utvrdi da utvrdi da ogranak kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici koji pruža usluge u Republici Srbiji nije usklađen ili postoji značajan rizik da neće biti usklađen sa odredbama ovog zakona ili Uredbom (EU) br. 575/2013 u odnosu na usluge koje pruža u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije će o tome obavestiti nadležni organ matične države članice.

Ako Narodna banka Srbije smatra da nadležni organ matične države članice nije preduzeo ili neće preduzeti mere za otklanjanje neusklađenosti ili mera za sprečavanje rizika nastanka neusklađenosti, može zatražiti pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Preventivne mere

Član 227.

Pre pokretanja postupka iz člana 226. ovog zakona, a pre donošenja mera od strane nadležnog organa matične države članice ili mera reorganizacije iz člana

407. ovog zakona, Narodna banka Srbije u vanrednim situacijama može preduzeti preventivne mere prema kreditnoj instituciji kada oceni da je to potrebno radi sprečavanja finansijske nestabilnosti koja može ozbiljno ugroziti zajedničke interese deponenata, investitora i korisnika usluga te kreditne institucije u Republici Srbiji. Narodna banka Srbije o preduzetim preventivnim merama iz ovog stava bez odlaganja obaveštava nadležni organ matične države članice, Evropski organ za bankarstvo i Evropsku komisiju.

Preventivne mere iz stava 1. ovog člana moraju biti srazmerne njihovoj nameni zaštite od finansijske nestabilnosti, koja može ozbiljno da ugrozi zajedničke interese deponenata, investitora i korisnika usluga te kreditne institucije u Republici Srbiji.

Preventivne mere iz stava 1. ovog člana mogu da uključuju privremenu zabranu plaćanja.

Narodna banka Srbije je dužna da, pri izricanju preventivnih mera iz stava 1. ovog člana, vodi računa o tome da poverioce u Republici Srbiji ne dovede u povoljniji položaj u odnosu na poverioce te kreditne institucije iz drugih država članica.

Preventivne mere iz stava 1. ovog člana prestaju kada nadležni upravni ili pravosudni organi matične države članice, donesu odluku o merama reorganizacije u skladu sa članom 407. ovog zakona i ta mera postane izvršna.

Narodna banka Srbije obustavlja sprovođenje preventivnih mera iz stava 1. ovog člana ako oceni da te mere više nisu potrebne jer je nadležni organ matične države članice postupio u skladu sa obaveštenjem iz člana 226. ovog zakona, ili su mere prestale u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Radnje za sprečavanje ili kažnjavanje kršenja propisa i za zaštitu opšteg dobra

Član 228.

Narodna banka Srbije može, nezavisno od čl. 226. i 227. ovog zakona na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, da preduzme odgovarajuće mere iz ovog zakona za kažnjavanje kršenja i sprečavanje nastanka kršenja odredbi ovog zakona ili drugih propisa u koje su prenete odredbe Direktive 2013/36/EU ili propisa koji su doneti radi zaštite opšteg dobra u Republici Srbiji.

Radnje iz stava 1. ovog člana mogu da uključuju i zabranu ogranku kreditne institucije iz druge države članice da u Republici Srbiji zaključuje nove pravne poslove, kao i da izvršava nove transakcije.

Mere nakon oduzimanja dozvole za rad matične kreditne institucije

Član 229.

Narodna banka Srbije je dužna da preduzme odgovarajuće mere za sprečavanje ogranka kreditne institucije iz druge države članice koji pruža usluge u Republici Srbiji da zaključuje nove pravne poslove u Republici Srbiji, ako je nadležni organ države članice oduzeo dozvolu za rad matične kreditne institucije, u cilju zaštite opšteg interesa deponenata.

Kontrola kreditne institucije iz druge države članice koja neposredno pruža usluge u Republici Srbiji i finansijske institucije koja pruža usluge u Republici Srbiji

Član 230.

Na kontrolu kreditne institucije iz druge države članice koja neposredno pruža usluge u Republici Srbiji primenjuju se odredbe čl. 223. do 229. ovog zakona.

Na kontrolu finansijske institucije iz druge države članice koja u skladu sa članom 72. ovog zakona pruža uzajamno priznate usluge u Republici Srbiji, primenjuju se odredbe ovog zakona kojima se uređuje kontrola kreditnih institucija iz drugih država članica koje pružaju usluge u Republici Srbiji.

Odeljak 5.

Kontrola ogranka kreditne institucije iz treće države u Republici Srbiji Način i obim kontrole ogranka kreditnih institucija iz trećih država

Član 231.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu ogranka kreditnih institucija iz trećih država koje pružaju usluge u Republici Srbiji na način i u obimu u kojem vrši kontrolu kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji.

Odeljak 6.

Provera neovlašćenog pružanja usluga primanja depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja, kao i davanja kredita

Član 232.

Ako postoji sumnja da se primanjem depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja ili davanjem kredita bavi pravno ili fizičko lice ili preduzetnik, koji za to nije ovlašćen zakonom - Narodna banka Srbije može izvršiti neposrednu i posrednu proveru da li ovo lice pruža te usluge, odnosno neku od navedenih usluga.

Neovlašćenim pružanjem usluga iz stava 1. ovog člana smatraju se i aktivnosti koje korisnicima tih aktivnosti omogućavaju da koriste usluge koje po svojim karakteristikama predstavljaju primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja, odnosno davanje kredita.

Na proveru iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima je uređen postupak posredne i neposredne kontrole.

Ako pravno ili fizičko lice iz stava 1. ovog člana na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi sve tražene podatke i dokumentaciju u roku koji je utvrđen u tom zahtevu ili ako ne omogući Narodnoj banci Srbije obavljanje neposrednog nadzora ili ne sarađuje sa ovlašćenim licima - Narodna banka Srbije može tom licu izreći novčanu kaznu u rasponu:

1)         od 100.000 do 500.000 dinara za pravna lica i od 30.000 do 100.000 dinara za odgovorna lica u pravnom licu;

2)         od 30.000 do 100.000 dinara za fizička lica, uključujući preduzetnike.

Ako proverom iz stava 1. ovog člana utvrdi da se lice iz tog stava neovlašćeno bavi primanjem depozita ili drugih povratnih sredstava od javnosti, kao i davanjem kredita Narodna banka Srbije donosi rešenje o zabrani obavljanja tih poslova i dostavlja ga nadležnim organima.

Rešenjem iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije istovremeno izriče i novčanu kaznu licu iz tog stava, i to u rasponu:

1)         od 100.000 do 5.000.000 dinara, odnosno do 10% ukupnih neto poslovnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, ako je taj iznos veći od 5.000.000 dinara za pravna lica i od 30.000 do 3.000.000 dinara za odgovorna lica u pravnom licu;

2)         od 30.000 do 5.000.000 dinara za fizička lica, uključujući preduzetnike.

Ako proverom iz stava 1. ovog člana utvrdi da se lice iz tog stava neovlašćeno bavi primanjem depozita ili drugih povratnih sredstava od javnosti, kao i davanjem kredita, Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzimanja mera iz stava 5. ovog člana, na svojoj internet prezentaciji objaviti podatke o tom licu, vrsti povrede i obimu povrede (javna izjava).

Ako naknadnom proverom utvrdi da privredno društvo, odnosno preduzetnik kojima je izrečena zabrana iz stava 5. ovog člana nisu prestali s neovlašćenim obavljanjem poslova iz tog stava - Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim utvrđuje da su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije nad privrednim društvom, odnosno rešenje kojim se izriče mera zabrane obavljanja delatnosti preduzetnika, i dostavlja ga organizaciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata radi sprovođenja postupka prinudne likvidacije, odnosno brisanja privrednog subjekta iz tog registra.

Rešenjem iz stava 8. ovog člana nadzorni organ izriče meru blokade svih računa privrednog društva i preduzetnika do pokretanje postupka prinudne likvidacije, odnosno brisanja preduzetnika iz registra.

Na izricanje novčanih kazni iz st. 4. i 6. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 240. ovog zakona.

Glava IH

MERE U POSTUPKU KONTROLE

Preduzimanje mera

Član 233.

Ako kreditna institucija, u rokovima propisanim ovim zakonom, ne dostavi primedbe na zapisnik o kontroli ili dostavljenim primedbama osnovano ne ospori nalaze iz zapisnika kojima je utvrđeno da je kreditna institucija postupala suprotno propisima ili na način koji ugrožava njen bonitet, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj kreditnoj instituciji jednu od mera iz ovog zakona.

Ako se proverom navoda iz primedaba kreditne institucije na zapisnik o kontroli utvrdi da one bitno ne menjaju činjenično stanje, Narodna banka Srbije će preduzeti prema toj kreditnoj instituciji jednu od mera iz ovog zakona.

Rešenje o privremenoj meri

Član 234.

Izuzetno od odredaba člana 197. ovog zakona, ako Narodna banka Srbije u toku vršenja neposredne kontrole ili na osnovu izveštaja, druge dokumentacije, podataka i informacija pribavljenih posrednom kontrolom, oceni da je kreditna institucija učinila teže nepravilnosti, odnosno da se njeno finansijsko stanje znatno pogoršalo ili da postoji mogućnost znatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti kreditne institucije, odnosno da su ugroženi interesi deponenata ili drugih klijenata kreditne institucije ili da postoji mogućnost ugrožavanja tih interesa, rešenjem o privremenoj meri naložiće kreditnoj instituciji da preduzme jednu ili više aktivnosti iz člana 239. stav 2. i člana 250. ovog zakona.

 

Rešenje o nedostupnosti depozita kod kreditne institucije

Član 235.

Narodna banka Srbije utvrđuje nedostupnost depozita kod kreditne institucije u skladu sa odredbama ovog člana.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o nedostupnosti depozita kod kreditne institucije kada utvrdi da kreditna institucija, zbog svog finansijskog stanja, ne može i neće biti u mogućnosti da u skladu s primenljivim zakonskim ili ugovornim uslovima isplati depozit koji je dospeo i za koji je zatražena isplata (nedostupan depozit).

Narodna banka Srbije donosi rešenje iz stava 2. ovog člana bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana utvrđivanja da kreditna institucija nije isplatila dospele depozite za koje je zatražena isplata.

Rešenje iz stava 2. ovog člana dostavlja se istog dana kada je doneto, Agenciji za osiguranje depozita i drugim nadležnim organima.

Narodna banka Srbije može ukinuti rešenje o nedostupnosti depozita kod kreditne institucije ako utvrdi da su prestali da postoje razlozi iz stava 2. ovog člana.

Pre donošenja rešenja iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije o tome, bez odlaganja, obaveštava Evropsku centralnu banku.

Korektivne i prinudne mere

Član 236.

Ako kontrolom iz člana 197. ovog zakona utvrdi da je kreditna institucija postupala suprotno odredbama ovog zakona, drugih zakona po kojima je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora nad poslovanjem kreditnih institucija, suprotno propisima kojima se uređuju finansijske i platne usluge ili propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, odnosno propisima Narodne banke Srbije ili da je kreditna institucija postupala izvan okvira standarda opreznog bankarskog poslovanja, prakse dobrog korporativnog upravljanja, odnosno da kreditna institucija na drugi način ugrožava bonitet kreditne institucije ili prava i interese korisnika, deponenata ili drugih klijenata kreditne institucije - Narodna banka Srbije će prema toj kreditnoj instituciji, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 237. ovog zakona preduzeti jednu od sledećih mera:

1)         uputiti pismenu opomenu;

2)         izreći naloge i mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;

3)         oduzeti joj dozvolu za rad.

O preduzimanju mere iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije donosi rešenje.

Kad utvrdi da li je kreditna institucija blagovremeno postupila u skladu s merama iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana i u kojoj meri, Narodna banka Srbije će ili obustaviti postupak kontrole kreditne institucije ili kreditnoj instituciji izreći novu meru iz tog stava, odnosno neku od mera iz čl. 250. do 252. ovog zakona, u skladu s kriterijumima iz člana 237. tog zakona.

Diskreciono pravo Narodne banke Srbije

Član 237.

Odluku o meri koju preduzima prema kreditnoj instituciji, Narodna banka Srbije donosi na osnovu diskrecione ocene sledećih činilaca:

1)         težine utvrđenih nepravilnosti;

2)         postupanja kreditne institucije tokom postupka kontrole, odnosno pokazane spremnosti i sposobnosti organa upravljanja kreditnom institucijom da otklone utvrđene nepravilnosti;

3)         stepena u kome kreditna institucije ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje finansijskog sistema.

Kod ocene težine nepravilnosti utvrđenih u poslovanju kreditne institucije, u zavisnosti od predmeta kontrole, procenjuju se sledeći kriterijumi:

1)         finansijski položaj kreditne institucije;

2)         stepen adekvatnosti kapitala u odnosu na preuzete rizike;

3)         uticaj učinjene nepravilnosti na budući položaj kreditne institucije;

4)         broj utvrđenih nepravilnosti i njihova međusobna zavisnost;

5)         trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti;

6)         adekvatnost     informaciono-komunikacionog sistema            kreditne institucije;

7)         zakonitost rada kreditne institucije;

8)         druge okolnosti na osnovu kojih se procenjuje zakonitost poslovanja kreditne institucije.

Pored kriterijuma iz stava 2. tač. 4) do 7) ovog člana, pri oceni težine utvrđenih nepravilnosti u postupku kontrole zakonitosti poslovanja kreditne institucije u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge uzima se u obzir i sledeće:

1)         da li su utvrđene nepravilnosti prouzrokovale negativne materijalne i druge ekonomske posledice po korisnike i procena iznosa tih efekata;

2)         broj      korisnika          na        koje     su        uticale, odnosno          mogle  uticati            te nepravilnosti;

3)         značaj povređene odredbe propisa za ostvarenje ciljeva i svrhe tog propisa i uzrok nepravilne primene propisa;

4)         da li je kreditna institucija učinila povredu iste odredbe propisa u poslednje tri godine;

5)         da li je rukovodilac, odnosno zaposleni u kreditnoj instituciji bez opravdanog razloga odbio tonsko snimanje razgovora iz člana 206. ovog zakona.

Kod ocene postupanja kreditne institucije tokom postupka kontrole, odnosno ocene pokazane spremnosti i sposobnosti organa upravljanja kreditnom institucijom da otklone utvrđene nepravilnosti, u zavisnosti od predmeta kontrole, procenjuju se sledeći kriterijumi:

1)         sposobnost rukovodstva kreditne institucije da identifikuje, vrednuje i nadzire rizike iz poslovanja kreditne institucije i da upravlja njima;

2)         delotvornost sistema unutrašnjih kontrola u kreditnoj instituciji, a posebno funkcije unutrašnje revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja;

3)         efikasnost u otklanjanju ranije utvrđenih nepravilnosti, a naročito u sprovođenju ranije izrečenih mera;

4)         stepen saradnje nadzornog i izvršnog odbora, lica na rukovodećem položaju i zaposlenih u kreditnoj instituciji sa ovlašćenim licima tokom kontrole;

5)         način postupanja prema klijentima koji su obuhvaćeni nepravilnostima koje su utvrđene u tekućem i prethodnim postupcima kontrole;

6)         efikasnost        kreditne           institucije         u          postupanju      po            zahtevima        za dostavljanje dokumentacije, podataka, objašnjenja i informacija;

7)         druge okolnosti na osnovu kojih se procenjuju spremnost i sposobnost organa upravljanja kreditnom institucijom da otklone utvrđene nepravilnosti.

Kod ocene stepena u kome kreditna institucije ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema, procenjuje se značaj kreditne institucije u finansijskom sistemu, naročito uzimajući u obzir veličinu kreditne institucije, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja i razgranatost njene poslovne mreže.

Pismena opomena

Član 238.

Pismena opomena upućuje se kreditnoj instituciji u čijem su poslovanju utvrđene nepravilnosti koje nisu bitno ni neposredno uticale na njeno finansijsko stanje i/ili poslovanje, ali bi mogle imati takav uticaj ako se ne bi otklonile.

Pismena opomena upućuje se i kreditnoj instituciji u čijem su poslovanju, odnosno postupanju utvrđene nepravilnosti u primeni propisa koje do trenutka njenog upućivanja nisu dovele do značajnih posledica po veći broj korisnika, ali su takve posledice mogle nastupiti.

Rešenje o nalozima i merama

Član 239.

Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju donosi se za:

1)         kreditnu instituciju u čijem se poslovanju kontrolom utvrde nepravilnosti koje bi mogle ugroziti njeno finansijsko stanje, odnosno sigurnost i stabilnost njenog poslovanja;

2)         kreditnu instituciju kojoj je Narodna banka Srbije u skladu s članom 96. ovog zakona odredila veći pokazatelj adekvatnosti kapitala od propisanog - ako se ta kreditna institucija nije uskladila s tim pokazateljem u ostavljenom roku;

3)         kreditnu instituciju u čijem su poslovanju utvrđene značajnije nepravilnosti u primeni zakona i drugih propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje;

4)         kreditnu instituciju u čijem su poslovanju, odnosno postupanju utvrđene značajnije nepravilnosti u primeni propisa ili nepravilnosti kojima je obuhvaćen veliki broj korisnika ili koje su dovele do značajnijih posledica po korisnike;

5)         kreditnu instituciju u čijem su poslovanju utvrđene značajne nepravilnosti u upravljanju informaciono-komunikacionim sistemom kreditne institucije, odnosno u poštovanju propisanih standarda koje su dovele do dužeg nestabilnog rada informaciono-komunikacionog sistema ili generisanja netačnih podataka ili učestalih kašnjenja u dostavljanju podataka.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana kreditnoj instituciji se nalaže da u određenom roku sprovede jednu ili više od sledećih aktivnosti:

1)         da svoje poslovanje uskladi s propisima, uključujući preduzimanje određenih mera radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti, odnosno sprečavanja nastupanja istih ili sličnih nepravilnosti;

2)         da poveća iznos kapitala;

3)         da obezbedi veći pokazatelj iz člana 96. ovog zakona, odnosno veći kapital od minimalnog propisanog iznosa, ako kapital kreditne institucije nije dovoljan za pokriće svih rizika kojima je kreditna institucija izložena ili može biti izložena, kao i ako kreditna institucija nije uspostavila odgovarajući proces interne procene adekvatnosti kapitala kreditne institucije ili ako taj proces ne sprovodi dosledno;

4)         da unapredi sistem upravljanja rizicima u skladu sa članom 103. ovog zakona, kao i da poboljša strategije i proces interne procene adekvatnosti kapitala i likvidnosti;

5)         da dostavi plan za ponovno uspostavljanje usklađenosti svog poslovanja sa regulatornim zahtevima iz ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i da odredi kreditnoj instituciji rokove za njegovo sprovođenje, uključujući poboljšanje tog plana u pogledu obima i rokova za njegovo sprovođenje;

6)         da poveća iznos rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka, odnosno da usvoji i primeni posebne politike rezervisanja ili tretmana aktive u odnosu na izračunavanje zahteva za kapitalom;

7)         da privremeno obustavi ili ograniči sledeće aktivnosti:

(1)        odobravanje kredita i pružanje drugih finansijskih usluga licima čija kreditna sposobnost nije zadovoljavajuća, pojedinim svojim akcionarima, članovima nadzornog i izvršnog odbora, odnosno drugim licima povezanim s kreditnom institucijom,

(2)        uzimanje novih kredita, prijem novih depozita i zaduživanje na bilo koji drugi način, kao i preuzimanje vanbilansnih obaveza,

(3)        ulaganje u imovinu i u druga pravna lica,

(4)        uvođenje novih proizvoda,

(5)        pružanje određenih usluga;

8)         da smanji rizike koji proizilaze iz određenih delatnosti, proizvoda, transakcija i sistema kreditne institucije, uključujući i aktivnosti poveravanja trećim licima;

9)         da smanji troškove svog poslovanja, uključujući i iznose bonusa i nagrada koji zavise od stepena ostvarenja poslovnih ciljeva, a koji se isplaćuju članovima nadzornog i izvršnog odbora kreditne institucije ili zaposlenima;

10)       da proda imovinu, odnosno akcije ili udeo u društvu u kojem kreditna institucija ima znatno učešće;

11)       da donese i sprovede mere za:

(1)        ograničavanje odobravanja kredita,

(2)        smanjenje, odnosno ograničavanje izloženosti,

(3)        poboljšanje postupka naplate dospelih potraživanja,

(4)        pravilno vrednovanje bilansne aktive i vanbilansnih stavki,

(5)        unapređenje sistema upravljanja rizicima, uključujući proces interne procene adekvatnosti kapitala i interne procene adekvatnosti likvidnosti,

(6)        unapređenje sistema izveštavanja,

(7)        unapređenje sistema unutrašnjih kontrola, a posebno unutrašnje revizije;

12)       da neto dobit iskoristi za povećanje kapitala kreditne institucije;

13)       da češće ili dodatno izveštava Narodnu banku Srbije o pojedinačnim pokazateljima svog poslovanja, kao što su pokazatelji kapitala i pokazatelja likvidnosti;

14)       da obezbedi usklađenost s posebnim zahtevima u vezi s likvidnošću, uključujući i ograničenje ročne neusklađenosti između imovine i obaveza;

15)       da razreši dužnosti člana nadzornog i/ili izvršnog odbora kreditne institucije, nosioca ključne funkcije, odnosno drugo lice na rukovodećem položaju u kreditnoj instituciji;

16)       da prestane ili ograniči isplatu dividende ili bilo kog drugog oblika isplate dobiti akcionarima, kao i obračun i raspodelu imaocima instrumenata dodatnog osnovnog kapitala, ako zabrana ili ograničenje nema za posledicu nastanak statusa neizmirenja obaveze kreditne institucije;

17)       da obustavi ili ograniči plaćanje kamata pojedinim ili svim akcionarima i drugim licima čija se prava prema kreditnoj instituciji zasnivaju na elementima dopunskog kapitala kreditne institucije;

18)       da zatvori jednu ili više organizacionih jedinica, odnosno da obustavi ili ograniči širenje svoje organizacione mreže;

19)       da obustavi plaćanja sa svojih računa, osim plaćanja za koja prethodno dobije odobrenje Narodne banke Srbije;

20)       da obustavi plaćanja prema inostranstvu, osim plaćanja za koja prethodno dobije odobrenje Narodne banke Srbije;

21)       da        promeni           upravljačku      ili          organizacionu  strukturu            kreditne institucije;

22)       da        strukturu          grupe   kreditne           institucije         čiji        je         član            učini transparentnom;

23)       da objavljuje dodatne podatke i informacije;

24)       da zameni hardverske ili softverske komponente ili aplikativna rešenja, odnosno da unapredi performanse informaciono-komunikacionog sistema;

25)       da        sprovede         aktivnosti         provere            bezbednosti            informaciono- komunikacionog sistema (penetraciono testiranje);

26)       da, radi adekvatnog upravljanja informacioni-komunikacionim sistemom, obezbedi kontinuitet poslovanja u Republici Srbiji za nesmetano odvijanje njenih poslovnih procesa ili funkcija u skladu s članom 111. ovog zakona;

27)       da smanji rizike koji proizilaze iz rizika povezanih sa životnom sredinom, društvom i upravljanjem na kratak, srednji i dugi rok, uključujući i rizike koji proizilaze iz procesa prilagođavanja i tranzicionih trendova u okviru ciljeva postavljenih propisima Republike Srbije, država članica, Evropske unije ili trećih država, i to kroz prilagođavanje poslovne strategije, sistema upravljanja i sistema upravljanja rizicima, pri čemu se može zahtevati i jačanje ciljeva, mera i aktivnosti sadržanih u planovima koje je dužna da pripremi u skladu sa članom 181. st. 5. i 6. ovog zakona;

28)       da sprovede testiranje otpornosti na stres ili analizu scenarija u cilju procene rizika koji proizilaze iz izloženosti prema kriptoimovini i pružanja usluga povezanih sa kriptoimovinom;

29)       da smanji izloženosti prema centralnoj drugoj ugovornoj strani ako Narodna banka Srbije smatra da postoji prekomeran rizik koncentracije koji proizilazi iz izloženosti kreditne institucije prema toj centralnoj drugoj ugovornoj strani, ili da uskladi izloženosti na svim svojim računima za poravnanje u skladu sa odredbama propisa kojim se uređuju zahtevi za kliring i bilateralno upravljanje rizikom za vanberzanske (OTC) ugovore o derivatima, zahtevi za izveštavanje za ugovore o derivatima i jedinstveni zahtevi za obavljanje aktivnosti centralnih drugih ugovornih strana i trgovinskih repozitorijuma;

30)       da preduzme, odnosno obustavi druge aktivnosti.

Za potrebe stava 2. tač. 13) ovog člana, Narodna banka Srbije može zahtevati od kreditne institucije dodatne ili učestalije zahteve izveštavanja samo ako je odgovarajući zahtev primeren i srazmeran svrsi za koji se informacije zahtevaju.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se način na koji će kreditna institucija otkloniti utvrđene nepravilnosti, kao i rokovi u kojima će to učiniti i o tome obavestiti Narodnu banku Srbije, a može se utvrditi i organ upravljanja kreditnom institucijom ili član ovog organa koji je odgovoran za sprovođenje aktivnosti iz tog rešenja. Narodna banka Srbije može rešenjem, ako je primenjivo, naložiti odgovornom licu ili kreditnoj instituciji da prekine i da više ne ponavlja postupanje koje predstavlja povredu ovog zakona ili propisa koji su na osnovu njega doneti.

Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđenih u poslovanju može se doneti i za kreditnu instituciju koja nije postupila u skladu sa pismenom opomenom Narodne banke Srbije.

Novčana kazna

Član 240.

Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzimanja mera iz čl. 238. i 239. i čl. 250. do 252. ovog zakona, ili zajedno s tim merama, kreditnoj instituciji, članu organa upravljanja kreditnom institucijom, odnosno drugom odgovornom licu u kreditnoj instituciji, kao i finansijskom holdingu, mešovitom finansijskom holdingu, odnosno odgovornom licu tog pravnog lica, izreći novčanu kaznu za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisa Narodne banke Srbije i drugih propisa.

Rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije izriče kreditnoj instituciji novčanu kaznu koja ne može biti veća od 10% ukupnog neto poslovnog prihoda kreditne institucije, odnosno drugog pravnog lica iz stava 1. ovog člana, ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini za koju su dostupni poslednji zvanični podaci, a ako je utvrđeno da je postupanjem iz stava 1. ovog člana ostvarena dobit ili izbegnut gubitak, novčana kazna može iznositi do dvostrukog iznosa dobiti ostvarene tim postupanjem ili do dvostrukog iznosa gubitka izbegnutog tim postupanjem.

Rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije izriče novčanu kaznu koja za člana organa upravljanja, kao i za drugo odgovorno lice u kreditnoj instituciji, odnosno u drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana, ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u tri meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 214. stav 4. ovog zakona.

Ako je licu iz stava 3. ovog člana prestao radni odnos, odnosno vršenje funkcije, pre presečnog datuma iz člana 214. stav 4. ovog zakona - pri izricanju novčane kazne uzimaju se u obzir poslednje tri zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako član nadzornog odbora kreditne institucije ne prima naknadu za vršenje ove funkcije, ili nije primio tu naknadu za tri meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 214. stav 4. ovog zakona, ili je iznos te naknade neuobičajeno nizak, Narodna banka Srbije rešenjem o izricanju novčane kazne tom članu izriče novčanu kaznu koja ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa proseka zarada članova izvršnog odbora te kreditne institucije za tri meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 214. stav 4. ovog zakona.

Za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima koje je u vezi s poslovima iz delokruga izvršnog odbora kreditne institucije - predsedniku ovog odbora izriče se novčana kazna najmanje u iznosu novčane kazne koja se izriče članu tog odbora koji je zadužen za ove poslove.

Ako se novčana kazna izriče u postupku kontrole, rešenje iz st. 2. i 3 ovog člana donosi se bez prethodnog posebnog izjašnjenja lica iz stava 1. ovog člana o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja o izricanju ove kazne, osim ako je u pitanju lice kome je prestala funkcija člana organa upravljanja kreditnom institucijom, odnosno koje je prestalo da bude odgovorno lice u kreditnoj instituciji ili u drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana.

Kreditna institucija, odnosno drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana, dužno je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi podatke potrebne za utvrđivanje iznosa novčane kazne iz st. 2. i 3. ovog člana.

Kreditna institucija, odnosno drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana, dužno je da zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavi licu koje je funkciju člana organa upravljanja kreditnom institucijom obavljalo u periodu na koji se odnosi zapisnik, odnosno odgovornom licu u kreditnoj instituciji ili u drugom pravnom licu. Po proteku 30 dana od dana dostavljanja kreditnoj instituciji, odnosno drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana - smatra se da su zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavljeni ovim licima.

Rešenje o izricanju novčane kazne, nakon dostavljanja kreditnoj instituciji, odnosno drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana, predstavlja izvršnu ispravu.

Obaveza po osnovu novčane kazne izrečene članu organa upravljanja kreditnom institucijom, uključujući i bivše članove tih organa, odnosno izrečena drugom odgovornom licu u kreditnoj instituciji ili odgovornom licu u drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana - ne može se platiti iz imovine kreditne institucije, odnosno drugog pravnog lica iz stava 1. ovog člana.

Ako lica iz stava 11. ovog člana ne plate novčanu kaznu u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne - kreditna institucija, odnosno drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana je dužno da tu kaznu plati u roku od osam dana od isteka roka utvrđenog rešenjem iz ovog stava, kao i da preduzme sve neophodne mere kako bi se od tog lica namirila u iznosu te kazne i da o tom namirenju dostavi dokaz Narodnoj banci Srbije.

Ako se obaveza po osnovu novčane kazne iz ovog člana ne plati u roku utvrđenom rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije ima pravo da obračunava zateznu kamatu na iznos tog duga.

Izvršna rešenja o izricanju novčane kazne iz ovog člana predstavljaju osnov za prinudnu naplatu s računa kreditne institucije, odnosno drugog pravnog lica iz stava 1. ovog člana u skladu sa zakonom kojim se uređuje prinudna naplata na novčanim sredstvima na računu.

Novčane kazne iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na račun Narodne banke Srbije.

Drugo odgovorno lice u kreditnoj instituciji, u smislu ovog člana, može biti viši rukovodilac, nosilac ključne funkcije ili drugi zaposleni čije aktivnosti imaju značajan uticaj na rizični profil kreditne institucije.

Narodna banka Srbije propisuje način utvrđivanja neto poslovnog prihoda iz stava 2. ovog člana.

Periodična novčana kazna

Član 241.

Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji, članu organa upravljanja kreditnom institucijom, odnosno drugom odgovornom licu u kreditnoj instituciji, kao i finansijskom holdingu, mešovitom finansijskom holdingu, odnosno odgovornom licu tog pravnog lica, rešenjem utvrditi iznos periodične novčane kazne za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisa Narodne banke Srbije i drugih propisa, s ciljem da se ponašanje tih lica uskladi s tim propisima.

Iznos periodične novčane kazne se utvrđuje na sledeći način:

1)         u slučaju kreditne institucije, odnosno drugog pravnog lica iz stava 1. ovog člana, periodična novčana kazna se utvrđuje u iznosu koji ne može biti veći od 5 % prosečnog dnevnog neto poslovnog prihoda, koji je, u slučaju kršenja propisa, kreditna institucija, odnosno drugo pravno lice dužno da plaća po danu kršenja sve dok se ne uspostavi usklađenost sa odredbama propisa koje krši;

2)         u slučaju odgovornog lica u kreditnoj instituciji, odnosno u drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana, periodična novčana kazna se utvrđuje u iznosu koji ne može biti veći od prosečne dnevne zarade, odnosno naknade tog lica, koje je, u slučaju kršenja propisa, odgovorno lice dužno da plaća po danu kršenja sve dok se ne uspostavi usklađenost sa odredbama propisa koje krši.

Narodna banka Srbije može izreći periodičnu novčanu kaznu za svaki dan trajanja kršenja propisa, uz navođenje datuma od kog počinje teći periodična novčana kazna i perioda u kojem je lice dužno da svoje postupanje uskladi sa odredbama propisa koje krši, a koji ne može biti duži od šest meseci od navedenog datuma.

Narodna banka Srbije može izreći periodičnu novčanu kaznu i na nedeljnom ili mesečnom nivou.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, maksimalni iznos periodične novčane kazne na nedeljnom, odnosno mesečnom nivou ne sme preći maksimalni iznos periodičnih novčanih kazni koji bi se primenjivao na dnevnom nivou za odgovarajući period.

Narodna banka Srbije može izreći periodičnu novčanu kaznu određenog datuma, sa početkom primene kasnijeg datuma.

Prosečan dnevni neto poslovni prihod iz stava 2. ovog člana izračunava se tako što se ukupni godišnji neto poslovni prihod, koji se utvrđuje u skladu sa članom 240. stav 17. ovog zakona, ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini za koju su dostupni poslednji zvanični podaci, podeli sa 365.

Prosečna dnevna zarada, odnosno naknada iz stava 2. ovog člana izračunava se tako što se prosečna mesečna zarada, odnosno naknada koje je lice iz stava 2. odredba pod 2) ovog člana primilo za vršenje svoje funkcije u prethodna tri meseca, podeli sa 30.

Kreditna institucija, odnosno drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana, dužno je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi podatke potrebne za utvrđivanje iznosa periodične novčane kazne iz stava 2. ovog člana.

Ako je lice iz stava 1. ovog člana postupilo u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije kojim je utvrđen iznos periodične novčane kazne i uskladilo svoje postupanje, odnosno poslovanje sa odredbama propisa koji krši, Narodna banka Srbije rešenjem o izricanju ukupnog iznosa periodične novčane kazne utvrđuje datum prestanka kršenja, ukupan iznos periodične kazne za one dane koji su protekli od dana kad je počela teći periodična novčana kazna do dana kada se lice uskladilo sa odredbama propisa koje krši i određuje rok u kojem je lice dužno da plati taj iznos.

Ako lice iz stava 1. ovog člana nije postupilo u skladu sa rešenjem kojim je utvrđen iznos periodične novčane kazne i nije uskladilo svoje postupanje sa odredbama koje krši, Narodna banka Srbije rešenjem utvrđuje da se to lice nije uskladilo sa zakonom, odnosno drugim propisom u ostavljenom roku, ukupan iznos periodične novčane kazne za sve dane ostavljenog roka i određuje rok u kojem je lice dužno da plati taj iznos.

Drugo odgovorno lice u kreditnoj instituciji, u smislu ovog člana, može biti viši rukovodilac, nosilac ključne funkcije ili drugi zaposleni čije aktivnosti imaju značajan uticaj na rizični profil kreditne institucije.

Izricanje periodične novčane kazne ne sprečava Narodnu banku Srbije u izricanju drugih mera propisanih ovim zakonom za isto kršenje odredbi propisa.

Mere u posebnim slučajevima povreda odredaba zakona i propisa Narodne banke Srbije

Član 242.

Narodna banka Srbije nezavisno od preduzimanja mera iz čl. 238. i 239. i čl. 250. do 252. ovog zakona ili zajedno s tim merama, kreditnoj instituciji, članu organa upravljanja kreditnom institucijom, odnosno drugom odgovornom licu u kreditnoj instituciji, kao i finansijskom holdingu, mešovitom finansijskom holdingu, odnosno odgovornom licu tog pravnog lica, za posebne slučajeve povreda odredaba ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije iz člana 244. ovog zakona, može izreći i sledeće mere:

1)         novčanu kaznu iz člana 240. ovog zakona;

2)         periodičnu novčanu kaznu iz člana 241. ovog zakona;

3)         dati nalog licu iz ovog stava da prekine sa povredom i da više ne ponavlja postupanje koje predstavlja povredu;

4)         objavljivanje podataka o licu iz ovog stava, vrsti povrede i obimu povrede (javna izjava);

5)         da nalog posrednom matičnom društvu u Evropskoj uniji da prekine sa povredom i da više ne ponavlja postupanje koje predstavlja povredu;

6)         objavljivanje podataka o posrednom matičnom društvu u Evropskoj uniji, vrsti povrede i obimu povrede (javna izjava);

7)         privremeno ograničenje prava glasa licu koje ima kvalifikovano učešće, odnosno licima koja zajednički deluju;

8)         privremenu zabranu obavljanja funkcije člana organa upravljanja, višeg rukovodstva, nosioca ključnih funkcija ili drugih poslova lica zaposlenih u kreditnoj instituciji čije aktivnosti imaju značajan uticaj na rizični profil kreditne institucije, odnosno privremenu zabranu obavljanja funkcije odgovornog lica u drugom pravnom licu iz ovog stava.

Javna izjava iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet prezentaciji Narodne banke Srbije.

Kriterijumi za određivanje novčane kazne, vrste i obima mera u posebnim slučajevima povreda odredaba ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije

Član 243.

Narodna banka Srbije prilikom opredeljenja iznosa novčane kazne iz čl. 240. i

241. ovog zakona, kao i prilikom odlučivanja koju će od mera iz člana 242. ovog zakona primeniti u slučaju posebnih povreda ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije, vodi računa o delotvornosti i srazmernosti te kazne odnosno mere, kao i efektu odvraćanja od budućih povreda propisa.

Prilikom opredeljivanja iznosa novčane kazne, odnosno vrste i obima mera koje će preduzeti u posebnim slučajevima povreda ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije, Narodna banka Srbije, uzima u obzir kriterijume iz člana 237. ovog zakona u meri u kojoj je to moguće, kao i sve okolnosti koje su od značaja, uključujući i sledeće:

1)         učestalost i trajanje povrede;

2)         stepen odgovornosti lica iz čl. 240, 241. i 242. ovog zakona za konkretnu povredu;

3)         finansijsko stanje lica iz čl. 240, 241. i 242. ovog zakona koje je učinilo povredu;

4)         iznos stečene dobiti ili izbegnutog gubitka koji su posledica povrede, ako ih je moguće utvrditi;

5)         gubitke koje su zbog učinjene povrede imala treća lica, ako je te gubitke moguće utvrditi;

6)         saradnju sa Narodnom bankom Srbije u postupku utvrđivanja povrede;

7)         prethodne povrede odredaba ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije za koje je utvrđeno da ih je počinilo konkretno lice;

8)         sve moguće sistemske posledice povrede.

Posebni slučajevi povreda odredaba zakona i propisa Narodne banke Srbije

Član 244.

Posebni slučajevi povreda odredaba ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije od strane kreditne institucije u smislu člana 242. ovog zakona, postoje ako:

1)         je ta institucija dozvolu za rad dobila na osnovu neistinitih ili lažnih izjava ili na neki drugi nedozvoljen način;

2)         kao predloženi sticalac materijalnog učešća namerava da direktno ili indirektno stekne materijalno učešće iz člana 54. ovog zakona, a pisanim putem ne obavesti Narodnu banku Srbije o obimu nameravanog sticanja i ne dostavi informacije iz člana 55. ovog zakona;

3)         namerava da, direktno ili indirektno, otuđi materijalno učešće iz člana 54. ovog zakona, a pisanim putem ne obavesti Narodnu banku Srbije o obimu materijalnog učešća koje namerava da otuđi u skladu sa članom 58. ovog zakona;

4)         u roku od pet radnih dana od saznanja da je fizičko ili pravno lice steklo ili povećalo kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji iznad pragova za koje ima saglasnost Narodne banke Srbije, odnosno od saznanja da je lice sa kvalifikovanim učešćem prodalo ili na drugi način otuđilo akcije čime je smanjilo učešće u kapitalu kreditne institucije ispod praga za koje ima saglasnost Narodne banke Srbije, ne obavesti Narodnu banku Srbije o tome u skladu sa članom 51. ovog zakona;

5)         ne uspostavi i ne sprovodi efikasan i pouzdan sistem upravljanja rizicima u skladu sa članom 103. ovog zakona, kao i politiku primanja u skladu sa članom 129. ovog zakona;

6)         u rokovima i na način predviđen propisima Narodne banke Srbije, ne dostavi tačne i potpune izveštaje o velikim izloženostima, pokazatelju likvidnosti, pokazatelju pokrića likvidnom aktivom, pokazatelju neto stabilnih izvora finansiranja, kao i o adekvatnosti kapitala kreditne institucije, odnosno o kapitalu kreditne institucije, zahtevima za kapitalom i pokazateljima adekvatnosti kapitala i pokazatelju stepena zaduženosti (leveridžu);

7)         prekoračuje limite koji se odnose na velike izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, u skladu sa podzakonskim aktom Narodne banke Srbije;

8)         ne ispunjava zahtev za održavanjem pokazatelja pokrića likvidnom aktivom na nivou predviđenom propisom Narodne banke Srbije;

9)         ne održava pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja na nivou predviđenom propisom Narodne banke Srbije;

10)       ne obračunava pokazatelj stepena zaduženosti (leveridž) na način predviđen propisom Narodne banke Srbije;

11)       u rokovima i na način utvrđen propisima Narodne banke Srbije, ne objavi tačne i potpune informacije koje su od značaja za informisanje javnosti o njenom finansijskom stanju, poslovanju i rizičnom profilu;

12)       pokazatelje kapitala ne održava na propisanim nivoima;

13)       ne ispunjava zahteve u vezi sa elementima kapitala, regulatornim prilagođavanjima, odbitnim stavkama, kao i uslovima za uključivanje i isključivanje instrumenata kapitala, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije;

14)       ne postupa u skladu sa zahtevima koji se odnose na obračun rizikom ponderisanih izloženosti i kapitala, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije;

15)       ne ispunjava zahteve koji se odnose na prikupljanje podataka potrebnih za obračun zahteva za kapitalom za operativni rizik, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije;

16)       izvrši isplatu imaocima instrumenata kapitala suprotno članu 101. ovog zakona;

17)       nije sprovela meru Narodne banke Srbije da razreši člana organa upravljanja i zabranu tom licu da obavlja funkciju do okončanja postupka po nalogu za razrešenje u roku utvrđenom rešenjem Narodne banke Srbije;

18)       postupa suprotno odredbama ovog zakona, odnosno propisa Narodne banke Srbije kojima su uređene zarade;

19)       pisanim putem ne obavesti Narodnu banku Srbije da je izvršen značajan prenos imovine i obaveza u skladu sa članom 60. ovog zakona;

20)       više puta ne postupi u skladu sa ovim zakonom, propisom Narodne banke Srbije, odnosno u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije donetom u postupku kontrole;

21)       sprovodi statusne promene suprotno ovom zakonu;

22)       Narodnu banku Srbije ne obavesti o sticanju direktnog ili indirektnog vlasništva u kreditnoj instituciji koje sticaocu omogućava 5% i više od 5% glasačkih prava u roku od pet radnih dana od dana saznanja za to sticanje u skladu sa članom 33. ovog zakona;

23)       najmanje jednom godišnje, ili na njen zahtev, Narodnu banku Srbije ne obavesti o identitetu svih lica koja imaju učešće u kreditnoj instituciji, odnosno ne obavesti je o promeni statusa lica povezanog s tom kreditnom institucijom, i to u roku od pet radnih dana od dana saznanja za tu promenu u skladu sa članom 51. ovog zakona;

24)       imenuje spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te kreditne institucije u prethodnoj godini veći od polovine njegovih ukupnih prihoda, odnosno angažuje spoljnog revizora koji je već obavio više od pet uzastopnih revizija njenih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno spoljnog revizora koji je u istoj godini obavljao i reviziju finansijskih izveštaja kreditne institucije i pružao joj konsultantske usluge, odnosno spoljnog revizora koji je reviziju vršio za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge u skladu sa članom 151. ovog zakona;

25)       bez saglasnosti Narodne banke Srbije otvori predstavništvo u inostranstvu u skladu sa članom 85. stav 1. ovog zakona;

26)       sopstvene akcije ne otuđi u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, odnosno ne povuče ih i ne poništi na teret svog kapitala u skladu sa članom 102. ovog zakona;

27)       zaključi pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije kreditne institucije radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija ove kreditne institucije, lica koje u njoj ima učešće ili lica u kome će ta kreditna institucija imati znatno učešće u skladu sa članom 22. ovog zakona;

28)       licu povezanom s kreditnom institucijom, odnosno zaposlenom u kreditnoj instituciji, odobri uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom kreditnom institucijom, odnosno nisu zaposlena u toj kreditnoj instituciji u skladu sa članom 118. ovog zakona;

29)       svojim akcionarima odobri kredit pre isteka jedne godine od dana kada je počela da posluje u skladu sa članom 120. ovog zakona;

30)       Narodnoj banci Srbije ne dostavi, sa propisanom izjavom, pismeno obaveštenje o povlačenju ili razrešenju dužnosti spoljnog revizora kreditne institucije, odnosno grupe kreditnih institucija i to najkasnije u roku od 15 dana od dana povlačenja, odnosno razrešenja tog revizora u skladu sa članom 158. ovog zakona;

31)       ne izradi i ne dostavi Narodnoj banci Srbije plan oporavka u skladu sa članom 122. ovog zakona;

32)       ne ažurira plan oporavka u skladu sa članom 122. ovog zakona;

33)       na zahtev Narodne banke Srbije ne pruži svu potrebnu pomoć i informacije potrebne za izradu, izmenu i sprovođenje plana restrukturiranja u skladu s članom

344. ovog zakona;

34)       ne uspostavi ili redovno ne ažurira evidenciju svih finansijskih ugovora u kojima je ugovorna strana u skaldu s članom 344.ovog zakona;

35)       ne obavesti Narodnu banku Srbije o značajnoj promeni u pravnoj ili organizacionoj strukturi, poslovanju ili finansijskom stanju koja može da utiče na primenljivost plana restrukturiranja ili na drugi način zahteva njegovu izmenu u skladu s članom 343. ovog zakona;

36)       ne obavesti Narodnu banku Srbije o značajnoj promeni u pravnoj ili organizacionoj strukturi, poslovanju ili finansijskom stanju bilo kog člana grupe, ako ta promena utiče na primenljivost plana restrukturiranja ili na drugi način zahteva njegovu izmenu u skladu s članom 345. ovog zakona;

37)       ne dostavi predlog mera za rešavanje ili otklanjanje značajnih prepreka za restrukturiranje sa rokovima za njihovo sprovođenje, ili ih ne dostavi u roku od četiri meseca, odnosno 14 dana u zavisnosti od toga šta je primenljivo, ne postupi u skladu s rešenjem o nalaganju mera za otklanjanje prepreka za restrukturiranje i ne dostavi Narodnoj banci Srbije plan za usklađivanje sa naloženim merama u roku od mesec dana od dana prijema rešenja iz člana 360. stav 6. ovog zakona;

38)       ne ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na način i u rokovima utvrđenim rešenjem Narodne banke Srbije;

39)       ne obavesti Narodnu banku Srbije u skladu s članom 369. ovog zakona i ne obračuna maksimalni iznos za raspodelu u vezi sa minimalnim zahtevom za kapitalom i podobnim obavezama;

40)       ne obavesti bez odlaganja Narodnu banku Srbije o nastupanju uslova iz člana 370. stav 1. tačka 1) ovog zakona;

41)       ne objavi na svojoj internet stranici obaveštenje o pokretanju postupka restrukturiranja istog dana po prijemu rešenja o pokretanju tog postupka;

42)       ne objavi na svojoj internet stranici rešenja iz čl. 384. do 386. ovog zakona;

43)       ne obavesti berzu o pokretanju postupka restrukturiranja ako se akcije ili drugi vlasnički instrumenti ili dužnički instrumenti kreditne institucije u restrukturiranju kotiraju na berzi;

44)       ne postupi po nalogu Narodne banke Srbije da preduzme sve potrebne aktivnosti radi sprovođenja procene vrednosti iz člana 389. i 390. ovog zakona i/ili radi primene instrumenta prodaje poslovanja, u skladu s članom 377. ovog zakona;

45)       ne postupi po nalogu Narodne banke Srbije da nastavi da pruža sve usluge ili da omogući korišćenje poslovnih objekata i opreme koji su potrebni sticaocu za efektivno obavljanje poslova koji su na njega preneti, u skladu s članom 379. stav 1. ovog zakona;

46)       izvrši plaćanje suprotno obustavi plaćanja iz čl. 383. i 384. ovog zakona;

47)       ne obezbedi da finansijski ugovor na koji se primenjuje pravo treće zemlje sadrži odredbu u skladu s članom 387. ovog zakona;

48)       ne dostavi plan reorganizacije poslovanja u skladu s članom 407. ovog zakona;

49)       ne uplati redovni godišnji doprinos u Fond za restrukturiranje u skladu s članom 439. ovog zakona;

50)       ne uplati vanredni doprinos u iznosu, na način i u roku koje utvrdi Narodna banka Srbije u skladu s članom 440. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, u slučfaju iz stava 1. tač. 6) do 15) ovog člana, ceni materijalnu značajnost i učestalost povrede, pri čemu se povreda ne smatra materijalno značajnom ako je stepen povrede neznatan i ne postoji potreba da se kreditnoj instituciji izrekne mera iz člana 242. stava 1. ovog zakona.

Posebni slučajevi povreda odredaba ovog zakona od strane finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga postoje ako:

1)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona koji kao predloženi sticalac materijalnog učešća namerava da, direktno ili indirektno, stekne materijalno učešće, a ne obavesti Narodnu banku Srbije o obimu nameravanog sticanja, protivno članu 54. stav 1. ovog zakona;

2)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona koji namerava da, direktno ili indirektno, otuđi materijalno učešće iz člana 54. stav 2. ovog zakona, a pisanim putem ne obavesti Narodnu banku Srbije o obimu materijalnog učešća koje namerava da otuđi;

3)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije pisanim putem da je sproveo značajni prenos imovine i obaveza u smislu člana 60. ovog zakona;

4)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding iz člana 86. st. 1. i 2. ovog zakona koji sprovodi statusne promene suprotno ovom zakonu;

5)         matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijski holding iz člana 86. stav 1. ovog zakona ne podnese zahtev za davanje saglasnosti iz stava 3. istog člana;

6)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding koji je dužan da primenjuje odredbe ovog zakona i podzakonskih akata na potkonsolidovanoj osnovi ili koji je određen kao odgovoran za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi u skladu sa članom 86. stav 6. tačka 3) ovog zakona, ne podnese zahtev za davanje saglasnosti iz stava 3. istog člana;

7)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding u roku od tri meseca od prijema odluke Narodne banke Srbije kojim je odbijen zahtev za izuzeće iz člana

86. stav 6. ovog zakona ili je kontinuiranim nadzorom utvrđeno da uslovi za izuzeće nisu više ispunjeni, ne podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti u skladu sa članom 86. stav 3. ovog zakona;

8)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding bez odlaganja ne obavesti Narodnu banku Srbije o promeni okolnosti na osnovu kojih mu je data saglasnost u skladu sa članom 87. ovog zakona, odnosno odobreno izuzeće iz člana 86. stav 6. ovog zakona, protivno članu 88. stav 1. ovog zakona;

9)         finansijski holding ili mešoviti finansijski holding kojem je data saglasnost u skladu sa članom 87. ovog zakona ili odobreno izuzeće iz člana 86. stav

6. ovog zakona, kontinuirano ne ispunjava uslove propisane tim članovima, protivno članu 88. stav 1. ovog zakona;

10)       finansijski holding ili mešoviti finansijski holding ne dostavlja Narodnoj banci Srbije potrebne informacije u roku propisanom članom 88. stav 3. ovog zakona;

11)       matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijski holding iz člana 86. stav 1. ovog zakona nije preduzeo potrebne mere za usklađenost sa zahtevima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona, koji se odnose na: zahteve za kapitalom, velike izloženosti, likvidnost, pokazatelj stepena zaduženosti, dodatni zahtev za kapitalom koje je Narodna banka Srbije naložila u skladu sa čl. 239. i 247. ovog zakona ili posebne zahteve za likvidnost, utvrđene ovim zakonom.

Objavljivanje mera iz postupka kontrole zakonitosti poslovanja

Član 245.

Narodna banka Srbije može na svojoj internet stranici da objavi obaveštenje o izrečenim merama iz postupka kontrole zakonitosti poslovanja kreditne institucije u primeni propisa kojima se uređuju finansijske i platne usluge, kao i drugih propisa nad čijom primenom vrši nadzor, ako se proceni da objavljivanje tih mera na način propisan ovim članom ne ugrožava interese koji se štite u skladu sa odredbama člana 299. ovog zakona.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži naziv kreditne institucije, kratak opis utvrđenih nepravilnosti i mere koja je izrečena toj instituciji, kao i druge podatke koji mogu biti značajni za razumevanje razloga za izricanje te mere, odnosno efekata koje ta mera proizvodi.

Ako je protiv mere iz stava 1. ovog člana podneta tužba upravnom sudu, Narodna banka Srbije može o tome objaviti saopštenje u roku od 15 dana od dana prijema te tužbe.

Obaveštenje i podaci iz ovog člana uklanjaju se sa internet stranice Narodne banke Srbije nakon isteka tri godine od dana njihovog objavljivanja.

Objavljivanje podatka u skladu sa ovim članom ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka.

Posebni zahtevi za likvidnost

Član 246.

Narodna banka Srbije procenjuje potrebu određivanja posebnih zahteva za likvidnost, radi obuhvatanja rizika likvidnosti kojima je kreditna institucija izložena ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju, na osnovu sprovedene supervizorske procene.

Prilikom određivanja posebnih zahteva za likvidnost iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir sledeće:

1)         poslovni model kreditne institucije;

2)         sisteme upravljanja, procese i mehanizme kreditne institucije u vezi sa upravljanjem rizikom likvidnosti i zahteve za likvidnost iz člana 113. ovog zakona;

3)         nalaze iz izveštaja iz člana 200. stav 4. ovog zakona i zapisnika o kontroli kreditne institucije iz člana 214. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može da razmotri primenu novčanih kazni ili drugih mera koje se mogu izreći u skladu sa ovim zakonom, koje se opredeljuju u velikoj meri u odnosu na razlike između stvarne pozicije likvidnosti kreditne institucije i zahteva za likvidnost i zahteva za stabilnim izvorima finansiranja.

Dodatni zahtev za kapitalom iznad minimalno propisanog

Član 247.

Narodna banka Srbije određuje kreditnoj instituciji dodatni zahtev za kapitalom iznad minimalno propisanog u skladu sa čl. 96. i 239. stav 2. pod 3) ovog zakona, u sledećim slučajevima, i to:

1)         ako je kreditna institucija izložena rizicima ili elementima rizika koji nisu obuhvaćeni ili nisu dovoljno pokriveni zahtevima za kapitalom u skladu sa stavom 3. ovog člana, kao i čl. 96. i 97. i 249. ovog zakona;

2)         ako kreditna institucija ne ispunjava zahteve iz čl. 99. i 103. ovog zakona ili zahtev u vezi sa upravljanjem, praćenjem i izveštavanjem o velikim izloženostima u skladu sa članom 107. ovog zakona, i nije verovatno da bi druge mere propisane ovim zakonom bile dovoljne za blagovremeno ispunjavanje tih zahteva;

3)         ako usklađivanja vrednovanja za pozicije ili portfolija u knjizi trgovanja iz člana 201. stav 4. ovog zakona nisu dovoljna da bi kreditnoj instituciji omogućila da u kratkom roku proda svoje pozicije ili ih zaštiti od rizika bez nastanka materijalno značajnih gubitaka u normalnim tržišnim uslovima;

4)         ako je procenom u skladu sa članom 200. ovog zakona ili članom 202. st. 5. i

6. ovog zakona utvrđeno da će neusklađenost sa propisanim zahtevima za primenu internih pristupa verovatno dovesti do neadekvatnih zahteva za kapitalom;

5)         ako kreditna institucija više puta nije uspostavila ili održala odgovarajući iznos dodatnog zahteva za kapitalom iznad sveobuhvatnog zahteva za kapitalom (smernica za dodatnim kapitalom) utvrđenog u skladu sa članom 249. ovog zakona;

6)         u slučaju drugih okolnosti koje su specifične za određenu kreditnu instituciju za koje Narodna banka Srbije smatra da su od materijalnog značaja.

Narodna banka Srbije određuje dodatni zahtev za kapitalom iz stava 1. ovog zakona kako bi se pokrili rizici koji su nastali kao rezultat poslovanja pojedinačne kreditne institucije uključujući rizike koji se odnose na efekte određenih ekonomskih i tržišnih kretanja na rizični profil te kreditne institucije.

U smislu stava 1. pod 1) ovog člana, smatra se da rizici ili elementi rizika nisu obuhvaćeni ili nisu dovoljno pokriveni zahtevima za kapitalom, ukoliko su iznos, struktura i raspodela kapitala koje je Narodna banka Srbije procenila adekvatnim, uzimajući u obzir proces interne procene adekvatnosti kapitala koji sprovodi kreditna institucija iz člana 99. ovog zakona i supervizorsku procenu iz člana 200. ovog zakona,, veći od minimalno propisanih zahteva za kapitalom.

Prilikom određivanja dodatnog zahteva za kapitalom iznad minimalno propisanog iz stava 1. tačka 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, uzima u obzir rizični profil kreditne institucije i vrši procenu rizika kojima je kreditna institucija izložena, uključujući:

1)         rizike ili elemente rizika specifičnih za kreditnu instituciju koji su eksplicitno (direktno) isključeni ili nisu eksplicitno (direktno) pokriveni zahtevima za kapitalom;

2)         rizike ili elemente rizika specifičnih za kreditnu instituciju koji će verovatno biti potcenjeni uprkos usklađenosti sa minimalno propisanim zahtevima za kapitalom.

Kapital iz stava 3. ovog člana koji se smatra adekvatnim obuhvata sve rizike ili elemente rizika koji su utvrđeni kao značajni na osnovu procene iz stava 4. ovog člana, a koji nisu obuhvaćeni ili nisu dovoljno obuhvaćeni minimalno propisanim zahtevima za kapitalom.

Kamatni rizik u knjizi pozicija kojima se ne trguje smatra se značajnim najmanje u slučajevima iz člana 201. stav 6. ovog zakona, osim ako u postupku supervizorske procene Narodna banka Srbije oceni da kreditna institucija na adekvatan način upravlja kamatnim rizikom u knjizi pozicija kojima se ne trguje i da kreditna institucija nije prekomerno izložena ovom riziku.

Član 248.

Narodna banka Srbije određuje kreditnoj instituciji dodatni zahtev za kapitalom iznad minimalno propisanog, osim za pokriće rizika prekomernog stepena zaduženosti, u iznosu razlike između zahteva za kapitalom koji se u skladu sa članom 247. st. 3. do 5. ovog zakona smatraju adekvatnim i minimalno propisanih zahteva za kapitalom.

Narodna banka Srbije određuje kreditnoj instituciji dodatni zahtev za kapitalom iznad minimalno propisanog za pokriće rizika prekomernog stepena zaduženosti, koji nije dovoljno obuhvaćen kapitalom iz člana 96. st. 5. ovog zakona, u iznosu razlike između zahteva za kapitalom koji se u skladu sa članom 247. st. 3. do 5. ovog zakona smatraju adekvatnim, osim za kamatni rizik u u knjizi pozicija kojima se ne trguje iz člana 247. stav 6. ovog zakona, i minimalno propisanih.

Kreditna institucija je dužna da kapital koji je Narodna banka Srbije odredila u skladu sa čl. 96. stav 6 i 239. stav 2. pod 3) ovog zakona za pokriće rizika koji nisu rizik prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije održava na način:

1)         da najmanje tri četvrtine dodatnog zahteva za kapitalom održava osnovnim kapitalom;

2)         da se najmanje tri četvrtine osnovnog kapitala kreditne institucije iz tačke 1) ovog stava sastoji od osnovnog akcijskog kapitala.

Kreditna institucija je dužna da kapital koji je Narodna banka Srbije odredila u skladu sa čl. 96. stav 6. i 239. stav 2. pod 3) ovog zakona za pokriće rizika prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije održava osnovnim kapitalom.

Izuzetno od st. 3. i 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može da zahteva od kreditne institucije veći udeo osnovnog, odnosno osnovnog akcijskog kapitala za održavanje određenog kapitala iznad minimalno propisanog, ako smatra da je to potrebno zbog posebnih okolnosti u kojima se kreditna institucija nalazi.

Kreditna institucija ne može da koristi kapital iz stava 3. ovog člana za održavanje:

1)         zahteva za kapitalom iz člana 96. st. 2. do 4. ovog zakona;

2)         zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala;

3)         smernice za dodatnim kapitalom iz člana 249. ovog zakona, ako se njim pokrivaju rizici koji nisu rizik prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije.

Kreditna institucija ne može da koristi kapital iz stava 2. ovog člana za održavanje:

1)         zahteva za kapitalom iz člana 96. stav 5. ovog zakona;

2)         zahteva za održavanje dodatnog sloja pokazatelja stepena zaduženosti kreditne institucije iz člana 96. stav 8. ovog zakona;

3)         smernice za dodatnim kapitalom iz člana 249. ovog zakona, ako se njim pokrivaju rizici prekomernog stepena zaduženosti kreditne institucije.

Narodna banka Srbije rešenjem određuje dodatni zahtev za kapitalom iznad minimalno propisanog iz čl. 96. i 239. stav 2. pod 3) ovog zakona, koje sadrži obrazloženje obračuna svih elemenata iz člana 247. ovog zakona i st. 1. do 7. ovog člana. U slučaju iz člana 247., stav 1. pod 5) ovog zakona, rešenje sadrži i obrazloženje razloga zbog kojih se utvrđene smernice za dodatnim kapitalom više ne smatraju dovoljnim.

Ako je kreditna institucija dužna da primenjuje donju granicu (eng. output floor) rizikom ponderisane aktive, primenjuju se sledeće:

1)         nominalni iznos dodatnog zahteva za kapitalom koji Narodna banka Srbije zahteva od kreditne institucije za pokriće rizika, osim rizika prekomernog stepena zaduženosti, ne može se povećati isključivo iz razloga što je kreditna institucija obavezna da primenjuje donju granicu rizikom ponderisane aktive;

2)         Narodna banka Srbije će, bez odlaganja, a najkasnije do završetka sledeće supervizorske procene, preispitati dodatni zahtev za kapitalom koji je odredila kreditnoj instituciji, uzimajući u obzir da dodatni zahtevi za kapitalom ne dovode do dvostrukog obračunavanja rizika koji su u potpunosti pokriveni primenom donje granice rizikom ponderisane aktive;

3)         nakon preispitivanja iz tačke 2) ovog stava, ograničenje iz tačke 1) ovog člana se ne primenjuje.

Za potrebe ovog člana zakona, smatra se da kreditna institucija podleže primeni minimalne donje granice ako je ukupan iznos izloženosti rizicima kreditne institucije obračunat u skladu s članom 98. stav 2. ovog zakona veći od njenog ukupnog iznosa izloženosti rizicima bez primene donje granice obračunatog u skladu s propisom kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije.

Kada je kreditna institucija dužna da primenjuje donju granicu rizične aktive utvrđenu u skladu sa članom 98. stav 2. ovog zakona, i za vreme trajanja te obaveze, Narodna banka Srbije ne može da odredi meru dodatnog zahteva za kapitalom u skladu sa ovim članom, ako bi se tom merom rizici koji su u potpunosti pokriveni primenom te donje granice dvostruko uzimali u obzir.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način sprovođenja stava 10. ovog člana.

Dodatni zahtev za kapitalom iznad sveobuhvatnog zahteva za kapitalom (smernice za dodatni kapital)

Član 249.

Kreditna institucija je dužna da na osnovu strategija i postupaka iz člana 99. ovog zakona utvrdi i održava iznos internog kapitala koji je dovoljan za pokriće svih rizika kojima je kreditna institucija izložena, i da obezbedi da kapital može da pokrije potencijalne gubitke koji proizilaze iz stresnih scenarija, uključujući i gubitke koji su utvrđeni u okviru supervizorskog testiranja otpornosti na stres iz člana 200. stav 11. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, pri sprovođenju supervizorske procene u skladu sa čl. 200. i 202. ovog zakona koja uključuje i rezultate otpornosti na stres iz člana 200. stav 11. ovog zakona, procenjuje iznos internog kapitala koji je u skladu sa stavom 1. ovog člana utvrdila kreditna institucija. Na osnovu te procene, Narodna banka Srbije za svaku pojedinačnu kreditnu instituciju utvrđuje potrebu određivanja smernice za dodatnim kapitalom, odnosno ukupan iznos kapitala iznad dodatnih zahteva za kapitalom koji je potreban za postizanje ukupnog iznosa kapitala koji Narodna banka Srbije smatra odgovarajućim.

Narodna banka Srbije u skladu sa stavom 2. ovog člana utvrđuje smernice za dodatnim kapitalom koje su specifične za svaku pojedinačnu kreditnu instituciju. Smernice za dodatnim kapitalom mogu obuhvatiti rizike koji su pokriveni dodatnim zahtevom za kapitalom iznad minimalno propisanog koji je određen u skladu sa članom 247. ovog zakona samo u meri u kojoj obuhvata elemente tih rizika koji nisu već pokriveni tim zahtevom.

Ako je kreditna institucija dužna da primenjuje donju granicu rizikom ponderisane aktive, Narodna banka Srbije može preispitati smernice za dodatnim kapitalom.

Kreditna institucija ne sme da koristi kapital kojim ispunjava smernice za dodatnim kapitalom za pokriće rizika, osim rizika prekomernog stepena zaduženosti, za ispunjavanje:

1)         zahteva za kapitalom iz člana 96. st. 2. do 4. ovog zakona;

2)         dodatnog zahteva za kapitalom iznad minimalno propisanog članom 247. ovog zakona koji odredi Narodna banka Srbije za pokriće rizika koji nije rizik prekomernog stepena zaduženosti i zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala.

Kreditna institucija ne sme da koristi kapital kojim ispunjava smernice za dodatnim kapitalom za pokriće rizika prekomernog stepena zaduženosti za ispunjavanje:

1)         zahteva za kapitalom iz člana 96. stav 5. ovog zakona;

2)         dodatnog zahteva za kapitalom iznad minimalno propisanog članom 247. ovog zakona koji odredi Narodna banka Srbije za pokriće rizika prekomernog stepena zaduženosti i zahteva za održavanje dodatnog sloja pokazatelja stepena zaduženosti kreditne institucije.

Ako kreditna institucija ne ispunjava smernice za dodatnim kapitalom koji je utvrdila Narodna banka Srbije u skladu sa stavom 2. ovog člana, a koja ispunjava propisane zahteve za kapitalom, zahteve za dodatnim kapitalom iznad minimalno propisanog iz člana 247. ovog zakona i zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala ili zahtev za dodatnim slojem pokazatelja stepena zaduženosti, ne primenjuju se ograničenja raspodele osnovnog akcijskog kapitala iz člana 97. stav 2.

Mere rane intervencije

Član 250.

Ako kontrolom iz člana 197. ovog zakona utvrdi da je kreditna institucija postupala suprotno odredbama ovog zakona, propisa Narodne banke Srbije ili drugih propisa ili je verovatno da će, između ostalog usled toga što se njeno finansijsko stanje brzo pogoršava, uključujući pogoršanje likvidnosti, sve veći nivo zaduženosti, nenaplativih kredita ili koncentracije izloženosti, uskoro postupiti suprotno tim odredbama − Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzetih mera iz čl. 236. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, prema toj kreditnoj instituciji, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 237. ovog zakona, preduzeti jednu ili više od sledećih mera:

1)         naložiti organima upravljanja kreditne institucije da sprovedu jednu ili više mera iz plana oporavka ili da, ako su okolnosti koje su dovele do rane intervencije različite od pretpostavki iz ovog plana, ažuriraju taj plan i u određenom roku sprovedu jednu ili više mera iz ažuriranog plana;

2)         naložiti organima upravljanja kreditne institucije da analiziraju stanje, utvrde mere za rešavanje svih utvrđenih problema i izrade plan aktivnosti za njihovo rešavanje, s rokovima za sprovođenje tih aktivnosti;

3)         naložiti nadzornom odboru kreditne institucije da sazove skupštinu kreditne institucije, odnosno neposredno sazvati ovu skupštinu ako je nadzorni odbor ne sazove, pri čemu Narodna banka Srbije u oba slučaja utvrđuje dnevni red skupštine banke i zahtevada se razmotri donošenje odgovarajućih odluka;

4)         naložiti razrešenje ili imenovanje jednog ili više članova organa upravljanja, nosioca ključne funkcije ili višeg rukovodstva kreditne institucije ako se za ta lica utvrdi da ne ispunjavaju uslove za obavljanje poslova iz svog delokruga;

5)         naložiti organima upravljanja kreditne institucije da, po potrebi, izrade plan pregovora o restrukturiranju duga s pojedinim ili svim poveriocima kreditne institucije, u skladu s planom oporavka;

6)         naložiti promene u poslovnoj strategiji kreditne institucije;

7)         naložiti izmene u organizacionoj strukturi kreditne institucije;

8)         naložiti kreditnoj instituciji da stupi u kontakt s potencijalnim kupcima.

Rešenjem o izricanju mera iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rok u kojem je kreditna institucija dužna da postupi u skladu s tim merama i da Narodnoj banci Srbije dostavi odgovarajući dokaz o tome.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije će pribaviti sve potrebne informacije za ažuriranje plana restrukturiranja i pripremu za moguće sprovođenje postupka restrukturiranja, kao i za procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 389. ovog zakona.

Kad utvrdi da li je kreditna institucija blagovremeno postupila u skladu s merama iz stava 1. ovog člana i u kojoj meri - Narodna banka Srbije obustaviće postupak kontrole kreditne institucije ili će kreditnoj instituciji izreći novu meru iz tog stava, odnosno neku od mera iz člana 236. ovog zakona, u skladu s kriterijumima iz člana 237. ovog zakona.

Razrešenje člana organa upravljanja, višeg rukovodstva i nosioca ključne funkcije

Član 251.

U slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja banke ili teže povrede zakona, propisa Narodne banke Srbije i drugih propisa ili statuta banke, kada oceni da druge mere iz člana 250. ovog zakona ne bi bile dovoljne da poprave takvo stanje u banci - Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje, odnosno smenu svih ili pojedinih članova organa upravljanja kreditne institucije, nosioca ključne funkcije i višeg rukovodstva kreditne institucije, i to bez obzira na ispunjenost drugih uslova za razrešenje članova organa upravljanja iz člana 173. st. 1. i 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može licu iz tog stava i da:

1)         zabrani ili ograniči obavljanje bilo koje aktivnosti u kreditnoj instituciji;

2)         zabrani ili ograniči posredno ili neposredno ostvarivanje glasačkog prava u kreditnoj instituciji;

3)         zahteva da otuđi direktno ili indirektno vlasništvo koje ima u kreditnoj instituciji, u roku koji ona odredi;

4)         zabrani vršenje funkcije u bilo kojoj banci ili članu bankarske grupe ili učestvovanje u obavljanju aktivnosti u kreditnoj instituciji ili grupi kreditnih institucija bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije.

Novi članovi organa upravljanja i više rukovodstvo imenuju se u skladu sa ovim zakonom i moraju da ispunjavaju sve propisane uslove za to imenovanje.

Privremena uprava

Član 252.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o imenovanju jednog ili više privremenih upravnika kreditne institucije kada oceni da mere iz člana 251. ovog zakona nisu dovoljne da se poboljša finansijsko stanje u kreditnoj instituciji.

Ciljevi i zadaci privremene uprave određuju se u rešenju iz stava 1. ovog člana, a mogu se odnositi na utvrđivanje stvarnog finansijskog stanja u kreditnoj instituciji, upravljanje celokupnim poslovanjem kreditne institucije ili njegovim delom kako bi se očuvao ili ponovo uspostavio odgovarajući finansijski položaj banke i/ili njeno stabilno i sigurno poslovanje i sl. Imenovanjem privremenog upravnika ne dovode se u pitanje prava akcionara u skladu sa zakonom.

Privremeni upravnik se imenuje najduže na godinu dana, a njegov mandat se, izuzetno, može produžiti ako Narodna banka Srbije utvrdi da su i dalje ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana. Narodna banka Srbije može u bilo kom trenutku tokom mandata privremenog upravnika doneti rešenje kojim se on razrešava funkcije, a može i izmeniti njegova ovlašćenja i obaveze utvrđene rešenjem o imenovanju.

Privremeni upravnik mora biti lice nezavisno od kreditne institucije i ispunjavati uslove iz člana 171. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije određuje da li privremeni upravnik zamenjuje nadzorni i izvršni odbor kreditne institucije ili upravlja kreditnom institucijom zajedno sa ovim organima, utvrđuje ovlašćenja i obaveze privremenog upravnika, a naročito podelu odgovornosti između privremenog upravnika i ovih organa, kao i akte i pravne radnje povodom kojih ti organi moraju pribaviti mišljenje privremenog upravnika, odnosno njegovu saglasnost - ako je određeno da zajedno upravljaju kreditnom institucijom.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može biti utvrđeno da je privremeni upravnik dužan da pre preduzimanja određenih pravnih radnji pribavi saglasnost Narodne banke Srbije, a ova saglasnost mu je neophodna da bi mogao da sazove skupštinu kreditne institucije i odredi dnevni red sednice ove skupštine.

Privremeni upravnik dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o poslovanju kreditne institucije i njenom finansijskom stanju, kao i o radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti najmanje tromesečno, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće. Privremeni upravnik je dužan da izveštaj Narodnoj banci Srbije podnese i na početku i na kraju svog mandata.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje imenovanje privremenog upravnika, osim kada privremeni upravnik nema ovlašćenje da zastupa kreditnu instituciju.

Uvođenje privremene uprave, imenovanje i razrešenje privremenog upravnika, kao i prestanak privremene uprave u kreditnoj instituciji upisuju se u registar privrednih subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja agenciji nadležnoj za vođenje registra privrednih subjekata istog dana kada ga je donela.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja privremene uprave.

Mere rane intervencije za grupu kreditnih institucija

Mere rane intervencije kada je Narodna banka Srbije nadležni organ za konsolidaciju

Član 253.

Ako su ispunjeni uslovi za sprovođenje mera rane intervencije ili za imenovanje privremene uprave u matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije kao organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi dužna je da o tome obavesti Evropski organ za bankarstvo i da pribavi mišljenje drugih nadležnih organa koji su uključeni u kolegijum supervizora o ispunjenosti tih uslova i o nameri preduzimanja mera iz člana 250. stav 1. ovog zakona prema toj kreditnoj instituciji.

Narodna banka Srbije može da naloži kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Srbiji neku od mera iz člana 250. stav 1. ovog zakona nakon dobijanja mišljenja drugih nadležnih organa uključenih u kolegijum supervizora ili nakon isteka roka za dostavljanje mišljenja koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji ne može biti duži od pet dana.

Prilikom odlučivanja o preduzimanju mera iz stava 2. ovog člana Narodna banka Srbije je dužna da uzme u obzir sve efekte koje donošenje tih mera može imati na članove te grupe kreditnih institucija u drugim državama članicama.

Narodna banka Srbije o donošenju mera iz stava 2. ovog člana obaveštava druge nadležne organe uključene u kolegijum supervizora i Evropski organ za bankarstvo.

Ako nadležni organ druge države članice, u kojoj je sedište zavisnog društva matične kreditne institucije iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, namerava da preduzme neku od mera koje su predviđene posebnim propisom, a koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz čl. 27. i 29. Direktive 2014/59/EU, prema tom zavisnom društvu, i ako o tome obavesti Narodnu banku Srbije kao organa nadležnan za nadzor na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije može dati mišljenje o planiranom preduzimanju tih mera i proceniti efekte tih mera na matičnu kreditnu instituciju iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, na grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji i na druge članove te grupe i o tome obavestiti taj nadležni organ najkasnije u roku od tri dana od dana prijema tog obaveštenja.

Ako Narodna banka Srbije kao nadležni organ za konsolidaciju namerava da preduzme meru iz člana 250. stav 1. ovog zakona prema matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji i ako je dobila obaveštenje jednog ili više nadležnih organa drugih država članica iz stava 5. ovog člana, dostavlja tim nadležnim organima obaveštenje o svim merama i sarađuje sa tim nadležnim organima u donošenju zajedničke odluke o mogućnosti usklađivanja primene mera koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz čl. 27. i 29. Direktive 2014/59/EU, u dve ili više kreditnih institucija ili investicionih društava iz iste grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji, sa ciljem lakšeg sprovođenja mera za poboljšanje finansijskog stanja te kreditne institucije ili investicionog društva.

Zajednička odluka iz stava 6. ovog člana se donosi u roku od pet dana od dana kada je Narodna banka Srbije dostavila obaveštenje o svim planiranim merama, mora biti u pisanoj formi i obrazložena, a Narodna banka Srbije tu odluku dostavlja matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije na osnovu zajedničke odluke iz stava 6. ovog člana donosi rešenje i dostavlja ga članu grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji za koga je Narodna banka Srbije nadležni organ.

Ako je Narodna banka Srbije primila obaveštenje iz stava 5. ovog člana od više nadležnih organa drugih država članica, dostavlja tim nadležnim organima obaveštenje o svim planiranim merama i sarađivaće sa tim organima u donošenju zajedničke odluke o mogućnosti usklađivanja primene mera utvrđenih posebnim propisom koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz čl. 27. i 29. Direktive 2014/59/EU, u dve ili više kreditnih institucija ili investicionih društava iste grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji, sa ciljem lakšeg sprovođenja mera za poboljšanje finansijskog stanja te kreditne institucije ili investicionog društva.

Zajednička odluka iz stava 6. ovog člana donosi se u roku od pet dana od dana kada je Narodna banka Srbije dostavila obaveštenje o svim merama koje namerava da preduzme, mora biti u pisanoj formi i obrazložena, a Narodna banka Srbije dostavlja tu odluku matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji.

U postupku donošenja zajedničke odluke iz st. 6. ili rešenja iz 8. ovog člana Narodna banka Srbije može da traži pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Postupak u slučaju različitih mišljenja nadležnih organa o merama

Član 254.

Ako postoje različita mišljenja u vezi sa donošenjem odluke iz člana 253. stav 6. ovog zakona, a nadležni organ druge države članice u kojoj je sedište zavisnog društva matične kreditne institucije iz EU sa sedištem u Republici Srbiji namerava da preduzme mere predviđene posebnim propisom koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz člana 27. stav 1. tačka a) koje se odnose na tač. 4, 10, 11. i 19. iz odeljka A Aneksa, tačka e) ili tačka g) Direktive 2014/59/EU, Narodna banka Srbije može u roku iz stava 5. ovog člana da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Ako zajednička odluka iz stava 253. stav 6. ovog zakona nije doneta u predviđenom roku, Narodna banka Srbije će samostalno odlučiti o preduzimanju mere prema matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, vodeći računa o stavovima i izdvojenim mišljenjima koje su izneli drugi nadležni organi, kao i o potencijalnom uticaju tih mera na stabilnost finansijskog sistema relevantnih država članica.

Narodna banka Srbije odluku iz stava 2. ovog člana dostavlja matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji.

Izuzetno od člana 253. stav 2. ovog zakona, ako u roku od pet dana od dana kada je Narodna banka Srbije dostavila obaveštenje o planiranim merama iz stava 1. ovog člana, bilo koji nadležni organ druge države članice zatraži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010 i ako Evropski organ za bankarstvo donese odluku u roku od tri dana, Narodna banka Srbije će preduzeti meru za matičnu kreditnu instituciju iz EU sa sedištem u Republici Srbiji u skladu s tom odlukom.

Izuzetno od člana 253. stav 9. ovog zakona i stava 1. ovog člana, ako u roku od pet dana od dana kada je Narodna banka Srbije dostavila obaveštenje o svim merama iz člana 302. stav 9. ovog zakona koje namerava da preduzme, nadležni organ bilo koje druge države članice ili Narodna banka Srbije zatraži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010 i ako je Evropski organ za bankarstvo doneo odluku u roku od tri dana, Narodna banka Srbije će preduzeti meru prema matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji u skladu sa tom odlukom.

Rok od pet dana iz st. 4. i 5. ovog člana smatra se rokom za mirenje u smislu Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Izricanje mera u fazi rane intervencije kada Narodna banka Srbije nije nadležni organ za konsolidaciju

Član 255.

Ako je nadležni organ druge države članice istovremeno i nadležni organ za konsolidaciju, Narodna banka Srbije može na zahtev tog organa dati svoje mišljenje u postupku donošenja odluke o izricanju mera predviđenih posebnim propisom koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz čl. 27. i 29. Direktive 2014/59/EU za matičnu kreditnu instituciju iz EU.

Ako Narodna banka Srbije namerava da naloži meru iz člana 250. stav 1. ovog zakona kreditnoj instituciji sa sedištem u Republici Srbiji, koja je zavisno društvo matične kreditne institucije iz EU, dužna je da o tome obavesti nadležni organ za konsolidaciju i Evropski organ za bankarstvo.

Narodna banka Srbije će, nakon savetovanja sa organom nadležnim za konsolidaciju koje ne može trajati duže od tri dana, i vodeći računa o mišljenju organa nadležnog za konsolidaciju, samostalno doneti odluku iz stava 2. ovog člana i o tome obavestiti nadležni organ za konsolidaciju, ostale nadležne organe uključene u kolegijum supervizora i Evropski organ za bankarstvo.

Ako više nadležnih organa namerava da naloži mere predviđene posebnim propisima koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz čl. 27. ili 29. Direktive 2014/59/EU za dve ili više kreditnih institucija ili investicionih društava iz grupe kreditnih institucija iz EU, Narodna banka Srbije će na zahtev organa nadležnog za konsolidaciju učestvovati u donošenju zajedničke odluke o mogućnosti usklađivanja primene mera koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz čl. 27. i 29. Direktive 2014/59/EU u više kreditnih institucija ili investicionih društava te grupe, uključujući i imenovanje zajedničkog privremenog upravnika.

Zajednička odluka iz stava 4. ovog člana donosi se u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja organa nadležnog za konsolidaciju o nameri nalaganja neke od tih mera za više članova grupe, a Narodna banka Srbije će na osnovu zajedničke odluke doneti rešenje i dostaviti ga članu grupe kreditnih institucija iz EU za kojeg je Narodna banka Srbije nadležni organ.

Narodna banka Srbije može u postupku donošenja zajedničke odluke iz stava 4. ovog člana da traži pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Postupak u slučaju različitih mišljenja nadležnih organa o merama

Član 256.

Ako postoje različita mišljenja u vezi sa donošenjem odluke iz člana 255. stav 3. ovog zakona, koja se odnosi na mere iz člana 250. ovog zakona koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz člana 27 stav 1 tačka a) koje se odnose na tač. 4, 10, 11. i 19. iz odeljka A Aneksa, tačka e) ili tačka g) Direktive 2014/59/EU i ako je nadležni organ za konsolidaciju tražio posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010, a taj organ doneo odluku u roku od tri dana od prijema zahteva za posredovanje, Narodna banka Srbije će doneti odluku u skladu sa tom odlukom.

Ako Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u roku od tri dana od dana prijema zahteva za posredovanje, Narodna banka Srbije će samostalno odlučiti o izricanju mera iz stava 1. ovog člana kreditnoj instituciji za koju je Narodna banka Srbije nadležni organ.

Ako zajednička odluka iz člana 255. stav 4. nije doneta u roku, Narodna banka Srbije će samostalno odlučiti o donošenju mere za kreditnu instituciju sa sedištem u Republici Srbiji koja je zavisno društvo matične kreditne institucije u EU.

Narodna banka Srbije može, po prijemu obaveštenja organa nadležnog za konsolidaciju o nameri nalaganja mera predviđenih posebnim propisom koje svojim sadržajem odgovaraju merama iz člana 27. stav 1 tačka a) koje se odnose na tač. 4, 10, 11 i 19 iz odeljka A Aneksa, tačka e) ili tačka g) Direktive 2014/59/EU matičnoj kreditnoj instituciji iz EU, da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010, ako se ne slaže sa predlogom organa nadležnog za konsolidaciju.

Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010 u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja organa nadležnog za konsolidaciju, ako postoje različita mišljenja u vezi sa donošenjem zajedničke odluke iz člana 255. stav 6.

Rok iz stava 5. ovog člana smatra se rokom za mirenje u smislu Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Ako Evropski organ za bankarstvo donese odluku u roku od tri dana od prijema zahteva za posredovanje, Narodna banka Srbije će doneti odluku u skladu sa tom odlukom, a ako odluka Evropskog organa za bankarstvo nije doneta u tom roku, Narodna banka Srbije će samostalno doneti odluku o izricanju mera kreditnoj instituciji za koju je ona nadležni organ.

Uvođenje privremenog rukovodstva u ogranku kreditne institucije iz treće države

Član 257.

Narodna banka Srbije će doneti rešenje o uvođenju privremenog rukovodstva u ogranku kreditne institucije iz treće države u Republici Srbiji, ako:

1)         je ogranku kreditne institucije iz treće države naloženo sprovođenje mera, a taj ogranak nije počeo da ih sprovodi ili ih nije sproveo u roku određenom za njihovo sprovođenje, zbog čega bi mogla biti ugrožena likvidnost, odnosno solventnost tog ogranka, radi zaštite interesa njegovih poverilaca;

2)         ogranak kreditne institucije iz treće države i pored naloženih mera se nije uskladio sa propisanim pokazateljima adekvatnosti kapitala; ili

3)         je zbog nepravilnosti u poslovanju ugrožena, ili bi mogla biti ugrožena likvidnost ili solventnost tog ogranka, radi zaštite interesa njegovih poverilaca.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako Narodna banka Srbije utvrdi postojanje činjenica koje sa velikom verovatnoćom ukazuju na poboljšanje finansijskog stanja ogranka, Narodna banka Srbije može odložiti donošenje odluke o privremenom rukovodstvu.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana imenuju se članovi privremenog rukovodstva ogranka i utvrđuje obim poslova koje obavlja i/ili kojima upravlja pojedini član privremenog rukovodstva i period na koji se imenuje privremeno rukovodstvo, a koje ne može biti duži od jedne godine računajući od dana donošenja rešenja.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da privremenom rukovodstvu daje naloge za vođenje poslovanja tog ogranka.

Pravne posledice rešenja o privremenom rukovodstvu

Član 258.

Danom dostavljanja ogranku kreditne institucije iz treće države rešenja o privremenom rukovodstvu prestaju sva ovlašćenja lica odgovornih za vođenje poslova tog ogranka.

Primena odredbi ovog zakona na privremeno rukovodstvo

Član 259.

Na privremeno rukovodstvo ogranka kreditne institucije iz treće države shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje privremena uprava u kreditnim institucijama.

Glava X

KONTROLA NA KONSOLIDOVANOJ OSNOVI

Odeljak 1.

Zahtevi na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi

Zahtevi na pojedinačnoj osnovi

Član 260.

Kreditna institucija je dužna da na pojedinačnoj osnovi ispunjava zahteve iz ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, koji se odnose na:

1)         sistem upravljanja;

2)         proces interne procene adekvatnosti kapitala i likvidnosti kreditne institucije;

3)         zaštitne slojeve kapitala;

4)         ulaganje u nepokretnosti i osnovna sredstva;

5)         dostavljanje finansijskih izveštaja i drugih izveštaja za potrebe Narodne banke Srbije;

6)         zahteve za kapitalom;

7)         velike izloženosti;

8)         sekjuritizaciju;

9)         likvidnost;

10)       stepen zaduženosti;

11)       objavljivanje podataka i informacija;

12)       ulaganja u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kreditna institucija koja je uključena u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji, ako u Republici Srbiji ima položaj matične kreditne institucije ili zavisnog društva matične kreditne institucije u Republici Srbiji, matičnog finansijskog holdinga u Republici Srbiji ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga u Republici Srbiji, nije dužna da na pojedinačnoj osnovi ispunjava zahteve iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Obaveza iz stava 1. tačka 2) ovog člana odnosi se i na kreditnu instituciju koja je u skladu sa članom 265. ovog zakona isključena iz grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može:

1)         osloboditi obaveze ispunjavanja, na pojedinačnoj osnovi, zahteva iz stava 1. tač. 3), 4) i 7) ovog člana, kreditnu instituciju koja je zavisno društvo druge kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji i koja je uključena u kontrolu matične kreditne institucije na konsolidovanoj osnovi, ako su u cilju obezbeđenja adekvatne raspodele kapitala između matične i zavisne kreditne institucije, ispunjeni sledeći uslovi:

-           ne postoje tekuće ili predvidive značajne praktične ili pravne prepreke za brzi prenos kapitala ili za otplatu obaveza od strane matične kreditne institucije;

-           matična kreditna institucija ispunjava zahteve Narodne banke Srbije u vezi sa opreznim upravljanjem zavisnom kreditnom institucijom;

-           matična kreditna institucija je, uz saglasnost Narodne banke Srbije, dala izjavu da garantuje za obaveze zavisne kreditne institucije ili su rizici zavisne kreditne institucije zanemarljivi;

-           procedurama procene, merenja i kontrole rizika matične kreditne institucije obuhvaćena je i zavisna kreditna institucija;

-           matična kreditna institucija ima više od 50% glasačkih prava povezanih sa učešćem u kapitalu zavisne kreditne institucije, ili ima pravo da imenuje ili razrešava većinu članova nadzornog odbora ili izvršnog odbora.

2)         u celosti ili delimično, osloboditi obaveze ispunjavanja, na pojedinačnoj osnovi, zahteva iz stava 1. tačka 9) ovog člana, matičnu kreditnu instituciju i sve ili pojedine kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji koje su zavisna društva te kreditne institucije, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

-           matična kreditna institucija na konsolidovanoj osnovi, odnosno zavisna kreditna institucija na potkonsolidovanoj osnovi, ispunjava obaveze propisane stavom 1. tačka 9) ovog člana;

-           matična kreditna institucija na konsolidovanoj osnovi ili zavisna institucija na potkonsolidovanoj osnovi prate i u svakom trenutku imaju uvid u pozicije likvidnosti svih kreditnih institucija u okviru grupe ili podgrupe na koje se odnosi izuzetak iz ove tačke i obezbeđuje zadovoljavajući nivo likvidnosti za sve te kreditne institucije;

-           kreditne institucije su, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije, zaključile ugovore koji omogućavaju slobodno kretanje sredstava između tih kreditnih institucija, u cilju izmirivanja pojedinačnih i zajedničkih obaveza po njihovom dospeću, i

-           ne postoje tekuće ili predvidive značajne praktične ili pravne prepreke za ispunjavanje obaveza iz ugovora iz alineje treće ove tačke.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove primene pojedinih zahteva na pojedinačnoj osnovi, kao i izuzeća od primene tih zahteva.

Zahtevi na konsolidovanoj i potkonsolidovanoj osnovi

Član 261.

Matična kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji koja je matično društvo u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji dužna je da za tu grupu ispunjava na konsolidovanoj osnovi zahteve koji se odnose na:

1)         sistem upravljanja, uključujući i politiku primanja;

2)         proces interne procene adekvatnosti kapitala i likvidnosti kreditne;

3)         zaštitne slojeve kapitala;

4)         ulaganje u nepokretnosti i osnovna sredstva;

5)         dostavljanje finansijskih izveštaja i drugih izveštaja za potrebe Narodne banke Srbije;

6)         zahteve za kapitalom;

7)         velike izloženosti;

8)         sekjuritizaciju;

9)         likvidnost;

10)       stepen zaduženosti;

11)       objavljivanje podataka i informacija;

12)       ulaganja u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru.

Ispunjavanjem zahteva na konsolidovanoj osnovi iz stava 1. ovog člana smatra se ispunjavanje zahteva na osnovu konsolidovanog položaja kreditne institucije, pod kojim se podrazumeva položaj koji nastaje kao rezultat primene zahteva iz ovog zakona koje se odnose na kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a koji se odnose na jednu kreditnu instituciju kao da ta institucija sa jednim ili više drugih subjekata čini jedinstvenu instituciju.

Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na matičnu kreditnu instituciju iz Evropske unije sa sedištem u Republici Srbiji.

Matična kreditna institucija dužna je da za svoju grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji na potkonsolidovanoj osnovi ispunjava zahteve koje se odnose na:

1)         sistem upravljanja;

2)         zaštitne slojeve kapitala.

Ispunjavanjem zahteva na potkonsolidovanoj osnovi iz stava 4. ovog člana smatra se ispunjavanje zahteva na osnovu potkonsolidovanog položaja, pod kojim se podrazumeva konsolidovani položaj matične kreditne institucije, finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga, isključujući podgrupu subjekata, ili konsolidovani položaj matične kreditne institucije, finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji nije krajnja matična institucija, finansijski holding ili mešoviti finansijski holding.

Ako je kreditna institucija zavisno društvo finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji, a ta kreditna institucija ili matični finansijski holding ili mešoviti finansijski holding, imaju položaj matičnog društva ili imaju značajno učešće u drugoj kreditnoj instituciji, finansijskoj instituciji ili društvu za upravljanje UCITS fondom, ta kreditna institucija je dužna da na potkonsolidovanoj osnovi, ispunjava zahteve iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Matična kreditna institucija u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji i matični finansijski holding i matični mešoviti finansijski holding iz člana 264. ovog zakona, kao i njihova zavisna društva u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji dužni su da obezbede sprovođenje zahteva iz stava 4. ovog člana u okviru grupe kreditnih institucija, a posebno onih zavisnih društava na koja se ovaj zakon ne primenjuje, u cilju prikupljanja svih podataka i informacija relevantnih za kontrolu, pri čemu su zavisna društva koja ne podležu ovom zakonu dužna da ispunjavaju zahteve specifične za sektor kojem pripadaju na pojedinačnoj osnovi.

Matična kreditna institucija u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji i matični finansijski holding i matični mešoviti finansijski holding iz člana 264. ovog zakona, kao i njihova zavisna društva u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji, dužni su da:

1)         na konsolidovanoj ili potkonsolidovanoj osnovi ispunjavaju obaveze o sistemu upravljanja iz člana 163. ovog zakona, kao i obaveze iz propisa kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditne institucije (adekvatnost kapitala koja se odnosi na izloženosti po osnovu prenetog kreditnog rizika na nivou grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji), sa ciljem da se obezbedi da organizaciona struktura, procedure i sistemi u okviru grupe kreditnih institucija budu usklađeni i primenjeni i da omogućavaju nesmetano prikupljanje svih podataka i informacija za potrebe kontrole;

2)         obezbede da organizaciona struktura, procedure i sistemi iz tačke 1) ovog stava budu uspostavljeni u njihovim zavisnim društvima u trećim državama, i to na način da ta zavisna društva mogu nesmetano prikupljati sve podatke i informacije za potrebe kontrole.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, matična kreditna institucija u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji i matični finansijski holding i matični mešoviti finansijski holding iz člana 264. ovog zakona, kao i njihova zavisna društva u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji nisu dužni da ispunjavaju obaveze propisane ovim zakonom koje se odnose na sistem upravljanja, upravljanje rizicima, politike primanja, sistem unutrašnjih kontrola i plan oporavka u delu koji se odnosi na zavisna društva u trećim državama, ako mogu da dokažu Narodnoj banci Srbije da bi ispunjavanje tih zahteva bilo u suprotnosti sa propisima treće države u kojoj je zavisno društvo osnovano.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove primene pojedinih zahteva na konsolidovanoj i potkonsolidovanoj osnovi, izuzimanja od primene tih zahteva, kao i način utvrđivanja i dostavljanja Narodnoj banci Srbije podataka koji se odnose na primenu pojedinih zahteva iz stava 1. ovog člana.

Politike primanja na konsolidovanoj osnovi

Član 262.

Izuzetno od člana 261. ovog zakona, zahtevi iz člana 179. i člana 129. do 131. ovog zakona ne primenjuju se na:

1)         zavisno društvo u Republici Srbiji koji podleže posebnim zahtevima u vezi sa primanjima utvrđenim posebnim propisima;

2)         zavisno društvo u trećoj državi za koje bi važili posebni uslovi u vezi sa primanjima u skladu sa posebnim propisima da su osnovani u Republici Srbiji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zahtevi iz člana 179. i člana 129. do 131. ovog zakona primenjuju se pojedinačno na zaposlene u zavisnim društvima na koja se ne primenjuju odredbe ovog zakona, ako:

1)         zavisno društvo je društvo za upravljanje imovinom,

2)         zavisno društvo je privredno društvo koje pruža sledeće investicione usluge i aktivnosti:

-           izvršavanje naloga za račun klijenata;

-           trgovanje za sopstveni račun;

-           upravljanje portfoliom;

-           pokroviteljstvo u vezi sa finansijskim instrumentima, odnosno sprovođenje postupka ponude finansijskih instrumenata sa obavezom otkupa;

-           sprovođenje postupka ponude finansijskih instrumenata bez obaveze otkupa; i

3)         zaposleni u zavisnim društvima su ovlašćeni za obavljanje profesionalnih aktivnosti koje imaju direktan materijalni uticaj na rizični profil ili poslovanje institucija u okviru grupe.

Odeljak 2.

Sprovođenje kontrole na konsolidovanoj osnovi

Nadležnost Narodne banke Srbije za kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 263.

Narodna banka Srbije vrši kontrolu grupe kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji na konsolidovanoj osnovi.

Na vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje kontrola kreditnih institucija na pojedinačnoj osnovi.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je Evropska centralna banka nadležna za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije može učestvovati u kontroli na konsolidovanoj osnovi, odnosno na kolegijumu supervizora kao posmatrač, pri čemu Narodna banka Srbije postupa u skladu sa uputstvom Evropske centralne banke.

Narodna banka Srbije u skladu sa članom 261. ovog zakona vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, i nad:

1)         finansijskim holdingom ili mešovitim finansijskim holdingom koji je dobio saglasnost u skladu sa članom 87. stav 1. ovog zakona;

2)         kreditnom institucijom, finansijskim holdingom ili mešovitim finansijskim holdingom koje je određeno kao odgovorno za usklađenost grupe sa regulatornim zahtevima na konsolidovanoj osnovi, u skladu sa članom 86. stav 6. tačka 3) ovog zakona, a koje je zavisno društvo matičnog finansijskog holdinga iz EU, matičnog mešovitog finansijskog holdinga iz EU, matičnog finansijskog holdinga u državi članici ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga u državi članici, kada relevantno matično društvo podleže izuzeću od obaveze pribavljanja saglasnosti u skladu sa članom 86. st. 6. ovog zakona; i

3)         finansijskim holdingom, mešovitim finansijskim holdingom ili institucijama na koje se primenjuje član 89. stav 3. tačka 3) ovog zakona.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način vršenja kontrole na konsolidovanoj osnovi.

Predmet kontrole

 Član 264.

Predmet kontrole na konsolidovanoj osnovi je grupa kreditnih institucija u Republici Srbiji koju čine kreditne institucije, investiciona društva i finansijske institucije sa sedištem u Republici Srbiji ili u drugoj državi, u okviru koje najmanje jedna institucija ima položaj:

1)         kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji, koja je matično društvo članovima grupe iz Republike Srbije i/ili trećih zemalja;

2)         matične kreditne institucije iz EU sa sedištem u Republici Srbiji;

3)         matičnog finansijskog holdinga u Republici Srbiji koji ima kao zavisno društvo najmanje jednu kreditnu instituciju kojoj je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad, a ostali članovi grupe imaju sedište u Republici Srbiji i/ili trećoj državi;

4)         matičnog finansijskog holdinga iz EU sa sedištem u Republici Srbiji koji ima kao zavisno društvo najmanje jednu kreditnu instituciju kojoj je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad;

5)         matičnog mešovitog finansijskog holdinga u Republici Srbiji koji ima kao zavisno društvo najmanje jednu kreditnu instituciju kojoj je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad, a ostali članovi grupe imaju sedište u Republici Srbiji i/ili trećoj državi;

6)         matičnog mešovitog finansijskog holdinga iz EU sa sedištem u Republici Srbiji koji ima kao zavisno društvo najmanje jednu kreditnu instituciju kojoj je Narodna banka Srbije izdala dozvolu za rad;

7)         kreditne institucije koja je dobila dozvolu za rad od Narodne banke Srbije, a koja je sa drugom kreditnom institucijom, investicionim društvom ili finansijskom institucijom povezana zajedničkim upravljanjem na način iz člana 3. tačka 65) podtačke 1) i 3) ovog zakona;

8)         matičnog investicionog društva u Republici Srbiji ili matičnog investicionog društva iz EU sa sedištem u Republici Srbiji čije je najmanje jedno zavisno društvo kreditna institucija u Republici Srbiji, ili ako ima više zavisnih kreditnih institucija, a kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima najveću bilansnu sumu.

Narodna banka Srbije može da rešenjem odredi da u pojedinim slučajevima grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji čine i kreditne institucije, investiciona društva i finansijske institucije povezane na način iz člana 3. tačka 17) podtačka 2) ovog zakona.

Grupa kreditnih institucija u Republici Srbiji postoji i ako su:

1)         istom matičnom finansijskom holdingu u Republici Srbiji ili matičnom mešovitom finansijskom holdingu u Republici Srbiji, pored kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji, zavisna društva i kreditne institucije iz trećih zemalja;

2)         istom matičnom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji ili matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, pored kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji, zavisna društva i kreditne institucije iz trećih zemalja.

Ako su dve ili više institucija iz drugih država članica zavisna društva istog matičnog finansijskog holdinga u Republici Srbiji, matičnog mešovitog finansijskog holdinga u Republici Srbiji, matičnog finansijskog holdinga iz EU sa sedištem u Republici Srbiji ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, grupa kreditnih institucija u Republici Srbiji postoji ako taj matični holding kao zavisno društvo ima:

1)         samo jednu kreditnu instituciju koja je dobila dozvolu za rad od Narodne banke Srbije, ili

2)         više kreditnih institucija, od kojih jedna kreditna institucija koja je dobila dozvolu za rad od Narodne banke Srbije ima najveću bilansnu sumu.

Grupa kreditnih institucija u Republici Srbiji postoji i ako su istom matičnom finansijskom holdingu iz EU ili istom matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u drugoj državi članici zavisne jedna ili više kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno ako su istom matičnom finansijskom holdingu iz EU ili istom matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u drugoj državi članici, osim kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji, zavisne i kreditne institucije iz drugih država članica, pod uslovom da:

1)         nijedna od zavisnih kreditnih institucija nije dobila dozvolu za rad u državi članici u kojoj je sedište tog finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga,

2)         nijedna od zavisnih kreditnih institucija nije zavisno društvo istom matičnom finansijskom holdingu iz EU ili u istom matičnom mešovitom finansijskom holdingu, i

3)         kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima najveću bilansnu sumu u odnosu na kreditne institucije u drugim državama članicama.

Isključivanje iz konsolidacije

Član 265.

Narodna banka Srbije može da, na zahtev matične kreditne institucije u Republici Srbiji, za potrebe kontrole na konsolidovanoj osnovi, iz grupe kreditnih institucija isključi instituciju ili finansijsku instituciju koje je zavisno društvo ili društvo u kojem ta kreditna institucija ima značajno učešće ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         bilansna suma tog člana grupe je manja od 1% bilansne sume matičnog člana grupe, ali ne veća od 10.000.000 eura;

2)         uključivanje tog člana u konsolidaciju je od zanemarljivog uticaja, uzimajući u obzir ciljeve kontrole na konsolidovanoj osnovi;

3)         uključivanje tog člana u konsolidaciju ne bi bilo prikladno ili bi navodilo na pogrešne zaključke, uzimajući u obzir ciljeve kontrole kreditnih institucija, ili

4)         član grupe kreditnih institucija ima sedište u trećoj državi u kojoj postoje pravne prepreke za dostavljanje potrebnih podataka i informacija matičnoj kreditnoj instituciji.

Ako više zavisnih društava matične kreditne institucije ispunjava uslov iz stava 1. tač. 1) ili 2) ovog člana, Narodna banka Srbije može da naloži uključivanje tih članova grupe kreditnih institucija u konsolidaciju ako zajedno imaju uticaj na ostvarivanje ciljeva kontrole na konsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove za isključenje iz konsolidacije, odnosno za uključenje u konsolidaciju u skladu sa odredbama ovog člana.

Konsolidacija u drugim slučajevima

Član 266.

Narodna banka Srbije može da naloži kreditnoj instituciji koja je matično društvo pravnim licima koja nisu institucija ili finansijska institucija, odnosno kreditnoj instituciji koja je sa tim licima povezana na način iz člana 3. tačka 65) ovog zakona, da u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji uključi i ta lica i da u skladu sa ovim zakonom sprovede konsolidaciju svih članova grupe, nezavisno od njihove delatnosti, ako je to potrebno radi potpunog i objektivnog prikazivanja finansijskog stanja i rezultata poslovanja kreditne institucije.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije određuje način sprovođenja konsolidacije.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da blagovremeno dostavljaju kreditnoj instituciji sve podatke potrebne za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Konsolidovani finansijski izveštaji grupe kreditnih institucija

Član 267.

Konsolidovane finansijske izveštaje za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji sa matičnom kreditnom institucijom sačinjava matična kreditna institucija i dostavlja ih Narodnoj banci Srbije.

Konsolidovane finansijske izveštaje za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji sa matičnim finansijskim holdingom ili mešovitim holdingom sačinjava kreditna institucija koja je pod kontrolom tog holdinga, a koja ima sedište u Republici Srbiji i dostavlja ih Narodnoj banci Srbije.

Članovi grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji dužni su da obvezniku izveštavanja na konsolidovanoj osnovi dostavljaju sve podatke neophodne za sprovođenje konsolidacije.

Za obaveze u vezi s dostavljanjem konsolidovanih finansijskih izveštaja za grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji odgovara matična kreditna institucija, odnosno kreditna institucija koja je pod kontrolom holdinga iz stav 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može od bilo kog člana grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji zahtevati da joj, osim pojedinačnih finansijskih izveštaja, dostavi i druge izveštaje i podatke.

Narodna banka Srbije propisuje obim i učestalost podnošenja izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i sadržaj tih izveštaja.

Narodna banka Srbije može naložiti kreditnoj instituciji koja je član grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji da izvrši konsolidaciju pojedinačnih stavki finansijskih izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana, poslova ili grupa poslova u okviru te grupe kreditnih institucija ako je to neophodno za potpuno i objektivno utvrđivanje finansijskog stanja i poslovnih rezultata grupe kreditnih institucija ili kreditne institucije koja je član te grupe.

Transparentnost strukture grupe kreditnih institucija

Član 268.

Struktura grupe kreditnih institucija mora biti transparentna u meri koja Narodnoj banci Srbije omogućava da utvrdi:

1)         najviše matično društvo grupe kreditnih institucija i lica koja imaju kontrolno ili znatno učešće u tom društvu;

2)         mesto i vrste poslovnih aktivnosti koje se obavljaju u okviru grupe kreditnih institucija;

3)         finansijsko stanje i rezultate poslovanja grupe kreditnih institucija i njenih članova;

4)         vrste i nivoe rizika kojima su grupa kreditnih institucija i njeni članovi izloženi;

5)         način na koji se upravljanje rizicima organizuje i sprovodi na nivou grupe kreditnih institucija;

6)         poslovne, finansijske i druge odnose između članova grupe kreditnih institucija.

Struktura grupe kreditnih institucija mora biti takva da omogućava adekvatnu unutrašnju i spoljnu reviziju, kao i nesmetano vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije.

Preuzimanje i prenos nadležnosti za kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 269.

Narodna banka Srbije može da, u slučajevima iz člana 264 st. 3. do 5. ovog zakona, uzimajući u obzir relativnu važnost aktivnosti pojedinih članova grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji i drugim državama članicama, a u dogovoru sa nadležnim organima tih država članica:

1)         preuzme nadležnost za kontrolu na konsolidovanoj osnovi od nadležnog organa druge države članice u kojoj je sedište druge kreditne institucije koja je član grupe, ili

2)         prenese nadležnost za kontrolu na konsolidovanoj osnovi na nadležni organ države članice u kojoj je sedište druge kreditne institucije koja je član grupe.

Pre donošenja odluke o prenosu nadležnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodna banka Srbije će matičnoj kreditnoj instituciji iz EU, matičnom finansijskom holdingu iz EU, matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU ili kreditnoj instituciji sa najvećom bilansnom sumom, pružiti mogućnost izjašnjenja povodom te odluke.

Uključivanje holdinga u kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 270.

Zavisni članovi grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji, kao i matični mešoviti finansijski holdinzi i matični finansijski holdinzi iz člana 264. ovog zakona dužni su da matičnoj kreditnoj instituciji u Republici Srbiji, kao i matičnom finansijskom holdingu u Republici Srbiji, matičnom mešovitom finansijskom holdingu u Republici Srbiji u skladu sa saglasnošću iz člana 87. ovog zakona, odnosno kreditnoj instituciji iz člana 261. stav 2. ovog zakona:

1)         dostavljaju podatke potrebne za konsolidaciju;

2)         obezbede sprovođenje odgovarajućih postupaka unutrašnjih kontrola za proveru ispravnosti tih podataka i informacija, i

3)         dostavljaju podatke koji su od značaja za utvrđivanje obuhvata konsolidacije.

Matična kreditna institucija u Republici Srbiji, matični finansijski holding u Republici Srbiji, matični mešoviti finansijski holding u Republici Srbiji u skladu sa saglasnošću iz člana 87. ovog zakona, kreditna institucija iz člana 261. stav 2 ovog zakona dužni su da obezbede da im zavisna društva koja su članovi grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji, matični mešoviti finansijski holding i matični finansijski holding, dostavljaju podatke potrebne za konsolidaciju.

Ako matični mešoviti finansijski holding ili matični finansijski holding iz stava 2. ovog člana ne dostave podatke potrebne za konsolidaciju, kreditna institucija je dužna da o tome odmah obavesti Narodnu banku Srbije.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da Narodnoj banci Srbije, kao nadležnom organu za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, omoguće vršenje kontrole radi provere informacija iz st. 1. i 2. ovog člana.

Matično društvo kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji koja je isključena iz kontrole na konsolidovanoj osnovi matičnog društva dužno je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi informacije potrebne za kontrolu te kreditne institucije.

Investiciono društvo, finansijska institucija, koje je zavisno društvo matične kreditne institucije u Republici Srbiji ili mešovitog finansijskog holdinga ili finansijskog holdinga iz člana 264. ovog zakona, a koje nije uključeno u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, dužno je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi informacije potrebne za kontrolu pojedinačnih kreditnih institucija u grupi kreditnih institucija u Republici Srbiji i omogući vršenje neposredne kontrole poslovanja radi provere dostavljenih informacija.

Ako lice iz stava 6. ovog člana ima sedište u državi članici EU, kontrola poslovanja tog lica vrši se u skladu sa članom 286. ovog zakona.

Ako se na mešoviti finansijski holding primenjuju odredbe koje su istovetne odredbama ovog zakona ili zakona kojim se uređuje oblast osiguranja, naročito u pogledu kontrole zasnovane na proceni rizika, Narodna banka Srbije, u slučaju kada je nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, može uz saglasnost organa za nadzor grupe u sektoru osiguranja, na taj mešoviti finansijski holding primeniti samo odredbe propisa koji se odnose na najvažniji finansijski sektor u skladu sa zakonom kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata.

Zavisni članovi grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana, uključujući i podatke o sprovedenim postupcima unutrašnjih kontrola, dostavljaju, odnosno obezbede i matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, kao i matičnom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, matičnom mešovitom finansijskom holdingu iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, na način propisan u stavu 1. ovog člana.

Dodatne aktivnosti u vezi sa kontrolom na konsolidovanoj osnovi

Član 271.

Narodna banka Srbije kao nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi preduzima i sledeće aktivnosti:

1)         koordinira, prikuplja i obezbeđuje razmenu relevantnih i značajnih informacija između nadležnih organa iz drugih država koji su uključeni u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, u okviru redovnog poslovanja i u vanrednim situacijama;

2)         planira i koordinira supervizorske aktivnosti u okviru redovnih aktivnosti, a u saradnji sa drugim nadležnim organima iz drugih država, naročito u vezi sa aktivnostima kontrole na konsolidovanoj osnovi;

3)         u saradnji sa nadležnim organima iz drugih država i, ako je potrebno, u saradnji sa centralnim bankama ESCB-a, planira i koordinira vršenje kontrole tokom pripreme za vanredne situacije i tokom vanrednih situacija, uključujući nepovoljna kretanja u kreditnim institucijama u državama članicama ili na finansijskim tržištima, primenjujući, ako je moguće, uspostavljene sisteme komunikacije za upravljanje krizom.

Planiranje i koordinacija kontrole iz stava 1. tačka 3) ovog člana uključuje značajnije mere iz člana 280. stav 6. tačka 4) ovog zakona, pripremanje zajedničkih ocena stanja, sprovođenje planova za vanredne situacije i obaveštavanje javnosti.

Kada je Narodna banka Srbije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a nadležni organi koji su uključeni u kontrolu na konsolidovanoj osnovi ne sarađuju sa Narodnom bankom Srbije na način kojim se obezbeđuje ispunjavanje obaveza iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Kada Narodna banka Srbije nije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a organ koji je nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi ne ispunjava obaveze ekvivalentne obavezama iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Metode konsolidacije

Član 272.

Kredine institucije koje su dužne da ispunjavaju zahteve iz člana 261. stav 1 ovog zakona na osnovu svog konsolidovanog položaja, dužne su da primenom odgovarajućih metoda konsolidacije sprovode konsolidaciju svih kreditnih institucija i finansijskih institucija koje su njihova zavisna društva ili, ako je potrebno, zavisnih društava istog matičnog finansijskog holdinga ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga.

Narodna banka Srbije propisuje metode konsolidacije koje se primenjuju pri konsolidaciji zavisnih društava iz stava 1. ovog člana i izveštaje koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije za potrebe kontrole na konsolidovanoj osnovi.

Kolegijum supervizora

Član 273.

Ako član grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji ima sedište u drugoj državi članici, Narodna banka Srbije je dužna da, kao nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, obrazuje kolegijum supervizora za izvršavanje obaveza iz člana 271, čl. 275. do 277. i člana 278. st. 1. i 2. ovog zakona.

Kolegijum supervizora obezbeđuje okvir u kojem Narodna banka Srbije zajedno sa Evropskim organom za bankarstvo i drugim nadležnim organima:

1)         međusobno razmenjuju informacije, pri čemu se razmena informacija sa Evropskim organom za bankarstvo vrši u skladu sa članom 21. Uredbe (EU) br. 1093/2010;

2)         dogovaraju podelu radnih zadataka i dobrovoljni prenos odgovornosti, gde je to potrebno;

3)         utvrđuju planove kontrole na osnovu procene rizika poslovanja grupe kreditnih institucija;

4)         obavljaju poslove iz člana 271. stav 1. tačka 3) ovog zakona, vodeći računa o aktivnostima radnih tela obrazovanih za tu oblast;

5)         rade na jačanju efikasnosti kontrole otklanjanjem mogućih višestrukih identičnih supervizorskih zahteva, naročito u vezi sa pribavljanjem informacija iz člana 278. ovog zakona i člana 280. stav 6. ovog zakona; i

6)         dosledno primenjuju prudencijalne zahteve u skladu sa posebnim propisima kojima se prenosi Direktiva 2013/36 EU i Uredba (EU) br. 575/2013, na sve članove grupe kreditnih institucija, vodeći računa o nacionalnim propisima drugih država članica u delu iskorišćenih opcija i nacionalnih diskrecija u skladu sa propisima Evropske unije kojima se uređuje poslovanje kreditnih institucija iz država članica.

Narodna banka Srbije blisko sarađuje sa ostalim nadležnim organima, članovima kolegijuma supervizora i Evropskim organom za bankarstvo, uzimajući u obzir ovlašćenja tih organa.

Obrazovanje i rad kolegijuma supervizora ne utiču na ovlašćenja Narodne banke Srbije propisana ovim zakonom.

Razmena informacija u okviru kolegijuma supervizora koji je osnovala Narodna banka Srbije na osnovu stava 1. ovog člana ne predstavlja povredu obaveze čuvanja tajnosti podataka u skladu sa članom 299. ovog zakona.

Kada u trećoj državi postoji član grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji ili član te grupe ima ogranak u trećoj državi, Narodna banka Srbije može da, uzimajući u obzir odredbe ovog zakona kojima se uređuje tajnost podataka i uporedivost zakonodavstava, obezbedi saradnju i koordinira aktivnosti sa nadležnim organima treće države.

U slučaju iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije može da obrazuje kolegijum supervizora.

Ako sva zavisna društva matične institucije iz EU, matičnog finansijskog holdinga iz EU ili matičnog mešovitog finansijskog holdinga iz EU imaju sedišta u trećim državama i ako nadležni organi trećih država podležu zahtevima za čuvanje tajnosti podataka koji su istovetni zahtevima iz ovog zakona i, ako je to primenljivo, zakona kojim se uređuje tržište kapitala, Narodna banka Srbije je dužna da, kao nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, osnuje kolegijum supervizora za izvršavanje obaveza iz člana 271. stav 1, člana 278. st. 1. i 2. i člana 279. st. 1. i 2. ovog zakona.

Narodna banka Srbije je dužna da, kao nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a nakon savetovanja sa relevantnim nadležnim organima, utvrdi obrazovanje i rad kolegijuma supervizora iz ovog člana pisanim sporazumom iz člana 279. ovog zakona.

Rad kolegijuma supervizora

Član 274.

Kada je nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije može da u rad kolegijuma uključi:

1)         nadležne organe iz Republike Srbije ili država članica Evropske unije u kojima je sedište članova grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji;

2)         nadležne organe iz država članica Evropske unije u kojima kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima značajne ogranke;

3)         nadležne organe iz država članica u kojim se nalazi sedište finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je dobio saglasnost u skladu sa ovim zakonom;

4)         centralne banke iz drugih država članica, ako je potrebno, i

5)         nadležne organe iz trećih država, kada je svrsishodno i ako je prema mišljenju svih nadležnih organa koji su članovi kolegijuma, obezbeđenaispunjenost obaveze čuvanja tajnosti podataka koja je istovetna obavezi čuvanja tajnih podataka iz člana 302. ovog zakona.

Kada je nadležni organ za konsolidaciju, Narodna banka Srbije predsedava sastancima kolegijuma supervizora, odlučuje koji nadležni organi učestvuju u radu na sastancima, odnosno u pojedinim aktivnostima kolegijuma i obezbeđuje da svi članovi kolegijuma budu potpuno i blagovremeno obavešteni o:

1)         mestu i vremenu održavanja sastanaka, dnevnom redu i aktivnostima koje biti predmet razmatranja na sastanku, i

2)         aktivnostima koje su preduzete na tim sastancima ili o sprovedenim merama.

Kada je Narodna banka Srbije nadležni organ za konsolidaciju, pri odlučivanju vodi računa o značaju planiranih supervizorskih aktivnosti za članove kolegijuma, a naročito o potencijalnom uticaju tih aktivnosti na stabilnost njihovog finansijskog sistema u skladu sa članom 295. stav 2. ovog zakona, kao i o obavezama iz člana 297. st. 5. i 6. ovog zakona.

Kada je nadležni organ za konsolidaciju, Narodna banka Srbije, u skladu sa odredbama ovog zakona i, ako je primenljivo, zakona kojim se uređuje tržište kapitala, koje se odnose na obavezu čuvanja tajnosti podataka, izveštava Evropski organ za bankarstvo o radu kolegijuma supervizora u redovnim i vanrednim situacijama i dostavlja tom organu sve informacije koje su posebno značajne za usklađivanje supervizorske prakse.

U slučaju neslaganja između nadležnih organa o funkcionisanju kolegijuma supervizora, Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Zajedničke odluke o specifičnim zahtevima kada je Narodna banka Srbije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 275.

Kada je nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organima drugih država članica u kojima se nalazi sedište drugih društava koja su uključena u grupu kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji, radi donošenja zajedničkih odluka:

1)         na osnovu supervizorske procene i procene adekvatnosti uspostavljenog procesa interne procene adekvatnosti kapitala, u cilju utvrđivanja adekvatnog nivoa konsolidovanog kapitala grupe kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji koji odgovara njenom finansijskom stanju i rizičnom profilu, kao i o meri određivanja dodatnog zahteva za kapitalom iznad minimalno propisanog kapitala iz člana 239. stav 2. tačka 3) ovog zakona svakom pojedinačnom članu grupe i na konsolidovanoj osnovi,

2)         o izricanju mera za rešavanje svih značajnih pitanja i nalaza koji se odnose na kontrolu likvidnosti, uključujući adekvatnost organizacije i upravljanje rizikom likvidnosti u skladu sa članom 113. ovog zakona, kao i o određivanju posebnih zahteva za likvidnost iz člana 246. ovog zakona, i

3)         o određivanju smernica za dodatnim kapitalom, iz člana 249. ovog zakona.

Zajednička odluka iz stava 1. ovog člana donosi se:

1)         u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja izveštaja o izvršenoj supervizorskoj proceni Narodne banke Srbije nadležnim organima drugih država članica u kojima je sedište drugih društava koja su uključena u grupu kreditnih institucija u Republici Srbiji koji sadrži procenu rizičnosti poslovanja grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji kao i potrebu određivanja dodatnog zahteva za kapitalom u skladu sa čl. 247. i 248. ovog zakona,

2)         u slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja izveštaja o izvršenoj supervizorskoj proceni Narodne banke Srbije nadležnim organima iz tačke 1) ovog stava koji sadrži procenu profila rizika likvidnosti grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji i potrebu određivanja posebnih zahteva za likvidnost u skladu sa čl. 113. i 246. ovog zakona,

3)         u slučaju iz stava 1. tačka 3) ovog člana, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja izveštaja o izvršenoj supervizorskoj proceni Narodne banke Srbije drugim nadležnim organima iz tačke 1. ovog stava koji sadrži procenu rizičnosti poslovanja grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji i potrebi određivanja smernica za dodatnim kapitalom u skladu sa članom 249. ovog zakona.

Zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana uzimaju u obzir i procenu relevantnih nadležnih organa drugih država članica o rizičnosti poslovanja članova grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji koji su u njihovoj nadležnosti.

Odluke iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana moraju biti u pisanoj formi i obrazložene, a Narodna banka Srbije ove odluke dostavlja matičnoj kreditnoj instituciji u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji.

Postupak u slučaju različitih mišljenja članova kolegijuma supervizora u vezi sa donošenjem zajedničke odluke iz člana 275. ovog zakona

Član 276.

Ako postoje različita mišljenja u vezi sa donošenjem zajedničke odluke iz člana 275. stav 1 ovog zakona, Narodna banka Srbije je dužna da na zahtev nadležnog organa druge države članice traži mišljenje Evropskog organa za bankarstvo, a takvo mišljenje može tražiti i samoinicijativno.

Ako u rokovima iz člana 275. stav 2 ovog zakona zajednička odluka nije doneta, Narodna banka Srbije će, uzimajući u obzir procene rizičnosti poslovanja pojedinih članova grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji koje su izvršili relevantni nadležni organi, samostalno doneti odluke o primeni čl. 99, 113, 200, 239. stav 2. tačka 3), 246. i 249. ovog zakona na konsolidovanoj osnovi, za članove grupe za koje je Narodna banka Srbije nadležni organ.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako u roku od četiri meseca od dana podnošenja izveštaja iz člana 275. stav 2 ovog zakona, a pre donošenja zajedničke odluke, Narodna banka Srbije ili nadležni organ druge države članice traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo, Narodna banka Srbije će odložiti donošenje te odluke, a ako Evropski organ za bankarstvo donese odluku u roku od mesec dana od prijema zahteva za posredovanje, Narodna banka Srbije će doneti odluku u skladu sa tom odlukom.

Rok od četiri meseca iz stava 3. ovog člana smatra se rokom za mirenje u smislu Uredbe (EU) br. 1093/2010 i predmet se ne upućuje Evropskom organu za bankarstvo nakon isteka tog roka ili nakon donošenja zajedničke odluke.

U slučaju iz stava 2. ovog člana odluke svih nadležnih organa za pojedine članove grupe se objedinjuju u jedinstveni dokument koji sadrži obrazloženje svake odluke pojedinačno, a u vezi sa procenom rizičnosti poslovanja svakog pojedinačnog člana grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji, kao i stavove i izdvojena mišljenja data tokom trajanja rokova iz člana 275. stav 2. ovog zakona i taj dokument Narodna banka Srbije dostavlja svim nadležnim organima iz stava 1. ovog člana i matičnoj kreditnoj instituciji iz EU sa sedištem u Republici Srbiji.

 

U slučaju iz stava 1. ovog člana pojedini nadležni organi uzimaju u obzir mišljenje Evropskog organa za bankarstvo i obrazlažu svako značajno odstupanje od tog mišljenja.

Narodna banka Srbije na osnovu odluka iz člana 275. stav 1. ovog zakona, ili odluka iz st. 2 ili 3. ovog člana donosi rešenje i dostavlja ga članu grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji za koga je Narodna banka Srbije nadležni organ.

Narodna banka Srbije preispituje odluke iz stava 7. ovog člana najmanje jednom godišnje.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, preispitivanje odluka iz člana 275. stav 1. ovog zakona se sprovodi na bilateralnoj osnovi ako je nadležni organ druge države članice podneo Narodnoj banci Srbije u pisanoj formi, zahtev za ažuriranje te odluke, sa obrazloženjem.

Zajedničke odluke u slučaju kada Narodna banka Srbije nije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 277.

Ako je nadležni organ druge države članice istovremeno i nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije će na zahtev tog organa učestvovati u postupku donošenja zajedničke odluke:

1)         na osnovu supervizorske procene i procene adekvatnosti uspostavljenog procesa interne procene adekvatnosti kapitala, u cilju utvrđivanja adekvatnog nivoa konsolidovanog kapitala grupe kreditnih institucija sa sedištem u Republici Srbiji koji odgovara njenom finansijskom stanju i rizičnom profilu, kao i potrebu određivanja dodatnog zahteva za kapitalom iz člana 239. stav 2. tačka 3) ovog zakona svakom pojedinačnom članu grupe i na konsolidovanoj osnovi,

2)         o izricanju mera za rešavanje svih značajnih pitanja i nalaza koji se odnose na kontrolu likvidnosti, uključujući adekvatnost organizacije i upravljanja rizikom likvidnosti u skladu sa članom 113. ovog zakona kao i o određivanju posebnih zahteva za likvidnost pojedinom članu grupe iz člana 246. ovog zakona,

3)         o određivanju smernica za dodatnim kapitalom iz člana 249. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, na osnovu sprovedene supervizorske procene i procene adekvatnosti uspostavljenog procesa interne procene adekvatnosti kapitala člana relevantne grupe kreditnih institucija za koga je Narodna banka Srbije nadležni organ, sačinjava izveštaj o:

1)         proceni rizičnosti poslovanja člana grupe i potrebi izricanja mere povećanja iznosa kapitala iznad minimalno propisanog nivoa u skladu sa čl. 247. i 248. ovog zakona,

2)         proceni profila rizika likvidnosti člana grupe i potrebi izricanja mera u skladu sa članom 239. ovog zakona i posebnog zahteva za likvidnost u skladu sa članom 246. ovog zakona, i

3)         proceni rizičnosti poslovanja člana grupe i potrebi određivanja smernica za dodatnim kapitalom iz člana 249. ovog zakona.

Ako je zajednička odluka iz stava 1. ovog člana doneta, Narodna banka Srbije na osnovu te odluke donosi rešenje i dostavlja ga članu grupe kreditnih institucija za koju je Narodna banka Srbije nadležni organ.

Ako postoje različita mišljenja u vezi sa donošenjem zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može podneti zahtev organu nadležnom za kontrolu na konsolidovanoj osnovi da zatraži mišljenje Evropskog organa za bankarstvo.

Kada Evropski organ za bankarstvo, na zahtev organa nadležnog za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, dâ mišljenje u vezi sa donošenjem odluke iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije je dužna da to mišljenje uzme u obzir pri donošenju odluke iz stava 6. ovog člana, kao i da obrazloži svako značajno odstupanje od tog mišljenja pri donošenju odluke.

Ako zajednička odluka iz stava 1. ovog člana nije doneta u roku od četiri meseca od dana kada je nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi podneo izveštaj o supervizorskoj proceni rizičnosti poslovanja relevantne grupe kreditnih institucija, Narodna banka Srbije donosi odluku iz člana 239. stav 2. tačka 3) ovog zakona, odnosno čl. 246, 247. i 248. ovog zakona za svakog člana grupe za koga je nadležni organ, ili na potkonsolidovanoj osnovi za grupu za koju je nadležni organ, uzimajući u obzir stavove i izdvojeno mišljenje organa nadležnog za kontrolu na konsolidovanoj osnovi.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, ako su Narodna banka Srbije ili nadležni organ druge države članice, u roku od četiri meseca od dana kada je nadležni organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi podneo izveštaj o proceni rizičnosti poslovanja relevantne grupe kreditnih institucija iz stava 2. ovog člana, a pre donošenja zajedničke odluke, tražili posredovanje Evropskog organa za bankarstvo i ako je Evropski organ za bankarstvo u postupku posredovanja doneo odluku, Narodna banka Srbije donosi odluku u skladu sa tom odlukom.

Rok iz stava 7. ovog člana smatra se rokom za mirenje u smislu Uredbe (EU) br. 1093/2010, i predmet se ne upućuje Evropskom organu za bankarstvo nakon isteka tog roka ili nakon donošenja zajedničke odluke.

Narodna banka Srbije može da organu nadležnom za kontrolu na konsolidovanoj osnovi podnese, u pisanoj formi, zahtev za preispitivanje odluke iz stava 1. ovog člana, sa obrazloženjem.

Narodna banka Srbije je dužna da odluke iz st. 6. ili 7. ovog člana preispituje najmanje jednom godišnje.

Obaveštavanje u slučaju vanredne situacije

Član 278.

Ako nastupi vanredna situacija, uključujući situaciju iz člana 18. Uredbe (EU) br. 1093/2010, ili nastanu nepovoljna tržišna kretanja koja bi mogla ugroziti likvidnost tržišta i stabilnost finansijskog sistema u bilo kojoj državi članici u kojoj su članovi grupe kreditnih institucija dobili dozvolu za rad ili u kojoj posluje značajni ogranak kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije će, ako je nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, bez odlaganja i u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno zakona kojim se uređuje poslovanje investicionih društava ako je primenljivo, a kojim se uređuje razmena tajnih podataka, o tome obavestiti Evropski organ za bankarstvo, ministarstvo nadležno za poslove finansija i organe iz člana 304. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kao i Evropski odbor za sistemske rizike i proslediti im informacije koje su od značaja za njihov rad, koristeći uspostavljeni sistem komunikacije.

Kada Narodna banka Srbije nije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a u okviru svojih zakonskih ovlašćenja proceni da bi mogla nastupiti vanredna situacija iz stava 1. ovog člana, o tome će obavestiti organ u drugoj državi članici koji je nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, koristeći uspostavljeni sistem komunikacije i Evropski organ za bankarstvo.

Ako su Narodnoj banci Srbije u vezi sa kontrolom na konsolidovanoj osnovi za koju je nadležna potrebne informacije o grupi kreditnih institucija, a te informacije su već dostavljene drugom nadležnom organu, Narodna banka Srbije će, ako je moguće, te informacije tražiti od tog nadležnog organa, kako bi se izbeglo dvostruko izveštavanje za različite nadležne organe koji su uključeni u kontrolu.

Sporazumi o koordinaciji i saradnji

Član 279.

U cilju uspostavljanja efektivne kontrole na konsolidovanoj osnovi Narodna banka Srbije zaključuje pisane sporazume o koordinaciji i saradnji sa drugim nadležnim organima država članica koje su uključene u tu kontrolu.

Sporazumima iz stava 1. ovog člana mogu se organu nadležnom za kontrolu na konsolidovanoj osnovi poveriti dodatni poslovi i detaljno definisati procedure u postupku donošenja odluka i procedure za saradnju sa drugim nadležnim organima.

Narodna banka Srbije može bilateralnim sporazumom u skladu sa članom 28. Uredbe (EU) br. 1093/2010 preneti nadležnost za kontrolu kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji koja je zavisno društvo matične kreditne institucije iz druge države članice, nadležnom organu te države članice koji vrši nadzor nad tom matičnom kreditnom institucijom.

Narodna banka Srbije može, na osnovu bilateralnog sporazuma zaključenog sa nadležnim organom druge države članice, preuzeti od tog organa nadležnost za kontrolu kreditne institucije iz te države članice koja je zavisno društvo kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji.

Ako je Narodna banka Srbije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga koji je dobio saglasnost u skladu sa čl. 88. do 92. ovog zakona, a istovremeno nije i nadležni organ za taj finansijski holding ili mešoviti finansijski holding, ili obrnuto, dužna je da zaključi sporazum iz stava 1. ovog člana sa nadležnim organom države članice u kojoj je osnovano matično društvo tog finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga.

Razmena informacija sa nadležnim organima država članica

Član 280.

Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organima drugih država članica i dostavlja im informacije koje su od značaja ili su relevantne za vršenje kontrole u skladu sa ovim zakonom i Uredbom (EU) br. 575/2013 i u tom cilju, Narodna banka Srbije može da drugom nadležnom organu:

1)         na njegov zahtev, dostavi sve informacije koje su relevantne ili se odnose na kontrolu koju vrši taj nadležni organ; ili

2)         samoinicijativno dostavi sve informacije koje bi mogle da značajno utiču na procenu finansijskog stanja kreditne institucije ili finansijske institucije u drugoj državi članici.

Narodna banka Srbije, u skladu sa Uredbom (EU) br. 1093/2010, sarađuje sa Evropskim organom za bankarstvo u cilju primene ovog zakona i Uredbe (EU) br. 575/2013 i dostavlja tom organu sve informacije neophodne za ostvarivanje njegovih zadataka, a na način uređen članom 35. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo, ako joj drugi nadležni organ nije dostavio značajne informacije iz stava 1. tačka 1) ovog člana, ili ako je odbio ili nije u razumnom roku udovoljio zahtevu Narodne banke Srbije za saradnju, a naročito za razmenu relevantnih informacija.

Ako je Narodna banka Srbije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi matične kreditne institucije iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, kreditne institucija koju kontroliše matični finansijski holding iz EU sa sedištem u Republici Srbiji ili kreditne institucije koju kontroliše matični mešoviti finansijski holding iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, dužna je da nadležnim organima iz drugih država članica koji vrše nadzor zavisnih društava tih matičnih društava dostavi sve relevantne informacije.

Pri određivanju obima relevantnih informacija koje se dostavljaju u skladu sa stavom 4. ovog člana uzima se u obzir važnost tih zavisnih društava za finansijski sistem u državama članicama u kojima je sedište tih zavisnih društava.

Značajnim informacijama, u smislu ovog člana, smatraju se materijalno značajne informacije za procenu finansijske stabilnosti pojedinog člana grupe u državi članici, a naročito:

1)         značajni podaci o pravnim odnosima u grupi, o upravljačkoj i organizacionoj strukturi grupe, uključujući sve regulisane i neregulisane subjekte, neregulisana zavisna društva i značajne ogranke koji pripadaju grupi, kao i matična društva, u skladu sa članom 28. stav 1. tač. 7) i 9), članom 261. stav 5. i članom 163. ovog zakona, kao i značajni podaci o organima koji su nadležni za nadzor regulisanih subjekata u grupi;

2)         procedure za prikupljanje podataka od kreditnih institucija u grupi i za kontrolu tih podataka;

3)         nepovoljna kretanja u kreditnoj instituciji u grupi ili kod drugog člana grupe koja bi mogla da ozbiljno utiču na druge kreditne institucije u grupi, i

4)         značajni prekršaji i vanredne mere koje je nadležni organ izrekao kreditnoj instituciji u grupi, uključujući nalaganje dodatnih zahteva za kapitalom na osnovu čl.

239. i 247. ovog zakona i nalaganje bilo kojih ograničenja za primenu naprednog pristupa za izračunavanje zahteva za kapitalom u skladu sa članom 312. stav 2. Uredbe br. 575/2013.

Ako vrši kontrolu kreditne institucije koju kontroliše matična kreditna institucija iz EU i ako su joj potrebne informacije koje se odnose na sprovođenje pristupa i metodologija iz ovog zakona i Uredbe (EU) br. 575/2013, Narodna banka Srbije će, kada je to moguće, od organa nadležnog za kontrolu na konsolidovanoj osnovi tražiti informacije koje su dostupne tom organu.

Saradnja sa nadležnim organima država članica koji su uključeni u kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 281.

Pre donošenja odluke koja je značajna nadležnim organima drugih država članica za vršenje kontrole u okviru njihovih nadležnosti, Narodna banka Srbije pribavlja mišljenje tih nadležnih organa o sledećem:

1)         promenama u akcionarskoj, organizacionoj ili upravljačkoj strukturi kreditne institucije u grupi za koje je potrebno odobrenje nadležnog organa, i

2)         značajnim prekršajima i vanrednim merama koje namerava da naloži kreditnoj instituciji u skladu sa ovim zakonom, uključujući nalaganje dodatnih zahteva za kapitalom i uspostavljanje bilo kojeg ograničenja za primenu naprednog pristupa za izračunavanje zahteva za kapitalom u skladu sa članom 312. stav 2. Uredbe (EU) br. 575/2013.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, Narodna banka Srbije pribavlja mišljenje organa nadležnog za konsolidaciju.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije nije dužna da pribavi mišljenje drugih nadležnih organa u hitnim slučajevima ili kada bi pribavljanje tog mišljenja moglo da ugrozi delotvornost odluke koju namerava da donese, već bez odlaganja obaveštava druge nadležne organe o donetoj odluci.

Narodna banka Srbije je dužna da, u okviru svojih nadležnosti, sarađuje i razmenjuje relevantne informacije za obavljanje zadataka na osnovu ovog zakona, propisa kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditnih institucija i propisa kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, sa organom nadležnim za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, drugim nadležnim nadzornim organima sa javnim ovlašćenjima u nadziranju kreditnih institucija u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, pod uslovom da se time ne utiče na tekuće postupke, istrage ili postupke koji se vode u skladu sa krivičnim ili upravnim zakonima države članice u kojoj se nalazi nadležni organ, finansijsko-obaveštajna jedinica ili drugi nadležni organ sa javnim ovlašćenjem za nadzor nad obveznicima pod njihovom nadležnošću.

Ako je Narodna banka Srbije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata nije određena i kao koordinator, dužna je da sarađuje sa koordinatorom matičnog mešovitog finansijskog holdinga za potrebe primene odredbi ovog zakona i Uredbe (EU) br. 575/2013 na konsolidovanoj osnovi, kao i da sa koordinatorom zaključi pisani sporazum o međusobnoj saradnji.

Obaveze mešovitog holdinga i njegovih zavisnih društava u vezi sa kontrolom na konsolidovanoj osnovi

Član 282.

U slučaju kada je mešoviti holding iz Republike Srbije matično društvo u odnosu na jednu ili više kreditnih institucija, taj mešoviti holding i njegova zavisna društva su dužni da na zahtev Narodne banke Srbije, upućen direktno ili posredstvom kreditnih institucija koje su zavisna društva tog holdinga, dostave sve informacije potrebne za kontrolu kreditnih institucija koje su zavisna društva tog holdinga.

Ovlašćena lica Narodne banke Srbije, ili drugo lice na osnovu ovlašćenja Narodne banke Srbije, mogu da izvrše neposrednu kontrolu radi provere informacija dobijenih od mešovitog holdinga i njegovih zavisnih društava.

U slučaju kada je mešoviti holding ili neko od njegovih zavisnih društava društvo za osiguranje, može se primeniti postupak kontrole iz člana 285. ovog zakona.

U slučaju kada mešoviti holding ili jedno od njegovih zavisnih društava nema sedište u istoj državi članici kao i zavisna kreditna institucija, postupak neposredne kontrole radi provere dobijenih informacija se sprovodi u skladu sa članom 286. ovog zakona.

Kontrola transakcija u okviru grupe

 Član 283.

Pored zahteva iz ovog zakona koji se odnose na velike izloženosti, u slučaju kada je mešoviti holding matično društvo jedne ili više kreditnih institucija, Narodna banka Srbije će, u okviru svojih ovlašćenja za kontrolu kreditnih institucija, vršiti kontrolu transakcija između tih kreditnih institucija i mešovitog holdinga i njegovih zavisnih društava.

Kreditne institucije iz stava 1. ovog člana dužne su da:

1)         uspostave adekvatne procedure upravljanja rizicima i mehanizme unutrašnjih kontrola, uključujući sistem izveštavanja i računovodstvene procedure radi adekvatnog utvrđivanja, merenja, praćenja i kontrole transakcija u okviru grupe sa matičnim mešovitim holdingom i njegovim zavisnim društvima, i

2)         obaveštavaju Narodnu banku Srbije o svakoj značajnoj transakciji u okviru grupe sa matičnim mešovitim holdingom i njegovim zavisnim društvima, osim o transakcijama koje predstavljaju velike izloženosti o kojima se izveštava Narodna banka Srbije u skladu sa propisima.

Procedure i značajne transakcije u okviru grupe iz stava 2. ovog člana su predmet kontrole Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije može da propiše bliže uslove i način upravljanja rizicima na nivou grupe ovih lica, kao i način izveštavanja Narodne banke Srbije o značajnim transakcijama.

Razmena informacija za potrebe kontrole na konsolidovanoj osnovi

Član 284.

Kada matično društvo i bilo koja kreditna institucija koja je zavisno društvo tog matičnog društva nemaju sedište u istoj državi članici, ali neko od tih društava ima sedište u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije će sa nadležnim organima država članica razmenjivati sve potrebne informacije potrebne za sprovođenje ili olakšavanje sprovođenja kontrole na konsolidovanoj osnovi.

Kada Narodna banka Srbije ne vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi nad matičnim društvom koje ima sedište u Republici Srbiji, može na zahtev nadležnog organa druge države članice koje je odgovorno za sprovođenje kontrole tražiti od matičnog društva da dostavi sve informacije koje su potrebne za sprovođenje kontrole na konsolidovanoj osnovi i proslediti te podatke nadležnim organima drugih država članica.

Narodna banka Srbije, na osnovu ovog zakona, nije nadležna za kontrolu na pojedinačnoj osnovi finansijskog holdinga, mešovitog finansijskog holdinga, druge finansijske institucije, mešovitog holdinga i njegovih zavisnih društava koja nisu kreditne institucije, kao i društava koja nisu uključena u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a za koje se pribavljaju ili poseduju informacije iz stava 2. ovog člana.

Saradnja nadzornih organa u slučaju kada je jedno od zavisnih društava društvo za osiguranje ili investiciono društvo

Član 285.

Kada kreditna institucija, finansijski holding, mešoviti finansijski holding ili mešoviti holding kontroliše jedno ili više zavisnih društava za osiguranje ili investicionih društava, koji obavljaju delatnost na osnovu izdate dozvole za rad, Narodna banka Srbije sarađuje sa organima nadležnim za nadzor nad tim društvima, na način što sa tim organima razmenjuje informacije koje bi mogle da olakšaju obavljanje njihovih zadataka i da omoguće kontrolu aktivnosti i opšteg finansijskog stanja društava koja su predmet nadzora.

Informacije koje su primljene u okviru kontrole na konsolidovanoj osnovi u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i bilo koja razmena informacija između nadzornih organa koja je predviđena ovim zakonom, podležu obavezi čuvanja tajnih podataka.

Ako nije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi a nije određena kao koordinator u skladu sa zakonom kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata, Narodna banka Srbije je dužna da sarađuje sa koordinatorom matičnog mešovitog finansijskog holdinga kako bi se obezbedila primena ovog zakona i propisa kojim se uređuje adekvatnost kapitala kreditnih institucija, na konsolidovanoj osnovi.

Za potrebe saradnje iz stava 3. ovoga člana, Narodna banka Srbije je dužna da zaključi pisani sporazum o saradnji sa koordinatorom.

Ako je Narodna banka Srbije nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, dužna je da sačini listu finansijskih holdinga i mešovitih finansijskih holdinga koji su predmet konsolidacije i dostavi je nadležnim organima drugih država članica, Evropskom organu za bankarstvo i Evropskoj komisiji.

Ovlašćenja u vršenju neposredne kontrole

Član 286.

Nadležni organ druge države članice koji, u posebnim slučajevima, namerava da proveri informacije koje se odnose na kreditnu instituciju, mešoviti finansijski holding, finansijski holding, drugu finansijsku instituciju, mešoviti holding, zavisna društva iz člana 285. stav 1. ovog zakona ili zavisna društva kreditne institucije, mešovitog finansijskog holdinga ili finansijskog holdinga koja nisu uključena u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a ta društva imaju sedište u Republici Srbiji, može Narodnoj banci Srbije da uputi zahtev za obavljanje neposredne kontrole.

Na osnovu zahteva nadležnog organa druge države članice iz stava 1. ovog člana, a u okviru nadležnosti propisanih ovim zakonom, Narodna banka Srbije može:

1)         samostalno izvršiti neposrednu kontrolu poslovanja subjekata iz stava 1. ovog člana,

2)         u skladu sa sporazumom, dati nadležnom organu druge države članice koji je podneo zahtev da izvrši neposrednu kontrolu poslovanja subjekata iz stava 1. ovog člana, saglasnost da izvrši kontrolu; ili

3)         da odredi revizora ili drugo stručno osposobljeno lice da izvrši neposrednu kontrolu poslovanja subjekata iz stava 1. ovog člana, na osnovu rešenja guvernera Narodne banke Srbije.

U slučaju kada ne vrši neposrednu kontrolu iz stava 1. ovog člana, nadležni organ druge države članice može da učestvuje u neposrednoj kontroli koju vrše ovlašćena lica Narodne banke Srbije ili lica iz stava 2. tačka 3) ovog člana.

Ako Narodna banka Srbije namerava da, u posebnim slučajevima, izvrši proveru informacija koje se odnose na kreditnu instituciju, mešoviti finansijski holding, finansijski holding, drugu finansijsku instituciju, društvo za pomoćne usluge, mešoviti holding, zavisna društva iz člana 285. stav 1. ovog zakona ili zavisna društva kreditne institucije, mešovitog finansijskog holdinga ili finansijskog holdinga koja nisu uključena u kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a koja imaju sedište u drugoj državi članici, uputiće zahtev nadležnom organu te države članice za obavljanje neposredne kontrole tih subjekata.

Izricanje mera finansijskom holdingu, mešovitom finansijskom holdingu i mešovitom holdingu

Član 287.

Ako finansijski holding, mešoviti finansijski holding, mešoviti holding ili odgovorna lica u tim društvima postupaju suprotno propisima kojima se uređuje sprovođenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije može tim društvima izreći meru u skladu sa ovim zakonom.

Primena propisa na mešoviti finansijski holding

Član 288.

Ako se na mešoviti finansijski holding primenjuju odredbe ovog zakona koje su identične odredbama zakona kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata, naročito u delu kontrole poslovanja, Narodna banka Srbije, u slučaju kada je nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi i nakon obavljenog savetovanja sa ostalim organima nadležnim za kontrolu zavisnih društava, može doneti odluku da se na mešoviti finansijski holding primenjuju samo relevantne odredbe zakona kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata.

Ako se na mešoviti finansijski holding odnose odredbe ovog zakona koje su identične odredbama zakona kojim se uređuje osiguranje, naročito u delu kontrole poslovanja, Narodna banka Srbije, ako je nadležna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi i uz saglasnost organa nadležnog za kontrolu društava za osiguranje, može doneti odluku da se na taj mešoviti finansijski holding primenjuju samo relevantne odredbe ovog zakona koje se odnose na najznačajniji finansijski sektor, utvrđen u skladu sa zakonom kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo i Evropski organ za kontrolu osiguranja i dobrovoljnih penzijskih fondova o odlukama koje je donela u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije preuzima ulogu koordinatora finansijskog konglomerata u odnosu na manje značajan subjekat nadzora, u skladu sa kriterijumima iz zakona kojim se uređuje dodatna kontrola finansijskih konglomerata.

Saradnja sa nadležnim organima trećih država u vezi sa vršenjem kontrole na konsolidovanoj osnovi

Član 289.

Narodna banka Srbije može da zaključi sporazum sa jednim ili više nadležnih organa trećih zemalja radi sprovođenja kontrole na konsolidovanoj osnovi nad:

1)         kreditnom institucijom čije matično društvo ima sedište u trećoj državi,

ili

2)         kreditnom institucijom u trećoj državi koja je zavisno društvo kreditne institucije, finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga       sa sedištem u Republici Srbiji.

Sporazumom iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se osnov za razmenu informacija potrebnih za kontrolu kreditnih institucija, finansijskih holdinga ili mešovitih finansijskih holdinga na konsolidovanoj osnovi između učesnika u sporazumu.

Narodna banka Srbije može da predloži Evropskoj komisiji zaključivanje sporazuma sa jednom ili više trećih zemalja za potrebe sprovođenja kontrole na konsolidovanoj osnovi.

Procena ekvivalentnosti kontrole na konsolidovanoj osnovi trećih zemalja

Član 290.

Ako je kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji zavisno društvo druge kreditne institucije, finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga, koji imaju sedište u trećoj državi i ne podležu kontroli na konsolidovanoj osnovi za koju je nadležna Narodna banka Srbije ili nadležni organ druge države članice, Narodna banka Srbije će, ako je nadležna, proveriti da li ta zavisna kreditna institucija podleže kontroli na konsolidovanoj osnovi nadležnog organa iz treće države čija su pravila identična pravilima utvrđenim ovim zakonom i zahtevima iz Dela prvog, Glava II, poglavlja 2. Uredbe (EU) br. 575/2013.

Narodna banka Srbije je nadležna za proveru iz stava 1. ovog člana, ako bi bila odgovorna za kontrolu na konsolidovanoj osnovi koja se sprovodi u skladu sa stavom 6. ovog člana.

Proveru iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vrši na zahtev matičnog društva kreditne institucije, drugog subjekta koje podleže kontroli u drugoj državi članici ili samoinicijativno, pri čemu će se savetovati sa ostalim nadležnim organima uključenim u kontrolu.

Narodna banka Srbije pri proveri iz stava 1. ovog člana uzima u obzir moguće opšte smernice Evropskog odbora za bankarstvo o usklađenosti pravila kontrole na konsolidovanoj osnovi koju sprovode nadležni organi trećih zemalja nad kreditnim institucijama čija matična društva imaju sedište u trećim državama sa principima utvrđenim ovim zakonom i Uredbom (EU) br. 575/2013 i pre odlučivanja pribavlja mišljenje Evropskog organa za bankarstvo i ostalih nadležnih organa uključenih u kontrolu.

Kada utvrdi da u trećoj državi ne postoji kontrola na konsolidovanoj osnovi čija su pravila identična pravilima utvrđenim ovim zakonom i Uredbom (EU) br. 575/2013, Narodna banka Srbije će, ako je nadležna, na kreditnu instituciju sa sedištem u Republici Srbiji shodno primeniti odredbe ovog zakona i Uredbe (EU) br. 575/2013 ili druge odgovarajuće supervizorske postupke kojima se postižu ciljevi kontrole kreditnih institucija na konsolidovanoj osnovi.

Supervizorski postupci iz stava 5. ovog člana, nakon usaglašavanja sa ostalim nadležnim organima uključenim u kontrolu, moraju biti odobreni od strane Narodne banke Srbije ako je nadležna u smislu stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može, u izuzetnim slučajevima, zahtevati osnivanje finansijskog holdinga ili mešovitog finansijskog holdinga sa sedištem u jednoj od država članica i da se sprovede konsolidacija u skladu sa ovim zakonom.

Isključivanje nadležnosti za kontrolu na pojedinačnoj osnovi

Član 291.

Ovlašćenja Narodne banke Srbije iz ovog zakona kojim se uređuje kontrola na konsolidovanoj osnovi u odnosu na finansijske holdinge, mešovite finansijske holdinge, finansijske institucije ili druga društva koja nisu kreditne institucije, ne predstavljaju ovlašćenja Narodne banke Srbije da vrši kontrolu tih društava na pojedinačnoj osnovi.

Primena na grupu investicionih društava

Član 292.

Odredbe čl. 263. do 291. ovog zakona primenjuju se na grupu investicionih društava, utvrđenu zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, u kojoj je najmanje jedno investiciono društvo privredno društvo iz 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Glava XI

MAKROPRUDENCIJALNE MERE

Mere i instrumenti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema

Član 293.

Narodna banka Srbije može radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, odnosno radi ograničenja i smanjenja sistemskih rizika, propisati odgovarajuće mere i instrumente, uključujući i:

1)         ograničenje iznosa odobrenog kredita u odnosu na vrednost instrumenta obezbeđenja;

2)         ograničenje iznosa odobrenog kredita u odnosu na dohodak korisnika kredita;

3)         ograničenje iznosa anuiteta ili otplate rata kredita u odnosu na dohodak korisnika kredita;

4)         ograničenje roka otplate kredita;

5)         druge mere i aktivnosti, u okviru nadležnosti Narodne banke Srbije, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, odnosno radi ograničenja i smanjenja sistemskih rizika.

Glava XII

Odeljak 1.

Saradnja sa nadležnim organima i razmena informacija Saradnja u vezi s kontrolnom funkcijom i restrukturiranjem

Član 294.

Narodna banka Srbije sarađuje s domaćim i stranim regulatornim, kao i nadzornim organima i telima, odnosno organima nadležnim za restrukturiranje, radi vršenja i unapređivanja svoje kontrolne funkcije, kao i obavljanja poslova koji se odnose na restrukturiranje kreditnih institucija i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije sa organima i telima iz stava 1. ovog člana može zaključivati sporazume kojim uređuje način saradnje i razmene podataka i informacija u vezi sa obavljanjem poslova iz tog stava i razmenjivati podatke iz tog stava, ako je obaveza čuvanja tajnih podataka koja važi za te organe i tela, barem jednaka obavezi utvrđenoj članom 299. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može dostaviti podatke (informacije) pribavljene od organa i tela iz stava 1. ovog člana drugim domaćim i stranim regulatornim organima, odnosno organima nadležnim za restrukturiranje i drugim nadležnim organima, na njihov zahtev i uz prethodnu saglasnost tela od kojih je te podatke (informacije) pribavila, pri čemu se ti podaci (informacije) mogu razmenjivati samo za svrhe određene tom saglasnošću, osim ako zakonom nije drukčije utvrđeno.

Saradnja u okviru Evropskog sistema finansijskog nadzora

Član 295.

U vršenju svojih zakonskih ovlašćenja, Narodna banka Srbije preduzima potrebne aktivnosti radi ujednačavanja supervizorskih alata i postupaka pri primeni ovog zakona, Uredbe (EU) br. 575/2013 i drugih propisa, i u tom cilju:

1)         sticanjem statusa članice Evropskog sistema finansijskog nadzora sarađuje sa ostalim članicama tog tela, s poverenjem i potpunim međusobnim uvažavanjem, naročito prilikom razmene blagovremenih i pouzdanih informacija s drugim članicama u skladu sa načelom otvorene saradnje iz člana 4. stav 3. Ugovora o Evropskoj uniji;

2)         učestvuje u aktivnostima Evropskog organa za bankarstvo i, kada je to primenljivo, kolegijuma za nadzor;

3)         preduzima sve aktivnosti u cilju usklađivanja sa smernicama i preporukama koje je izdao Evropski organ za bankarstvo u skladu sa članom 16. Uredbe (EU) br. 1093/2010 i kako bi odgovorila na upozorenja i preporuke koje je izdao Evropski odbor za sistemski rizik u skladu sa članom 16. Uredbe (EU) br. 1092/2010 i

4)         blisko sarađuje sa Evropskim odborom za sistemski rizik.

Narodna banka Srbije u vršenju svojih zakonskih ovlašćenja, a naročito u vanrednim situacijama, na osnovu raspoloživih informacija uzima u obzir moguće posledice svojih odluka i postupaka na stabilnost finansijskog sistema u relevantnim državama članicama.

Zakonska ovlašćenja Narodne banke Srbije ne utiču na njene obaveze kao člana Evropskog odbora za bankarstvo, Evropskog odbora za sistemski rizik, kao i drugih obaveza utvrđenih Direktivom 2013/36/EU i Uredbom (EU) br. 575/2013.

Odlučivanje o statusu značajnog ogranka kada Narodna banka Srbije nije nadležan organ za kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 296.

Narodna banka Srbije može nadležnom organu za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi da uputi zahtev da ogranak kreditne institucije iz te države članice koji pruža usluge u Republici Srbiji dobije status značajnog ogranka.

Ako kreditna institucija iz države članice nije član grupe kreditnih institucija u EU, zahtev iz stava 1. ovog člana se upućuje nadležnom organu matične države članice.

U zahtevu iz st. 1. ili 2. ovog člana Narodna banka Srbije navodi razloge zbog kojih taj ogranak smatra značajnim, a naročito:

1)         da li učešće depozita ogranka u ukupnom iznosu depozita položenih kod kreditnih institucija u Republici Srbiji iznosi više od 2%;

2)         da li privremeni ili trajni prestanak pružanja usluga ogranka može uticati na sistemsku likvidnost tržišta, na platni sistem, kliring sistem i sisteme za poravnanje finansijskih instrumenata u Republici Srbiji, i

3)         veličinu i značaj ogranka, s obzirom na broj klijenata, za bankarski ili finansijski sistem Republike Srbije.

Narodna banka Srbije u postupku donošenja zajedničke odluke o značajnom ogranku, sarađuje sa nadležnim organom matične države članice, odnosno organom nadležnim za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi.

Ako zajednnička odluka iz stava 4. ovog člana nije doneta u roku od dva meseca od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije u roku od naredna dva meseca samostalno donosi odluku, pri čemu uzima u obzir mišljenje organa nadležnog za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi, odnosno nadležnog organa matične države članice.

Odluka iz st. 4. i 5. ovog člana je obavezujuća i dostavlja se svim relevantnim nadležnim organima.

Odluke iz st. 4. i 5. ovog člana ne utiču na ovlašćenja drugog nadležnog organa utvrđena ovim zakonom.

Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organom matične države članice u kojoj kreditna institucija iz države članice ima značajan ogranak u Republici Srbiji, pri planiranju i koordinisanju aktivnosti iz člana 271. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Ako se nadležno telo matične države članice nije savetovalo sa Narodnom bankom Srbije ili ako je nakon savetovanja Narodna banka Srbije ocenila da operativni postupci propisani za planove oporavka likvidnosti koje je preduzelo nadležno telo matične države članice nisu adekvatne, Narodna banka Srbije može da traži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu sa članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Narodna banka Srbije učestvuje u radu kolegijuma supervizora za značajan ogranak kreditne institucije iz države članice koja pruža usluge u Republici Srbiji, a koji je osnovao nadležni organ matične države članice, radi ostvarivanja saradnje uređene članom 224. i članom 271. stav 1. tačka 3) ovog zakona i radi razmene informacija iz člana 280. stav 6. tač. 3) i 4) ovog zakona, ako je nadležni organ matične države članice uključio Narodnu banku Srbije u rad kolegijuma supervizora.

Odlučivanje o statusu značajnog ogranka kada je Narodna banka Srbije nadležan organ za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi

Član 297.

Ako Narodna banka Srbije, kao nadležan organ za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, primi zahtev nadležnog organa druge države članice da ogranak kreditne institucije sa sedištem u Republici Srbiji, koji pruža usluge u toj državi članici dobije status značajnog ogranka, Narodna banka Srbije sarađuje sa nadležnim organom te države članice u postupku donošenja zajedničke odluke o statusu značajnog ogranka.

Odluka iz stava 1. ovog člana je obavezujuća i dostavlja se relevantnim nadležnim organima.

Ako zajednička odluka o određivanju ogranka kao značajnog nije doneta u roku od dva meseca od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana, a nadležni organ države članice u roku od naredna dva meseca donese odluku da se ogranku iz stava 1. ovog člana dodeljuje status značajnog ogranka, ta je odluka obavezujuća i za Narodnu banku Srbije.

Narodna banka Srbije nadležnim organima države članice u kojoj kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima značajan ogranak dostavlja informacije iz člana 280. stav 6. tač. 3) i 4) ovog zakona i u saradnji sa tim nadležnim organima planira i koordinira aktivnosti iz člana 271. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Ako u kreditnoj instituciji iz stava 1. ovog člana nastupi vanredna situacija koja može ugroziti stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije ili relevantne države članice, Narodna banka Srbije o tome bez odlaganja obaveštava organe i tela iz čl. 304. stav 1. tačka 1. i čl. 301. stav 4. ovog zakona i Evropski odbor za sistemski rizik.

Narodna banka Srbije dostavlja nadležnim organima države članice u kojoj kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima značajan ogranak sledeće podatke:

1)         procenu rizika kreditne institucije koja ima značajan ogranak, na pojedinačnoj ili konsolidovanoj osnovi u skladu sa članom 200. i članom 201. stav 1. ovog zakona i, ako je to moguće, procenu rizika iz člana 275. st. 2. i 3. ovog zakona;

2)         odluke iz čl. 239. i 246. ovog zakona, kada su relevantne za taj ogranak, i

3)         odluke u vezi sa validacijom internih modela koje su relevantne za taj ogranak.

Narodna banka Srbije pribavlja mišljenje nadležnog organa države članice u kojoj kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima značajan ogranak o operativnim postupcima propisanim za planove oporavka likvidnosti, ako je to relevantno za rizik likvidnosti u valuti države članice domaćina.

Osnivanje kolegijuma supervizora za značajne ogranke

Član 298.

Ako kolegijum supervizora iz člana 273. ovog zakona nije osnovan, a kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima značajne ogranke u drugim državama članicama, Narodna banka Srbije osniva kolegijum supervizora, kojim predsedava, kako bi se olakšala saradnja iz člana 218. i člana 271. stav 1. tačka 3) ovog zakona i razmena informacija iz člana 280. stav 6. tač. 3) i 4) ovog zakona.

Osnivanje i rad kolegijuma iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uređuje pisanim sporazumom, nakon konsultacija sa relevantnim nadležnim organima.

Narodna banka Srbije određuje koji od relevantnih nadležnih organa mogu prisustvovati sastancima ili na drugi način učestvovati u radu kolegijuma, uzimajući u obzir značaj aktivnosti koje treba planirati ili koordinisati u okviru kontrolne funkcije nadležnih organa, a naročito potencijalni uticaj na stabilnost finansijskog sistema u njihovim državama, kao i obavezama iz člana 281. ovog zakona.

Narodna banka Srbije je dužna da blagovremeno i u potpunosti obaveštava članove kolegijuma supervizora o planiranim sastancima, pitanjima o kojima će se raspravljati i aktivnostima koje će se razmatrati na tim sastancima, kao i o zauzetim stavovima ili preduzetim merama.

Ako kolegijum supervizora iz člana 273. ovog zakona nije osnovan, a kreditnoj instituciji je dodeljen status značajnog ogranka u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije će učestvovati u radu kolegijumu supervizora kojim predsedava nadležno telo države članice u kojoj ta kreditna institucija ima sedište.

Tajnost podataka

Član 299.

Podaci koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja kreditne institucije i na restrukturiranje kreditne institucije i podaci u vezi sa obavljanjem ostalih poslova iz nadležnosti Narodne banke Srbije, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, a koje Narodna banka Srbije, zaposleni u Narodnoj banci Srbije, Agenciji, ministarstvu nadležnom za poslove finansija ili u kreditnoj instituciji, spoljni revizori i druga stručna lica koja rade ili su radila po ovlašćenju Narodne banke Srbije, odnosno druga lica koja na bilo koji način saznaju u obavljanju tih poslova - određuju se i štite se kao tajni podaci sa oznakom stepena tajnosti “STROGO POVERLjIVO”, “POVERLjIVO” ili “INTERNO”, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju podatke i dokumente iz tog stava kao tajne podatke, odnosno ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima propisanim zakonom.

Obaveza čuvanja tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni nakon prestanka radnog odnosa, odnosno angažovanja, kao ni nakon prestanka drugog svojstva na osnovu kog su ova lica ostvarila pristup podacima iz tog stava.

Lica iz stava 1. ovog člana mogu da koriste podatke koji se smatraju tajnim samo tokom i u svrhu obavljanja svojih dužnosti i ne smeju te podatke učiniti dostupnim trećim licima, osim u sažetom ili zbirnom obliku iz kojih nije moguće utvrditi identitet pojedinačne kreditne institucije, odnosno fizičkih i pravnih lica na koje se odnose.

Obaveza čuvanja tajnih podataka iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na:

1)         saopštavanje podataka na zahtev nadležnog tužilaštva, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, na zahtev suda i organa nadležnog za sprečavanje pranje novca i finansiranja terorizma, u skladu s propisima;

2)         saopštavanje podataka poreskoj upravi, u skladu s propisima kojima se uređuju poslovi iz njene nadležnosti;

3)         saopštavanje podataka u sudskom postupkom, ako je nad kreditnom institucijom pokrenut postupak likvidacije ili stečaja, pod uslovom da se ti podaci ne odnose na treća lica koja su učestvovala u postupku restrukturiranja kreditne institucije;

4)         objavljivanje podataka iz člana 146. ovog zakona;

5)         objavljivanje rezultata testiranja otpornosti na stres sprovedenih u skladu sa članom 200. stav 11. ovog zakona;

6)         dostavljanje rezultata testiranja otpornosti na stres Evropskom organu za bankarstvo za potrebe objavljivanja tih rezultata na nivou Evropske unije i

7)         saopštavanje podataka na zahtev ovlašćenog organa druge države članice za potrebe sprovođenja krivičnog postupka.

8)         u drugim slučajevima propisanim ovim ili drugim zakonom.

Izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, Narodna banka Srbije može da razmenjuje podatke sa nadležnim organima iz drugih država članica ili da ih dostavlja Evropskom organu za bankarstvo, Evropskom odboru za sistemski rizik ili Evropskom organu za hartije od vrednosti i tržište kapitala, na način uređen ovim zakonom i propisima Evropske unije koji uređuju kreditne institucije, uz obavezu čuvanja dostavljenih podataka, kao tajnih.

Narodna banka Srbije kao tajni podatak određuje podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta i za koji je, u postupku određivanja podataka kao tajnih, utvrdila da je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Podnosiocu zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja Narodna banka Srbije omogućiće pristup podacima i dokumentima iz stava 1. ovog člana ako podnosilac zahteva dokaže da odavanje tih podataka i dokumenata ne bi moglo prouzrokovati nastupanje teških pravnih ili drugih posledica po interese Republike Srbije zaštićene zakonom, kao i da interes za pristup informacijama od javnog značaja preteže nad potrebom zaštite interesa Republike Srbije.

Postupanje s podacima koji predstavljaju tajne podatke

Član 300.

Narodna banka Srbije može podatke pribavljene u vršenju svoje kontrolne funkcije, obavljanju poslova u vezi s restrukturiranjem kreditnih institucija, kao i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom, koristiti samo za sledeće potrebe:

1)         radi provere ispunjenosti uslova za davanje potrebnih dozvola, odobrenja i saglasnosti o kojima odlučuje u skladu sa ovim zakonom;

2)         radi vršenja kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja kreditne institucije i drugih nadzornih aktivnosti iz svoje nadležnosti, na pojedinačnoj i/ili konsolidovanoj osnovi, naročito u pogledu praćenja likvidnosti, solventnosti, velikih izloženosti, kao i njenih administrativnih i računovodstvenih procedura, sistema unutrašnjih kontrola, izricanja mera i kazni u skladu sa ovim zakonom;

3)         u prekršajnom postupku, kao i u drugim sudskim postupcima prilikom obaveštavanja nadležnog organa o povredi odredaba ovog zakona;

4)         prilikom vršenja ovlašćenja u postupku restrukturiranja;

5)         u upravnom sporu koji se vodi protiv rešenja Narodne banke Srbije;

6)         u drugim sudskim postupcima koji su pokrenuti u skladu sa odredbama posebnih propisa Evropske unije kojima se uređuje poslovanje kreditnih institucija, ili

7)         pri ispunjavanju zahteva Evropskog parlamenta zasnovanih na ovlašćenju za istraživanje iz člana 226. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.

Razmena tajnih podataka sa nadležnim organima u Republici Srbiji

Član 301.

Narodna banka Srbije može podatke pribavljene u vršenju svoje kontrolne funkcije i u obavljanju drugih poslova utvrđenih ovim zakonom, koji predstavljaju tajne podatke, razmenjivati sa regulatornim, odnosno nadzornim organima i drugim nadležnim organima i telima u Republici Srbiji, u svrhu vršenja kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova iz svoje nadležnosti utvrđenih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može podatke iz stava 1. ovog člana dostaviti Komisiji za hartije od vrednosti, Agenciji za osiguranje depozita, poreskoj upravi, u skladu s propisima kojima se uređuju poslovi iz njene nadležnosti, ministarstvu nadležnom za poslove finansija, Upravi za sprečavanje pranja novca, spoljnom revizoru odgovornom za vršenje zakonske revizije finansijskih izveštaja kreditnih institucija, grupe kreditnih institucija, društava za osiguranje i finansijskih institucija, nadležnom sudu koji sprovodi postupak likvidacije ili stečaja kreditne institucije, odnosno organu uključenom u ovaj ili drugi sličan postupak i drugim nadležnim organima, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije može podatke pribavljene od nadležnog organa iz države članice dostaviti poreskoj upravi, samo uz izričitu saglasnost nadležnog organa koji je dostavio te podatke.

Ako nastupi vanredna situacija iz člana 278. ovog zakona, Narodna banka Srbije dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u svrhe sprovođenja nadzora iz njegove nadležnosti, podatke pribavljene od nadležnih organa relevantnih država članica, koji predstavljaju tajne podatke u skladu sa članom 299. ovog zakona, a koji su od značaja za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.

Podatke pribavljene u skladu sa članom 219. ovog zakona, članom 299. stav 6. i članom 302. ovog zakona, kao i neposrednom kontrolom i proverom iz člana 286. ovog zakona, Narodna banka Srbije može saopštiti ministarstvu nadležnom za poslove finanija samo uz izričitu saglasnost nadležnog organa koje je te informacije dostavilo, odnosno nadležnog organa države članice u kojoj je obavljena neposredna provera i kontrola.

Organi i tela kojima su dostavljeni podaci u skladu sa odredbama ovog člana, imaju obavezu čuvanja tajnih podataka u skladu sa članom 299. ovog zakona.

Razmena tajnih podataka sa nadležnim organima u drugim državama članicama Član 302.

Narodna banka Srbije može tajne podatke razmenjivati s nadležnim organima u državama članicama, radi vršenja svoje kontrolne funkcije i obavljanja drugih poslova iz svoje nadležnosti, i to sa:

1)         organom nadležnim za vršenje nadzora nad poslovanjem kreditnih institucija i drugim subjektima finansijskog sektora, kao i organima nadležnim za vršenje nadzora nad finansijskim tržištima;

2)         organima ili telima nadležnim za održavanje stabilnosti finansijskog sistema u državama članicama primenom makroprudencijalnih pravila;

3)         organu nadležnom za restrukturiranje, odnosno koji sprovode postupke reorganizacije ili organu u čijoj nadležnosti je očuvanje stabilnosti finansijskog sistema;

4)         ugovornim ili institucionalnim sistemima zaštite iz člana 113. stav 7. Uredbe (EU) 575/2013;

5)         organima koji učestvuju u postupku likvidacije ili stečaja kreditne institucije ili u drugom sličnom postupku, radi obavljanja njihovih zakonskih ovlašćenja;

6)         spoljnim revizorima odgovornim za sprovođenje zakonskih revizija finansijskih izveštaja kreditne institucije, grupe kreditnih institucija, društava za osiguranje i finansijskih institucija, u svrhe obavljanja njihovih zakonskih ovlašćenja;

7)         organima nadležnim za nadzor kreditnih i finansijskih institucija koji su obveznici u smislu propisa koji uređuju sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, radi usklađenosti s tim propisom, kao i finansijsko-obaveštajnim službama u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma;

8)         organima ili telima koji upravljaju sistemima osiguranja depozita i sistemima zaštite investitora, u svrhe obavljanja njihove zakonske nadležnosti;

9)         organima ili telima nadležnim za primenu pravila o strukturnoj razdvojenosti u okviru grupe kreditnih institucija;

Organima iz država članica koji su nadležni za predlaganje zakona iz oblasti nadzora institucija, finansijskih institucija i društava za osiguranje, za potrebe sprovođenja nadzora iz njihove nadležnosti i za sprovođenje preventivnih mera i mera u postupku restrukturiranja, ako nastupi vanredna situacija iz člana 278. ovog zakona.

Organi kojima su dostavljeni podaci u skladu sa odredbama ovog člana, imaju obavezu čuvanja tajnih podataka iz člana 299. ovog zakona.

Razmena tajnih podataka sa nadležnim organima prema subjektu nadzora

Član 303.

Izuzetno od čl. 299, 300. i 306. ovog zakona, Narodna banka Srbije može da razmenjuje tajne podatke sa nadležnim organima u Republici Srbiji koji su ovlašćeni za vršenje nadzora nad:

1)         organima koji učestvuju u postupku likvidacije i stečaja kreditnih institucija ili u drugim sličnim postupcima;

2)         sistemom za osiguranje depozita, odnosno ugovornim ili institucionalnim sistemima zaštite;

3)         spoljnim revizorima ovlašćenim za sprovođenje zakonskih revizija finansijskih izveštaja institucija, grupe kreditnih institucija, društava za osiguranje, i finansijskih institucija.

Narodna banka Srbije razmenjuje tajne podatke sa nadležnim organima iz stava 1. ovog člana ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         podaci se daju samo u svrhe obavljanja nadzornih ovlašćenja tih organa;

2)         na dostavljene podatke primenjuju se zahtevi koji se odnose na tajnost podataka koji su najmanje jednaki zahtevima iz člana 299. ovog zakona;

3)         podaci pribavljeni od druge države ne smeju se dostaviti bez prethodne saglasnosti nadležnog organa od koje je taj podatak pribavila i mogu se dostaviti samo za svrhe određene tom saglasnošću.

Izuzetno od čl. 299, 300. i 306. ovog zakona, Narodna banka Srbije može radi jačanja i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, u skladu sa zakonom, razmenjivati podatke i informacije i sa drugim nadležnim organima i telima u Republici Srbiji koji su, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, nadležni za otkrivanje i istraživanje kršenja prava privrednih društava.

Narodna banka Srbije može dostaviti podatke nadležnim organima i telima iz stava 3. ovog člana, ako su ispunjeni najmanje sledeći uslovi:

1)         podaci se dostavljaju u svrhe otkrivanja i utvrđivanja povrede prava privrednih društava;

2)         na dostavljene podatke primenjuju se zahtevi koji se odnose na tajnost podataka koji su najmanje jednaki zahtevima iz člana 299. ovog zakona;

3)         podaci koji su pribavljeni od nadležnog organa iz druge države, ne smeju se dostaviti bez prethodne saglasnosti nadležnog organa od koga je te podatke pribavila i samo u svrhe za koje je ta saglasnost data.

Ako nadležni organi i tela iz stava 3. ovog člana poslove otkrivanja i istraživanja kršenja propisa u skladu sa ovim članom, obavljaju uz pomoć lica koja su za to imenovana, a nisu zaposlena u javnom sektoru, Narodna banka Srbije može i sa tim licima razmenjivati podatke (informacije) iz stava 3. ovog člana, ako su ispunjeni uslovi iz stava 4. ovog člana.

Nadležni organi i tela iz stava 3. ovog člana dostavljaju Narodnoj banci Srbije lične podatke i detaljne podatke o odgovornostima lica kojima se dostavljaju podaci u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Narodna banka Srbije može da razmenjuje tajne podatke sa nadležnim organima iz druge države članice, koji imaju status organa iz st. 1. i 3. ovog člana, na način i pod uslovima iz ovog člana.

Narodna banka Srbije dostavlja Evropskom organu za bankarstvo podatke o nazivu nadležnih organa u Republici Srbiji kojima se mogu dostaviti podaci u skladu sa ovim članom.

Razmena tajnih podataka koje se odnose na monetarnu politiku, zaštitu depozita, sistemski rizik i nadzor nad platnim sistemom

Član 304.

Narodna banka Srbije dostavlja tajne podatke, u svrhu obavljanja njihovih nadležnosti:

1)         centralnim bankama Evropskog sistema centralnih banaka i drugim telima sa ovlašćenjima i odgovornostima za sprovođenje monetarne politike, kada je taj podatak potreban za izvršavanje njihovih zakonskih ovlašćenja, uključujući sprovođenje monetarne politike i održavanje likvidnosti, nadzor nad platnim sistemima, sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata, te za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, a posebno u vanrednim situacijama iz člana 278. ovog zakona, kada je takve podatke potrebno dostaviti bez odlaganja;

2)         ugovornim ili institucionalnim sistemima zaštite iz člana 113. stav 7. Uredbe (EU) br. 575/2013;

3)         prema potrebi, drugim telima nadležnim za nadzor nad platnim sistemima i

4)         Evropskom odboru za sistemski rizik, Evropskoj upravi za osiguranje i profesionalne penzije i Evropskom organu za hartije od vrednosti i tržišta kapitala, ako su informacije relevantne za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti u skladu sa Uredbama (EU) 1092/2010, 1094/2010 i 1095/2010.

Narodna banka Srbije može od tela iz stava 1. ovog člana tražiti dostavljanje informacija u slučaju kada su te informacije potrebne za obavljanje kontrolne funkcije ili drugih poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa članom 300. ovog zakona.

Na tela iz ovog člana primenjuje se obaveza čuvanja tajnih podataka iz člana 299. ovog zakona.

U uslovima vanredne situacije iz člana 278. ovog zakona, Narodna banka Srbije dostavlja bez odlaganja tajne podatke iz člana 299. ovog zakona:

1)         centralnim bankama Evropskog sistema centralnih banaka, kada je taj podatak potreban za izvršavanje njihovih zakonskih ovlašćenja, uključujući sprovođenje monetarne politike i održavanje likvidnosti, nadzor nad platnim sistemima, sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata, te za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i

2)         Evropskom odboru za sistemski rizik, ako su ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.

Razmena informacija i podataka sa međunarodnim telima

Član 305.

Izuzetno od čl. 299. i 300. ovog zakona, Narodna banka Srbije može da razmenjuje i dostavlja određene iformacije i podatke, pod uslovima iz ovog člana:

1)         Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci za potrebe vršenja procene u okviru Programa procene finansijskog sektora;

2)         Banci za međunarodna poravnanja za potrebe studija kvantitativnog uticaja

i

3)         Odboru za finansijsku stabilnost, za potrebe vršenja njegove nadzorne funkcije.

Narodna banka Srbije može da dostavi tajne podatke na zahtev tela iz stava 1. ovog člana samo ako su ispunjeni najmanje sledeći uslovi:

1)         zahtev je opravdan jer je tražen u svrhu obavljanja zakonom propisanih ovlašćenja;

2)         zahtev je dovoljno precizan u pogledu vrste, obima i forme traženih podataka, kao i načina njihovog saopštavanja ili dostavljanja;

3)         traženi podaci potrebni su isključivo za izvršavanje konkretnih zadataka tela koje je predalo zahtev i ne prelaze njegove zakonom propisane nadležnosti;

4)         podaci se dostavljaju ili saopštavaju isključivo licima koja su direktno uključena u izvršavanje posebnih zadataka;

5)         na lica koja imaju pristup tajnim podacima primenjuju se obaveza čuvanja tajnih podataka iz člana 299. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može na zahtev tela iz stava 1. ovog člana dostavljati samo podatke izražene u zbirnom obliku ili tako da se na osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih kreditnih institucija niti lice na koje se odnose, dok druge podatke može učiniti dostupnim samo u prostorijama Narodne banke Srbije.

U meri u kojoj saopštavanje podataka predstavlja obradu podataka o ličnosti, podnosilac zahteva je dužan da obradu tih podataka obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Saradnja s nadležnim organima iz trećih država

Član 306.

Narodna banka Srbije može zaključivati sporazume o saradnji sa nadzornim organima trećih država, odnosno sa nadležnim organima iz trećih država, koji imaju status organa iz člana 302. i člana 303. stav 1. ovog zakona, radi razmene informacija, u svrhu obavljanja svoje kontrolne funkcije i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može da zaključi sporazum o saradnji sa organima iz stava 1. ovog člana, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         propisima treće države se za dostavljene podatke obezbeđuje nivo zaštite koji je najmanje jednak nivou zaštite iz člana 299. ovog zakona;

2)         dostavljeni podaci se mogu koristiti samo u svrhe vršenja nadzora i drugih poslova iz svoje nadležnosti i mogu biti dostavljene trećim licima samo uz izričitu saglasnost organa ili tela koje je te podatke saopštilo.

Razmena tajnih podataka koji se odnose na poslove kliringa i poravnanja

Član 307.

Narodna banka Srbije može podatke pribavljene u vršenju svoje nadležnosti iz ovog zakona, dostaviti Centralnom registru, odnosno organu nadležnom za obavljanje poslova kliringa i poravnanja u skladu za zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, ako oceni da su ti podaci potrebni za njegovo stabilno poslovanje s obzirom na rizik neispunjenja ili mogućeg neispunjenja obaveza od strane učesnika na tržištu, samo uz izričitu saglasnost nadležnog organa od kojeg je informacije primila.

Organi kojima su dostavljeni podaci u skladu sa odredbama ovog člana, imaju obavezu čuvanja tajnih podataka iz člana 299. ovog zakona.

Obrada podataka o ličnosti

Član 308.

Obrada podataka o ličnosti obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Obaveštavanje organa Evropske unije

Član 309.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropsku komisiju o:

1)         broju i vrsti slučajeva u kojima je odbijen zahtev kreditne institucije za osnivanje ogranka u drugoj državi članici, kao i o propustima u prosleđivanju informacija;

2)         preuzimanju i prenosu nadležnosti iz člana 269. stav 1. ovog zakona,

3)         propisima kojima se uređuje šta se ne smatra primanjem depozita ili drugih povratnih sredstava od javnosti iz člana 6. stav 3. ovog zakona.

Narodna banka Srbije je dužna da o postupcima iz člana 290. stav 3. ovog zakona obavesti ostala nadležna tela uključena u vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, Evropski organ za bankarstvo i Evropsku komisiju.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo o:

1)         svim datim saglasnostima za osnivanje ogranka kreditne institucije sa sedištem u trećoj državi, odnosno društva sa sedištem u trećoj državi iz člana 84. stav 1. ovog zakona, kao i o svakoj izmeni te saglasnosti, o ukupnoj aktivi i obavezama ogranka kreditne institucije sa sedištem u trećoj državi kome je data saglasnost za osnivanje, odnosno ogranka društva koje ima sedište u trećoj državi iz člana 84. stav 1. ovog zakona o kojima se izveštava periodično, o nazivu grupe iz treće države kojoj pripada ogranak koji je dobio saglasnost za osnivanje;

2)         uslovima za davanje dozvole za rad kreditnoj instituciji, o odluci donetoj po specifičnim zahtevima za davanje dozvole za rad kreditnoj instituciji, kada se ta odluka razlikuje od mišljenja koje je Evropski organ za bankarstvo dao po tom zahtevu, kao i odluci o izuzeću od obaveze podnošenja zahteva za dobijanje dozvole za rad kreditne institucije;

3)         davanju i oduzimanju dozvole za rad kreditnoj instituciji, razlozima za oduzimanje dozvole za rad, kao i o sistemu za osiguranje depozita u koji je kreditna institucija uključena;

4)         broju i vrsti slučajeva u kojima je odbijen zahtev kreditne institucije za osnivanje ogranka u drugoj državi članici, kao i o propustima u prosleđivanju informacija;

5)         o primanjima u kreditnoj instituciji, koje informacije je kreditna institucija dužna da dostavlja Narodnoj banci Srbije, uključujući i kvantitativne informacije o primanjima podeljene na oblasti poslovanja, više rukovodstvo i zaposlene koji imaju značajan uticaj na rizični profil kreditne institucije, informacije o razlikama u zaradama između lica različitog pola i broju lica koja imaju najveća primanja u kreditnoj instituciji, koje kreditna institucija objavljuje u skladu sa propisom iz člana 146. ovog zakona.

6)         odobrenom većem maksimalnom odnosu između varijabilnog i fiksnog dela ukupnih primanja, od strane kreditne institucije, uključujući i različite veće maksimalne odnose odobrene za pojedine kategorije zaposlenih, koje informacije Narodna banka Srbije koristi radi utvrđivanja referentnih trendova i praksi kreditnih institucija, u skladu sa članom 130. ovog zakona.

7)         preuzimanju i prenosu nadležnosti iz člana 269. stav 1. ovog zakona;

8)         o izrečenim novčanim kaznama, uključujući i izrečene trajne zabrane, u skladu sa ovim zakonom, podnetoj tužbi na rešenje Narodne banke Srbije kojim su izrečene novčane kazne i o ishodu tog spora, kao i o pravnosnažnim odlukama donetim u prekršajnom i krivičnom postupku, u skladu sa zakonom;

9)         postojanju i sadržaju bilateralnih sporazuma iz člana 279. st. 3. i 4. ovog zakona;

10)       načinu sprovođenja procesa supervizorske procene poslovanja kreditnih institucija iz člana 200. ovog zakona i primeni metodologije na kojoj se zasnivaju odluke iz čl.200. st. 11. i 14, 201, 202, 239. stav 1. i 246. ovog zakona;

11)       preduzetim merama u skladu sa članom 113. stav 9. ovog zakona;

12)       svim merama preduzetim u skladu sa članom 246. ovog zakona;

13)       informacijama koje kreditna institucija objavljuje a koji se odnose na politike kreditne institucije koje obezbeđuju primenu principa različitosti pri izboru članova nadzornog i izvršnog odbora, ciljeve uspostavljene tim politikama, podatke o meri u kojoj su ti ciljevi postignuti, kao i o utvrđenoj praksi kreditnih institucija, na osnovu objavljenih podataka, u vezi sa raznolikošću u sastavu nadzornog i izvršnog odbora;

14)       sastancima koji se odnose na pripremu i usklađivanje aktivnosti vezanih za planove oporavka i restrukturiranje, a posebno o datumu i mestu održavanja, glavnim pitanjima o kojima će se raspravljati i o aktivnostima koje se razmatraju;

15)       propisima kojima se uređuje šta se ne smatra primanjem depozita ili drugih povratnih sredstava od javnosti iz člana 6. stav 3. ovog zakona.

16)       kada je Narodna banka Srbije nadležan organ za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, ona dostavlja drugim relevantnim nadležnim organima i Evropskom organu za bankarstvo sve informacije o grupi kreditnih institucija, u sklasu sa članom 28. stav 1. tač. 7. i 9, članom 163. i članom 261. st. 7. i 8. ovog zakona, a naročito informacije o pravnim odnosima u grupi kreditnih institucija i o upravljačkoj i organizacionoj strukturi grupe.

Narodna banka Srbije može da Evropskom organu za bankarstvo dostavi informacije dobijene od nadležnog organa treće države, na osnovu saradnje iz člana 306. ovog zakona.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski odbor za sistemski rizik o utvrđenoj stopi zaštitnog sloja kapitala za sistemski rizik kreditne institucije;

Narodna banka Srbije obaveštava Evropsku komisiju, Evropski organ za bankarstvo, Evropski odbor za bankarstvo i druga tela Evropske unije i u ostalim slučajevima propisanim ovim zakonom, kao i o drugim pitanjima u skladu sa propisima Evropske unije.

Odeljak 2.

Objavljivanje podataka i informacija Narodne banke Srbije

Objavljivanje podataka i informacija o regulativi i statističkih podataka

Član 310.

Narodna banka Srbije javno objavljuje:

1)         tekstove zakona i drugih propisa, odluka i opštih smernica donetih u Republici Srbiji u oblasti prudencijalnih propisa;

2)         način korišćenja opcija i diskrecionih prava predviđenih propisima Evropske unije kojima se uređuje poslovanje kreditnih institucija u državama članicama;

3)         opšte kriterijume i metodologije koje se koriste prilikom sprovođenja supervizorske procene kreditnih institucija iz člana 201. ovog člana, uključujući kriterijume za primenu principa proporcionalnosti iz tog člana;

4)         objedinjene statističke podatke o ključnim aspektima primene prudencijalnog okvira koje je Narodna banka Srbije prikupila na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, uključujući broj i vrste mera izrečenih u postupku kontrole, kao i podatke o izrečenim novčanim kaznama utvrđene pravnosnažnim rešenjem Narodne banke Srbije i pravnosnažnim odlukama nadležnih sudova donetim zbog povrede odredaba ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije.

Informacije iz stava 1. ovog člana redovno se ažuriraju i dostupne su na internet stranici Narodne banke Srbije.

Informacije objavljene u skladu sa stavom 1. ovog člana objavljuju se na način koji omogućava poređenje pristupa koje su usvojila nadležna tela različitih država članica.

Narodna banka Srbije može, pored informacija iz stava 1. ovog člana, da objavljuje i druge informacije iz svoje nadležnosti.

Objavljivanje podataka i informacija o izrečenim novčanim kaznama i odlukama nadležnih sudova

Član 311.

Narodna banka Srbije na svojoj internet stranici, bez odlaganja, objavljuje podatke o izrečenim novčanim kaznama utvrđene pravnosnažnim rešenjem Narodne banke Srbije, u skladu sa ovim zakonom i o pravnosnažnim odlukama nadležnih sudova, donetim zbog povrede odredaba ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije.

Podaci iz stava 1. ovog člana sadrže i informacije o vrsti i prirodi kršenja odredaba ovog zakona ili propisa donetog na osnovu ovog zakona, poslovno ime kreditne institucije, ime odgovornog lica u kreditnoj instituciji, kao i ime drugih fizičkih i pravnih lica čija je odgovornost utvrđena u postupcima iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije objavljuje podatke o novčanim kaznama i odlukama nadležnih sudova, na način kojim se ne odaju podaci o licima iz stava 2. ovog člana, ako:

1)         je kazna izrečena fizičkom licu, a Narodna banka Srbije je ocenila da objavljivanje podatka o ličnosti nije srazmerno težini povrede propisa;

2)         bi objavljivanje ugrozilo stabilnost finansijskog tržišta ili ometalo sprovođenje krivičnog postupka;

3)         bi objavljivanje, u meri u kojoj se to može utvrditi, prouzrokovalo nesrazmernu štetu za kreditnu instituciju, odgovorno lice u kreditnoj instituciji ili drugo lice, na koje se donete odluke odnose.

4)         ako su nastupile pravne posledice rehabilitacije.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako oceni da će se u razumnom periodu steći uslovi za objavljivanje podataka na način iz st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može odložiti objavljivanje dok se ti uslovi ne steknu.

Podaci iz st. 1. i 2. ovog člana moraju biti dostupni na internet stranici Narodne banke Srbije do isteka roka od pet godina od dana objavljivanja.

Podaci koji se objavljuju u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ne smeju da sadrže podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu.

Podaci o ličnosti se čuvaju na internet stranici Narodne banke Srbije samo u neophodnom periodu, u skladu s propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

 

Posebni zahtevi za objavljivanje informacija Narodne banke Srbije

Član 312.

Narodna banka Srbije je dužna da objavi informacije u vezi sa sekjuritizacijom u skladu sa čl. 5. do 9. Uredbe (EU) 2017/2402 i to:

1)         opšte kriterijume i metodologije usvojene za potrebe procene usklađenosti sa članovima čl. 5 do 9. Uredbe (EU) 2017/2402 i članom 270a Uredbe (EU) br. 575/2013;

2)         sažeti opis rezultata supervizorske procene i mera izrečenih u slučajevima nepoštovanja čl. 5 do 9. Uredbe (EU) 2017/2402 i članom 270a Uredbe (EU) br. 575/2013, utvrđenih na godišnjem nivou;

Kada Narodna banka Srbije koristi diskreciono pravo iz člana 7. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013, dužna je da objavi:

1)         kriterijume koje primenjuje za utvrđivanje da ne postoje trenutne ili da se ne predviđaju značajne praktične ili pravne prepreke za brz prenos kapitala ili otplatu obaveza;

2)         broj matičnih kreditnih institucija koje koriste diskreciono pravo utvrđeno u članu 7. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013 i broj onih koje imaju zavisna društva u trećoj državi;

1. a) na agregatnoj osnovi, za Republiku Srbiju:

-           ukupan iznos kapitala, na konsolidovanoj osnovi, matičnih kreditnih institucija Republici Srbiji, koja koriste diskreciono pravo iz člana 7. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013, koji se drži u zavisnim društvima u trećoj državi;

-           procenat ukupnog iznosa kapitala, na konsolidovanoj osnovi, matičnih kreditnih institucija Republici Srbiji, koja koriste diskreciono pravo iz člana 7. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013, predstavljen iznosom kapitala koji se drži u zavisnim društvima u trećoj državi, i

-           procenat ukupnog iznosa kapitala koji je propisan članom 92. Uredbe (EU) br. 575/2013, na konsolidovanoj osnovi, matičnih kreditnih institucija u Republici Srbiji, koje koriste diskreciono pravo iz člana 7. stav 3. te uredbe, predstavljen iznosom kapitala koji se drži u zavisnim društvima u trećoj državi.

Kada Narodna banka Srbije koristi diskreciono pravo iz člana 9. stav 1. Uredbe (EU) br. 575/2013, dužna je da objavi:

1)         kriterijume koje primenjuje za utvrđivanje da ne postoje trenutne ili da se ne predviđaju značajne faktičke ili pravne prepreke za efikasan prenos kapitala ili otplatu obaveza;

2)         broj matičnih kreditnih institucija koje koriste diskreciono pravo iz člana 9. stav 1. Uredbe (EU) br. 575/2013 i broj onih koje imaju zavisna društva u trećoj državi i

3)         na agregatnoj osnovi, za Republiku Srbiju:

-           ukupan iznos kapitala matičnih kreditnih institucija koje koriste diskreciono pravo iz člana 9. stav 1. Uredbe (EU) br. 575/2013, koji se drži u zavisnim društvima u trećoj državi;

-           procenat ukupnog iznosa kapitala matičnih kreditnih institucija koje koriste diskreciono pravo iz člana 9. stav 1. Uredbe (EU) br. 575/2013, koji se drži u zavisnim društvima u trećoj državi;

-           procenat ukupnog iznosa kapitala koji je propisan članom 92. Uredbe (EU) br. 575/2013 matičnih kreditnih institucija koje koriste diskreciono pravo iz člana 9. stav 1. te uredbe, predstavljen iznosom kapitala koji se drži u zavisnim društvima u trećoj državi.

Dostavljanje informacija Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački

Član 313.

Narodna banka Srbije na Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački, uspostavljenoj u skladu sa Uredbom (EU) 2023/2859, čini dostupnim sledeće:

1)         informacije o izrečenim novčanim kaznama i odlukama nadležnih sudova koje Narodna banka Srbije objavljuje u skladu sa članom 311. ovog zakona;

2)         mere izrečene u fazi rane intervencije za grupu kreditnih institucija kada je Narodna banka Srbije nadležna za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi, u skladu sa odredbama člana 250. ovog zakona;

3)         informacije o pružanju finansijske podrške unutar grupe u skladu sa odredbama člana 325. ovog zakona.

4)         poslovna imena globalnih sistemski značajnih kreditnih institucija i potkategorije u koje su one svrstane, kao i poslovna imena kreditnih institucija koje su utvrđene kao ostale sistemski značajne kreditne institucije za Republiku Srbiju.

Narodna banka Srbije je dužna da obezbedi da informacije iz stava 1. ovog člana ispunjavaju sledeće zahteve:

1)         dostavljaju se u formatu iz kojeg se mogu izdvojiti podaci na način utvrđen članom

2. tačka 3. Uredbe (EU) 2023/2859;

2)         priloženi su im sledeći metapodaci:

-           lično ime fizičkog lica i poslovno ime pravnog lica, odnosno kreditne institucije na koje se informacije odnose;

-           identifikacioni broj kreditne institucije, utvrđen u skladu sa članom 7. stav 4. odredba pod (b) Uredbe (EU) 2023/2859;

-           vrsta informacija koja je klasifikovana u skladu sa članom 7. stav 4. odredba pod (c) Uredbe (EU) 2023/2859;

-           naznaka da li te informacije sadrže podatke o ličnosti.

Glava XIII

SPORAZUMI O FINANSIJSKOJ PODRŠCI U OKVIRU GRUPE

Učesnici u sporazumu

Član 314.

Kreditna institucija, najviše matično društvo grupe kreditnih institucija nad kojom Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom i član te grupe kreditnih institucija mogu s drugim članovima grupe zaključiti sporazum radi obezbeđivanja finansijske podrške onoj strani ovog sporazuma kod koje su ispunjeni uslovi za preduzimanje mera rane intervencije iz člana 250. ovog zakona (u daljem tekstu: sporazum o finansijskoj podršci), uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Matična kreditna institucija u Republici Srbiji, matična kreditna institucija iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, matični finansijski holding u Republici Srbiji, matični finansijski holding iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, matični mešoviti finansijski holding u Republici Srbiji, matični finansijski holding iz

EU sa sedištem u Republici Srbiji, matični mešoviti holding u Republici Srbiji, matični mešoviti holding iz EU sa sedištem u Republici Srbiji, kao i njihova zavisna društva u drugim državama članicama ili trećim državama koja su kreditne institucije ili investiciona društva ili finansijske institucije i koja su obuhvaćena kontrolom na konsolidovanoj osnovi koju vrši Narodna banka Srbije u skladu sa ovim zakonom - mogu zaključiti sporazum o finansijskoj podršci, na osnovu kojeg strane tog sporazuma obezbeđuju međusobnu finansijsku podršku ako jedna ili više ugovornih strana tog sporazuma ispune uslove za primenu mera rane intervencije iz člana 250. ovog zakona.

U cilju obezbeđenja međusobne finansijske podrške za slučaj da jedna ili više strana ugovornica tog sporazuma ispune uslove za primenu mera rane intervencije iz člana 250. ovog zakona, kreditna institucija može da zaključi i sporazum o finansijskoj podršci grupe kreditnih institucija iz EU sa sledećim društvima:

1)         matičnom kreditnom institucijom iz EU sa sedištem izvan Republike Srbije;

2)         matičnim finansijskim holdingom iz EU sa sedištem izvan Republike Srbije;

3)         matičnim mešovitim finansijskim holdingom iz EU sa sedištem izvan Republike Srbije;

4)         matičnim mešovitim holdingom iz EU sa sedištem izvan Republike Srbije ili

5)         zavisnim društvom društava iz tač. 1) do 4) ovog stava sa sedištem izvan Republike Srbije, koje je kreditna institucija, investiciono društvo ili finansijska institucija.

Sporazumom o finansijskoj podršci može da se ugovori:

1)         finansijska podrška matičnog društva zavisnom društvu;

2)         finansijska podrška zavisnog društva matičnom društvu;

3)         finansijska podrška zavisnog društva drugom zavisnom društvu u okviru grupe;

4)         finansijska podrška u okviru grupe na način koji nije obuhvaćen tač. 1) do 3) ovog stava.

Sporazum o finansijskoj podršci može da obuhvati jedno ili više zavisnih društava.

Sporazum o finansijskoj podršci može da se zaključi samo ako, u vreme njegovog zaključenja, po mišljenju njihovih nadzornih organa, nijedna od strana ugovornica ne ispunjava uslove za primenu mera rane intervencije.

Zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci ne predstavlja uslov za pružanje finansijske podrške drugom članu grupe koji ima finansijske probleme ako kreditna institucija donese takvu odluku u svakom pojedinačnom slučaju, u skladu sa politikom grupe i ako to ne predstavlja rizik za celu grupu.

Zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci ne predstavlja uslov za poslovanje u Republici Srbiji.

Isključenje iz oblasti primene

Član 315.

Odredbe ove glave ne odnose se na ugovore o finansiranju u okviru grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji ili grupe kreditnih institucija u EU koji nisu zaključeni s ciljem obezbeđenja međusobne finansijske podrške za slučaj da jedna ili više ugovornih strana ispune uslove za primenu mera rane intervencije iz člana 250. ovog zakona, pod uslovom da nijedna od ugovornih strana u trenutku zaključenja takvog sporazuma ne ispunjava te uslove.

Predmet i načela sporazuma

Član 316.

Finansijska podrška može da se ugovori u obliku kredita ili zajma, izdavanja garancija, davanje sredstva obezbeđenja (kolaterala) ili prenosa vlasništva na imovini koja bi se koristila kao sredstvo obezbeđenja ili bilo kojom kombinacijom ovih oblika finansijske podrške, u jednoj ili više transakcija.

Oblici finansijske podrške iz stava 1. ovog člana odnose se na pravne poslove između ugovornih strana sporazuma o finansijskoj podršci, kao i na pravne poslove sa trećim licima.

Sporazumom o finansijskoj podršci pružalac finansijske podrške može da zahteva od korisnika te podrške da se obaveže na davanje finansijske podrške tom pružaocu finansijske podrške.

Sporazumom o finansijskoj podršci utvrđuju se način obračuna kamate i drugih naknada, za svaku transakciju izvršenu u skladu s tim sporazumom. Visina kamata i drugih naknada utvrđuju se prema vremenu pružanja finansijske podrške.

Sporazum o finansijskoj podršci, način obračuna kamata i drugih naknada iz stava 4. ovog člana, kao i ostali uslovi tog sporazuma, utvrđuju se u skladu sa sledećim načelima:

1)         sporazum o finansijskoj podršci je izraz slobodne volje svake ugovorne strane;

2)         pri zaključenju sporazuma o finansijskoj podršci i utvrđivanju kamata i drugih naknada, svaka ugovorna strana deluje u svom najboljem interesu, uzimajući u obzir i direktnu ili indirektnu korist od pružanja finansijske podrške;

3)         korisnik finansijske podrške dužan je da pruži sve relevantne informacije pružaocu te podrške pre određivanja kamata i drugih naknada za pružanje finansijske podrške i pre donošenja odluke o pružanju finansijske podrške;

4)         pri određivanju kamata i drugih naknada za pružanje finansijske podrške, pružalac finansijske podrške može uzeti u obzir informacije kojima raspolaže zbog činjenice da je član iste grupe kao i korisnik finansijske podrške a koje nisu javno dostupne;

5)         način obračuna kamata i drugih naknada za pružanje finansijske podrške ne mora da uzima u obzir očekivani privremeni uticaj na tržišne cene koji proizilazi iz događaja koji su izvan poslovanja grupe.

Prava iz sporazuma o finansijskoj podršci mogu koristiti, a obaveze iz tog sporazuma mogu izvršiti samo ugovorne strane i ne mogu se preneti na treća lica.

Uslovi za pružanje finansijske podrške

Član 317.

Kreditna institucija može biti pružalac finansijske podrške samo ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

1)         razumno je očekivati da će pruženom podrškom biti znatno smanjene finansijske poteškoće korisnika te podrške;

2)         cilj finansijske podrške je očuvanje ili obnavljanje finansijske stabilnosti cele grupe ili bilo kog člana grupe, a pružanje podrške je u interesu pružaoca te podrške;

3)         finansijska podrška, uključujući kamate i druge naknade, daje se u skladu sa uslovima iz člana 316. st. 4. i 5. ovog zakona;

4)         na osnovu informacija dostupnih organu upravljanja pružaoca podrške u trenutku donošenja odluke o finansijskoj podršci, opravdano je očekivati da će korisnik te podrške platiti ugovorenu kamatu i druge naknade, kao i, ako je finansijska podrška data u obliku zajma ili kredita, da će taj zajam ili kredit vratiti, a ako je finansijska podrška data u obliku garancije, davanja sredstva obezbeđenja potraživanja ili na bilo koji drugi način, da će isti uslovi da se primene na obavezu korisnika podrške ako je izvršena naplata po garanciji ili drugom sredstvu obezbeđenja;

5)         pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo likvidnost ili solventnost pružaoca te podrške;

6)         pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo finansijsku stabilnost u Republici Srbiji;

7)         pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo finansijsku stabilnost u državi članici;

8)         davalac podrške u trenutku pružanja podrške postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa Narodne banke Srbije kojima se uređuju kapital, likvidnost i velike izloženosti, a pružanje finansijske podrške neće dovesti do kršenja ovih odredaba;

9)         pružalac finansijske podrške, u vreme pružanja te podrške, ispunjava sve zahteve iz Uredbe (EU) br. 575/2013 u vezi sa kapitalom i likvidnošću, a pružanje te podrške ne dovodi do kršenja tih odredaba;

10)       pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo mogućnost restrukturiranja pružaoca te podrške.

Izuzetno od stava 1. tačka 8) ovog člana, kreditna institucija može dati finansijsku podršku i ako nisu ispunjeni uslovi iz te tačke na osnovu saglasnosti Narodne banke Srbije.

Izuzetno od stava 1. tačka 9) ovog člana, kreditna institucija može dati finansijsku podršku i ako nisu ispunjeni uslovi iz tih tačaka na osnovu saglasnosti Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije bliže uređuje uslove iz stava 1. ovog člana.

Saglasnost za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci na osnovu zajedničke odluke

Član 318.

Matična kreditna institucija u Republici Srbiji i matična kreditna institucija iz EU sa sedištem u Republici Srbiji dužna je da Narodnoj banci Srbije, kao organu nadležnom za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, podnese zahtev za davanje saglasnosti za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci u okviru grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji i uz taj zahtev da dostavi predlog tog sporazuma i predlog ugovornih strana tog sporazuma.

Narodna banka Srbije zahtev iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja nadzornom organu druge države članice u kojoj je sedište zavisnog društva koje namerava da bude ugovorna strana sporazuma iz tog stava, radi donošenja zajedničke odluke o tom zahtevu.

Narodna banka Srbije i nadzorni organi iz stava 2. ovog člana sarađuju radi donošenja zajedničke odluke iz tog stava, uzimajući u obzir mogući uticaj sprovođenja sporazuma o finansijskoj podršci u svakoj državi članici u kojoj grupa posluje.

Narodna banka Srbije daje saglasnost za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci iz stava 1. ovog člana na osnovu zajedničke odluke iz stava 2. ovog člana, kojom je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za zaključenje tog sporazuma iz člana 317. ovog zakona, u roku od četiri meseca od dana prijema zahteva iz stava 1. tog člana.

Ako je zajedničkom odlukom iz stava 2. ovog člana utvrđeno da nisu ispunjeni uslovi iz člana 317. ovog zakona, Narodna banka Srbije u roku iz stava 4. ovog člana odbija zahtev iz stava 1. tog člana.

Narodna banka Srbije može u postupku donošenja zajedničke odluke iz stava 2. ovog člana tražiti pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu s članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Saglasnost za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci na osnovu odluke Narodne banke Srbije

Član 319.

Lice iz člana 314. stav 1. ovog zakona dužno je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci unutar grupe kreditnih institucija i uz taj zahtev da dostavi predlog tog sporazuma i predlog ugovornih strana tog sporazuma.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od četiri meseca od dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije samostalno odlučuje o zahtevu iz člana 318. stav 1. ovog zakona ako zajednička odluka iz člana 318. stav 2. tog zakona nije doneta u roku iz stava 4. tog člana, vodeći računa o stavovima i izdvojenim mišljenjima nadzornih organa iz člana 318. stav 2. ovog zakona.

Odluku iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije dostavlja i nadzornim organima iz tog stava.

Ako je u roku od četiri meseca od dana podnošenja zahteva iz člana 318. stav 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije ili nadzorni organ druge države članice zatraži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu s članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010, Narodna banka Srbije dužna je da odloži donošenje odluke iz stava 3. ovog člana do donošenja odluke tog tela, a rok od četiri meseca smatraće se rokom za mirenje u smislu ove uredbe. Narodna banka Srbije dužna je da donese odluku iz stava 3. ovog člana u skladu sa odlukom ovog organa.

Zahtev za posredovanje iz stava 5. ovog člana ne može da se uputi Evropskom organu za bankarstvo po isteku roka od četiri meseca od dana prijema zahteva iz člana 318. stav 1. ovog zakona ili nakon donošenja zajedničke odluke iz stava 2. tog člana.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Učešće u donošenju zajedničke odluke ako Narodna banka Srbije ne vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi

Član 320.

Narodna banka Srbije na zahtev nadležnog organa koji vrši kontrolu grupe kreditnih institucija iz EU na konsolidovanoj osnovi, učestvuje u postupku donošenja zajedničke odluke o ispunjenosti uslova iz člana 317. stav 1. ovog zakona za zaključivanje sporazuma o finansijskoj podršci u okviru grupe kreditnih institucija iz EU, ako ona nije taj organ.

Kreditna institucija je dužna da obavesti Narodnu banku Srbije o nameri zaključivanja sporazuma o finansijskoj podršci iz stava 1. ovog člana i ne može zaključiti taj sporazum ako nadležni organ iz tog stava nije njenoj matičnoj kreditnoj instituciji dao saglasnost za zaključenje tog sporazuma.

Narodna banka Srbije može u postupku donošenja zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana tražiti pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu s članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010, kao i tražiti posredovanje tog tela u skladu s članom 19. te uredbe u roku od četiri meseca od dana prijema zahteva za izdavanje saglasnosti za zaključenje sporazuma iz stava 1. ovog člana.

Saglasnost skupštine akcionara za zaključenje sporazuma

Član 321.

Nakon dobijanja saglasnosti za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci, izvršni odbor kreditne institucije koja namerava da zaključi taj sporazum dužan je da za njegovo zaključenje dobije saglasnost skupštine akcionara.

Sporazum iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo samo u odnosu na člana grupe kreditnih institucija čija je skupština akcionara dala ovlašćenje izvršnom odboru da samostalno odluči o tome da taj član grupe bude korisnik ili pružalac finansijske podrške u skladu sa uslovima iz tog sporazuma.

Ako skupština akcionara da ovlašćenje u skladu sa stavom 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe unutrašnjih akata ili odluka te kreditne institucije kojima se utvrđuje da se određene vrste poslova mogu obavljati samo uz prethodnu saglasnost nadzornog odbora, ako bi takve odredbe ograničavale izvršni odbor u donošenju odluke da kreditna institucija bude korisnik ili pružalac finansijske podrške.

Skupština akcionara može povući ovlašćenje iz stava 2. ovog člana i u tom slučaju sporazum o finansijskoj podršci ne proizvodi pravno dejstvo za tu kreditnu instituciju.

Kreditna institucija je dužna da bez odlaganja dostavi Narodnoj banci Srbije i svim ugovornim stranama sporazuma o finansijskoj podršci odluku skupštine akcionara o davanju ovlašćenja iz stava 2. ovog člana i odluku o povlačenju tog ovlašćenja iz stava 4. ovog člana.

Izvršni odbor člana grupe kreditnih institucija koji je ugovorna strana sporazuma o finansijskoj podršci dužan je da najmanje jednom godišnje dostavlja izveštaj skupštini akcionara o sprovođenju sporazuma iz stava 1. ovog člana i o sprovođenju svake odluke koja je doneta u skladu s tim sporazumom.

Matična kreditna institucija u Republici Srbiji dužna je da obezbedi da svi članovi grupe kreditnih institucija koji nameravaju da zaključe sporazum iz stava 1. ovog člana, a nisu kreditne institucije, postupaju u skladu sa odredbama ove glave.

Stav 7. ovog člana odnosi se i na matičnu kreditnu instituciju u EU sa sedištem u Republici Srbiji.

Dostavljanje sporazuma o finansijskoj podršci

Član 322.

Kreditna institucija je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o zaključenju sporazuma o finansijskoj podršci, kao i da joj dostavi primerak tog sporazuma za potrebe ostvarivanja nadzorne funkcije i funkcije restrukturiranja.

Ako Narodna banka Srbije vrši kontrolu na konsolidovanoj osnovi, sporazum iz stava 1. ovog člana, kao i sve njegove naknadne izmene i/ili dopune, dostavlja i organima nadležnim za restrukturiranje u državama članicama u kojima je sedište članova grupe koji su ugovorne strane tog sporazuma.

Odluka o finansijskoj podršci

Član 323.

Izvršni odbor pružaoca finansijske podrške donosi odluku o pružanju te podrške, koja mora biti detaljno obrazložena uz navođenje ciljeva podrške i opisa načina na koji su ispunjeni uslovi iz člana 317. ovog zakona.

Odluku o prihvatanju finansijske podrške donosi izvršni odbor korisnika te podrške.

Saglasnost Narodne banke Srbije na pružanje finansijske podrške

Član 324.

Kreditna institucija može da pruži finansijsku podršku u skladu sa potpisanim sporazumom o finansijskoj podršci ako je za davanje te podrške dobila saglasnost Narodne banke Srbije.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana kreditna institucija dostavlja:

1)         podatke o predloženoj finansijskoj podršci;

2)         obrazloženu odluku izvršnog odbora kreditne institucije u skladu s članom

323. ovog zakona;

3)         kopiju sporazuma o finansijskoj podršci.

Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana od dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije daje saglasnost kreditnoj instituciji za pružanje finansijske podrške ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 317. stav 1. ovog zakona.

Narodna banka Srbije odbija zahtev iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 317. stav 1. ovog zakona.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije može dati saglasnost kreditnoj instituciji za pružanje finansijske podrške i ako nisu ispunjeni uslovi iz člana 317. stav 1. tačka 8) ovog zakona i tom slučaju u rešenju o davanju saglasnosti utvrđuje rok u kojem je kreditna institucija dužna da uskladi svoje poslovanje sa zahtevima iz tih tačaka.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije može dati saglasnost kreditnoj instituciji za pružanje finansijske podrške i ako nisu ispunjeni uslovi iz člana 317. stav 1. tačka 9) ovog zakona i tom slučaju u rešenju o davanju saglasnosti utvrđuje rok u kojem je kreditna institucija dužna da uskladi svoje poslovanje sa zahtevima iz tih tačaka.

Narodna banka Srbije je dužna da o odluci iz ovog člana bez odlaganja obavesti organ nadležan za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi i nadzorni organ korisnika finansijske podrške.

Narodna banka Srbije je dužna da o odluci iz ovog člana bez odlaganja obavesti i Evropski organ za bankarstvo.

Ako je Narodna banka Srbije organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, dužna je da o odluci ovog člana, kao i o odluci drugog nadzornog organa o zahtevu za pružanje finansijske podrške, bez odlaganja obavesti članove kolegijuma supervizora i članove kolegijuma za restrukturiranje.

Ako Narodna banka Srbije ima primedbe u vezi sa odlukom organa nadležnog za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi ili drugog nadzornog organa o odbijanju ili delimičnom usvajanju zahteva za pružanje finansijske podrške, može u roku od dva dana od dana prijema te odluke tražiti pomoć Evropskog organa za bankarstvo u skladu s članom 31. Uredbe (EU) br. 1093/2010.

Ako je Narodna banka Srbije organ nadležan za vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi, a zahtev za pružanje finansijske podrške na osnovu sporazuma o finansijskoj podršci na koji se poziva plan oporavka grupe je nadzorni organ ugovorne strane tog sporazuma odbio ili delimično usvojio - Narodna banka Srbije, samostalno ili na zahtev drugog nadzornog organa, ponovo pokreće ocenu plana oporavka grupe u skladu s članom 127. ovog zakona, a u slučaju obaveze izrade pojedinačnog plana oporavka zahteva dostavljanje izmenjenog plana.

Ako Narodna banka Srbije nije organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, a zahtev za pružanje finansijske podrške kreditnoj instituciji u Republici Srbiji je odbijen ili delimično usvojen, a plan oporavka grupe se poziva na sporazum o finansijskoj podršci - Narodna banka Srbije može od organa nadležnog za nadzor na konsolidovanoj osnovi tražiti novu ocenu plana oporavka grupe u skladu sa članom 128. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije nije organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, odnosno ako nije nadzorni organ korisnika finansijske podrške, izvršni odbor kreditne institucije dužan je da pre pružanja finansijske podrške iz stava 1. ovog člana o tome obavesti i organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, odnosno nadzorni organ korisnika finansijske podrške.

Izvršni odbor kreditne institucije dužan je da pre pružanja finansijske podrške iz stava 1. ovog člana o tome obavesti i Evropski organ za bankarstvo.

Obaveštavanje i objavljivanje informacija

Član 325.

Odluku o davanju saglasnosti Narodne banke Srbije iz člana 324. ovog zakona, kreditna institucija dužna je da dostavi organu nadležnom za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, nadzornom organu korisnika finansijske podrške i Evropskom organu za bankarstvo.

Ako Narodna banka Srbije, kao organ nadležan za kontrolu na konsolidovanoj osnovi, primi od kreditne institucije odluku o pružanju finansijske podrške, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti ostale članove kolegijuma supervizora i kolegijuma za restrukturiranje.

Kreditna institucija je dužna da javno objavi i najmanje jednom godišnje ažurira informacije o:

1)         zaključivanju sporazuma o finansijskoj podršci;

2)         opštim uslovima svakog zaključenog sporazuma o finansijskoj podršci;

3)         podacima o ugovornim stranama sporazuma o finansijskoj podršci.

Matična kreditna institucija u Republici Srbiji i matična kreditna institucija iz EU sa sedištem u Republici Srbiji dužne su za svaku članicu grupe kreditnih institucija u Republici Srbiji koja nije kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji javno objave i najmanje jednom godišnje ažuriraju informacije iz stava 3. ovog člana.

Javno objavljivanje iz stava 3. ovog člana vrši se u skladu s čl. 431. do 434. Uredbe (EU) br. 575/2013.

Kreditna institucija dužna je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana objavljivanja, objavljene informacije iz ovog člana dostavi Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj informacija iz ovog člana, kao i uslove, način i rokove njihovog objavljivanja.

 Shodna primena odredaba

Član 326.

Na sporazum o finansijskoj podršci ne primenjuju se čl. 119. i 121. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje finansijska podrška primenjuju se i na svaku izmenu i/ili dopunu sporazuma o finansijskoj podršci.

Glava XIV

PRESTANAK RADA KREDITNE INSTITUCIJE

Osnov prestanka važenja dozvole za rad

Član 327.

Dozvola za rad kreditne institucije prestaje da važi:

1)         oduzimanjem dozvole za rad;

2)         dobrovoljnim prestankom rada kreditne institucije;

3)         statusnom promenom kreditne institucije;

4)         ako se osnivačka skupština kreditne institucije ne održi u roku propisanom ovim zakonom;

5)         ako kreditna institucija prijavu za upis u registar privrednih subjekata ne podnese u roku propisanom ovim zakonom.

Odeljak 1.

Oduzimanje dozvole za rad kreditnoj instituciji

Član 328.

Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za rad kreditnoj instituciji u sledećim slučajevima:

1)         ako kreditna institucija u pisanoj formi obavesti Narodnu banku Srbije da ne namerava da započne, odnosno da nastavi poslovanje za koje joj je data dozvola za rad;

2)         ako kreditna institucija nije počela da posluje u roku od 12 meseci od dana dobijanja dozvole za rad;

3)         ako kreditna institucija duže od šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom, uključujući i meru rane intervencije ili merom u postupku restrukturiranja;

4)         ako je uvedena privremena uprava i do isteka roka na koji je uvedena ova uprava ne otklone se razlozi koji su doveli do njenog uvođenja, a Narodna banka Srbije oceni da nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja;

5)         ako kreditna institucija dozvolu za rad upotrebljava isključivo za obavljanje aktivnosti iz člana 2. stav 1. tačka 2) ovog zakona i u periodu od pet uzastopnih godina ima prosek ukupne aktive ispod pragova utvrđenih u tom članu;

6)         ako su imovina i obaveze kreditne institucije u restrukturiranju prenete primenom instrumenata iz čl. 396. ili 398. ovog zakona, a Narodna banka Srbije oceni da su izvršenim prenosom ostvareni ciljevi restrukturiranja;

7)         ako nakon pokretanja postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije oceni da se ciljevi restrukturiranja ne mogu ostvariti;

 

8)         ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 370. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona, ali ne i uslov postojanja javnog interesa za restrukturiranje kreditne institucije iz tačke 3) tog stava, u skladu sa članom 370. stav 11. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji oduzeti dozvolu za rad u sledećim slučajevima:

1)         ako utvrdi da je dozvola za rad kreditne institucije data na osnovu neistinitih ili netačnih podataka;

2)         ako osnivač kreditne institucije povuče sredstva uložena u osnivački kapital kreditne institucije;

3)         ako kreditna institucija više ne ispunjava uslove na osnovu kojih joj je data dozvola za rad;

4)         ako kreditna institucija nije postupila u skladu sa članom 144. ovog zakona;

5)         ako kreditna institucija više ne ispunjava zahteve za kapitalom po osnovu rizika kojima je izložena, zahteve koji se odnose na velike izloženosti i likvidnost, zahteve za održavanjem pokazatelja kapitala većih od propisanih u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije iz čl. 239. i 247. ovog zakona ili posebne zahteve za likvidnost, utvrđene ovim zakonom;

6)         ako kreditna institucija nema uspostavljen efikasan i pouzdan sistem upravljanja i rodno neutralnu politiku primanja;

7)         ako kreditna institucija ne održava pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja ili učestalo i kontinuirano ne održava pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, u skladu s propisima Narodne banke Srbije;

8)         ako u rokovima i na način predviđen propisima Narodne banke Srbije kreditna institucija ne dostavlja ili dostavlja nepotpune ili netačne izveštaje o velikim izloženostima, pokazatelju likvidnosti, pokazatelju pokrića likvidnom aktivom, pokazatelju neto stabilnih izvora finansiranja, kao i o adekvatnosti kapitala, odnosno o kapitalu kreditne institucije, zahtevima za kapitalom i pokazateljima adekvatnosti kapitala i pokazatelju stepena zaduženosti (leveridžu);

9)         ako, u rokovima i na način predviđen propisima Narodne banke Srbije, kreditna institucija ne objavljuje ili objavljuje nepotpune ili netačne podatke i informacije koje su od značaja za informisanje javnosti o njenom finansijskom stanju, poslovanju i rizičnom profilu;

10)       ako utvrdi da kreditna institucija neće moći da nastavi da ispunjava svoje obaveze prema deponentima i drugim poveriocima, a naročito ako više ne postoji sigurnost za sredstva koja su joj poverili njeni deponenti;

11)       ako postoji razlog za ukidanje saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u skladu sa članom 43. ovog zakona;

12)       ako utvrdi da kreditna institucija ima kritično nizak nivo likvidnosti;

13)       ako kreditna institucija nije postupila po nalogu Narodne banke Srbije iz člana 239. ovog zakona i nije razrešila člana nadzornog i/ili izvršnog odbora kreditne institucije, nosioca ključne funkcije, odnosno drugo lice na rukovodećem položaju u kreditnoj instituciji;

14)       ako su aktivnosti kreditne institucije povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma i finansiranjem širenja oružja za masovno uništenje ili vršenjem drugih kažnjivih radnji;

15)       ako kreditna institucija vrši isplate imaocima instrumenata koji su uključeni u kapital kreditne institucije suprotno propisima Narodne banke Srbije kojima se uređuju zaštitni slojevi kapitala i adekvatnost kapitala kreditne institucije;

16)       ako utvrdi da je kreditna institucija teže ili trajnije povredila zakon ili drugi propis;

17)       ako kreditna institucija u propisanom roku ne postupi po nalozima iz čl. 239. i 250. ovog zakona;

18)       ako kreditna institucija premiju za osiguranje depozita ne plaća u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

19)       ako utvrdi da kreditna institucija neracionalno troši sredstva (imovinu) zbog postupanja suprotnog propisima ili standardima opreznog poslovanja kreditne institucije, što može imati za posledicu pogoršanje finansijskog stanja kreditne institucije;

20)       ako kreditna institucija Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti njenog poslovanja, ili ometa vršenje te kontrole;

21)       ako je donela rešenje o nedostupnosti depozita kod kreditne institucije;

22)       u posebnim slučajevima povreda odredaba zakona i propisa iz člana 244. ovog zakona.

Danom donošenja rešenja o oduzimanju kreditnoj instituciji dozvole za rad, Narodna banka Srbije blokira sve račune kreditne institucije i tim rešenjem istovremeno izriče meru zabrane raspolaganja imovinom kreditne institucije do otvaranja postupka restrukturiranja kreditne institucije, odnosno otvaranja stečajnog postupka.

Odeljak 2.

Dobrovoljni prestanak rada kreditne institucije

Član 329.

Kreditna institucija koja namerava da donese odluku o prestanku rada kreditne institucije, dužna je da, pre donošenja te odluke, Narodnoj banci Srbije dostavi predlog odluke nadzornog odbora za skupštinu kreditne institucije o prestanku rada kreditne institucije, uz dostavljanje dokumentacije kojom se dokazuje da je imovina kreditne institucije veća od njenih obaveza i dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca kreditne institucije, odnosno da raspolaže novčanim sredstvima za isplatu depozita, a naročito isplatu osiguranih depozita.

Na osnovu pozitivnog mišljenja Narodne banke Srbije na predlog odluke iz stava 1. ovog člana, kreditna institucija podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za davanje saglasnosti na odluku o prestanku rada kreditne institucije, koju je usvojila skupština kreditne institucije.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana kreditna institucija dostavlja Narodnoj banci Srbije odluku skupštine kreditne institucije o prestanku rada kreditne institucije, kao i bezuslovnu, neopozivu i plativu na prvi poziv bankarsku garanciju koju je izdala prvoklasna kreditna institucija u iznosu kojim se garantuje pokriće svih obaveza kreditne institucije iz stava 1. ovog člana - u korist Agencije za osiguranje depozita. Narodna banka Srbije može tražiti od kreditne institucije i drugu dokumentaciju potrebnu za razmatranje zahteva iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije utvrđuje kriterijume za definisanje prvoklasne kreditne institucije u smislu stava 3. ovog člana.

Narodna banka Srbije o zahtevu iz stava 2. ovog člana odlučuje rešenjem u roku od sedam dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenjem o davanju saglasnosti iz stava 2. ovog člana Agencija za osiguranje depozita se imenuje za likvidacionog upravnika, s pravima i obavezama utvrđenim zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Donošenje rešenja iz stava 5. ovog člana ne isključuje mogućnost oduzimanja dozvole za rad kreditne institucije, sprovođenja postupka restrukturiranja kreditne institucije ili pokretanja postupka likvidacije ili stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka.

Ako Narodna banka Srbije ne dâ saglasnost iz stava 2. ovog člana iz razloga što kreditna institucija nije dostavila dokumentaciju u skladu sa stavom 3. ovog člana, istovremeno će oduzeti dozvolu za rad kreditnoj instituciji.

Narodna banka Srbije rešenje iz st. 5, 6. i 8. ovog člana dostavlja Agenciji za osiguranje depozita najkasnije narednog radnog dana od dana donošenja rešenja.

Odluka o prestanku rada kreditne institucije proizvodi pravno dejstvo danom donošenja rešenja iz stava 6. ovog člana.

Narodna banka Srbije može bliže propisati sadržinu dokumentacije iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 3.

Statusne promene Područje primene

Član 330.

Odredbe ovog odeljka ne utiču na primenu propisa kojima se uređuje zaštita konkurencije, kao ni na propise kojima se uređuju privredna društva.

Odredbe ovog odeljka ne primenjuju se na spajanja, odnosno pripajanja i podele koje se sprovode u okviru mera restrukturiranja kreditnih institucija u skladu sa ovim zakonom.

Član 331.

Spajanje, odnosno pripajanje je statusna promena kod koje:

1)         jedno ili više društava, koja prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije, prenose celokupnu svoju imovinu i obaveze ili njihove delove na drugo postojeće društvo (društvo sticalac), u zamenu za izdavanje njihovim članovima hartija od vrednosti ili akcija koje čine kapital tog drugog društva i, ako se vrši isplata u novcu, isplatu novčanog iznosa koji ne prelazi 10% nominalne vrednosti, osim ako je drugačije propisano drugim propisom, odnosno, ako nominalna vrednost ne postoji, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti ili akcija;

2)         jedno ili više društava, koja prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije, prenose celokupnu svoju imovinu i obaveze ili njihove delove na drugo postojeće društvo (društvo sticalac), bez izdavanja novih hartija od vrednosti ili akcija društva sticaoca, pod uslovom da jedno lice neposredno ili posredno drži sve akcije društava koja se spajaju ili da članovi društava koja se spajaju drže svoje hartije od vrednosti i akcije u istoj srazmeri u svim društvima koja se spajaju;

3)         dva ili više društava, koja prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije, prenose celokupnu svoju imovinu i obaveze ili njihove delove na društvo koje osnivaju, u zamenu za izdavanje njihovim članovima hartija od vrednosti ili akcija koje čine kapital tog novog društva i, ako se vrši isplata u novcu, isplatu novčanog iznosa koji ne prelazi 10% nominalne vrednosti, osim ako je drugačije propisano drugim propisom, odnosno, ako nominalna vrednost ne postoji, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti ili akcija;

4)         društvo koje prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze ili njihove delove na društvo koje drži sve hartije od vrednosti ili akcije koje čine njegov kapital.

Podela je statusna promena kod koje:

1)         društvo koje prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze na više društava, u zamenu za dodelu akcionarima društva koje se deli hartija od vrednosti ili akcija u društvima koja po osnovu podele stiču imovinu i, ako se vrši isplata u novcu, isplatu novčanog iznosa koji ne prelazi 10% nominalne vrednosti, osim ako je drugačije propisano drugim propisom, odnosno, ako nominalna vrednost ne postoji, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti ili akcija;

2)         društvo koje prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze na više novoosnovanih društava, u zamenu za dodelu akcionarima društva koje se deli hartija od vrednosti ili akcija u društvima sticaocima i, ako se vrši isplata u novcu, isplatu novčanog iznosa koji ne prelazi 10% nominalne vrednosti, osim ako je drugačije propisano drugim propisom, odnosno, ako nominalna vrednost ne postoji, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti ili akcija;

3)         kombinacija promena iz tač. 1) i 2) ovog stava;

4)         društvo koje se deli prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više društava sticalaca, u zamenu za izdavanje članovima društva koje se deli hartija od vrednosti ili akcija u društvima sticaocima, u društvu koje se deli ili i u društvima sticaocima i u društvu koje se deli i, ako se vrši isplata u novcu, isplatu novčanog iznosa koji ne prelazi 10% nominalne vrednosti, osim ako je drugačije propisano drugim propisom, odnosno, ako nominalna vrednost ne postoji, knjigovodstvene vrednosti tih hartija od vrednosti ili akcija;

5)         društvo koje se deli prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više društava sticalaca, u zamenu za izdavanje društvu koje se deli hartija od vrednosti ili akcija u društvima sticaocima.

Statusnom promenom se smatra i promena koja nije navedena u st. 1. i 2. ovog člana, a odnosi se na spajanja, pripajanja, odnosno podele, kako je propisano zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Zahtev za sprovođenje statusne promene i njegova procena

 Član 332.

Kreditna institucija, finansijski holding i mešoviti finansijski holding koji je dobio saglasnost iz člana 86. ovog zakona (u daljem tekstu: finansijski učesnik) koji nameravaju da sprovedu statusnu promenu iz člana 331. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: predložena statusna promena) dužni su da, nakon donošenja nacrta uslova predložene statusne promene i pre završetka te statusne promene, podnesu Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu uz koji se dostavljaju podaci iz člana 333. stav 7. ovog zakona (u daljem tekstu: zahtev za statusnu promenu), ako je Narodna banka Srbije nadležno telo za nadzor subjekta koji nastaje predloženom statusnom promenom.

Ako se predložena statusna promena sastoji od podele iz člana 331. stav 2. tač. 1 do 5. i stava 3. ovog zakona, finansijski učesnik dužan je da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu, ako je Narodna banka Srbije nadležna za nadzor nad finansijskim učesnikom koji sprovodi predloženu statusnu promenu.

Na osnovu zahteva iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije sprovodi postupak procene predložene statusne promene (u daljem tekstu: procena).

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije nije dužna da sprovede procenu ako:

1)         predložena statusna promena uključuje samo finansijske učesnike iz iste grupe, uključujući grupu kreditnih institucija koje su trajno povezane sa centralnim telom i koje se nadziru kao grupa;

2)         je za predloženu statusnu promenu potrebna dozvola u skladu s članom 25. ovog zakona ili saglasnost u skladu s članom 86. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od deset radnih dana od dana prijema zahteva za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu ili dodatnih podataka, podnosiocu zahteva izdaje pisanu potvrdu o prijemu zahteva ili dodatnih podataka podnetih u skladu sa st. 7. do 10. ovog člana i obaveštava ga o danu isteka roka za sprovođenje procene, koji ne može biti duži od 90 radnih dana od dana dostavljanja pisane potvrde o prijemu zahteva o statusnoj promeni (u daljem tekstu: rok za procenu).

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako predložena statusna promena obuhvata isključivo finansijske učesnike iz iste grupe, a Narodna banka Srbije oceni da je potrebno da sprovede procenu, dužna je da sprovede procenu u roku od 60 radnih dana od dana dostavljanja pisane potvrde o prijemu zahteva o statusnoj promeni.

Narodna banka Srbije može u pisanoj formi da zahteva dodatne podatke, koji su joj potrebni za završetak postupka procene, uz navođenje tih podataka, pri čemu u slučaju iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije može zahtevati dodatne podatke u roku od 50 radnih dana od dana dostavljanja pisane potvrde o prijemu zahteva o statusnoj promeni.

Podaci iz stava 7. ovog člana moraju biti srazmerni i primereni prirodi predložene statusne promene i relevantni za procenu u skladu sa ovim članom.

Finansijski učesnik dužan je da tražene podatke iz stava 7. ovog člana dostavi u roku koji odredi Narodna banka Srbije, a koji ne može biti duži od 20 radnih dana od dana prijema zahteva iz stava 7. ovog člana, pri čemu rok za procenu ne teče od datuma slanja tog zahteva do datuma prijema odgovora finansijskih učesnika u kojem su dostavljeni svi traženi podaci.

Narodna banka Srbije može naknadno zatražiti dopunu ili pojašnjenje dostavljenih podataka, pri čemu taj zahtev ne utiče na produženje roka za procenu.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije može odobriti produženje roka za dostavljanje traženih podataka na najduže 30 radnih dana u sledećim slučajevima:

1. ako najmanje jedan finansijski učesnik ima prebivalište ili sedište u trećoj državi, odnosno podleže propisima treće države;
2. ako je za sprovođenje procene potrebno izvršiti razmenu informacija sa organima nadležnim za nadzor finansijskih učesnika u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Finansijski učesnik ne može sprovesti statusnu promenu, niti izvršiti njen upis u registar privrednih subjekata pre nego što Narodna banka Srbije donese rešenje kojim daje saglasnost na predloženu statusnu promenu, odnosno, u slučaju iz stava 14. ovog člana, po isteku roka propisanog tim stavom.

Narodna banka Srbije dostavlja finansijskom učesniku obrazloženo rešenje kojim se odbija ili usvaja zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu u roku od dva radna dana od dana donošenja tog rešenja. Ovo rešenje je finansijski učesnik dužan da dostavi organu koji je nadležan za nadzor nad sprovođenjem predložene statusne promene.

Izuzetno od stava 13. ovog člana, ako predložena statusna promena obuhvata isključivo finansijske učesnike iz iste grupe, a Narodna banka Srbije u roku za procenu ne dostavi rešenje kojim odbija zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu, smatraće se da je Narodna banka Srbije dala saglasnost za predloženu statusnu promenu.

Rešenjem kojim daje saglasnost na predloženu statusnu promenu, Narodna banka Srbije može odrediti rok u kojem je finansijski učesnik dužan da sprovede predloženu statusnu promenu.

Kriterijumi procene

Član 333.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu, Narodna banka Srbije ceni da li su ispunjeni uslovi u cilju postizanja odgovarajućeg boniteta i zakonitosti poslovanja finansijskih učesnika nakon okončanja statusne promene, naročito uzimajući u obzir rizike kojima su finansijski učesnici izloženi ili bi mogli biti izloženi tokom sprovođenja i nakon okončanja predložene statusne promene, na osnovu sledećih kriterijuma:

1)         poslovne reputacije finansijskih učesnika uključenih u predloženu statusnu promenu;

2)         finansijskog stanja finansijskih učesnika u predloženoj statusnoj promeni, naročito u odnosu na vrstu poslova koje obavljaju i koji su predviđeni za subjekt koji nastaje nakon statusne promene;

3)         mogućnosti subjekta koji nastaje nakon predložene statusne promene da se uskladi i da nastavi da se pridržava zahteva propisanih ovim zakonom i ostalim propisima kojima se uređuje poslovanje kreditnih institucija, propisima kojima se uređuje poslovanje finansijskih konglomerata i propisima kojima se uređuje poslovanje institucija elektronskog novca, kao i mogućnosti sprovođenja efektivnog nadzora, efektivne razmene informacija između nadležnih organa za nadzor i razgraničenja nadležnosti između nadležnih organa za nadzor u slučaju kada kreditna institucija postaje članica grupe;

4)         da li je plan sprovođenja predložene statusne promene izvodljiv i da li obezbeđuje održivost, bonitet i zakonitost poslovanja finansijskih učesnika;

5)         postojanja opravdanih razloga za sumnju, u skladu sa propisima kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja širenja oružja za masovno uništenje, da je u vezi sa predloženom statusnom promenom sprovedeno, da se sprovodi ili pokušava sprovesti pranje novca, finansiranje terorizma ili finansiranje širenja oružja za masovno uništenje, odnosno da

 

predložena statusna promena može povećati rizik od pranja novca, finansiranja terorizma ili finansiranja širenja oružja za masovno uništenje.

Narodna banka Srbije prati sprovođenje plana iz stava 1. tačka 4) ovog člana do okončanja sprovođenja statusne promene, o čemu je finansijski učesnik koji je podneo zahtev o statusnoj promeni dužan da izveštava Narodnu banku Srbije.

Pri proceni kriterijuma iz stava 1. tačka 5) ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca, odnosno organa nadležnog za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim odbija zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu ako:

1. nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana;
2. podaci koje je dostavio finansijski učesnik su nepotpuni, iako je Narodna banka Srbije zatražila njihovu dopunu u skladu sa članom 332. stav 7. ovog zakona

Pri proceni kriterijuma iz stava 1. tačka 5) ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir negativno mišljenje koje je u pisanoj formi dostavio organ iz stava 3. ovog člana, a koje je Narodna banka Srbije primila u roku od 30 radnih dana od dana podnošenja zahteva za dostavljanje mišljenja tog organa. Negativno mišljenje iz ovog stava može predstavljati osnov za donošenje rešenja kojim se odbija zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu.

Pri donošenju odluke o predloženoj statusnoj promeni Narodna banka Srbije neće vršiti procenu sa stanovišta ekonomskih potreba tržišta.

Narodna banka Srbije bliže uređuje sadržinu podataka koji se dostavljaju uz zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu

Saradnja između nadležnih organa

Član 334.

Narodna banka Srbije u toku sprovođenja procene iz člana 332. ovog zakona pribavlja mišljenje drugog nadležnog, odnosno nadzornog organa ako se predložena statusna promena, pored finansijskih učesnika, odnosi i na neki od sledećih subjekata:

1. kreditnu instituciju, društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, investiciono društvo ili društvo za upravljanje imovinom koje ima dozvolu za rad u drugoj državi članici ili u sektoru različitom od onog u kojem se preduzima predložena statusna promena;
2. matično društvo subjekata iz tačke 1) ovog stava;
3. pravno lice koje kontroliše subjekte iz tačke 1) ovog stava.

Narodna banka Srbije drugom nadležnom organu, bez odlaganja i na njegov zahtev, dostavlja sve informacije koje su relevantne za procenu statusne promene, kao i, na sopstvenu inicijativu, sve informacije koje su od značaja za takvu procenu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije u rešenju kojim usvaja ili odbija zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu navodi mišljenje drugog nadležnog, odnosno nadzornog organa.

Pri dostavljanju informacija iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može navesti svoje stavove ili primedbe u vezi sa jednim ili više subjekata iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije koordinira procenu iz člana 333. st. 1. i 2. ovog člana sa drugim nadležnim organima i obezbeđuje doslednost u postupcima odlučivanja o statusnim promenama.

Preduzimanje mera u slučaju kršenja odredaba o statusnim promenama

Član 335.

Ako finansijski učesnik iz člana 332. stav 1. ovog zakona ne podnese Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu u skladu sa ovim zakonom ili ako je predložena statusna promena sprovedena uprkos rešenju Narodne banke Srbije kojim se odbija zahtev za davanje saglasnosti na predloženu statusnu promenu, Narodna banka Srbije preduzeće odgovarajuće mere prema tom učesniku u skladu sa ovim zakonom.

Glava XV

OBUHVAT, CILjEVI I NAČELA RESTRUKTURIRANjA

Obuhvat primene

 Član 336.

Odredbe ovog dela zakona primenjuju se na:

1)         kreditnu instituciju u Republici Srbiji;

2)         finansijsku instituciju sa sedištem u Republici Srbiji koja je zavisno društvo kreditne institucije ili društva iz tač. 3) ili 4) ovog stava i koja je obuhvaćena nadzorom na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom;

3)         finansijski holding, mešoviti finansijski holding i mešoviti holding sa sedištem u Republici Srbiji;

4)         matični finansijski holding u Republici Srbiji, matični finansijski holding u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji, matični mešoviti finansijski holding u Republici Srbiji i matični mešoviti finansijski holding u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji;

5)         ogranak kreditne institucije iz treće države sa sedištem u Republici Srbiji.

Prilikom utvrđivanja i primene zahteva iz ovog dela zakona prema licu iz stava 1. ovog člana, kao i pri izboru instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja koje može primeniti u skladu sa ovim zakonom, Narodna banka Srbije uzima u obzir vrstu, obim i složenost poslova koje to lice obavlja, njegovu vlasničku strukturu, pravnu formu, rizični profil, veličinu i pravni status, međusobnu povezanost s drugim institucijama i finansijskim sistemom u celini, kao i podatak o tome da li to lice pruža investicione usluge ili obavlja investicione aktivnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Izuzetno od člana 3. ovog zakona, za potrebe ovog dela zakona, pod grupom se podrazumeva grupa društava koju čine matično društvo i njegova zavisna društva.

Ciljevi restrukturiranja

Član 337.

Prilikom primene instrumenata restrukturiranja i vršenja ovlašćenja restrukturiranja, Narodna banka Srbije uzima u obzir ciljeve restrukturiranja i bira instrumente i ovlašćenja kojima se na najbolji način ostvaruju ciljevi restrukturiranja koji su relevantni u konkretnom slučaju.

Ciljevi restrukturiranja iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: ciljevi restrukturiranja) su:

1)         obezbeđenje kontinuiteta kritičnih funkcija;

2)         izbegavanje znatnog negativnog uticaja na stabilnost finansijskog sistema, naročito sprečavanje širenja negativnih uticaja na finansijski sistem, tržišnu infrastrukturu i održavanje tržišne discipline;

3)         zaštita javnih sredstava tako da se na najmanju moguću meru svede oslanjanje na vanrednu javnu finansijsku podršku;

4)         zaštita osiguranih deponenata i zaštićenih investitora;

5)         zaštita sredstava i imovine klijenata.

Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja, vodi računa o smanjenju troškova restrukturiranja na najmanju moguću meru i izbegavanju smanjenja vrednosti imovine, osim kada je to neophodno radi ostvarivanja tih ciljeva.

Ciljevi restrukturiranja jednakog su značaja, a Narodna banka Srbije određuje način njihovog međusobnog usklađivanja u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Načela restrukturiranja

Član 338.

Prilikom primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja, Narodna banka Srbije vodi računa da se restrukturiranje sprovodi u skladu sa sledećim načelima:

1)         gubitke kreditne institucije koja se restrukturira prvo snose njeni akcionari;

2)         poverioci kreditne institucije koja se restrukturira snose gubitke nakon akcionara, prema redosledu utvrđenom za naplatu potraživanja u postupku stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija i to od najnižeg prioriteta ka višem, osim ako ovim zakonom nije drugačije uređeno;

3)         članovi organa upravljanja i višeg rukovodstva kreditne institucije koja se restrukturira razrešavaju se dužnosti, osim u slučaju kada je zadržavanje nekog ili svih članova organa upravljanja i višeg rukovodstva neophodno za ostvarivanja ciljeva restrukturiranja;

4)         članovi organa upravljanja i višeg rukovodstva kreditne institucije koja se restrukturira dužni su da pruže svu pomoć radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja;

5)         fizička i pravna lica koja su doprinela da je stanje kreditne institucije takvo da ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje odgovaraju, u skladu sa zakonom, za propuste u svom radu i štetu koju su prouzrokovali;

6)         prema poveriocima čija su potraživanja u istom redu prioriteta u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija postupa se na jednak način, osim ako ovim zakonom nije drugačije uređeno;

7)         poverioci ne mogu pretrpeti veće gubitke od onih koje bi pretrpeli da je nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona pokrenut postupak stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija u skladu sa zaštitnim merama iz čl. 413. do 415. ovog zakona;

8)         osigurani depoziti su potpuno zaštićeni do visine osiguranog iznosa utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i

9)         mere restrukturiranja se preduzimaju u skladu sa merama zaštite iz ovog dela zakona.

Ako je kreditna institucija član grupe, Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljeva restrukturiranja, primenjuje instrumente i ovlašćenja restrukturiranja na način na koji se umanjuju negativne posledice na druge članove grupe i na grupu kao celinu, kao i na finansijsku stabilnost Republike Srbije. Prilikom primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja, kada je to primenljivo, postupa se u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć.

Ako je kreditna institucija član prekogranične grupe, Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ciljeva restrukturiranja, primenjuje instrumente i ovlašćenja restrukturiranja na način na koji se umanjuju negativne posledice na članove grupe iz drugih država članica i na grupu kao celinu, kao i na finansijsku stabilnost u drugim državama članicama i u Evropskoj uniji, a naročito u državama članicama u kojima grupa posluje. Prilikom primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja, kada je to primenljivo, postupa se u skladu sa propisima Evropske unije koji uređuju državnu pomoć.

Ako se na kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona primenjuje instrument prodaje poslovanja, instrument privremene kreditne institucije ili instrument odvajanja imovine, tretman prava zaposlenih biće jednak tretmanu tih prava da je nad ovom institucijom, odnosno licem pokrenut stečajni postupak u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija.

Prilikom primene instrumenata i ovlašćenja za restrukturiranje, Narodna banka Srbije može, ako oceni da je to potrebno, obavestiti o tome i predstavnike zaposlenih u kreditnoj instituciji koja se restrukturira i konsultovati se s njima.

Primena instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja ne utiče na učešće predstavnika zaposlenih u nadzornom odboru društva, ako je to uređeno posebnim zakonom.

Glava XVI

NADLEŽNOSTI

Organ nadležan za restrukturiranje

Član 339.

Funkciju organa nadležnog za restrukturiranje kreditnih institucija u Republici Srbiji obavlja Narodna banka Srbije, i u tom svojstvu, ovlašćena je da primenjuje instrumente restrukturiranja i da vrši ovlašćenja za restrukturiranje u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije objavljuje na svojoj internet prezentaciji sažete infomacije o unutrašnjoj organizaciji obavljanja poslova iz nadležnosti funkcije restrukturiranja kreditnih institucija, a naročito pravila o tajnosti podataka i razmeni informacija između funkcije restrukturiranja i funkcije nadzora nad kreditnim institucijama.

Narodna banka Srbije može da donosi smernice za primenu ovog zakona.

Neposredno prikupljanje informacija

 Član 340.

Narodna banka Srbije može, za potrebe izrade i ažuriranja planova restrukturiranja, praćenja ispunjenosti minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama i pripreme i sprovođenja nezavisne procene imovine i vrednosti, prikupljati potrebne informacije neposredno u prostorijama lica iz člana 336. stav 1. ovog zakona, a može i nalagati mere tom licu u cilju sprovođenja odredaba ovog dela zakona.

Neposredno prikupljanje informacija iz stava 1. ovog člana obavljaju zaposleni Narodne banke Srbije ovlašćeni za to rešenjem guvernera.

Lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona dužno je da, na zahtev Narodne banke Srbije, dostavi podatke i informacije o svim pitanjima od značaja za sprovođenje aktivnosti iz stava 1. ovog člana i da omogući prikupljanje i proveru informacija u svojim prostorijama u skladu sa tim stavom.

Za obavljanje određenih poslova koji se odnose na planiranje, pripremu i sprovođenje restrukturiranja, Narodna banka Srbije može da angažuje spoljnog revizora ili drugo profesionalno kvalifikovano lice koje nije zaposleno u Narodnoj banci Srbije, ako su ispunjeni uslovi koji se odnose na zaštitu tajnosti podataka i nezavisnost tog lica.

Narodna banka Srbije bliže uređuje uslove i način neposrednog prikupljanja i provere informacija iz st. 1. do 3. ovog člana, način angažovanja spoljnog revizora ili drugog lica u skladu sa stavom 4. ovog člana, kao i obaveze lica iz člana 336. stav 1. ovog zakona.

Nadležno ministarstvo

Član 341.

Državne instrumente finansijske stabilizacije iz čl. 410. do 412. ovog zakona primenjuje ministarstvo nadležno za poslove finansija u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Narodna banka Srbije obaveštava Ministarstvo o odlukama koje donese u skladu sa ovim delom zakona.

Saradnja sa organom nadležnim za restrukturiranje investicionih društava

Član 342.

Narodna banka Srbije sarađuje sa organom nadležnim za restrukturiranje investicionih društava u Republici Srbiji prilikom obavljanja zadataka i vršenja ovlašćenja koja se odnose na restrukturiranje grupa.

Narodna banka Srbije i organ nadležan za restrukturiranje investicionih društava, u najvećoj mogućoj meri, uspostavljaju jedinstvene prakse u vezi sa planiranjem restrukturiranja i primenom mera restrukturiranja i usklađuju metodološke pristupe restrukturiranju.

Narodna banka Srbije i organ nadležan za restrukturiranje investicionih društava međusobno razmenjuju sve informacije koje su im potrebne za obavljanje njihovih zadataka i ovlašćenja koja se odnose na restrukturiranje i prestanak rada institucija.

Glava XVII

PLANIRANjE RESTRUKTURIRANjA

Plan restrukturiranja kreditne institucije

Član 343.

Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja za kreditnu instituciju sa sedištem u Republici Srbiji koja nije deo grupe (u daljem tekstu: pojedinačni plan restrukturiranja).

Ako kreditna institucija iz stava 1. ovog člana ima značajan ogranak u drugoj državi članici, Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja za tu kreditnu instituciju nakon konsultovanja sa organom nadležnim za restrukturiranje iz te druge države članice, u meri u kojoj je to bitno za taj ogranak.

Planom restrukturiranja predviđaju se instrumenti i ovlašćenja restrukturiranja koje Narodna banka Srbije može preduzeti ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi za restrukturiranje.

Narodna banka Srbije dostavlja kreditnoj instituciji kratki prikaz ključnih elemenata plana restrukturiranja iz stava 13. tačka 1) ovog člana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije ne usvaja plan restrukturiranja kada je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije kreditne institucije u skladu s članom 370. stav 11. ovog zakona, ili kada se primenjuju odredbe člana 395. stav 3. ovog zakona.

Prilikom izrade i ažuriranja plana restrukturiranja, Narodna banka Srbije utvrđuje da li postoje značajne prepreke za restrukturiranje i, ako je to potrebno i srazmerno, predlaže mere za njihovo rešavanje ili otklanjanje, u skladu s čl. 350. ili 351. ovog zakona.

Pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja, Narodna banka Srbije uzima u obzir relevantna scenarija u skladu s kojima problemi u poslovanju kreditne institucije mogu biti prouzrokovani događajem specifično povezanim sa konkretnom kreditnom institucijom ili nastati kao posledica šire finansijske nestabilnosti ili sistemske krize, pri čemu se u tom planu ne sme pretpostaviti korišćenje:

1)         vanredne javne finansijske podrške, osim korišćenja sredstava Fonda za restrukturiranje iz člana 436. ovog zakona;

2)         hitne podrške Narodne banke Srbije za likvidnost ili

3)         podrške Narodne banke Srbije za likvidnost koja bi bila obezbeđena pod uslovima obezbeđenja, dospeća ili kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih.

Plan restrukturiranja uključuje analizu o tome kako, kada i pod kojim uslovima kreditna institucija može podneti zahtev za korišćenje kredita i olakšica Narodne banke Srbije i identifikaciju imovine koja bi se mogla koristiti kao sredstvo obezbeđenja za korišćenje tih kredita i olakšica.

Kreditna institucija je dužna da Narodnoj banci Srbije pruži svu pomoć i podršku prilikom izrade i ažuriranja plana restrukturiranja.

Narodna banka Srbije preispituje plan restrukturiranja i, gde je to potrebno ažurira ga, najmanje jednom godišnje, kao i nakon značajnih promena u pravnoj ili organizacionoj strukturi, poslovanju ili finansijskom stanju kreditne institucije, ako ta promena utiče na primenljivost plana restrukturiranja ili na drugi način zahteva njegovu izmenu.

Za potrebe preispitivanja ili ažuriranja planova restrukturiranja, kreditna institucija, bez odlaganja obaveštava Narodnu banku Srbije o promenama iz stava 10. ovog člana.

Narodna banka Srbije je dužna da plan restrukturiranja preispita u skladu sa stavom 10. ovog člana i nakon primene instrumenata restrukturiranja ili ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona.

Pojedinačni plan restrukturiranja sadrži mere restrukturiranja koje Narodna banka Srbije može da primeni prema kreditnoj instituciji za koju se utvrdi da su ispunjeni uslovi za restrukturiranje, razrađuje opcije za njihovu primenu, a sadrži i, gde god je to moguće, iskazuje kvantitativno:

1)         kratak prikaz ključnih elemenata plana restrukturiranja;

 

2)         kratak prikaz bitnih promena koje su nastupile u kreditnoj instituciji nakon poslednje izmene plana restrukturiranja;

3)         prikaz načina na koji bi se, u meri u kojoj je to neophodno, kritične funkcije i ključne poslovne linije mogle odvojiti od ostalih poslova kreditne institucije, kako bi se obezbedio kontinuitet poslovanja i digitalna operativna otpornost nakon utvrđivanja da su ispunjeni uslovi iz člana 370. ovog Zakona;

4)         procenu vremenskog okvira za sprovođenje svakog od bitnih elemenata plana restrukturiranja;

5)         detaljan opis procene mogućnosti restrukturiranja sprovedene u skladu s članom 347. ovog zakona;

6)         opis mera koje bi bile potrebne za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranje identifikovanih u okviru procene mogućnosti restrukturiranja iz člana 347. ovog zakona;

7)         opis procesa za utvrđivanje vrednosti i utrživosti kritičnih funkcija, ključnih poslovnih linija i imovine kreditne institucije;

8)         detaljan opis načina na koji se obezbeđuje da su informacije potrebne za izradu, ažuriranje i primenu plana restrukturiranja koje se zahtevaju i dostavljaju u skladu s članom 11. ovog zakona, ažurne i u svakom trenutku dostupne Narodnoj banci Srbije;

9)         obrazloženje mogućih načina finansiranja primene različitih strategija restrukturiranja, koje se ne zasniva na pretpostavci korišćenja bilo koje vrste podrške iz stava 6. ovog člana;

10)       detaljan opis različitih strategija restrukturiranja koje bi se mogle primeniti u različitim mogućim scenarijima i odgovarajućim rokovima, kao i kako bi se tim strategijama ostvarili ciljevi restrukturiranja;

11)       opis kritičnih međuzavisnosti;

12)       opis različitih načina za očuvanje pristupa platnim sistemima i sistemima za poravnanja i drugim infrastrukturama, kao i procena prenosivosti pozicija klijenata;

13)       analizu uticaja primene plana restrukturiranja na zaposlene kreditne institucije, uključujući procenu svih povezanih troškova i opis predviđenog procesa konsultovanja sa zaposlenima tokom procesa restrukturiranja, uzimajući u obzir, gde je primenljivo, dijalog s reprezentativnim sindikatom i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje;

14)       plan komunikacije sa medijima i javnošću;

15)       minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama iz člana 353. ovog zakona, i rok za njegovo ispunjenje;

16)       opis ključnih procesa i sistema za održavanje kontinuiteta poslovnih procesa kreditne institucije, uključujući mrežne i informacione sisteme;

17)       gde je to primenljivo, mišljenje kreditne institucije u vezi sa planom restrukturiranja.

Narodna banka Srbije može bliže urediti strukturu i sadržinu planova restrukturiranja iz ovog člana.

Informacije potrebne za izradu i ažuriranje plana restrukturiranja

Član 344.

Kreditna institucija je dužna da, na zahtev Narodne banke Srbije, sarađuje i dostavi sve podatke i informacije neophodne za izradu, ažuriranje i primenu plana restrukturiranja, kao i da pruži svu neophodnu pomoć i podršku Narodnoj banci Srbije pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja.

Za potrebe stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može od kreditne institucije da zahteva podatke i informacije koje se naročito odnose na:

1)         detaljan opis organizacione strukture kreditne institucije, uključujući spisak njenih zavisnih društava u slučaju grupe;

2)         podatke o akcionarima, odnosno drugim direktnim vlasnicima i procentima akcija ili drugih vlasničkih instrumenata sa pravom glasa i bez prava glasa za kreditnu instituciju i njena zavisna društva;

3)         sedište i državu porekla, dozvolu za rad i podatke o članovima organa upravljanja za kreditnu instituciju i njena zavisna društva;

4)         mapiranje kritičnih funkcija i ključnih poslovnih linija, uključujući značajnu imovinu i obaveze povezane sa tim funkcijama i poslovnim linijama, po relevantnim pravnim licima u grupi;

5)         detaljan opis strukture i vrsta obaveza kreditne institucije i njenih zavisnih društava, sa posebnim iskazivanjem, najmanje po vrsti i iznosu, kratkoročnog i dugoročnog duga, obezbeđenih, neobezbeđenih i podređenih obaveza;

6)         detaljne podatke o obavezama podobnim za raspodelu gubitaka;

7)         identifikacija procesa potrebnih za utvrđivanje kome je kreditna institucija založila sredstva obezbeđenja, o licu kod koga se sredstvo obezbeđenja nalazi i o državi u kojoj se sredstvo obezbeđenja nalazi;

8)         opis vanbilansnih izloženosti kreditne institucije i njenih zavisnih društava, uključujući mapiranje tih izloženosti prema kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim linijama;

9)         značajne interne zaštite od rizika, uključujući njihovo mapiranje po pravnim licima u grupi;

10)       identifikaciju glavnih ili najvažnijih drugih ugovornih strana i analizu uticaja prestanka njihovog poslovanja na finansijsko stanje kreditne institucije;

11)       svaki od sistema preko kojih se obavlja značajan broj ili obim aktivnosti trgovanja, uključujući mapiranje tih sistema po pravnim licima u grupi, kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim linijama;

12)       sve platne, klirinške i sisteme za poravnanje u kojima kreditna institucija učestvuje, direktno ili indirektno, uključujući mapiranje tih sistema po pravnim licima u grupi, kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim linijama;

13)       detaljan popis i opis ključnih upravljačkih informacionih sistema, uključujući sisteme za upravljanje rizicima, računovodstvo i finansijsko i regulatorno izveštavanje, uključujući mapiranje tih sistema po pravnim licima u grupi, kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim linijama;

14)       podatke o vlasnicima sistema iz tačke 13) ovog stava, ugovorima o poveravanju aktivnosti povezanih s tim sistemima, softveru i sistemima ili licencama, uključujući i mapiranje tih podataka po pravnim licima u grupi, kritičnim funkcijama i ključnim poslovnim linijama, kao i identifikacija kritičnih pružalaca IKT usluga izvan grupe,

15)       rezultate testiranja digitalne operativne otpornosti kreditne institucije;

16)       identifikaciju i mapiranje po pravnim licima u grupi međupovezanosti i međuzavisnosti između različitih lica, kao što su:

         zajednički ili deljeni zaposleni, prostorije i sistemi,

         aranžmani u vezi sa kapitalom, izvorima finansiranja ili         likvidnim sredstvima,

         postojeće ili potencijalne kreditne izloženosti,

         sporazumi o međusobnim garancijama i        sredstvima obezbeđenja, odredbe o unakrsnoj odgovornosti za neispunjenje obaveza i sporazumi o međusobnom netiranju,

         sporazumi o trgovanju sa prenosom rizika kroz podugovaranje,

         ugovori o poveravanju aktivnosti;

17)       nadležne organe i organe nadležne za restrukturiranje za svako zavisno društvo;

18)       podatke o članu organa upravljanja odgovornom za dostavljanje informacija potrebnih za izradu i ažuriranje planova restrukturiranja i, ako to nije isto lice, o licima odgovornim za različita zavisna društva, kritične funkcije i ključne poslovne linije;

19)       opis procesa i procedura koje je kreditna institucija uspostavila da obezbedi da Narodna banka Srbije, u slučaju restrukturiranja, ima na raspolaganju sve potrebne informacije za primenu instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja;

20)       podatke o ugovorima koje su kreditna institucija i njena zavisna društva zaključili sa trećim stranama, a koji bi mogli biti raskinuti zbog primene instrumenta restrukturiranja, kao i da li bi posledice raskida mogle uticati na primenu tog instrumenta restrukturiranja;

21)       opis mogućih likvidnih sredstava za podršku restrukturiranju;

22)       podatke o založenoj imovini, likvidnoj imovini, vanbilansnim aktivnostima, strategijama interne zaštite i računovodstvenim politikama i

23)       sve druge informacije koje mogu biti od značaja za izradu i ažuriranje plana restrukturiranja.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na grupu, a najviše matično društvo te grupe dostavlja informacije iz stava 2. ovog člana za sebe i, u meri u kojoj je to potrebno, za članove grupe.

Kreditna institucija i lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužni su da uspostave i redovno ažuriraju evidenciju svih finansijskih ugovora u kojima su ugovorna strana.

Narodna banka Srbije, bliže uređuje način, formu i dinamiku dostavljanja podataka i informacija iz stava 2. ovog člana, kao i uspostavljanje evidencija iz stava 4. ovog člana.

Plan restrukturiranja grupe

Član 345.

Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja grupe u slučaju kad je utvrđena grupa nad kojom vrši nadzor na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: plan restrukturiranja grupe). Ovim planom utvrđuje se način postupanja sa:

1)         matičnim društvom u Republici Srbiji,

2)         zavisnim društvima koja su deo grupe i koja imaju sedište u Republici Srbiji,

3)         licima iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona koja imaju sedište u Republici Srbiji;

4)         zavisnim društvima sa sedištem u drugoj državi, u skladu s odredbama ovog zakona koje uređuju odnose sa trećim državima.

Narodna banka Srbije izrađuje plan restrukturiranja iz stava 1. ove tačke i za:

1)         matično društvo u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji;

2)         zavisnim društvima koja su deo grupe i koja imaju sedište u Republici Srbiji ili drugim državama članicama;

3)         licima iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona koja imaju sedište u Republici Srbiji ili drugim državama članicama;

4)         zavisnim društvima sa sedištem u trećoj državi, u skladu s odredbama ovog zakona koje uređuju restrukturiranje prekograničnih grupa.

Planom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se lica za restrukturiranje, grupe za restrukturiranje i, gde je to primenljivo, lica za likvidaciju.

Prilikom utvrđivanja načina postupanja sa zavisnim društvima koja nisu lice za restrukturiranje, Narodna banka Srbije može primeniti princip proporcionalnosti ako to ne utiče negativno na mogućnost restrukturiranja grupe, uzimajući u obzir veličinu tog zavisnog društva, njegov rizični profil, ulogu u obavljanju kritičnih funkcija i ključnih poslovnih linija, značaj za operativni kontinuitet grupe nakon restrukturiranja i strategiju restrukturiranja grupe.

Pri utvrđivanju načina postupanja iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije razmatra značaj zavisnog društva u Republici Srbiji, uključujući njegov potencijalni sistemski značaj i potencijalni uticaj na raspoloživa sredstva Fonda za osiguranje depozita u slučaju pokretanja postupka stečaja tog društva.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije ne usvaja plan restrukturiranja kada je pokrenut postupak stečaja ili likvidacije kreditne institucije u skladu s članom 370. stav 11. ovog zakona, ili kada se primenjuju odredbe člana 395. stav 3. ovog zakona.

Plan restrukturiranja grupe se izrađuje na osnovu informacija iz člana 344. ovog zakona i uključuje elemente iz člana 343. st. 8. i 13. ovog zakona, u meri u kojoj su relevantni.

Narodna banka Srbije preispituje plan restrukturiranja grupe i, gde je to potrebno ažurira ga, najmanje jednom godišnje, kao i nakon značajnih promena u pravnoj ili organizacionoj strukturi, poslovanju ili finansijskom stanju bilo kog člana grupe, ako ta promena utiče na primenljivost plana restrukturiranja ili na drugi način zahteva njegovu izmenu.

Za potrebe preispitivanja ili ažuriranja planova restrukturiranja, matično društvo u Republici Srbiji bez odlaganja obaveštava Narodnu banku Srbije o promenama iz stava 8. ovog člana.

Plan restrukturiranja grupe sadrži, odnosno utvrđuje:

1)         mere restrukturiranja koje se preduzimaju prema licima za restrukturiranje imajući u vidu scenarija iz člana 343. stav 7. ovog zakona i uticaj tih mera na članove grupe koji su lica iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, matično društvo i zavisna društva;

2)         ako je u grupi utvrđeno više grupa za restrukturiranje, mere restrukturiranja koje se preduzimaju prema licu za restrukturiranje svake od ovih grupa za restrukturiranje i uticaj tih mera na:

         ostale članove iste grupe za restrukturiranje i

         druge grupe za restrukturiranje;

3)         ako u grupi ima više lica za restrukturiranje sa sedištem u Republici Srbiji, mogućnost usaglašene primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja prema tim licima, uključujući primenu mera koje olakšavaju prodaju cele grupe ili odvojenih poslovnih linija ili aktivnosti trećim licima, kao i identifikaciju potencijalnih prepreka za usaglašeno delovanje;

4)         ako grupa ima članove sa sedištem u drugoj državi, analizu mogućnosti za saradnju i koordinaciju sa relevantnim organima u tim drugim državama i uticaj na restrukturiranje članova grupe u Republici Srbiji;

5)         ako u grupi ima više lica za restrukturiranje sa sedištem u Evropskoj uniji, procenu mogućnosti usaglašenog delovanja nadležnih organa za restrukturiranje iz različitih država članica prilikom primene instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja prema tim licima, uključujući primenu mera koje olakšavaju prodaju cele grupe ili odvojenih poslovnih linija ili aktivnosti trećim licima, kao i identifikaciju potencijalnih prepreka za takvo usaglašeno delovanje;

6)         ako grupa ima članove sa sedištem u trećim državama, identifikaciju odgovarajućih mehanizama za saradnju i koordinaciju sa relevantnim organima tih trećih zemalja i njihov uticaj na restrukturiranje grupe u Evropskoj uniji;

7)         mere neophodne za olakšavanje sprovođenja restrukturiranja grupe u slučaju ispunjenosti uslova za restrukturiranje, uključujući pravno i ekonomsko odvajanje određenih funkcija ili poslovnih linija;

8)         dodatne mere, pored mera iz ovog dela zakona, koje Narodna banka Srbije planira da preduzme u odnosu na članove svake grupe za restrukturiranje;

9)         moguće načine finansiranja mera restrukturiranja grupe;

10)       u slučaju kad je predviđena primena uzajamne finansijske podrške iz člana

445. ovog zakona, načela podele odgovornosti za to finansiranje između različitih država članica, s tim da se ne može predvideti korišćenje vanredne javne finansijske podrške, hitne podrške centralne banke za održavanje likvidnosti, niti podrške centralne banke za likvidnost sa ulovima obezbeđenja, rokom dospeća i kamatnom stopom koji odstupaju od uobičajenih;

11)       detaljan opis procene mogućnosti restrukturiranja grupe iz člana 348. ovog zakona.

Načela podele odgovornosti iz stava 10. tačka 10) ovog člana moraju biti zasnovana na ravnopravnim i uravnoteženim kriterijumima, uz uzimanje u obzir člana 445. stav 5. ovog zakona i uticaja na finansijsku stabilnost svih država članica u kojima članovi grupe imaju sedište.

Plan restrukturiranja za grupu u Evropskoj uniji ne sme da ima nesrazmeran uticaj na bilo koju državu članicu.

Narodna banka Srbije može bliže urediti strukturu i sadržinu planova restrukturiranja grupe iz ovog člana.

Zahtevi i proceduralni aspekti plana restrukturiranja grupe

Član 346.

Kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje grupe u Evropskoj uniji, postupajući u skladu sa zahtevima u vezi sa poverljivošću podataka iz člana 426. ovog zakona, informacije pribavljene u skladu s članom 344. ovog zakona dostavlja:

1)         Evropskom organu za bankarstvo;

2)         organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava;

3)         organima nadležnim za restrukturiranje iz država u kojima posluju značajni ogranci u meri u kojoj je to relevantno za te ogranke;

4)         relevantnim nadležnim organima koji učestvuju u kolegijumu za nadzor uspostavljenom za tu grupu u skladu sa ovim zakonom i

5)         organima nadležnim za restrukturiranje iz država članica u kojima se nalaze sedišta lica iz člana 336. tač. 3) i 4) ovog zakona.

Informacije iz stava 1. tač. 2) do 5) ovog člana, obuhvataju naročito informacije relevantne za konkretna zavisna društva ili značajne ogranke, dok informacije iz stava 2. tačka 1) ovog člana obuhvataju informacije koje su od značaja za ostvarivanje uloge Evropskog organa za bankarstvo u vezi sa planovima restrukturiranja grupe.

Narodna banka Srbije može da dostavi informacije koje se odnose na zavisna društva sa sedištem u trećoj državi licima iz stava 1. ovog člana samo uz prethodnu saglasnost relevantnog nadležnog organa ili organa za restrukturiranje iz te države.

Narodna banka Srbije, kao organ nadležan za restrukturiranje prekogranične grupe, zajedno sa organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava te grupe i nakon konsultovanja sa relevantnim nadležnim organima, uključujući nadležne organe iz države u kojoj posluje značajni ogranak kreditne institucije, na kolegijumu za restrukturiranje, donosi zajedničku odluku o planu restrukturiranja te grupe. Narodna banka Srbije može, ako su ispunjeni uslovi u vezi sa poverljivošću podataka iz člana 426. ovog zakona, da u postupak izrade i ažuriranja plana restrukturiranja za tu grupu uključi organ nadležan za restrukturiranje iz treće države u kojoj je sedište zavisnog društva ili finansijskog holdinga, odnosno u kojoj posluje značajni ogranak te grupe.

Narodna banka Srbije i organi nadležni za restrukturiranje zavisnih društava grupe donose zajedničku odluku o usvajanju plana restrukturiranja grupe u roku od četiri meseca od dana dostavljanja informacije iz stava 1. ovog člana, pri čemu Evropski organ za bankarstvo može, na zahtev organa nadležnog za restrukturiranje, pomoći u donošenju te odluke.

Ako je u okviru grupe utvrđeno više grupa za restrukturiranje, zajednička odluka iz stava 5. ovog člana sadrži i planiranje mera restrukturiranja iz člana 345. stav 10. tačka 2) ovog zakona.

Ako zajednička odluka iz stava 4. ovog člana nije doneta u roku iz stava 5. tog člana, Narodna banka Srbije kao organ nadležan za restrukturiranje grupe samostalno donosi odluku u vezi sa planom restrukturiranja grupe, koja mora biti detaljno obrazložena i koja mora uzeti u obzir stavove i izdvojena mišljenja organa nadležnih za restrukturiranje zavisnih društava i dostavlja je najvišem matičnom društvu grupe u Evropskoj uniji.

Ako je do kraja roka iz stava 5. ovog člana, u kojem nije doneta zajednička odluka, Narodna banka Srbije ili drugi organ za restrukturiranje iz tog stava, zatražio posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu s članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010 u vezi sa donošenjem te odluke, Narodna banka Srbije odlaže njeno donošenje i čeka odluku ovog tela. Evropski organ za bankarstvo donosi odluku iz člana 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010 u roku od mesec dana, a Narodna banka Srbije je primenjuje. Ako Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u roku od mesec dana, Narodna banka Srbije donosi svoju odluku u vezi sa planom restrukturiranja grupe shodnom primenom odredbe iz stava 7. ovog člana.

Nijedan organ za restrukturiranje ne može tražiti posredovanje Evropskog organa za bankarstvo nakon isteka roka iz stava 5. ovog člana ili nakon što se donese zajednička odluka iz tog stava.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, u slučaju neslaganja pojedinih organa nadležnih za restrukturiranje zavisnih društava grupe sa predloženim planom restrukturiranja te grupe, Narodna banka Srbije može doneti zajedničku odluku u vezi sa planom restrukturiranja grupe sa onim organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava koja su tim planom saglasna.

Zajedničke odluke iz st. 4. i 10. ovog člana, kao i samostalne odluke Narodne banke Srbije iz st. 7. i 8. kada zajednička odluka nije doneta, smatraju se konačnim i Narodna banka Srbije postupa u skladu s tim odlukama.

Ako u postupku donošenja zajedničke odluke, bilo koji organ za restrukturiranje smatra da predmet neslaganja može na bilo koji način negativno uticati na fiskalnu odgovornost njegove države članice, Narodna banka Srbije kao organ nadležan za restrukturiranje prekogranične grupe pokreće postupak preispitivanje plana restrukturiranja te grupe, uključujući minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama.

Narodna banka Srbije kao organ nadležan za restrukturiranje prekogranične grupe u Evropskoj uniji dostavlja utvrđeni plan restrukturiranja te grupe svim relevantnim nadležnim organima.

Procena mogućnosti restrukturiranja kreditne institucije

Član 347.

Narodna banka Srbije, prilikom izrade i ažuriranja pojedinačnog plana restrukturiranja, procenjuje u kojoj meri je moguće tu kreditnu instituciju restrukturirati bez korišćenja podrške iz člana 343. stav 7. ovog zakona.

Smatra se da je kreditnu instituciju moguće restrukturirati ako je izvodljivo i opravdano nad njom sprovesti postupak stečaja ili likvidacije, odnosno postupak restrukturiranja, pod uslovom da sprovođenje tih postupaka, u meri u kojoj je to moguće, ne dovede do nastupanja značajnih negativnih posledica na finansijski sistem, čak i u okolnostima šire finansijske nestabilnosti i sistemske krize, i da se njihovim sprovođenjem obezbeđuje kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija kreditne institucije.

U slučaju kada kreditna institucija iz stava 1. ovog člana ima značajni ogranak u drugoj državi, Narodna banka Srbije se pre sprovođenja procene iz ovog člana konsultuje sa organom nadležnim za restrukturiranje iz te države, u meri u kojoj je to bitno za taj ogranak.

Pri proceni mogućnosti restrukturiranja kreditne institucije iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije naročito uzima u obzir sledeće:

1)         u kojoj meri je kreditna institucija u mogućnosti da rasporedi ključne poslovne linije i kritične funkcije;

2)         u kojoj meri su pravna i korporativna struktura usklađene sa ključnim poslovnim linijama i kritičnim funkcijama;

3)         u kojoj meri su uspostavljeni mehanizmi koji treba da obezbede ključne zaposlene, infrastrukturu, izvore finansiranja, likvidnost i kapital radi pružanja podrške i održavanja ključnih poslovnih linija i kritičnih funkcija;

4)         da li postoje ugovori o pružanju usluga, uključujući IKT usluge i u kojoj meri su otporni i primenljivi u slučaju restrukturiranja;

5)         nivo digitalne operativne otpornosti mrežnih i informacionih sistema koji podržavaju kritične funkcije i ključne poslovne linije, uzimajući u obzir izveštaje o značajnim incidentima i rezultate testiranja digitalne operativne otpornosti;

6)         u kojoj meri je upravljačka struktura kreditne institucije adekvatna u smislu upravljanja i obezbeđivanja usklađenosti ugovora o pružanju usluga sa njenim unutrašnjim aktima i procesima;

7)         u kojoj meri je u kreditnoj instituciji uspostavljen proces prenosa pružanja usluga, koje su predmet ugovora o pružanju usluga, na treća lica u slučaju odvajanja kritičnih funkcija ili ključnih poslovnih linija;

8)         da li su i u kojoj meri uspostavljeni planovi i mere za postupanje u kriznim situacijama koji obezbeđuju kontinuitet pristupa platnim sistemima i sistemima za poravnanje;

9)         adekvatnost upravljačkih informacionih sistema u smislu obezbeđivanja pristupa tačnim i potpunim informacijama u vezi sa ključnim poslovnim linijama i kritičnim funkcijama, radi olakšanja brzog donošenja odluka u vezi sa restrukturiranjem;

10)       kapacitet upravljačkih informacionih sistema da obezbede informacije neophodne za efektivno restrukturiranje u svakom trenutku, uključujući i slučajeve kada se okolnosti brzo menjaju;

11)       u kojoj meri je kreditna institucija testirala svoje upravljačke informacione sisteme primenom stres testova definisanih od strane Narodne banke Srbije;

12)       u kojoj meri kreditna institucija može da obezbedi kontinuitet svojih upravljačkih informacionih sistema kako interno tako i u novom pravnom licu, u slučaju odvajanja kritičnih funkcija i ključnih poslovnih aktivnosti od njenih ostalih poslovnih aktivnosti;

13)       u kojoj meri je kreditna institucija uspostavila adekvatne procese kojima se obezbeđuje dostavljanje Narodnoj banci Srbije svih informacija potrebnih za identifikaciju deponenata i depozita do visine osiguranog iznosa;

14)       iznos i vrstu obaveza podobnih za raspodelu gubitaka;

15)       izvodljivost primene instrumenata restrukturiranja na način kojim se ostvaruju ciljevi restrukturiranja, uzimajući u obzir raspoložive instrumente i strukturu kreditne institucije;

16)       opravdanost primene instrumenata restrukturiranja na način kojim se ostvaruju ciljevi restrukturiranja, imajući u vidu mogući uticaj na poverioce, druge ugovorne strane, klijente i zaposlene i mere koje mogu preduzeti organi drugih država;

17)       u kojoj meri je moguće adekvatno proceniti uticaj koji bi restrukturiranje kreditne institucije imalo na finansijski sistem i tržišno poverenje;

18)       u kojoj meri bi restrukturiranje kreditne institucije moglo da ima značajne direktne i indirektne negativne posledice na finansijski sistem, tržišno poverenje ili privredu;

19)       u kojoj meri bi se prelivanje negativnih efekata na druge institucije ili na finansijska tržišta moglo ograničiti primenom instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja;

20)       u kojoj meri bi restrukturiranje kreditne institucije moglo imati značajne posledice na poslovanje platnih sistema i sistema za poravnanje.

Narodna banka Srbije može bliže propisati obaveze kreditne institucije za potrebe procene mogućnosti restrukturiranja.

Procena mogućnosti restrukturiranja grupe

Član 348.

Narodna banka Srbije, prilikom izrade i ažuriranja plana restrukturiranja grupe, procenjuje u kojoj meri je moguće tu grupu restrukturirati bez korišćenja podrške iz člana 343. stav 7. ovog zakona.

Smatra se da je grupu moguće restrukturirati ako je izvodljivo i opravdano nad njenim članovima sprovesti postupak stečaja ili likvidacije, odnosno postupak restrukturiranja nad licima za restrukturiranje u okviru te grupe, pod uslovom da sprovođenje tih postupaka, u meri u kojoj je to moguće, ne dovede do nastupanja značajnih negativnih posledica na finansijski sistem, čak i u okolnostima šire finansijske nestabilnosti i sistemske krize, i da se njihovim sprovođenjem obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija koje obavljaju članovi grupe, bilo njihovim odvajanjem ili na drugi način.

Prilikom procene iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije je dužna da, pored elemenata iz člana 347. stav 4. ovog zakona u meri u kojoj je to primenljivo, uzme u obzir i sledeće elemente:

1)         u kojoj meri je kreditna institucija ili lice iz člana 336. tač. 2) do 4) ovog zakona u mogućnosti da rasporedi ključne poslovne linije i kritične funkcije na pravna lica u grupi;

2)         ako grupa koristi unutargrupne garancije, u kojoj meri su te garancije date po tržišnim uslovima i u kojoj meri si sistemi za upravljanje rizicima po osnovu tih garancija pouzdani;

3)         ako grupa učestvuje u transakcijama prenosa rizika, u kojoj meri se te transakcije obavljaju po tržišnim uslovima i u kojoj meri su sistemi za upravljanje rizicima po osnovu tih transakcija pouzdani;

4)         u kojoj meri korišćenje unutargrupnih garancija i transakcija prenosa rizika povećava prelivanje negativnih efekata unutar grupe;

5)         u kojoj meri pravna struktura grupe sprečava primenu instrumenata za restrukturiranje zbog broja pravnih lica, složenosti strukture grupe ili poteškoća u raspoređivanju poslovnih linija na članove grupe;

6)         ako je procenom obuhvaćen mešoviti holding, u kojoj bi meri restrukturiranje članova grupe koji su kreditne ili finansijske institucije moglo imati negativne posledice na nefinansijski deo grupe;

7)         da li organi nadležni za restrukturiranje treće države imaju na raspolaganju instrumente restrukturiranja neophodne da podrže mere restrukturiranja Narodne banke Srbije, kao i da li je moguće koordinirati aktivnosti Narodne banke Srbije i organa te države;

8)         u kojoj meri struktura grupe omogućava Narodnoj banci Srbije da restrukturira celu grupu ili jednog ili više njenih članova, bez značajnih direktnih ili indirektnih negativnih efekata na finansijski sistem, tržišno poverenje ili privredu i sa ciljem maksimiziranja vrednosti grupe kao celine;

9)         mehanizme i načine koji olakšavaju restrukturiranje u slučaju grupa koje imaju zavisna društva sa sedištima u različitim državama.

Narodna banka Srbije može bliže propisati obaveze grupe za potrebe procene mogućnosti restrukturiranja.

Procena mogućnosti restrukturiranja prekogranične grupe

Član 349.

Kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje prekogranične grupe iz Evropske unije, prilikom izrade i ažuriranja plana restrukturiranja te grupe, u saradnji sa organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava u okviru te grupe i nakon konsultovanja nadležnih organa zavisnih društava te grupe, kao i organa nadležnog za restrukturiranje iz države u kojoj posluje značajan ogranak te grupe u meri u kojoj je to bitno za taj ogranak, ona procenjuje u kojoj meri je moguće tu grupu restrukturirati shodnom primenom odredaba ovog člana i člana 348. ovog zakona..

Kada grupu čini više grupa za restrukturiranje, Narodna banka Srbije, zajedno sa organima nadležnim za restrukturiranje drugih grupa za restrukturiranje proceniti mogućnost restrukturiranja svake grupe za restrukturiranje posebno, u skladu sa ovim članom, pored procene mogućnosti restrukturiranja grupe u celini.

Na procenu iz st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se odredbe člana 348. ovog zakona a razmatra se u okviru kolegijuma za restrukturiranje iz člana 422. ovog zakona.

Ako proceni da grupu iz stava 1. ovog člana ili neku od grupa za restrukturiranje iz stava 3. tog člana nije moguće restrukturirati, Narodna banka Srbije o tome, bez odlaganja, obaveštava Evropski organ za bankarstvo.

Obaveza iz stava 4. ovog člana se shodno primenjuje i kad Narodna banka Srbije, u skladu sa članom 347. ovog zakona utvrdi da kreditnu instituciju iz Evropske unije koja nije deo grupe nad kojom se vrši nadzor na konsolidovanoj osnovi a za koju je nadležna, nije moguće restrukturirati.

Ovlašćenje za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranje

Član 350.

Ako na osnovu procene mogućnosti restrukturiranja sprovedene u skladu s čl. 347. ili 348. ovog zakona utvrdi da postoje značajne prepreke za restrukturiranje, Narodna banka Srbije o tome pisanim putem obaveštava lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona na koje se te prepreke odnose.

Pored lica iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, gde je primenljivo, obaveštenje iz tog stava dostavlja i nadležnim organima i organima nadležnim za restrukturiranje iz država članica u kojoj se nalaze značajni ogranci.

Lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona dužno je da, u roku od četiri meseca od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, dostavi Narodnoj banci Srbije predlog mera za rešavanje ili otklanjanje prepreka iz tog stava, sa rokovima za njihovo sprovođenje.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona dužno je da u roku od 14 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana dostavi predlog mera za usklađivanje sa zahtevom iz člana 353. ovog člana i sa zahtevom za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, sa predlogom rokova za sprovođenje tih mera koji uzimaju u obzir razloge koji su doveli do postojanja značajne prepreke, ako se identifikovane značajne prepreke odnose na sledeće:

1)         lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona je usklađeno sa zahtevom za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala iz člana 97. ovog zakona, kada se taj zahtev posmatra kao dodatak na zahteve iz člana 96. ovog zakona, ali nije usklađeno sa zahtevom za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala kada se taj zahtev posmatra kao dodatak na zahtev iz člana 353. ovog zakona obračunat u skladu sa stavom 2. tačka 1) tog člana, ili

 

2)         lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona nije usklađeno sa zahtevom iz čl. 92a i 494 Uredbe (EU) br. 575/2013 ili sa zahtevom iz člana 353. ovog zakona, obračunatim u skladu s čl. 355. ili 357. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Ako proceni da predložene mere iz st. 3. i 4. ovog člana mogu efektivno rešiti, umanjiti ili otkloniti identifikovane značajne prepreke za restrukturiranje, Narodna banka Srbije donosi rešenje kojim nalaže licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da sprovede te mere u predviđenim rokovima.

Ako Narodna banka Srbije proceni da predložene mere iz st. 3. i 4. ovog člana ne bi mogle efektivno da umanje ili otklone identifikovane značajne prepreke, ili ako utvrdi da lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona ne sprovodi mere u skladu sa rešenjem iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije može, rešenjem naložiti najmanje neku od sledećih alternativnih mera:

1)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da preispita ugovore o finansiranju zaključene između članova grupe ili da razmotri zaključenje takvih ugovora ukoliko ih već nema, ili da zaključi ugovore o pružanju usluga sa članom grupe ili sa trećim licem, kako bi se obezbedilo obavljanje kritičnih funkcija;

2)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da ograniči svoje najveće pojedinačne ili ukupne izloženosti;

3)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da dostavi dodatne informacije relevantne za planiranje ili sprovođenje restrukturiranja;

4)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da proda određenu imovinu;

5)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da ograniči ili prekine određene postojeće ili planirane aktivnosti;

6)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona ograničenje postojećih ili zabranu uvođenja novih poslovnih linija, odnosno prodaju postojećih ili novih proizvoda;

7)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona da izmeni pravnu ili operativnu strukturu, kako bi se smanjila složenost i obezbedila mogućnost pravnog i operativnog razdvajanja kritičnih funkcija od ostalih funkcija prilikom primene instrumenata restrukturiranja;

8)         licu iz člana 336. stav 1. ovog zakona ili matičnom društvu da osnuje matični finansijski holding u Republici Srbiji ili matični finansijski holding u Evropskoj uniji;

9)         kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da dostavi plan za usklađivanje sa zahtevom iz člana 353. ovog zakona, utvrđenim u skladu s čl. 363. do 366. ovog zakona, uključujući zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, gde je primenljivo;

10)       kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, da emituje odnosno pribavi podobne obaveze radi usklađivanja sa zahtevom iz člana

353. ovog zakona, utvrđenim u skladu s čl. 363. do 366. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo;

11)       kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da preduzme druge mere za usklađivanje sa zahtevom iz člana 353. ovog zakona, utvrđenim u skladu s čl. 363. do 366. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, uključujući pokušaj ponovnog ugovaranja podobnih obaveza, instrumenata dodatnog osnovnog kapitala ili dopunskog kapitala, radi omogućavanja sprovođenja odluke Narodne banke Srbije o otpisu ili konverziji obaveza ili relevantnih instrumenata kapitala u skladu sa merodavnim pravom kojim se uređuju te obaveze ili instrumenti;

12)       kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da, radi obezbeđenja kontinuirane usklađenosti sa zahtevom iz člana 353. ovog zakona, utvrđenim u skladu s čl. 363. do 366, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, promeni rok dospeća:

         instrumenata kapitala po dobijanju prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije i

         podobnih obaveza iz propisa donetog u skladu s članom 353. ovog zakona, odnosno iz čl. 358. i 359. stav 2. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo;

13)       ako je lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona zavisno društvo mešovitog holdinga, da mešoviti holding uspostavi odvojeni finansijski holding za nadzor nad tim zavisnim društvom, ako je to potrebno da bi se olakšalo njegovo restrukturiranje i da se izbegnu negativne posledice primene instrumenata restrukturiranja i ovlašćenja za restrukturiranje na nefinansijski deo grupe.

Pri nalaganju mera iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir mogući negativan uticaj koji identifikovane značajne prepreke za restrukturiranje mogu imati po finansijsku stabilnost i mogući uticaj mera iz tog stava na poslovanje lica iz člana 336. stav 1. ovog zakona, njegovu stabilnost i sposobnost da doprinese privredi.

Pri nalaganju mera iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir mogući uticaj mera iz tog stava na tržište finansijskih usluga, finansijsku stabilnost u drugim državama članicama i celoj Evropskoj uniji.

U rešenju iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije obrazlaže razloge zbog kojih smatra da mere predložene u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana nisu adekvatne, kao i razloge zbog kojih je ocenila da su mere koje nalaže tim rešenjem srazmerne potrebi za otklanjanje prepreka za restrukturiranje.

Lice iz člana 336. stav 1. ovog zakona dužno je da u roku od mesec dana od dana prijema rešenja iz stava 6. ovog člana dostavi Narodnoj banci Srbije plan za usklađivanje sa naloženim merama.

Radi omogućavanja restrukturiranja kreditne institucije putem instrumenta raspodele gubitaka, Narodna banka Srbije može merom iz stava 6. tačka 2) ovog člana da ograniči ulaganja kreditne institucije u podobne obaveze, odnosno preuzimanje podobnih obaveza od drugih kreditnih institucija, osim ulaganja društava u istoj grupi.

U slučaju utvrđivanja prepreka za restrukturiranje, postupak donošenja plana restrukturiranja se zaustavlja do donošenja rešenja iz st. 5. ili 6. ovog člana.

Narodna banka Srbije može bliže urediti mere iz stava 6. ovog člana i uslove za njihovu primenu.

Ovlašćenje za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranje - grupni tretman

Član 351.

Kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje prekogranične grupe, nakon konsultovanja sa članovima kolegijuma za nadzor, organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava, odnosno sa organima za restrukturiranje u državama u kojima posluju značajni ogranci grupe u meri u kojoj je to bitno za te ogranke, na kolegijumu za restrukturiranje razmatra procenu iz člana 349. ovog zakona i preduzima mere za donošenje zajedničke odluke o postojanju značajnih prepreka za restrukturiranje i, prema potrebi, o nalaganju mera iz člana 350. stav 6. ovog zakona u odnosu na lica za restrukturiranje i njihova zavisna društva, koja su kreditne institucije i lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona i koja su članovi prekogranične grupe za restrukturiranje.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije priprema izveštaj koji dostavlja matičnom društvu u Evropskoj uniji, organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava koji ga dostavljaju tim društvima, kao i organima nadležnim za restrukturiranje značajnih ogranaka Ovaj izveštaj sadrži:

1)         analizu značajnih prepreka za efektivnu primenu instrumenata restrukturiranja i primenu ovlašćenja za restrukturiranje u odnosu na grupu za restrukturiranje, odnosno grupe za restrukturiranje, ako prekograničnu grupu čini više takvih grupa;

2)         analizu uticaja na model poslovanja grupe i

3)         preporuke za preduzimanje srazmernih i ciljanih mera koje su potrebne i odgovarajuće za otklanjanje utvrđenih prepreka za restrukturiranje.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako se prepreka za restrukturiranje grupe odnosi na značajnu prepreku iz člana 350. stav 4. ovog zakona, Narodna banka Srbije dostavlja izveštaj iz stava 2. ovog člana matičnom društvu u Evropskoj uniji nakon konsultovanja sa organom nadležnim za restrukturiranje lica za restrukturiranje i organom nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava tog lica.

Matično društvo iz stava 2. ovog člana je dužno da se, u roku od četiri meseca od dana prijema izveštaja iz tog stava, izjasni o izveštaju i predloži alternativne mere za otklanjanje prepreka za restrukturiranje utvrđenih u izveštaju, odnosno u roku od 14 dana, u slučaju postojanja značajnih prepreka za restrukturiranje iz člana 350. stav 4. ovog zakona i utvrdi rokove za sprovođenje tih mera uzimajući u obzir razloge za postojanje značajnih prepreka, sa ciljem usklađivanja sa zahtevom iz člana 353. ovog zakona, utvrđenim odlukom iz čl. 363. do 366. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, uključujući zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala iz člana 97. ovog zakona ako je primenljiv.

Narodna banka Srbije je dužna da o svakoj meri koju predloži matično društvo iz stava 2. ovog člana obavesti Evropski organ za bankarstvo, organe nadležne za restrukturiranje zavisnih društava i organe nadležne za restrukturiranje u državama u kojima posluju značajni ogranci, u meri u kojoj je to relevantno za te ogranke.

Narodna banka Srbije sa organima nadležnim za restrukturiranje zavisnih društava, a nakon konsultovanja sa članovima kolegijuma za nadzor i organima nadležnim za restrukturiranje u državama u kojima posluju značajni ogranci članica te grupe, na kolegijumu za restrukturiranje donosi zajedničku odluku o utvrđivanju postojanja značajnih prepreka za restrukturiranje i, po potrebi, procenu mera za otklanjanje prepreka koje je predložilo matično društvo i mera koje zahtevaju organi nadležni za restrukturiranje, radi rešavanja ili otklanjanja prepreka, ceneći mogući uticaj tih mera u državama članicama u kojima grupa posluje.

Zajednička odluka iz stava 6. ovog člana mora biti detaljno obrazložena i Narodna banka Srbije kao organ nadležan za restrukturiranje grupe dostavlja je matičnom društvu u Evropskoj uniji.

Zajednička odluka iz stava 6. ovog člana donosi se u roku od četiri meseca od dana dobijanja izjašnjenja matičnog društva ili u roku od mesec dana od isteka roka iz stava 4. ovog člana, ako izjašnjenje nije dostavljeno.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, zajednička odluka u odnosu na značajnu prepreku za restrukturiranje iz člana 350. stav 4. ovog zakona donosi se u roku od 14 dana od dana dostavljanja obaveštenja Narodnoj banci Srbije od strane matičnog društva u Evropskoj uniji.

Ako odluka iz stava 6. ovog člana nije doneta u roku iz st. 8. i 9. ovog člana, Narodna banka Srbije samostalno donosi odluku o merama iz člana 350. stav 6. ovog zakona koja mora biti detaljno obrazložena i koja uzima u obzir stavove i izdvojena mišljenja organa za restrukturiranje zavisnih društava grupe za restrukturiranje, a koje treba da preduzme matično društvo na konsolidovanoj osnovi, odnosno mere koje treba da preduzme član grupe sa sedištem u Republici Srbiji.

Odluku iz stava 10. ovog člana Narodna banka Srbije donosi uzimajući u obzir stavove i izdvojena mišljenja organa za restrukturiranje zavisnih društava koja su deo iste grupe za restrukturiranje i organa za restrukturiranje grupe.

Izuzetno od stava 10. ovog člana, ako pre isteka roka iz st. 8. ili 10. ovog člana, a pre donošenja zajedničke odluke, Narodna banka Srbije ili organ nadležan za restrukturiranje države članice u kojoj je sedište člana grupe zatraži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo, Narodna banka Srbije će odložiti donošenje odluke o merama za otklanjanje prepreka za restrukturiranje na konsolidovanoj osnovi, odnosno za člana grupe za čije restrukturiranje je nadležna. Ako je Evropski organ za bankarstvo doneo odluku u roku od mesec dana od dana prijema zahteva, Narodna banka Srbije će postupiti u skladu sa tom odlukom. Ako Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u roku od mesec dana, Narodna banka Srbije donosi svoju odluku o merama na konsolidovanoj osnovi, odnosno za člana grupe za čije restrukturiranje je nadležna.

U slučaju utvrđivanja prepreka za restrukturiranje, postupak donošenja plana restrukturiranja grupe se zaustavlja do donošenja zajedničke odluke iz ovog člana.

Kada Narodna banka Srbije nije organ nadležan za restrukturiranje grupe, već organ nadležan za restrukturiranje kreditne institucije ili lica iz člana 336. tač.

2) do 4) ovog zakona, koji je zavisno društvo u grupi primenjuje odredbe ovog člana koje se odnose na organ nadležan za restrukturiranje tog zavisnog društva.

Pojednostavljeni pristup

Član 352.

Narodna banka Srbije procenjuje uticaj koji bi prestanak poslovanja kreditne institucije mogao imati na finansijska tržišta, druge institucije, uslove finansiranja ili privredu, a na osnovu prirode, obima i složenosti njenog poslovanja, vlasničke strukture, pravne forme, rizičnog profila, veličine i pravnog statusa, međupovezanosti sa drugim institucijama ili sa finansijskim sistemom u celini, učešća u sistemima institucionalne zaštite ili drugim sistemima uzajamne solidarnosti, kao i na osnovu toga da li pruža određene investicione usluge ili obavlja druge investicione poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Ukoliko procenom iz stava 1. ovog člana utvrdi da prestanak poslovanja kreditne institucije i sprovođenje postupka stečaja ili likvidacije ne bi imali negativan uticaj na finansijski tržišta, druge institucije, uslove finansiranja ili privredu, Narodna banka Srbije utvrđuje pojednostavljeni pristup, odnosno izuzeća za tu kreditnu instituciju, u vezi sa:

1)         minimalnom sadržinom planova restrukturiranja iz čl. 343. i 345. ovog zakona;

2)         dinamikom izrade i ažuriranja plana restrukturiranja iz člana 343. stav 10, odnosno člana 345. stav 8. ovog zakona;

3)         sadržinom i detaljnošću informacija iz člana 344. ovog zakona;

4)         detaljnošću procene mogućnosti restrukturiranja iz čl. 347. i 348. ovog zakona.

Odredbe iz st. 1. i 2. ovog člana, shodno se primenjuju na grupu.

Narodna banka Srbije može u svakom trenutku odlučiti da ne primenjuje pojednostavljeni pristup i da zahteva od kreditne institucije da ispuni relevantne zahteve u punom obimu.

Pojednostavljeni pristup ne sprečava Narodnu banku Srbije da primeni mere za sprečavanje krize i mere za upravljanje krizom, ukoliko za tim postoji potreba.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo o načinu na koji je primenila pojednostavljeni pristup.

Narodna banka Srbije može bliže urediti kriterijume za procenu iz stava 1. ovog člana, kao i način primene pojednostavljenog pristupa, odnosno pojednostavljenih obaveza.

Glava XVIII

MINIMALNI ZAHTEV ZA KAPITALOM I PODOBNIM OBAVEZAMA

Minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama

Član 353.

Kreditne institucije kojima je Narodna banka Srbija utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama dužni su da u svakom trenutku ispunjavaju taj zahtev na način i u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije i u skladu sa ovim članom i čl. 354. do 362. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Zahtev iz stava 1. ovog člana se računa u skladu s čl. 355. do 357. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, kao iznos kapitala i podobnih obaveza i izražen kao procenat:

1)         rizične aktive lica iz stava 1. ovog člana i

2)         izloženosti lica iz stava 1. ovog člana koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti.

Narodna banka Srbije propisuje način ispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama), kao i uslove, način i potrebne saglasnosti za uključivanje kapitala i obaveza u zbir kapitala i podobnih obaveza za potrebe ispunjenosti tog zahteva, uključujući obaveze prema malim investitorima.

Zahtev iz stava 1. ovog člana se računa u skladu s čl. 355. do 357. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, kao iznos kapitala i podobnih obaveza i izražen kao procenat:

1)         ukupnog iznosa izloženosti riziku lica iz stava 1. ovog člana, obračunatog u skladu s članom 92. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013 i

2)         mere ukupne izloženosti lica iz stava 1. ovog člana, obračunate u skladu s čl. 429. i 429a Uredbe (EU) br. 575/2013.

Utvrđivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama

Član 354.

Narodna banka Srbije utvrđuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na osnovu sledećih kriterijuma:

1)         potrebe da se obezbedi da grupa za restrukturiranje mogu biti restrukturirani primenom instrumenata restrukturiranja na lice za restrukturiranje, uključujući ako je to primenljivo, primenu instrumenta raspodele gubitaka, na način kojim se postiže ostvarenje ciljeva restrukturiranja;

2)         potrebe da se obezbedi, ako je to primereno, da lice za restrukturiranje i njegova zavisna društva koja su kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ali nisu lica za restrukturiranje, imaju dovoljno kapitala i podobnih obaveza kako bi se u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka ili ovlašćenja za otpis i konverziju nad tim licima obezbedila mogućnost pokrića gubitaka i ponovnog uspostavljanja pokazatelja adekvatnosti kapitala i, gde je primenljivo, pokazatelja stepena zaduženosti, na nivou koji im omogućava da nastave da ispunjavaju uslove za dozvolu za rad, kao i za pružanje usluga i obavljanje aktivnosti za koje imaju dozvolu u skladu sa ovim zakonom;

3)         ako plan restrukturiranja predviđa mogućnost da se određene grupe podobnih obaveza izuzmu od primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu s članom 402. ovog zakona ili da se u potpunosti prenesu na sticaoca u okviru delimičnog prenosa, potrebe da se obezbedi da lice za restrukturiranje ima dovoljno kapitala i drugih podobnih obaveza da može da pokrije gubitke i ponovo uspostavi pokazatelj adekvatnosti kapitala i, gde je primenljivo, pokazatelj stepena zaduženosti, na nivou koji mu omogućava da nastavi da ispunjava uslove za dozvolu za rad, kao i za pružanje usluga i obavljanje aktivnosti za koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom;

4)         veličine, poslovnog modela, modela finansiranja i rizičnog profila;

5)         mere u kojoj bi prestanak poslovanja kreditne institucije imao negativan uticaj na finansijsku stabilnost, uključujući i mogućnost prelivanja negativnih posledica na druge kreditne institucije ili lica, usled međusobne povezanosti kreditne institucije sa drugim kreditnim institucijama ili licima ili sa ostatkom finansijskog sistema.

Ako je planom restrukturiranja, u skladu sa odgovarajućim scenarijem iz člana 343. stav 7. ovog zakona, predviđeno da će se nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona primeniti instrument restrukturiranja ili ovlašćenje za otpis i konverziju, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama treba da bude jednak iznosu dovoljnom da obezbedi:

1)         da očekivani gubici lica budu u potpunosti pokriveni (u daljem tekstu: pokriće gubitaka) i

2)         da lice za restrukturiranje i njegova zavisna društava koja su kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, ali nisu lica za restrukturiranje, budu dokapitalizovana u iznosu koji im omogućava da nastave da ispunjavaju uslove za dozvolu za rad, kao i za pružanje usluga i obavljanje aktivnosti za koje imaju dozvolu u skladu sa ovim zakonom, u odgovarajućem periodu koji nije duži od godinu dana (u daljem tekstu: dokapitalizacija).

Ako očekuje da bi određene grupe podobnih obaveza mogle biti delimično ili u celosti isključene od primene instrumenta raspodele gubitaka na osnovu člana 402. ovog zakona ili u potpunosti prenete na sticaoca na osnovu delimičnog prenosa, Narodna banka Srbije može utvrditi da se minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava kapitalom ili drugim podobnim obavezama koje su dovoljne da pokriju iznos obaveza koje bi mogle da budu isključene u skladu sa članom 402. ovog zakona i da se obezbedi ispunjenje uslova iz stava 3. tačka 2) ovog člana.

Narodna banka Srbije ne utvrđuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama licu koje je planom restrukturiranja utvrđeno kao lice za likvidaciju.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može proceniti da je opravdano da se utvrdi minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama licu za likvidaciju na pojedinačnoj osnovi u iznosu koji je viši od iznosa potrebnog za pokriće gubitaka, naročito uzimajući u obzir procenu uticaja prestanka poslovanja tog lica na finansijsku stabilnosti i rizik prelivanja negativnih posledica na finansijski sistem, uključujući i finansiranje Fonda za osiguranje depozita.

Na lica za likvidaciju kojima Narodna banka Srbije nije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama ne primenjuju se odredbe člana 77. stav 2. i člana 78a Uredbe (EU) br. 575/2013.

Ulaganja u instrumente kapitala i podobne obaveze koje je emitovala kreditna institucija koja je zavisno društvo i koja je lice za likvidaciju kojem Narodna banka Srbije nije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, ne odbijaju se u skladu sa članom 72e stav 5. Uredbe (EU) br. 575/2013.

Izuzetno od stava 8. ovog člana, kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koje nije lice za restrukturiranje, ali je zavisno društvo lica za restrukturiranje ili lica iz treće države koje bi bilo lice za restrukturiranje da je osnovano u Evropskoj uniji, odbija svoja ulaganja u instrumente kapitala zavisnih društava koja pripadaju istoj grupi za restrukturiranje i koja su lica za likvidaciju kojima Narodna banka Srbije nije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, ako je ukupan iznos tih ulaganja jednak ili veći od 7% ukupnog iznosa kapitala i obaveza koje ispunjavaju uslove podobnosti iz člana

359. ovog zakona te kreditne institucije ili lica, pri čemu se to računa jednom godišnje i to 31. decembra svake godine kao prosek za prethodnih 12 meseci.

Obračun minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje

Član 355.

Narodna banka Srbije licu za restrukturiranje obračunava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražen kao procenat rizične aktive, kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka u restrukturiranju koji odgovara zbiru zahteva za održavanjem pokazatelja adekvatnosti kapitala i zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom za kreditnu instituciju koja nije deo grupe za restrukturiranje na pojedinačnoj osnovi, odnosno za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje grupe za restrukturiranje na konsolidovanoj osnovi te grupe za restrukturiranje i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji, odnosno grupi za restrukturiranje koja proizilazi iz restrukturiranja da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja adekvatnosti kapitala i sa zahtevom za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom na pojedinačnoj osnovi ako nije deo grupe za restrukturiranje, odnosno na konsolidovanoj osnovi grupe za restrukturiranje nakon primene prioritetne strategije restrukturiranja.

U smislu stava 1. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa ukupnim iznosom rizične aktive.

Narodna banka Srbije licu za restrukturiranje obračunava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražen kao procenat izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti, kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka koje treba pokriti u restrukturiranju koji odgovara zahtevu u vezi sa održavanjem pokazatelja stepena izloženosti kreditne institucije koja je lice za restrukturiranje utvrđenom u skladu sa ovim zakonom na pojedinačnom nivou ako nije deo grupe za restrukturiranje, odnosno na konsolidovanom nivou grupe za restrukturiranje i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji, odnosno grupi za restrukturiranje koja proizilazi iz restrukturiranja da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja stepena zaduženosti utvrđenom u skladu sa ovim zakonom na pojedinačnom, odnosno na konsolidovanom nivou grupe za restrukturiranje nakon primene prioritetne strategije restrukturiranja.

U smislu stava 3. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa ukupnim iznosom izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti.

Prilikom utvrđivanja pojedinačnog zahteva iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u ozbir zahteve iz člana 395. stav 9. i člana 402. st. 9. i 13. ovog zakona.

Prilikom utvrđivanja iznosa za dokapitalizaciju iz st. 1. i 3. ovog člana, Narodna banka Srbije:

1)         koristi poslednje raspoložive vrednosti za odgovarajući ukupan iznos rizične aktive ili ukupan iznos izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti, prilagođene svim promenama koje proizilaze iz instrumenata restrukturiranja utvrđenih u planu restrukturiranja i

2)         povećava ili smanjuje iznos trenutnog zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenom u skladu s ovim zakonom za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje s ciljem usklađivanja tog zahteva sa stanjem nakon sprovođenja prioritetne strategije restrukturiranja.

Za potrebe obračuna minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama izraženog kao procenat ukupnog iznosa izloženosti riziku, Narodna banka Srbije licu za restrukturiranje utvrđuje iznos tog zahteva kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka u restrukturiranju koji odgovara zbiru zahteva iz člana 92. stav 1. tačka c) Uredbe (EU) br. 575/2013 i zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom za kreditnu instituciju koja nije deo grupe za restrukturiranje na pojedinačnoj osnovi, odnosno za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje grupe za restrukturiranje na konsolidovanoj osnovi te grupe za restrukturiranje i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji, odnosno grupi za restrukturiranje koja proizilazi iz restrukturiranja da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja ukupnog kapitala iz člana 92. stav 1. tačka c) Uredbe (EU) br. 575/2013 i sa zahtevom za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom na pojedinačnoj osnovi ako nije deo grupe za restrukturiranje, odnosno na konsolidovanoj osnovi grupe za restrukturiranje nakon primene prioritetne strategije restrukturiranja.

U smislu stava 7. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa ukupnim iznosom izloženosti riziku.

Za potrebe obračuna minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama izraženog kao procenat mere ukupne izloženosti, Narodna banka Srbije utvrđuje licu za restrukturiranje iznos tog zahteva kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka koje treba pokriti u restrukturiranju koji odgovara zahtevu u vezi sa održavanjem pokazatelja stepena izloženosti iz člana 92. stav 1. tačka d) Uredbe (EU) br. 575/2013 kreditne institucije koja je lice za restrukturiranje utvrđenom u skladu sa ovim zakonom na pojedinačnom nivou ako nije deo grupe za restrukturiranje, odnosno na konsolidovanom nivou grupe za restrukturiranje i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji, odnosno grupi za restrukturiranje koja proizilazi iz restrukturiranja da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja stepena zaduženosti iz člana 92. stav

1. tačka d) Uredbe (EU) br. 575/2013 utvrđenom u skladu sa ovim zakonom na pojedinačnom, odnosno na konsolidovanom nivou grupe za restrukturiranje nakon primene prioritetne strategije restrukturiranja.

U smislu stava 9. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa merom ukupne izloženosti.

Prilikom utvrđivanja pojedinačnog zahteva iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u ozbir zahteve iz člana 395. stav 9. i člana 402. st. 9. i 13. ovog zakona.

Prilikom utvrđivanja iznosa za dokapitalizaciju iz st. 7. i 9. ovog člana, Narodna banka Srbije:

1)         koristi poslednje raspoložive vrednosti za odgovarajući ukupan iznos izloženosti riziku ili meru ukupne izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti, prilagođene svim promenama koje proizilaze iz instrumenata restrukturiranja utvrđenih u planu restrukturiranja i

2)         povećava ili smanjuje iznos trenutnog zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu s ovim zakonom za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje s ciljem usklađivanja tog zahteva sa stanjem nakon sprovođenja prioritetne strategije restrukturiranja.

Narodna banka Srbije može da poveća zahtev iz stava 1. tačka 2) i stava 7. tačka

2) ovog člana za odgovarajući iznos potreban za održavanje poverenja na tržištu nakon restrukturiranja u odgovarajućem periodu koji nije duži od godinu dana od dana primene instrumenata restrukturiranja.

Ako iskoristi mogućnost iz stava 13. ovog člana, Narodna banka Srbije utvrđuje iznos iz tog stava u visini zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala umanjen za iznos kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala koji bi se primenjivao na tu kreditnu instituciju nakon primene instrumenata restrukturiranja.

Narodna banka Srbije smanjuje iznos iz stava 13. ovog člana ako utvrdi da bi bilo izvodljivo i opravdano da niži iznos bude dovoljan za održavanje poverenja na tržištu, obezbeđenja kontinuiteta kritičnih funkcija kreditne institucije i njenog pristupa finansiranju bez korišćenja vanredne javne finansijske podrške, osim doprinosa iz Fonda za restrukturiranje u skladu s članom 442. ovog zakona, nakon sprovođenja strategije restrukturiranja.

Narodna banka Srbije povećava iznos iz stava 13. ovog člana ako utvrdi da je potreban viši iznos za održavanje dovoljnog poverenja na tržištu, obezbeđenja kontinuiteta kritičnih funkcija kreditne institucije i njenog pristupa finansiranju bez korišćenja vanredne javne finansijske podrške, osim doprinosa iz Fonda za restrukturiranje, u skladu s članom 442. ovog zakona, nakon sprovođenja strategije restrukturiranja.

Narodna banka Srbije bliže uređuje metodologiju za procenu zahteva da dodatnim kapitalom i zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala za potrebe utvrđivanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama i vršenja ovlašćenja iz člana 369. ovog zakona za:

1)         kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje na konsolidovanom nivou grupe za restrukturiranje ako se na grupu za restrukturiranje ne primenjuju zahtevi za kapitalom u skladu sa ovim zakonom,

2)         kreditnu instituciju koja nije lice za restrukturiranje, ako se na to lice ne primenjuju zahtevi za kapitalom na istoj osnovi kao i zahtevi iz člana 96. ovog zakona.

Kreditnoj instituciji koja je lice za restrukturiranje na koju se ne primenjuje član 92a Uredbe (EU) br. 575/2013 i koja je deo grupe za restrukturiranje čija ukupna aktiva je veća od 100 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (velika institucija), minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama se utvrđuje najmanje u iznosu od:

1)         13,5% ukupnog iznosa izloženosti riziku kreditne institucije i

2)         5% mere ukupne izloženosti kreditne institucije.

Izuzetno od člana 358. stav 1. ovog zakona, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama iz stava 18. ovog člana ispunjava se kapitalom, podređenim podobnim obavezama ili podobnim obavezama zavisnog društva iz člana 358. stav 6. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može odlučiti da odredbe st. 18. i 19. ovog člana primeni i na kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje na koje se ne primenjuje član 92a Uredbe (EU) br. 575/2013 i koja je deo grupe za restrukturiranje, čija je ukupna imovina manja od 100 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, ako proceni da bi prestanak poslovanja tog lica moglo predstavljati sistemski rizik.

Pri donošenju odluke iz stava 20. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir:

1)         pretežnost depozita i nedostatak dužničkih instrumenata, odnosno obaveza u modelu finansiranja;

2)         meru u kojoj je ograničen pristup tržištima kapitala za podobne obaveze i

3)         meru u kojoj se lice za restrukturiranje oslanja na instrumente osnovnog akcijskog kapitala da ispuni minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama.

Ako Narodna banka Srbije ne iskoristi mogućnost iz stava 20. ovog člana, to ne utiče na mogućnost da utvrdi zahtev iz člana 358. stav 12. ovog zakona u odnosu na tu kreditnu instituciju.

Obračun minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za kreditnu instituciju koja nije lice za restrukturiranje

Član 356.

Narodna banka Srbije kreditnoj instituciji koja nije lice za restrukturiranje obračunava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražen kao procenat rizične aktive, kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka u restrukturiranju koji odgovara zbiru zahteva u za održavanjem pokazatelja adekvatnosti kapitala i zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom za tu kreditnu instituciju i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja adekvatnosti kapitala i sa zahtevom za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

U smislu stava 1. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa ukupnim iznosom rizične aktive.

Narodna banka Srbije kreditnoj instituciji koja nije lice za restrukturiranje obračunava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražen kao procenat izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti, kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka u restrukturiranju koji odgovara zahtevu u vezi sa održavanjem pokazatelja stepena izloženosti kreditne institucije i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja stepena zaduženosti nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

U smislu stava 3. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa ukupnim iznosom izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti.

Prilikom utvrđivanja pojedinačnog zahteva iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u ozbir zahteve iz člana 395. stav 9. i člana 402. st. 9. i 13. ovog zakona.

Prilikom utvrđivanja iznosa za dokapitalizaciju iz st. 1. i 3. ovog člana, Narodna banka Srbije:

1)         koristi poslednje raspoložive vrednosti za odgovarajući ukupan iznos rizične aktive ili ukupan iznos izloženosti koje se uključuju u obračun pokazatelja stepena zaduženosti, prilagođene svim promenama koje proizilaze iz primene instrumenata ili ovlašćenja restrukturiranja utvrđenih u planu restrukturiranja i

2)         povećava ili smanjuje iznos važećeg zahteva za dodatnim kapitalom koji je utvrđen u skladu s ovim zakonom za kreditnu instituciju s ciljem usklađivanja tog zahteva sa stanjem nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.Za potrebe obračuna minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama izraženog kao procenat ukupnog iznosa izloženosti riziku, Narodna banka Srbije kreditnoj instituciji koja nije lice za restrukturiranje utvrđuje iznos tog zahteva kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka u restrukturiranju koji odgovara zbiru zahteva iz člana 92. stav 1. tačka c) Uredbe (EU) br. 575/2013 i zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom za tu kreditnu instituciju i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevom u pogledu pokazatelja ukupnog kapitala iz člana

92. stav 1. tačka c) Uredbe (EU) br. 575/2013 i sa zahtevom za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu sa ovim zakonom nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

U smislu stava 7. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa ukupnog iznosa izloženosti riziku.

Za potrebe obračuna minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama izraženog kao procenat mere ukupne izloženosti, Narodna banka Srbije kreditnoj instituciji koja nije lice za restrutkuriranje utvrđuje iznos tog zahteva kao zbir:

1)         iznosa za pokriće gubitaka u restrukturiranju koji odgovara zahtevu u vezi sa održavanjem pokazatelja stepena izloženosti iz člana 92. stav 1. tačka d) Uredbe (EU) br. 575/2013 kreditne institucije i

2)         iznosa za dokapitalizaciju koji omogućava kreditnoj instituciji da ponovo uspostavi usklađenost sa zahtevu u vezi sa održavanjem pokazatelja stepena izloženosti iz člana 92. stav 1. tačka d) Uredbe (EU) br. 575/2013 nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 58. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

U smislu stava 9. ovog člana, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama izražava se kao procenat koji se dobije kada se iznos obračunat u skladu s tim stavom podeli sa merom ukupne izloženosti.

Prilikom utvrđivanja pojedinačnog zahteva iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u ozbir zahteve iz člana 395. stav 9. i člana 402. st. 9. i 13. ovog zakona.

Prilikom utvrđivanja iznosa za dokapitalizaciju iz st. 7. i 9. ovog člana, Narodna banka Srbije:

1)         koristi poslednje raspoložive vrednosti za odgovarajući ukupnog iznosa izloženosti riziku ili merom ukupne izloženosti, prilagođene svim promenama koje proizilaze iz primene instrumenata ili ovlašćenja restrukturiranja utvrđenih u planu restrukturiranja i

2)         povećava ili smanjuje iznos važećeg zahteva za dodatnim kapitalom koji je utvrđen u skladu s ovim zakonom za kreditnu instituciju s ciljem usklađivanja tog zahteva sa stanjem nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

Narodna banka Srbije može da poveća zahtev iz stava 1. tačka 2) i stava 7. tačka

2) ovog člana za odgovarajući iznos potreban za održavanje poverenja na tržištu nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona u odgovarajućem periodu koji nije duži od godinu dana od dana primene tog ovlašćenja ili restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

Ako iskoristi mogućnost iz stava 13. ovog člana, Narodna banka Srbije utvrđuje iznos iz tog stava u visini zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala umanjen za iznos kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala koji bi se primenjivao na tu kreditnu instituciju nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

Narodna banka Srbije smanjuje iznos iz stava 13. ovog člana ako utvrdi da bi bilo izvodljivo i opravdano da niži iznos bude dovoljan za održavanje poverenja na tržištu, obezbeđenja kontinuiteta kritičnih funkcija kreditne institucije i njenog pristupa finansiranju bez korišćenja vanredne javne finansijske podrške, osim doprinosa iz Fonda za restrukturiranje u skladu s članom 402. stav 8. i članom 442. stav 3. ovog zakona, u odgovarajućem periodu koji nije duži od godinu dana nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

Narodna banka Srbije povećava iznos iz stava 13. ovog člana ako utvrdi da je potreban viši iznos za održavanje dovoljnog poverenja na tržištu, obezbeđenja kontinuiteta kritičnih funkcija kreditne institucije i njenog pristupa finansiranju bez korišćenja vanredne javne finansijske podrške, osim doprinosa iz Fonda za restrukturiranje, nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona ili nakon restrukturiranja grupe za restrukturiranje.

Ako bi primena instrumenta raspodele gubitaka na obaveze lica za restrukturiranje koji nema sedište u Republici Srbiji uključivala obavezu prema zavisnom društvu sa sedištem u Republici Srbiji koje je deo iste grupe za restrukturiranje i čije je potraživanje povezano s tom obavezom u nižem isplatnom redu u odnosu na isplatni red potraživanja povezanih sa ostalim običnim neobezbeđenim obavezama, Narodna banka Srbije blagovremeno procenjuje da li je iznos kapitala i podobnih obaveza zavisnog društva sa sedištem u Republici Srbiji u skladu s članom 359. ovog zakona dovoljan za sprovođenje prioritetne strategije restrukturiranja.

Obračun minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje i koja je GSZ institucija ili deo GSZ institucije i za značajno zavisno društvo u Evropskoj uniji GSZ institucije van Evropske unije

Član 357.

Minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama za kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje i koja je GSZ institucija ili deo GSZ institucije sastoji se od:

1)         zahteva iz člana 92a i 494. Uredbe (EU) br. 575/2013 i

2)         po potrebi, dodatka zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama iz stava 3. ovog člana.

Minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama za značajno zavisno društvo GSZ institucije van Evropske unije koje ima sedište u Evropskoj uniji sastoji se od:

1)         zahteva iz člana 92b i 494. Uredbe (EU) br. 575/2013 i

2)         po potrebi, dodatka zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama iz stava 3. ovog člana, koji se ispunjava kapitalom iz člana 359. stav 3. ovog zakona i obavezama koje ispunjavaju uslove iz člana 359. stav 2. ovog zakona i člana 423. stav 4. ovog zakona.

Ako zahtev iz stava 1. tačke 1) ili stava 2. tačke 1) ovog člana nije dovoljan za ispunjavanje uslova iz člana 355, odnosno člana 356. ovog zakona, Narodna banka Srbije utvrđuje dodatak zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama iz stava 1. tačke 2), odnosno stava 2. tačke 2) ovog člana u meri koja je potrebna za ispunjavanje tih uslova.

Podobne obaveze lica za restrukturiranje

Član 358.

Za potrebe ispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama, u zbir kapitala i podobnih obaveza kreditne institucije koja je lice za restrukturiranje uključuju se podobne obaveze koje ispunjavaju uslove iz:

1)         člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013,

2)         člana 72b Uredbe (EU) br. 575/2013, osim uslova iz stava 2. tačke d) istog člana Uredbe (EU) br. 575/2013 i

3)         člana 72c Uredbe (EU) br. 575/2013.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, pri upućivanju u ovom zakonu na zahteve iz člana 92a ili 92b Uredbe (EU) br. 575/2013, podobne obaveze za potrebe ispunjavanje tih zahteva sastoje se od podobnih obaveza utvrđenih u skladu s članom 72k Uredbe (EU) br. 575/2013 i drugim delom poglavlja 5a Uredbe (EU) br. 575/2013.

Obaveze koje su nastale po osnovu dužničkih instrumenata sa ugrađenim derivatima koje ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana, osim člana 72a stav 2. tačka 1) Uredbe (EU) br. 575/2013, uključuju se u zbir kapitala i podobnih obaveza ako ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         iznos glavnice obaveze po osnovu dužničkog instrumenta poznat je u trenutku njegove emisije, fiksan je ili se uvećava i ne zavisi od karakteristika ugrađenog derivata, a ukupan iznos obaveze po osnovu tog instrumenta, uključujući ugrađeni derivat, može biti vrednovan u skladu s čl. 104. i 105. Uredbe (EU) br. 575/2013 na dnevnoj osnovi na likvidnom dvosmernom tržištu za ekvivalentne instrumente bez kreditnog rizika;

2)         dužnički instrument sadrži ugovornu odredbu kojom se precizira da je iznos potraživanja u slučaju stečaja, likvidacije ili restrukturiranja emitenta fiksan ili se uvećava i da ne prelazi prvobitno uplaćeni iznos obaveze.

Dužnički instrumenti iz stava 3. ove tačke, uključujući ugrađene derivate, ne mogu biti predmet odredbe ili sporazuma o netiranju i ne vrednuju se na neto osnovi.

Obaveze iz stava 3. ovog člana uključuju se u zbir kapitala i podobnih obaveza samo u iznosu koji odgovara iznosu glavnice iz stava 3. tačke 1) ovog člana ili u iznosu koji je fiksan ili se uvećava iz tačke 2) tog stava.

Kada zavisno društvo sa sedištem u Evropskoj uniji koje je deo iste grupe za restrukturiranje kao i lice za restrukturiranje sa sedištem u Republici Srbiji emituje obaveze prema postojećem akcionaru koji nije deo grupe za restrukturiranje, obaveze prema postojećem akcionaru uključuju se u zbir kapitala i podobnih obaveza lica za restrukturiranje za potrebe ispunjavanja minimalnog zahteva, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         obaveze su emitovane u skladu s članom 359. stav 2. ovog zakona,

2)         primena ovlašćenja za otpis i konverziju u skladu s članom 391. ovog zakona ne utiče na kontrolu koju lice za restrukturiranje ima nad zavisnim društvom i

3)         iznos ovih obaveza ne prelazi iznos razlike zahteva iz člana 356. ovog zakona i zbira obaveza izdatih i kupljenih od strane lica za restrukturiranje, neposredno ili posredno preko drugih lica iz iste grupe za restrukturiranje i iznosa kapitala iz člana 359. stav 3. ovog zakona.

Ne dovodeći u pitanje zahtev obračunat u skladu s članom 355. ili članom 357. stav 1. tačke 1) ovog zakona, lice za restrukturiranje koje je GSZ institucija ili lice za restrukturiranje na koje se primenjuje član 355. st. 18. i 20. ovog zakona, dužno je da deo minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama, u iznosu do 8% ukupnih obaveza, uključujući kapital, ispunjava koristeći instrumente kapitala, podređene podobne obaveze ili obaveze iz stava 6. ovog člana koje emituje zavisno društvo.

Narodna banka Srbije može dozvoliti licu iz stava 7. ovog člana da deo minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava koristeći instrumente kapitala, podređene podobne obaveze ili obaveze iz stava 6. ovoga člana koje emituje zavisno društvo, u iznosu nižem od 8% ukupnih obaveza, uključujući kapital, ali višem od iznosa koji proizilazi iz primene formule (1- (H1/H2)) h 8% ukupnih obaveza, uključujući kapital, uz ispunjenje uslova iz člana 72b stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013, pri čemu se uzima u obzir moguće smanjenje na osnovu člana 72b stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013, pri čemu:

1)         H1 označava 3,5% ukupnog iznosa izloženosti riziku obračunatog u skladu s članom 92. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013;

2)         H2 označava zbir 18% ukupnog iznosa izloženosti riziku obračunatog u skladu s članom 92. stav 3. Uredbe (EU) br. 575/2013 i iznosa zahteva za kombinovani zaštitni sloj kapitala.

Ako se primenom odredaba iz stava 7. ovog člana na lice za restrukturiranje na koje se primenjuje član 355. stav 18. ovog zakona obračuna zahtev koji prelazi 27% ukupne rizične aktive, Narodna banka Srbije ograničava deo zahteva iz člana 355. ovog zakona koji se mora ispuniti koristeći instrumente kapitala, podređene podobne obaveze i obaveze koje emituje zavisno društvo iz stava 6. ovog člana, na iznos koji je jednak 27% ukupnog iznosa izloženosti riziku, kada proceni sledeće:

1)         planom restrukturiranja se pristup Fondu za restrukturiranje ne smatra opcijom za restrukturiranje lica za restrukturiranje ili

2)         ako plan restrukturiranja predviđa korišćenje sredstava Fonda za restrukturiranje za restrukturiranje lica za restrukturiranje, minimalnim zahtevom za kapital i podobnim obavezama se licu za restrukturiranje omogućava da ispuni zahteve iz člana 402. st. 9. ili 13. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Pri obavljanju procene iz stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir i rizik nesrazmernog uticaja na poslovni model lica za restrukturiranje.

Stav 9. ovog člana ne primenjuje se na kreditnu instituciju koja je lice za restrukturiranje na koju se primenjuje član 355. stav 20. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može naložiti da lice za restrukturiranje koje nije GSZ institucija, niti lice za restrukturiranje na koje se primenjuje član 355. st. 18. ili 20. ovog zakona, deo minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava koristeći instrumente kapitala, podređene podobne obaveze ili obaveze iz stava 6. ovog člana koje emituje zavisno društvo, do iznosa od 8% ukupnih obaveza, uključujući kapital, ili do iznosa koji se dobije primenom formule iz stava 16. tačke

2) ovog člana, u zavisnosti od toga koji je viši, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         obaveze iz st. 1. do 3. ovog člana koje nisu podređene, u istom su isplatnom redu u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak stečaja i likvidacije kreditnih institucija u kom su i obaveze isključene iz primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu s članom 402. st. 1 i 5. ovog zakona,

2)         postoji rizik da bi poverioci čija potraživanja proizilaze iz obaveza koje nisu podređene i nisu isključene iz primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu s članom 402. st. 1 i 5. ovog zakona kao posledicu primene ovlašćenja za otpis i konverziju pretrpeli veće gubitke od onih koje bi pretrpeli ako bi nad kreditnom institucijom bio sproveden postupak stečaja ili likvidacije i

3)         iznos kapitala i drugih podređenih obaveza nije viši od iznosa koji je potreban da se obezbedi da poverioci iz tačke 2) ovog stava ne pretrpe veće gubitke od onih koje bi pretrpeli ako bi nad institucijom bio sproveden postupak stečaja ili likvidacije.

Ako utvrdi da je unutar pojedinog isplatnog reda koji uključuje potraživanja povezana s podobnim obavezama ukupni iznos obaveza koje su isključene ili bi verovatno mogle biti isključene od primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu s članom 402. st. 1 i 5.ovog zakona, veći od 10% ukupnog iznosa tog isplatnog reda, Narodna banka Srbije procenjuje rizik iz stava 12. tačka 2) ovog člana.

Za potrebe primene st. 7. do 13. i stava 16. ovog člana, obaveze iz derivata se uključuju u ukupne obaveze na osnovu potpunog priznavanja prava druge ugovorne strane na netiranje.

Kapital lica za restrukturiranje koji se upotrebljava za usklađivanje sa zahtevom za kombinovani zaštitni sloj prihvatljiv je za usklađivanje sa zahtevima iz st. 7. do 9, 12. i 16. ovog člana.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije može naložiti da lice za restrukturiranje koje je GSZ institucija ili lice za restrukturiranje na koje se primenjuje član 355. st. 18. ili 20. ovog zakona, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava koristeći instrumente kapitala, podređene podobne obaveze ili obaveze iz stava 6. ovog člana koje emituje zavisno društvo, u meri u kojoj, zbog obaveze tog lica da ispuni zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala i zahteve iz člana 92a Uredbe (EU) br. 575/2013, člana 355. stav 12. ovog zakona i obaveze za ispunjavanjem tog zahteva na pojedinačnoj ili konsolidovanoj osnovi u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije, zbir tog kapitala i tih obaveza nije viši od:

1)         8% ukupnih obaveza, uključujući kapital, ili

2)         iznosa koji se dobije sabiranjem dvostrukog iznosa koji proizilazi iz zahteva iz člana 92. stav 1. tačka c) Uredbe (EU) br. 575/2013, dvostrukog iznosa koji proizilazi iz zahteva za dodatnim kapitalom utvrđenim u skladu s ovim zakonom, kao i iznosa koji proizilazi iz zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala.

Narodna banka Srbije može primeniti stav 16. ovog člana na lice za restrukturiranje koje je GSZ institucija ili na koje se primenjuje član 355. st. 18. ili 20. ovog zakona i koje ispunjava jedan od uslova iz stava 18. ovog člana, do ograničenja od najviše 30% ukupnog broja svih lica za restrukturiranje koji su GSZ institucije ili na koja se primenjuje član 355. st. 18. ili 20. ovog zakona za koje utvrdi zahtev minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama.

Za potrebe stava 350. ovog člana, Narodna banka Srbije razmatra sledeće uslove:

1)         u postupku procene mogućnosti restrukturiranja utvrđene su značajne prepreke za restrukturiranje za koje nisu preduzete mere u roku koji je utvrdila Narodna banka Srbije nakon što su odgovarajuće mere naložene u skladu s članom 350. stav 6. ovog zakona ili se utvrđene značajne prepreke ne mogu ukloniti nijednom od mera iz tog člana, a primenom ovlašćenja iz stava 16. ovog člana bi se delimično ili u celosti nadoknadio negativan uticaj značajnih prepreka na mogućnost restrukturiranja ili

2)         izvodljivost i opravdanost prioritetne strategije restrukturiranja lica za restrukturiranje su po mišljenju Narodne banke Srbije ograničeni, uzimajući u obzir veličinu tog lica, njegovu međupovezanost, prirodu, obuhvat, rizičnost i složenost njegovih aktivnosti, pravni status i vlasničku strukturu ili

3)         zahtev za dodatni kapital utvrđen u skladu s ovim zakonom odražava činjenicu da se lice za restrukturiranje koji je GSZ institucija ili na koje se primenjuje član 355. st. 18. ili 20. ovog zakona nalazi među 20% najrizičnijih institucija za koje Narodna banka Srbije utvrđuje minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama.

Za potrebe određivanja procenata iz st. 17. i 18. ovog člana, Narodna banka Srbije zaokružuje rezultat obračuna na najbliži ceo broj.

Pri primeni odredbi st. 12. i 16. ovog člana, Narodna banka Srbije dodatno uzima u obzir:

1)         obuhvat tržišta za instrumente kapitala i podređene podobne obaveze lica za restrukturiranje, određivanje cena takvih instrumenata, ako postoje, i vreme potrebno za izvršenje svih transakcija potrebnih za usklađivanje sa odlukom,

2)         iznos instrumenata podobnih obaveza koji ispunjavaju uslove iz člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013 koji na dan donošenja odluke imaju preostali rok do dospeća kraći od jedne godine s ciljem postizanja kvantitativnih prilagođavanja zahtevima iz st. 12. i 16. ovoga člana,

3)         dostupnost i iznos instrumenata koji ispunjavaju uslove iz člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013, osim člana 72b stava 2. tačke d) te uredbe,

4)         da li je u poređenju s kapitalom i podobnim obavezama lica za restrukturiranje značajan iznos obaveza koje su isključene od primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu s članom 402. st. 1. i 5. ovog zakona i s kojima povezana potraživanja su, u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija, u istom ili nižem isplatnom redu u odnosu na potraživanja povezana sa podobnim obavezama s najvišim isplatnim redom,

5)         poslovni model lica za restrukturiranje, model finansiranja i rizični profil, kao i njegovu stabilnost i sposobnost da doprinese privredi i

6)         uticaj mogućih troškova restrukturiranja instrumenata kapitala i obaveza na dokapitalizaciju lica za restrukturiranje.

U smislu odredbe stava 20. tačka 4) ovog člana, smatra se da iznos isključenih obaveza koji ne prelazi 5% iznosa kapitala i podobnih obaveza lica za restrukturiranje nije značajan, dok značajnost isključenih obaveza iznosa iznad tog praga procenjuje Narodna banka Srbije.

Institucija ne može depozit korisnika ugovoriti kao podobnu obavezu iz stava 1. ovog člana.

Podobne obaveze i kapital kreditne institucije koja nije lice za restrukturiranje

Član 359.

Kreditna institucija koja je zavisno društvo lica za restrukturiranje ili lica za restrukturiranje iz treće države, a sama nije lice za restrukturiranje, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj osnovi ispunjava obavezama iz stava 2. ovog člana i kapitalom iz stava 3. ovog člana.

Obaveze u smislu stava 1. ovog člana su obaveze koje ispunjavaju sledeće uslove:

1)         poverilac po tim obavezama je lice za restrukturiranje neposredno ili posredno preko drugih članova iste grupe za restrukturiranje ili je poverilac po tim obavezama postojeći akcionar koji nije deo iste grupe za restrukturiranje ako primena ovlašćenja za otpis i konverziju u skladu s čl. 391. do 393. ovog zakona ne utiče na kontrolu koju lice za restrukturiranje ima nad tim zavisnim društvom,

2)         ispunjavaju kriterijume podobnosti iz člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013, sa izuzetkom člana 72b stav 2. tač. b), c), k), l) i m) i člana 72b st. 3. do 5. te uredbe,

3)         potraživanja po osnovu tih obaveza su u nižem isplatnom redu u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga, u odnosu na potraživanja po osnovu obaveza koje ne ispunjavaju uslov iz tačke 1) ovog stava i koje nisu podobne za zahteve za kapitalom,

4)         na njih se primenjuju ovlašćenja za otpis i konverziju u skladu s čl. 391. do 393. ovog zakona na način koji je u skladu sa strategijom restrukturiranja grupe za restrukturiranje, pre svega da se izvršenjem tog ovlašćenja ne utiče na kontrolu koju lice za restrukturiranje ima nad zavisnim društvom,

5)         njihovo sticanje nije neposredno, ni posredno finansirala kreditna institucija,

6)         odredbe kojima se uređuju te obaveze ne sadrže izričitu ni prećutnu mogućnost smanjenja, otkupa ili otplate ovih obaveza pre ugovorenog roka dospeća, osim u slučaju stečaja ili likvidacije kreditne institucije, a kreditna institucija ni na koji drugi način ne ukazuje na tu mogućnost,

7)         odredbe kojima se uređuju te obaveze ne daju pravo poveriocu da ubrza buduće planirane isplate kamate ili glavnice, osim u slučaju stečaja ili likvidacije kreditne institucije i

8)         iznos kamate ili dividende, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, ne zavisi od kreditne sposobnosti kreditne institucije ili njenog matičnog društva;

Kapital u smislu o stava 1. ovog člana je:

1)         osnovni akcijski kapital i

2)         drugi instrumenti uključeni u kapital koje je emitovala kreditna institucija i čiji su vlasnici i/ili poverioci članovi iste grupe za restrukturiranje ili lica koja nisu deo iste grupe za restrukturiranje pod uslovom da se primenom ovlašćenja za otpis i konverziju u skladu s čl. 391. do 393. ovog zakona ne utiče na kontrolu koju lice za restrukturiranje ima nad tom kreditnom institucijom.

Ako kreditna institucija koja je zavisno društvo lica za restrukturiranje ili lica za restrukturiranje iz treće države, a sama nije lice za restrukturiranje, minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava na konsolidovanoj osnovi, u iznos kapitala i podobnih obaveza te institucije uključuju se sledeće obaveze koje je u skladu sa stavom 2. ovog člana emitovalo zavisno društvo sa sedištem u Evropskoj uniji uključeno u konsolidaciju te kreditne institucije:

1)         obaveze prema licu za restrukturiranje i po kojima je lice za restrukturiranje poverilac neposredno ili posredno preko drugih lica u istoj grupi za restrukturiranje koja nisu uključena u konsolidaciju kreditne institucije koja minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava na konsolidovanoj osnovi i

2)         obaveze prema postojećem akcionaru koji nije deo iste grupe za restrukturiranje.

Iznos obaveza iz stava 4. tač. 1) i 2) ovog člana ne sme biti viši od iznosa koji se utvrđuje tako što se od iznosa minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama koji se primenjuje na zavisno društvo uključeno u konsolidaciju oduzme zbir sledećih elemenata:

1)         obaveza prema instituciji koja je zavisno društvo lica za restrukturiranje ili lica za restrukturiranje iz treće države, a sama nije lice za restrukturiranje i koja minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama ispunjava na konsolidovanoj osnovi i koje je ta kreditna institucija kupila neposredno ili posredno preko drugih članova iste grupe za restrukturiranje koji su uključeni u konsolidaciju te kreditne institucije i

2)         iznosa kapitala emitovanog u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Podobne obaveze i kapital lica za likvidaciju

Član 360.

Ako Narodna banka Srbije u skladu s članom 354. stav 5. ovog zakona, kreditnoj instituciji koja je lice za likvidaciju utvrdi minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, lice za likvidaciju ispunjava taj zahtev sledećim elementima:

1)         kapitalom,

2)         obavezama koje ispunjavaju kriterijume podobnosti iz člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013, sa izuzetkom člana 72b stav 2. tač. b) i d) te uredbe ili

3)         obavezama iz člana 358. stav 3. ovog zakona.

Neprioritetni neobezbeđeni dužnički instrumenti

Član 361.

Neprioritetni neobezbeđeni dužnički instrumenti koje kreditna institucija emituje radi ispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama moraju ispunjavati uslove iz ovog člana i uslove iz propisa iz člana 353. ovog zakona, odnosno iz člana 358. ili 359. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Neprioritetni neobezbeđeni dužnički instrumenti su dužnički instrumenti koji ispunjavaju sledeće uslove:

1)         ugovoreni rok dospeća je najmanje godinu dana,

2)         potraživanje nije nastalo po osnovu derivata, niti sadrži ugrađene derivate i

3)         relevantna ugovorna dokumentacija i, gde je to primenljivo, prospekt koji uređuje predmetno potraživanje, sadrži odredbu kojom je izričito ugovoreno da će se to potraživanje u slučaju postupka stečaja ili likvidacije kreditne institucije namiriti nakon običnih neobezbeđenih potraživanja, a pre poverilaca po osnovu instrumenata osnovnog akcijskog, dodatnog osnovnog i dopunskog kapitala.

Dužnički instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopom koja se obračunava na osnovu široko korišćene referentne stope i dužnički instrumenti koji nisu izraženi u domaćoj valuti izdavaoca, pod uslovom da su glavnica, otplata i kamata izraženi u istoj valuti, ne smatraju se dužničkim instrumentima sa ugrađenim derivatima iz stava 2. tačka 2) ovog člana, samo zbog tih karakteristika.

Emitovanje podobnih obaveza malim investitorima

Član 362.

Kreditna institucija može emitovati instrumente podobnih obaveza koje ispunjavaju uslove iz člana 72a Uredbe (EU) br. 575/2013, osim iz člana 72a stav 1. tačka b) i člana 72b st. 3. do 5. i nezavisno od ispunjavanja uslova iz člana 72b stav

2. tačka d) te uredbe, malim investitorima u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         kreditna institucija je sprovela test primerenosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, odnosno prikupila je i analizirala potrebne informacije o njegovom znanju i iskustvu u vezi sa ulaganjem u ovu vrstu obaveza, kao i o njegovom finansijskom stanju, uključujući njegovu sposobnost da u vezi s tim obavezama pokrije eventualne gubitke, ostvari investicione ciljeve i toleranciju na rizik

2)         na osnovu analize iz odredbe pod 1) ovog stava, kreditna institucija može da dokumentuje da je ulaganje u obaveze iz ovog stava primereno za malog investitora;

3)         kreditna institucija je omogućila da mali investitor redovno, na trajnom nosaču podatka, dobija izveštaje o svom ulaganju u konkretne obaveze, koji sadrže i podatke o komunikaciji s tim investitorom, kao i o eventualnim troškovima u vezi s tim ulaganjem.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, kreditna institucija je dužna da, na osnovu informacija pribavljenih od tog malog investitora u skladu sa stavom 3. ovog člana, obezbedi da su, u trenutku emitovanja, ispunjeni i sledeći uslovi:

1)         mali investitor ulaže u obaveze iz stava 1. ovog člana iznos koji nije viši od 10% njegovog portfolija finansijskih instrumenata;

2)         minimalna nominalna vrednost instrumenata je 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Mali investitor dostavlja kreditnoj instituciji tačne informacije o svom portfoliju finansijskih instrumenata, uključujući bilo kakva ulaganja u obaveze iz stava 1. ovog člana.

Za potrebe primene st. 2. i 3. ove tačke, u portfolio finansijskih instrumenata malog investitora iz ove tačke uključuju se gotovinski depoziti i finansijski instrumenti, osim onih koji su dati kao sredstvo obezbeđenja

Donošenje odluke o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama za kreditnu instituciju koja nije deo grupe

Član 363.

Narodna banka Srbije donosi rešenjem odluku o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama za kreditnu instituciju sa sedištem u Republici Srbiji koja je lice za restrukturiranje, a nije deo grupe.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži obrazloženje koje uključuje procenu elemenata iz člana 355. ovog zakona, kao i rok za ispunjenje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama.

Kreditna institucija koja je lice za restrukturiranje, a nije deo grupe, dužna je da kontinuirano ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj osnovi u skladu sa rešenjem iz stava 1. ovog člana i u skladu s propisom iz člana 353. ovog zakona, odnosno u skladu s članom 358. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Narodna banka Srbije bez odlaganja preispituje odluku iz stava 1. ovog člana u slučaju promene visine zahteva za dodatni kapital koji je kreditna institucija dužna da održava u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama i za lice za likvidaciju sa sedištem u Republici Srbiji koje nije deo grupe u skladu s procenom iz člana 354. stav 5. ovog zakona.

Lice za likvidaciju kojem je Narodna banka Srbije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama dužno je da kontinuirano ispunjava taj zahtev na pojedinačnoj osnovi u skladu sa rešenjem iz stava 5. ovog člana i u skladu s propisom iz člana 353. ovog člana, odnosno u skladu s članom 360. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Rešenje iz stava 5. ovog člana sadrži obrazloženje koje uključuje procenu elemenata iz člana 354. stav 5. ovog zakona, kao i rok za ispunjenje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama.

Narodna banka Srbije prati da li kreditna institucija ispunjava minimalni zahtev iz ovog člana.

Rešenja iz st. 1. i 5. ovog člana donose se u postupku izrade i ažuriranja plana restrukturiranja.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama koji je u skladu sa st. 1. i 5. ovog člana utvrđen za svaku pojedinačnu kreditnu instituciju.

Donošenje odluke o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama za grupu koja nije prekogranična

Član 364.

Narodna banka Srbije donosi rešenjem odluku o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama za grupu za restrukturiranje koja nije prekogranična.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži obrazloženje koje uključuje procenu elemenata iz člana 354. stav 5. i čl. 355. do 357. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, kao i rok za ispunjenje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama.

Kreditna institucija koja je lice za restrukturiranje dužna je da zahtev iz stava 1. ovog člana kontinuirano ispunjava na konsolidovanoj osnovi na nivou grupe za restrukturiranje u skladu sa rešenjem iz stava 1. ovog člana i u skladu s propisom iz člana 353. ovog zakona, odnosno u skladu s članom 358. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Kreditna institucija koja je zavisno društvo lica za restrukturiranje, a nije lice za restrukturiranje niti lice za likvidaciju, dužna je da zahtev iz stava 1. ovog člana kontinuirano ispunjava na pojedinačnoj osnovi u skladu sa rešenjem iz stava 1. ovog člana i u skladu s propisom iz člana 353. ovog zakona, odnosno u skladu s članom 359. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, kreditna institucija koja je matična institucija u Evropskoj uniji i koja nije lice za restrukturiranje, ali je zavisno društvo lica za restrukturiranje iz treće države, dužna je da zahtev iz stava 1. ovog člana kontinuirano ispunjava na konsolidovanoj osnovi u skladu s članom 359. ovog zakona.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje nije lice za restrukturiranje izuzeti od primene minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj osnovi, ako:

1)         zavisno društvo i lice za restrukturiranje imaju sedište u Republici Srbiji i deo su iste grupe za restrukturiranje,

2)         lice za restrukturiranje ispunjava zahtev iz stava 3. ovog člana,

3)         nema trenutnih, niti očekivanih značajnih praktičnih ili pravnih prepreka za brz prenos kapitala ili otplatu obaveza od strane lica za restrukturiranje prema zavisnom društvu za koje su utvrđene okolnosti u skladu s članom 391. stav 7. ovog zakona, naročito ako je mera restrukturiranja preduzeta prema licu za restrukturiranje,

4)         lice za restrukturiranje ispunjava zahteve Narodne banke Srbije kao nadležnog organa za nadzor nad zavisnim društvom, i izjavilo je, uz saglasnost Narodne banke Srbije, da jemči za obaveze koje preuzima zavisno društvo ili da rizici zavisnog društva nisu od značaja;

5)         procedure procene, merenja i kontrole rizika koje sprovodi lice za restrukturiranje obuhvataju zavisno društvo i

6)         lice za restrukturiranje ima više od 50% glasačkih prava po osnovu akcija u kapitalu zavisnog društva ili ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova organa upravljanja zavisnog društva.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje nije lice za restrukturiranje izuzeti od primene minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj osnovi i ako:

 

1)         zavisno društvo i njegovo matično društvo imaju sedište u Republici Srbiji i deo su iste grupe za restrukturiranje,

2)         matično društvo ispunjava zahtev iz stava 5. ovog člana na konsolidovanoj osnovi u Republici Srbiji,

3)         nema trenutnih, niti očekivanih značajnih praktičnih ili pravnih prepreka za brz prenos kapitala ili otplatu obaveza od strane matičnog društva prema zavisnom društvu za koje su utvrđene okolnosti u skladu s članom 391. stav 7. ovog zakona, naročito ako je primenjen instrument restrukturiranja ili ovlašćenje za otpis i konverziju prema matičnom društvu;

4)         matično društvo ispunjava zahteve Narodne banke Srbije kao nadležnog organa za nadzor nad zavisnim društvom, i izjavilo je, uz saglasnost Narodne banke Srbije, da jemči za obaveze koje preuzima zavisno društvo ili da rizici zavisnog društva nisu od značaja;

5)         procedure procene, merenja i kontrole rizika koje sprovodi matično društvo obuhvataju zavisno društvo i

6)         matično društvo ima više od 50% glasačkih po osnovu akcija u kapitalu zavisnog društva ili ima pravo da imenuje ili razreši većinu članova organa upravljanja zavisnog društva.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 6. tač. 1. i 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može odobriti zavisnom društvu sa sedištem u Republici Srbiji da ispuni minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama u potpunosti ili delimično garancijom koju je izdalo lice za restrukturiranje i koja ispunjava sledeće uslove:

1)         garancija je izdata na iznos koji nije manji od iznosa zahteva koji se njome ispunjava;

2)         garancija se aktivira u slučaju da zavisno društvo ne može da izmiruje svoje obaveze u skladu sa dospećem ili u slučaju da su za ovo društvo utvrđene okolnosti u skladu s članom 391. stav 7. ovog zakona, u zavisnosti od toga koji događaj pre nastupi,

3)         garancija je obezbeđena ugovorom o finansijskom obezbeđenju u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje, u visini od najmanje 50% iznosa na koji glasi;

4)         sredstvo obezbeđenja garancije ispunjava uslove koji se odnose na podobna sredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine i njegova vrednost dovoljna je da, nakon primene odgovarajućih konzervativnih korektivnih faktora, pokrije iznos obezbeđenja iz odredbe iz tačke 3) ovog stava;

5)         sredstvo obezbeđenja garancije je neopterećeno, a naročito se ne koristi kao sredstvo obezbeđenja bilo koje druge garancije;

6)         efektivno dospeće ugovora o obezbeđenju garancije ispunjava uslove u pogledu roka dospeća u skladu s propisom iz člana 353. ovog zakona, odnosno iz člana 358. stav 3. ovog zakona, i

7)         ne postoje pravne, regulatorne ni operativne prepreke za prenos sredstava obezbeđenja s lica za restrukturiranje na zavisno društvo, uključujući i slučaj kada su prema licu za restrukturiranje preuzete mere restrukturiranja.

Za potrebe primene stava 8. tačka 7) ovog člana, lice za restrukturiranje dužno je da na zahtev Narodne banke Srbije dostavi nezavisno, pisano i obrazloženo pravno mišljenje ili da na drugi adekvatan način dokaže da ne postoje pravne, regulatorne ni operativne prepreke za prenos sredstva obezbeđenja iz te odredbe.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, kreditna institucija koja je zavisno društvo lica za restrukturiranje ili lica za restrukturiranje iz treće države, a sama nije lice za restrukturiranje, dužna je da kontinuirano ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na konsolidovanoj osnovi u skladu s odredbama člana 358. ovog zakona, ako je Narodna banka Srbije, u skladu sa stavom 11. ovog člana utvrdila primenu minimalnog zahteva na konsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije može da utvrdi da je zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje nije lice za restrukturiranje dužno da ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na konsolidovanoj osnovi ako:

1)         zavisno društvo ispunjava jedan od sledećih uslova:

         zavisno društvo je u neposrednom vlasništvu lica za restrukturiranje koje je matični finansijski holding u Evropskoj uniji ili matični mešoviti finansijski holding u Evropskoj uniji, pri čemu i zavisno društvo i lice za restrukturiranje imaju sedište u Republici Srbiji i deo su iste grupe za restrukturiranje, lice za restrukturiranje osim tog zavisnog društva nema u neposrednom vlasništvu drugu kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koje je dužno da ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama kao zavisno društvo i odbici koji se zahtevaju na osnovu člana 72e stav 5. Uredbe (EU) br. 575/2013 nesrazmerno bi uticali na zavisno društvo ili

         zavisnom društvu je utvrđen zahtev za dodatni kapital u skladu sa ovim zakonom samo na konsolidovanoj osnovi i utvrđivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na konsolidovanoj osnovi ne bi, za potrebe člana

354. stav 1. tačka 2) ovog zakona, dovelo do precenjivanja potreba za dokapitalizacijom podgrupe koja se sastoji od lica unutar obuhvata konsolidacije, naročito ako unutar istog obuhvata konsolidacije preovlađuju lica za likvidaciju i

2)         ispunjenjem minimalnog zahteva na konsolidovanoj osnovi umesto ispunjenja tog zahteva na pojedinačnoj osnovi ne ugrožava u značajnoj meri ništa od sledećeg:

         izvodljivost i opravdanost strategije restrukturiranja grupe,

         sposobnost zavisnog društva da ispuni svoje zahteve za kapitalom nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju i

         adekvatnost mehanizma za interni prenos gubitaka i dokapitalizaciju, uključujući otpis ili konverziju, u skladu s članom 392. ovog zakona, relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza tog zavisnog društva ili drugih lica iz grupe za restrukturiranje.

Lice za likvidaciju kome je Narodna banka Srbije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama rešenjem iz stava 1. ovog člana dužno je da ispunjava taj zahtev kontinuirano na pojedinačnoj osnovi u skladu s propisom iz člana 353. ovog zakona, odnosno u skladu s članom 360. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

U slučaju određivanja dodatka zahtevu za kapital i podobne obaveze u skladu s članom 357. ovog zakona, Narodna banka Srbije uzima u obzir zahtev za dodatni kapital koji se primenjuje na grupu za restrukturiranje ili na značajno zavisno društvo GSZ institucije van Evropske unije koje ima sedište u Evropskoj uniji.

Narodna banka Srbije bez odlaganja preispituje odluku iz stava 1. ovog člana u slučaju promene visine zahteva za dodatni kapital koji je kreditna institucija dužna da održava u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije prati da li kreditna institucija ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama iz ovog člana.

Rešenje iz st. 1. ovog člana donosi se u postupku izrade i ažuriranja plana restrukturiranja grupe.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo o minimalnom zahtevu za kapitalom koji je u skladu sa stavom 1. ovog člana utvrđen za svaku pojedinačnu kreditnu instituciju.

Donošenje odluke o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama za prekograničnu grupu

Član 365.

Minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama u slučaju prekogranične grupe utvrđuje se istovremeno sa izradom i ažuriranjem plana restrukturiranja grupe na kolegijumu za restrukturiranje, zajedničkom odlukom o:

1)         visini minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama koji se na konsolidovanoj osnovi grupe za restrukturiranje primenjuje na svako lice za restrukturiranje,

2)         visini minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama koji se na pojedinačnoj ili, u slučaju ispunjenosti uslova iz člana 364. stav 11. ovog zakona, na konsolidovanoj osnovi primenjuje na članove grupe za restrukturiranje koje nisu lica za likvidaciju.

Radi donošenja zajedničke odluke iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije izrađuje:

1)         predlog minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za lice za restrukturiranje sa sedištem u Narodnoj banci Srbije na osnovu kriterijuma utvrđenih čl. 355, 357. stav 1. tačka 2) i 358. ovog zakona i mogućnosti da se zavisno društvo tog lica za restrukturiranje sa sedištem u trećoj državi restrukturira posebno prema planu restrukturiranja,

2)         predlog minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje je deo grupe za restrukturiranje, a nije lice za restrukturiranje niti lice za likvidaciju, uzimajući u obzir kriterijume utvrđene članom 356. ovog zakona,

3)         predlog minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje je deo grupe za restrukturiranje i koje je lice za likvidaciju, ako je to potrebno u skladu s procenom iz člana 354. stav 5. ovog zakona.

Zajedničkom odlukom iz stava 1. ovog člana može se predvideti da zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji zahteve iz člana 361. ovog zakona, u skladu s članom 359. ovog zakona, delimično ispunjava instrumentima koji su emitovani licima koja nisu deo iste grupe za restrukturiranje i koje su ta lica kupila, ako je to u skladu sa strategijom restrukturiranja i ako lice za restrukturiranje grupe za restrukturiranje kojoj to zavisno društvo pripada nije neposredno ili posredno kupilo dovoljan broj instrumenata koji zadovoljavaju uslove iz člana 359. ovog zakona.

Zajedničku odluku iz stava 1. ovog člana donose Narodna banka Srbije, organ nadležan za restrukturiranje grupe ako je to drugi organ, organi nadležni za restrukturiranje drugih lica za restrukturiranje i organi nadležni za restrukturiranje iz drugih država članica u kojima su sedišta zavisnih društava na koja se primenjuju zahtevi koji odgovaraju zahtevu iz člana 364. st. 4, 10. ili 12. ovog zakona, u pisanom obliku i sa odgovarajućim obrazloženjem, a Narodna banka Srbije dostavlja tu odluku, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, sledećim licima:

1)         matičnom društvu u Evropskoj uniji koje nije lice za restrukturiranje, a pripada grupi za restrukturiranje u kojoj je lice za restrukturiranje kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji,

2)         kreditnoj instituciji sa sedištem u Republici Srbiji koja je lice za restrukturiranje, i

3)         zavisnom društvu sa sedištem u Republici Srbiji koje nije lice za restrukturiranje, a pripada grupi za restrukturiranje.

Narodna banka Srbije, u skladu sa zajedničkom odlukom iz stava 1. ovog člana, rešenjem utvrđuje:

1)         kreditnoj instituciji sa sedištem u Republici Srbiji koja je lice za restrukturiranje održavanje minimalnog zahteva kapitalom i podobnim obavezama na konsolidovanoj osnovi,

2)         kreditnoj instituciji sa sedištem u Republici Srbiji koja je deo grupe za restrukturiranje, a nije lice za restrukturiranje niti lice za likvidaciju, održavanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj ili, u slučaju ispunjenja uslova iz člana 364. stav 11. ovog zakona na konsolidovanoj osnovi,

3)         kreditnoj instituciji sa sedištem u Republici Srbiji koja je deo grupe za restrukturiranje i koja je lice za likvidaciju održavanje minimalnog zahteva na pojedinačnoj osnovi.

Ako zajednička odluka iz stava 1. ovog člana nije doneta u roku od četiri meseca zbog neslaganja u pogledu konsolidovanog zahteva, odnosno zbog neslaganja u pogledu zahteva na pojedinačnoj osnovi, Narodna banka Srbije samostalno donosi, u zavisnosti od toga šta je primenljivo:

1)         odluku o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama za lice za restrukturiranje sa sedištem u Republici Srbiji, vodeći računa o procenama koje su izradili organi za restrukturiranje država članica u kojima je sedište članica grupe koje nisu lica za restrukturiranje i organa nadležnog za restrukturiranje grupe, ako je to drugi organ, pri čemu ova odluka sadrži rok za ispunjenje tog zahteva,

2)         odluku o minimalnog zahtevu za zavisno društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje je deo grupe za restrukturiranje, vodeći računa o pisanoj proceni organa za restrukturiranje nadležnog za lice za restrukturiranje, ako to drugi organ, pri čemu ova odluka sadrži rok za ispunjenje tog zahteva.

Izuzetno od stava 6. ovog člana, ako pre isteka roka od četiri meseca, a pre donošenja zajedničke odluke, bilo koji relevantni organ za restrukturiranje zatraži posredovanje Evropskog organa za bankarstvo u skladu članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010, pri čemu se predmetni rok u smislu te uredbe smatra rokom za mirenje, Narodna banka Srbije odlaže donošenje odluka iz stava 6. tač. 1. ili 2. ovog člana, u zavisnosti od toga šta je primenljivo.

U slučaju iz stava 7. ovog člana, ako je Evropski organ za bankarstvo doneo odluku u skladu s članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010 u roku od mesec dana, odluke Narodne banke Srbije moraju biti u skladu s tom odlukom.

Ako Evropski organ za bankarstvo ne donese odluku u skladu s članom 19. stav 3. Uredbe (EU) br. 1093/2010 u roku do mesec dana, donosi se odluka iz stava 6. ovog člana.

Narodna banka Srbije kao organ za restrukturiranje nadležan za lice za restrukturiranje ne može zatražiti posredovanje Evropskog nadzornog organa za bankarstvo u skladu s članom 19. Uredbe (EU) br. 1093/2010 ako je minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama koji je predložio organ nadležan za restrukturiranje zavisnog društva lica za restrukturiranje unutar dva procentna poena ukupnog iznosa izloženosti riziku izračunatog u skladu s članom 92. stav 3. Uredbe (EU) 575/2013, u odnosu na minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama utvrđen licu za restrukturiranje na konsolidovanoj osnovi i usklađen je s kriterijumima koji odgovaraju onima iz člana 356. ovog zakona.

Ako su dva ili više GSZ lica koji su deo GSZ institucije istovremeno i lica za restrukturiranje ili lica iz treće države koja bi bila lica za restrukturiranje da imaju sedište u Evropskoj uniji, Narodna banka Srbije obračunava iznos dodatka zahtevu za kapital i podobne obaveze iz člana 357. stav 3. ovog zakona za svako lice za restrukturiranje sa sedištem u Republici Srbiji i, kada je organ nadležan za restrukturiranje grupe, za svako lice iz treće države koje bi bilo lice za restrukturiranje da ima sedište u Evropskoj uniji, kao i za matično društvo u Evropskoj uniji kao da je jedino lice za restrukturiranje GSZ institucije i sa licima za restrukturiranje iz stava 4. ovog člana razgovara i, kada je to prikladno i usklađeno sa strategijom restrukturiranja GSZ institucije, dogovara se o primeni člana 72e Uredbe (EU) br. 575/2013 i o svakom prilagođavanju radi smanjivanja ili uklanjanja razlike između zbira iznosa dodatka zahteva za kapital i podobne obaveze i iznosa iz člana 12a tačke (a) Uredbe (EU) br. 575/2013 za pojedinačna lica za restrukturiranje ili lica za restrukturiranje iz treće države i zbira iznosa dodatka zahteva za kapital i podobne obaveze i iznosa iz člana 12a tačke (b) Uredbe (EU) br. 575/2013 za matično društvo u Evropskoj uniji.

Prilagođavanje iz stava 11. ovog člana može se primeniti na način da se visina zahteva prilagodi zbog postojanja razlike u obračunu ukupnih iznosa izloženosti riziku između država članica ili trećih država, ali ne radi uklanjanja razlika koje proizilaze iz izloženosti između grupa za restrukturiranje.

U slučaju iz stava 11. ovog člana, zbir iznosa dodatka zahteva za kapital i podobne obaveze i iznosa iz člana 12a tačke (a) Uredbe (EU) br. 575/2013 za pojedinačna lica za restrukturiranje ili lica iz treće države koja bi bila lica za restrukturiranje da imaju sedište u Evropskoj uniji, ne može biti niže od zbira iznosa dodatka zahteva za kapital i podobne obaveze i iznosa iz člana 12a tačke (b) Uredbe (EU) br. 575/2013 za matično društvo u Evropskoj uniji.

Zajednička odluka iz stava 1. ovog člana, kao i samostalne odluke koje Narodna banka Srbije donese u skladu sa ovim članom, redovno se preispituju i po potrebi ažuriraju.

Zajednička odluka iz stava 1. ovog člana i samostalne odluke koje donesu organi nadležni za restrukturiranje članova grupe ako nije doneta zajednička odluka, obavezujuće su za Narodnu banku Srbije.

Kreditna institucija je dužna da kontinuirano ispunjava minimalni zahtev utvrđen odlukom Narodne banke Srbije donetom u skladu s ovim članom, a Narodna banka Srbije prati da li kreditna institucija ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama iz ovog člana.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo o minimalnom zahtevu za kapitalom i podobnim obavezama koji je u skladu s ovim članom utvrđen za svaku pojedinu instituciju.

Pri održavanju minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na konsolidovanoj osnovi utvrđenog odlukom Narodne banke Srbije donetom u skladu s ovim članom, kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji koja je lice za restrukturiranje u konsolidaciju ne uključuje hipotekarne kreditne institucije izuzete od obaveze ispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama odlukom organa za restrukturiranje iz relevantne države članice u slučajevima hipotekarnih kreditnih institucija koje se finansiraju pokrivenim obveznicama, a kojima prema nacionalnom pravu te države članice takvoj instituciji nije dozvoljeno da prima depozite i ispunjeni su sledeći uslovi:

1)         te kreditne institucije su predviđene za likvidaciju u nacionalnim postupcima zbog insolventnosti ili drugim vrstama postupaka utvrđenim za te kreditne institucije koji se sprovode primenom instrumenta prodaje, instrumenta privremene kreditne institucije ili instrumenta odvajanja imovine i

2)         postupcima iz tačke 1) ovog stava obezbeđuje se da poverioci tih institucija, uključujući prema potrebi imaoce pokrivenih obveznica, snose gubitke na način kojim se ispunjavaju ciljevi restrukturiranja.

Utvrđivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama za lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona

Član 366.

Narodna banka Srbije može licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona utvrditi minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na način predviđen čl. 353. do 365. ovog zakona.

Lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužno je da kontinuirano ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama utvrđen odlukom Narodne banke Srbije iz stava 1. ovog člana, pri čemu se shodno primenjuju čl. 353. do 365. ovog zakona.

Izveštavanje i obelodanjivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama

Član 367.

Kreditna institucija dužna je da izveštava Narodnu banku Srbije o:

1)         iznosu kapitala koji, u slučaju kreditne institucije koja nije utvrđena kao lice za restrukturiranje, ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 353. ovog člana, odnosno članom 359. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, i iznosu podobnih obaveza, zatim o obračunu tih iznosa u skladu sa članom 353. ovog zakona i

2)         iznosu ostalih obaveza podobnih za raspodelu gubitaka.

Prilikom izveštavanja iz stava 1. ovog člana kreditna institucija navodi sledeće podatke o stavkama iz tač. 1) i 2) tog stava:

1)         njihovu strukturu, uključujući profil dospeća,

2)         redosled namirenja, odnosno isplatni red, u postupku stečaja i likvidacije u skladu sa zakonom o stečaju i likvidaciji kreditnih institucija, društava za osiguranje i davalaca finansijskog lizinga i

3)         da li se na njih primenjuju propisi treće države i, ako da, koje treće države i da li ugovorne odredbe ili prospekt koji ih uređuju sadrže odredbe iz člana 387. stav 1. ovog zakona, odnosno da li propisi ili ugovorne odredbe koje ih uređuju daju mogućnost da se na njih primeni ovlašćenje za otpis i konverziju od strane organa nadležnog za restrukturiranje, a u skladu sa uslovima koji se zahtevaju za uključivanje tih stavki u obračun dodatnog osnovnog ili dopunskog kapitala.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, kreditna institucija nije dužna da izveštava o iznosu ostalih obaveza podobnih za raspodelu gubitaka ako na datum za koji dostavlja izveštaj zbir njenog kapitala i podobnih obaveza iznosi najmanje 150% minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama, obračunato u skladu sa stavom 1. tačkom 1)      ovog člana.

Narodna banka Srbije bliže uređuje sadržinu obrazaca za izveštavanje iz st. 1. i 2. ovog člana, način i dinamiku njihovog dostavljanja, a može propisati i druge potrebne informacije koje je kreditna institucija dužna da dostavlja.

Izuzetno od načina izveštavanja uređenog u skladu sa stavom 4. ovog člana, kreditna institucija je dužna da informacije iz st. 1. i 2. dostavi bez odlaganja na zahtev Narodne banke Srbije.

Kreditna institucija je dužna da, u skladu sa relevantnom sprovedbenim tehničkim standardima Evropskog organa za bankarstvo na internet stranici obelodanjuje:

1)         iznosu kapitala koji ispunjava uslove utvrđene članom 359. stav 3. ovog zakona i podobnih obaveza,

2)         strukturu stavki kapitala i podobnih obaveza iz tačke 1) ovog stava, uključujući njihov profil dospeća i redosled namirenja u postupku stečaja ili likvidacije,

3)         minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama utvrđen odlukom iz čl. 363. do 365. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, izražen u skladu s članom 353. ovog zakona.

Ako je prema kreditnoj instituciji primenjen instrument restrukturiranja ili ovlašćenje za otpis i konverziju, Narodna banka Srbije utvrđuje rok za usklađivanje sa obavezom iz stava 6. ovog člana.

Izuzetno od st. 1. i 6. ovog člana, lice za likvidaciju kome Narodna banka Srbije nije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, nije dužno da dostavlja izveštaje i da javno obelodanjuje informacije.

Narodna banka Srbije propisom iz stava 4. ovog člana bliže uređuje sadržinu obrazaca, način i dinamiku njihovog dostavljanja za lice za likvidaciju kome je utvrđen minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, u meri koja je potrebna za praćenje ispunjenosti tog zahteva.

Lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona kojem je Narodna banka Srbije utvrdila minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama, dužno je da dostavlja izveštaje i javno obelodanjuje informacije u skladu s odredbama ovog člana.

Neispunjavanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama

Član 368.

U slučaju neispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama koji je Narodna banka Srbije utvrdila u skladu s čl. 363. do 365. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, Narodna banka Srbije može:

1)         preduzeti mere za rešavanje ili otklanjanje prepreka za restrukturiranje u skladu s čl. 350. i 351. ovog zakona,

2)         ograničiti raspodelu u skladu sa članom 369. ovog zakona ili

3)         pokrenuti prekršajni postupak u skladu sa članom 457. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može preduzeti neku od mera iz stava 1. ovog člana u skladu s načelom proporcionalnosti ili neku od mera iz člana 236. ovog zakona ili mera rane intervencije iz čl. 250. ili 253. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može sprovesti procenu ispunjenosti uslova iz člana 370. stav 1. tačka 1) ili 371. stav 3. tačka 1) ovog zakona u odnosu na kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Ograničenje raspodele

Član 369.

Kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, dužno je da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije ako je usklađeno sa zahtevom za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala iz člana 97. ovog zakona kada se taj zahtev posmatra kao dodatak na zahteve iz člana 96. ovog zakona, ali nije usklađeno sa zahtevom za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala kada se taj zahtev posmatra kao dodatak na zahtev iz člana 353. ovog zakona obračunat u skladu sa stavom 2. tačka 1) tog člana.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, u skladu sa st. 3. i 5. ovog člana, rešenjem zabraniti raspodelu iznosa koji prelazi maksimalni iznos za raspodelu u vezi sa minimalnim zahtevom za kapitalom i podobnim obavezama, obračunat u skladu sa stavom 7. ovog člana, kroz preduzimanje neke od sledećih aktivnosti:

1)         sprovođenje raspodele u vezi sa osnovnim akcijskim kapitalom;

2)         stvaranjem obaveze isplate varijabilnih primanja ili diskrecionih penzijskih pogodnosti ili isplaćivanjem varijabilnog primanja ako je obaveza plaćanja nastala u trenutku kada kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona nisu ispunjavali zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala ili

3)         sprovođenje plaćanja po instrumentima dodatnog osnovnog kapitala.

Za potrebe donošenja rešenja iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir sledeće:

1)         razlog, trajanje i obim neispunjavanja zahteva, kao i njihov uticaj na mogućnost restrukturiranja;

2)         razvoj finansijskog stanja kreditne institucije ili lica iz člana 336 stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u budućem periodu i verovatnoća da to lice ispuni uslov iz člana 370. stav 1. tačka 1) ovog zakona u doglednoj budućnosti;

3)         izgledi da će kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona moći da obezbedi usklađenost sa zahtevima iz stava 1. ovog člana u razumnom roku;

4)         ako kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona nije u mogućnosti da zameni obaveze koje više ne ispunjavaju kriterijume podobnosti ili dospeća iz člana 72b i 72c Uredbe (EU) br. 575/2013 ili čl. 358. ili 359. ovog zakona, da li je ta nemogućnost idiosinkratksa ili je posledica poremećaja na tržištu;

5)         da li je primena ovlašćenja iz stava 2. najprimereniji i srazmeran način za rešavanje situacije kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4), uzimajući u obzir njegov potencijalan uticaj na uslove finansiranja i na mogućnost restrukturiranja.

Ako Narodna banka Srbije na osnovu procene iz stava 3. ovog člana kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ne naloži zabranu iz stava 2. ovog člana, procenu iz stava 3. ovog člana sprovodi najmanje jednom mesečno za vreme trajanja situacije iz stava 1. ovog člana s ciljem da utvrdi da li postoji potreba da naloži takvu zabranu.

Ako nakon protoka devet meseci od dana obaveštenja iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije utvrdi da je kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona i dalje u situaciji iz stava 1. ovog člana, naložiće toj instituciji ili zabranu iz stava 2. ovog člana, osim ako proceni da su ispunjena najmanje dva od sledećih uslova:

1)         neispunjenje je nastalo zbog ozbiljne smetnje u funkcionisanju finansijskih tržišta, što dovodi do široko rasprostranjenog stresa finansijskih tržišta u više segmenta finansijskih tržišta,

2)         smetnja iz tačke 1) ovog stava ima, osim povećane volatilnosti cena instrumenata kapitala i instrumenata podobnih obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ili njegovih povećanih troškova, kao posledicu i potpuno ili delimično zatvaranje tržišta čime se toj instituciji ili licu onemogućuje emitovanje instrumenata kapitala i instrumenata podobnih obaveza na tim tržištima,

3)         zatvaranje tržišta iz tačke 2) ovog stava utvrđuje se ne samo za kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, nego i za više drugih lica,

4)         smetnjom iz tačke 1) ovog stava onemogućuje se kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tačke 2) do 4) ovog zakona emitovanje instrumenata kapitala i instrumenata podobnih obaveza potrebno za ispravljanje neispunjenja ili

5)         nalaganje zabrane iz stava 2. ovog člana vodi prelivanju negativnih efekata na deo bankarskog sektora, što bi moglo ugroziti finansijsku stabilnost.

Ako Narodna banka Srbije na osnovu procene iz stava 5. ovog člana kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ne naloži zabranu iz stava 2. ovog člana, sprovodi procenu iz stava 5. ovoga člana jednom mesečno za vreme trajanja situacije iz stava 1. tog člana.

Kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, dužno je da obračuna maksimalni iznos za raspodelu u vezi sa minimalnim zahtevom za kapitalom i podobnim obavezama na način da pomnoži zbir dobiti iz stava 8. ovog člana i faktor određen u skladu sa stavom 9. tog člana, i da taj iznos umanji za iznos koji proizilazi iz preduzimanja aktivnosti iz stava 2. tač. 1), 2) ili 3) ovog člana, gde je primenljivo, i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Zbir dobiti obračunava se kao zbir iznosa iz tač. 1) i 2) ovog stava umanjen za iznos iz tačke 3) ovog stava:

1)         dobit tekućeg godine koja nije uključena u osnovni akcijski kapital u skladu s članom 26. stav 2. Uredbe (EU) br. 575/2013, umanjena za iznos dobiti koja je raspoređena i za iznos koji proizilazi iz preduzimanja aktivnosti iz stava 2. tač. 1), 2) ili 3) ovog člana,

2)         dobit prethodne godine koja nije uključena u osnovni akcijski kapital u skladu s članom 26. stav 2. Uredbe (EU) br. 575/2013, umanjena za iznos dobiti koja je raspoređena i iznos koji proizilazi iz preduzimanja aktivnosti iz stava 2. tač. 1), 2) ili 3) ovog člana,

3)         iznos koji bi kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona bilo dužno da plati po osnovu poreza na stavke iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Faktor iz stava 7. ovog člana određuje se u zavisnosti od kvartila distribucije kojem pripada osnovni akcijski kapital koji kreditna institucija ili lice iz člana

336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ne koristi za ispunjavanje zahteva za kapitalom iz člana 92a Uredbe (EU) br. 575/2013 i zahteva iz člana 353. ovog zakona iskazan kao procenat ukupnog iznosa izloženosti riziku iz člana 92. Uredbe (EU) br. 575/2013, na sledeći način:

1)         ako je veći ili jednak nuli, a manji ili jednak 1/4 zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, pripada prvom kvartilu distribucije, u kom slučaju faktor iznosi 0,0;

2)         ako je veći od 1/4 a manji ili jednak 1/2 zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, pripada drugom kvartilu distribucije, u kom slučaju faktor iznosi 0,2;

3)         ako je veći od 1/2 a manji ili jednak 3/4 zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, pripada trećem kvartilu distribucije, u kom slučaju faktor iznosi 0,4 ili

4)         ako je veći od 3/4 a manji od ukupnog zahteva za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala, pripada četvrtom kvartilu distribucije, u kom slučaju faktor iznosi 0,6.

Zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala iz stava 9. ovog člana iskazan je kao procenat rizične aktive iz člana 92. Uredbe (EU) br. 575/2013.

Kada lice za restrukturiranje ili lice koje nije samo lice za restrukturiranje ne podleže zahtevu za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala na istoj osnovi na kojoj je dužan da ispunjava zahtev iz člana 353. ovog zakona, st. 1 do 10. ovog člana primenjuju se uzimajući u obzir procenjeni zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala utvrđen primenom metodologije koju bliže uređuje Narodna banka Srbije u skladu sa članom 355. stav 17. ovog zakona, uz primenu odredaba člana 97. ovog zakona u meri u kojoj je to moguće.

Narodna banka Srbije uključuje procenjeni zahtev za kombinovanim zaštitnim slojem kapitala iz stava 11. ovog člana u rešenje iz čl. 363. do 365. ovog zakona i ovaj zahtev je deo obelodanjivanja iz člana 367. ovog zakona.

Glava XIX

POKRETANjE POSTUPKA RESTRUKTURIRANjA

Uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja

Član 370.

Narodna banka Srbije pokreće postupak restrukturiranja nad kreditnom institucijom kada utvrdi da su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         da je stanje kreditne institucije takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje;

2)         uzimajući u obzir potrebno vreme i sve okolnosti konkretnog slučaja, nije razumno očekivati da bi bilo koja alternativna mera privatnog sektora, mera u postupku kontrole, mera rane intervencije iz čl. 250. ili 253. ovog zakona ili primena ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona, mogla u razumnom roku da otkloni smetnje za nastavak poslovanja kreditne institucije;

3)         da je mera restrukturiranja potrebna zbog javnog interesa u skladu sa stavom 6. ovog člana.

Preduzimanje mera rane intervencije u skladu sa čl. 250. ili 253. ovog zakona nije preduslov za pokretanje postupka restrukturiranja.

U smislu stava 1. tačka 1. ovog člana, smatra se da je stanje kreditne institucije takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         nastupili su ili je verovatno da će uskoro nastupiti razlozi zbog kojih bi Narodna banka Srbije mogla oduzeti dozvolu za rad kreditnoj instituciji, uključujući okolnosti kada je kreditna institucija ostvarila ili će verovatno ostvariti gubitke iz poslovanja koji prelaze značajan deo ili ceo iznos njenog regulatornog kapitala;

2)         imovina kreditne institucije je manja od njenih obaveza ili postoje objektivne okolnosti koje ukazuju da će ta imovina, uskoro, biti manja od tih obaveza;

3)         kreditna institucija nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze u roku ili postoje objektivne okolnosti koje ukazuju da ih uskoro neće moći izmirivati;

4)         potrebna je vanredna javna finansijska podrška, osim kada se, radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u ekonomiji i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, ta podrška daje u jednom od sledećih oblika:

         garancije Republike Srbije u korist Narodne banke Srbije za izmirenje obaveza po osnovu kredita ili drugih olakšica za održavanje likvidnosti odobrenih kreditnoj instituciji pod uslovima koje je utvrdila Narodna banka Srbije,

         garancije Republike Srbije za nove obaveze kreditne institucije,

         dokapitalizacije ili kupovine instrumenata kapitala pod uslovima koji kreditnoj instituciji ne daju prednost na tržištu, samo ako u trenutku pružanja ove podrške nisu ispunjeni uslovi iz tač. 1) do 3) ovog stava, kao ni uslovi iz člana 391. stav 7. ovog zakona.

Vanredna javna finansijska podrška iz stava 3. tačka 4) ovog člana se odnosi na podršku solventnoj kreditnoj instituciji odobrenu u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć, a preduzete mere su privremenog karaktera i srazmerne su otklanjanju posledica ozbiljnog finansijskog poremećaja i ne koriste se za pokriće gubitaka koje je ta institucija ostvarila ili će ih verovatno uskoro ostvariti.

Vanredna javna finansijska podrška iz stava 3. tačka 4) alineje treće ovog člana, može biti samo u iznosu potrebnom radi nadoknađivanja nedostatka kapitala utvrđenog testiranjem otpornosti kreditnih institucija na stres, procenama kvaliteta imovine ili sličnim testiranjima i procenama koje sprovode relevantni nadležni organi na nacionalnom nivou ili na nivou Evropske unije.

U smislu stava 1. tačka 3) ovog člana, mera restrukturiranja nije potrebna zbog javnog interesa, ako Narodna banka Srbije oceni da nijedan od ciljeva restrukturiranja ne bi bio ugrožen ako bi se nad kreditnom institucijom sproveo postupak stečaja ili likvidacije.

Ako Narodna banka Srbije oceni da bi jedan ili više ciljeva restrukturiranja bili ugroženi u slučaju da se nad kreditnom institucijom sprovede postupak stečaja ili likvidacije, smatraće se da je mera restrukturiranja potrebna zbog javnog interesa ako je ta mera potrebna za ostvarivanje jednog ili više ciljeva restrukturiranja i srazmerna je tim ciljevima, a sprovođenjem postupka stečaja ili likvidacije ne bi se na bolji način ostvarili ugroženi ciljevi restrukturiranja.

Smatraće se da je mera restrukturiranja u javnom interesu u svakom slučaju ako je reč o sistemski značajnoj kreditnoj instituciji.

Pri sprovođenju procene iz stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije, na osnovu svih informacija koje su joj dostupne u vreme kada tu procenu vrši, sagledava i poredi svaku potencijalnu javnu finansijsku podršku za koju se razumno može očekivati da bi bila dodeljena kreditnoj instituciji, i u slučaju restrukturiranja i u slučaju likvidacije.

Pri sprovođenju procene iz stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir troškove restrukturiranja i troškove postupka stečaja ili likvidacije, i nastoji svesti na najmanju moguću meru i izbeći uništenje vrednosti, osim ako je to potrebno za postizanje ciljeva restrukturiranja.

U slučaju kada se utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 1. tač. 1) i 2), ali ne i uslov iz tačke 3) tog stava, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad kreditne institucije u skladu s članom 328. stav 1. tačka 8) ovog zakona i rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad tom kreditnom institucijom u skladu s zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija.

Uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja finansijskih institucija i holdinga

Član 371.

Narodna banka Srbije pokreće postupak restrukturiranja finansijske institucije iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona, ako su uslovi iz člana 370. stav 1. ovog zakona ispunjeni za tu finansijsku instituciju i za njeno matično društvo koje je predmet nadzora na konsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije pokreće postupak restrukturiranja lica iz člana 336. stav

1. tač. 3) ili 4) ovog zakona, uzimajući u obzir potrebu za efektivnim sprovođenjem strategije restrukturiranja, ako su za to lice ispunjeni uslovi iz člana 370. stav 1. ovog zakona.

Za potrebe stava 2. ovog člana smatra se da je stanje lica takvo da ne može ili neće moći da nastavi da posluje u sledećim slučajevima:

1)         lice ispunjava jedan ili više uslova iz člana 370. stav 3. tač. 2) do 4) ovog zakona;

2)         nastupili su ili je verovatno da će uskoro nastupiti razlozi zbog kojih bi, ovom licu mogla biti oduzeta dozvola za rad.

Ako je kreditna institucija, koja je zavisno društvo mešovitog holdinga, u direktnom ili indirektnom vlasništvu posredničkog finansijskog holdinga, Narodna banka Srbije planom restrukturiranja može taj posrednički finansijski holding da odredi kao lice za restrukturiranje i da u slučaju primene mera restrukturiranja grupe te mere ne primenjuje na mešoviti holding već na posrednički finansijski holding.

U skladu sa stavom 4. ovog člana, ako za lice iz člana 336. stav 1. tač. 3) ili 4) ovog zakona nisu ispunjeni uslovi iz člana 370. stav 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije može da donese rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja nad tim licem ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         to lice je lice za restrukturiranje;

2)         jedno ili više zavisnih društava tog lica su institucije koje nisu lica za restrukturiranje, ali ispunjavaju uslove člana 370. stav 1. ovog zakona i

3)         imovina i obaveze zavisnih društava iz tačke 2) ovog stava su takve da nemogućnost nastavka njihovog poslovanja može dovesti do nemogućnosti nastavka poslovanja celokupne grupu za restrukturiranje, a preduzimanje mera restrukturiranja prema tom licu je neophodno za restrukturiranje tih zavisnih društava ili grupe za restrukturiranje kao celine.

Obaveza obaveštavanja

Član 372.

Kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužno je da, bez odlaganja, obavesti Narodnu banku Srbije ako smatra da ispunjava neki od uslova iz člana 370. stav 3. ovog zakona.

Kada utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 370. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona za lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, Narodna banka Srbije, o tome obaveštava sledeća lica:

1)         organ nadležan za nadzor nad ovim licem ako to nije Narodna banka Srbije;

2)         organ nadležan za nadzor i organ za restrukturiranje za svaki ogranak kreditne institucije sa sedištem u drugoj državi članici;

3)         Agenciju za osiguranje depozita;

4)         organ nadležan za restrukturiranje grupe, ako to nije Narodna banka Srbije;

5)         organ nadležan za konsolidovani nadzor, ako to nije Narodna banka Srbije;

6)         Ministarstvo finansija;

7)         Evropski odbor za sistemski rizik.

Ako se prilikom prenosa informacija prema licu iz stava 2. ovog člana ne može obezbediti odgovarajući nivo zaštite tajnosti podataka, Narodna banka Srbije, odnosno nadležni organ ako se razlikuje, određuju alternativne procedure komunikacije kojima se postižu isti ciljevi uz obezbeđenje odgovarajućeg nivoa poverljivosti.

Pokretanje postupka restrukturiranja

Član 373.

Kada utvrdi da su uslovi iz člana 370. stav 1, odnosno iz člana 371. ovog zakona ispunjeni, Narodna banka Srbije donosi rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         razloge za pokretanje postupka restrukturiranja, uključujući obrazloženje ocene ispunjenosti uslova za restrukturiranje, koje obuhvata i rezultate procene vrednosti iz člana 389, odnosno 390. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo;

2)         mere restrukturiranja koje Narodna banka Srbije namerava da preduzme i

3)         dan, sat i minut pokretanja postupka restrukturiranja.

Pri izboru mera restrukturiranja u skladu sa stavom 2. tačke 3) ovog člana, Narodna banka Srbije polazi od mera predviđenih planom restrukturiranja te kreditne institucije ili grupe, osim ako proceni da bi se, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, ciljevi restrukturiranja efektivnije postigli preduzimanjem drugih mera restrukturiranja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije bez odlaganja dostavlja kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona na koje se rešenje odnosi, kao i:

1)         organu nadležnom za nadzor lica, ako to nije Narodna banka Srbije;

2)         organu nadležnom za nadzor ogranka kreditne institucije u restrukturiranju koje ima sedište u trećoj državi;

3)         Ministarstvu finansija;

4)         Agenciji za osiguranje depozita;

5)         organu nadležnom za restrukturiranje na nivou grupe, ako to nije Narodna banka Srbije;

6)         organu nadležnom za nadzor na konsolidovanoj osnovi, ako to nije Narodna banka Srbije;

7)         operatorima sistema u kojima kreditna institucija učestvuje;

7)         Centralnom registru i Komisiji za hartije od vrednosti;

8)         Evropskom odboru za sistemski rizik;

9)         Evropskoj komisiji, Evropskoj centralnoj banci, Evropskom organu za bankarstvo, Evropskom nadzornom organu za hartije od vrednosti i tržište kapitala i Evropskom nadzornom organu za osiguranje i penzije.

Obaveštenje iz stava 4. ovog člana obuhvata primerak rešenja iz stava 1. tog člana i sadrži naznaku datuma od kog nastupaju pravne posledice mera za restrukturiranje.

Danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana prestaju da važe sve mere iz člana 236. ovog zakona i mere rane intervencije iz čl. 250. i 253. ovog zakona koje su preduzete prema kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Ako više članova iste grupe koja nije prekogranična grupa ispunjava uslove za restrukturiranje, a nadzor nad njihovim poslovanjem vrši Narodna banka Srbije, može se doneti jedno rešenje kojim se obuhvataju svi članovi grupe za restrukturiranje koji ispunjavaju uslove za restrukturiranje i može se imenovati ista posebna uprava za ta lica.

Objavljivanje rešenja i drugih akata u postupku restrukturiranja

Član 374.

Narodna banka Srbije na svojoj internet stranici objavljuje obaveštenje koje sadrži sažeti prikaz rešenja o pokretanju postupka restrukturiranja sa objašnjenjem posledica preduzetih instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja, a naročito uticaja tih mera na korisnike finansijskih usluga.

Kreditna institucija je dužna da, istog dana po prijemu, na svojoj internet stranici objavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana.

Ako se akcije ili drugi vlasnički instrumenti ili dužnički instrumenti kreditne institucije u restrukturiranju kotiraju na berzi, kreditna institucija je dužna da o pokretanju postupka restrukturiranja obavesti tu berzu, koja je dužna da tu informaciju objavi u skladu sa pravilima berze.

Ako se akcije ili drugi vlasnički instrumenti ili dužnički instrumenti kreditne institucije u restrukturiranju ne kotiraju na berzi, objavljivanje obaveštenja na način iz stava 1. ovog člana smatra se dostavljanjem rešenja o pokretanju postupka restrukturiranja vlasnicima tih instrumenata.

Ako rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja odnosno rešenja ili drugi akti kojima se sprovodi rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja predviđaju privremenu obustavu ili ograničenja iz čl. 384. do 386. ovog zakona, obaveštenja o uslovima i trajanju te privremene obustave ili ograničenja objavljuju se na način iz st. 1. i 2. ovog člana.

Rešenja iz čl. 384. do 386. ovog zakona Narodna banka Srbije dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti i Centralnom registru.

Narodna banka Srbije kreditnoj instituciji u restrukturiranju, bez odlaganja, dostavlja svako rešenje koje donosi radi sprovođenja postupka restrukturiranja, a kreditna institucija u restrukturiranju dužna je da o tome odmah obavesti lica na koja se to rešenje odnosi.

Posebna uprava

 Član 375.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o imenovanju jednog ili više posebnih upravnika koji će zameniti ili sarađivati sa organima upravljanja kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije.

Narodna banka Srbije obezbeđuje da posebni upravnik ima kvalifikacije, sposobnosti i znanje potrebne za obavljanje svojih funkcija, pri čemu se odredbe čl. 171. i 180. ovog zakona ne primenjuju na imenovanje posebnog upravnika.

Posebni upravnik ima sva ovlašćenja skupštine i organa upravljanja kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije, pri čemu Narodna banka Srbije kontroliše vršenje funkcija i ovlašćenja posebnog upravnika.

Posebni upravnik je dužan da preduzima sve mere potrebne za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja iz člana 3. ovog zakona, kao i da sprovodi mere restrukturiranja u skladu sa rešenjem Narodne banke Srbije, koje mogu obuhvatiti povećanje kapitala, promenu vlasničke strukture kreditne institucije ili prodaju drugoj kreditnoj instituciji u skladu sa primenjenim instrumentima restrukturiranja.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana mogu biti utvrđena određena ograničenja funkcija i ovlašćenja posebnog upravnika, kao i njegova dužnost da, pre preduzimanja određenih pravnih radnji, pribavi saglasnost Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije može u toku mandata posebnog upravnika doneti rešenje kojim se on razrešava funkcije i imenuje drugi posebni upravnik.

Posebni upravnik sačinjava izveštaj o poslovanju i finansijskom stanju kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije, kao i o radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti, dinamikom koju je utvrdila Narodna banka Srbije. Posebni upravnik je dužan da ovaj izveštaj podnosi Narodnoj banci Srbije u skladu sa navedenom dinamikom, kao i na početku i na kraju svog mandata.

Razrešeni ili postojeći članovi organa upravljanja i članovi višeg rukovodstva kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužni su da bez odlaganja omoguće pristup posebnom upravniku celokupnoj dokumentaciji te kreditne institucije ili lica, da sastave izveštaj o primopredaji poslovanja, kao i da posebnom upravniku pruže sva objašnjenja ili dodatne izveštaje o poslovanju.

Svi zaposleni kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužni su da sarađuju sa posebnim upravnikom, a posebni upravnik može udaljiti lice koje mu ometa ili onemogućava rad.

Posebni upravnik se imenuje najduže na godinu dana, a njegov mandat se, izuzetno, može produžiti ako Narodna banka Srbije proceni da je to potrebno da bi se okončale započete aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, odnosno da su i dalje ispunjeni uslovi za njegovo imenovanje.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje imenovanje posebnog upravnika.

Uvođenje posebne uprave, imenovanje i razrešenje posebnog upravnika i prestanak posebne uprave upisuju se u registar privrednih subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji za privredne registre istog dana kada ga je donela.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uvođenje i sprovođenje posebne uprave.

 

Glava XX

OVLAŠĆENjA U VEZI SA RESTRUKTURIRANjEM

Opšta ovlašćenja u vezi sa restrukturiranjem

 Član 376.

Radi primene mera restrukturiranja na kreditnu instituciju ili lice iz člana

336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koji ispunjavaju uslove za restrukturiranje, Narodna banka Srbije može pojedinačno ili u bilo kojoj kombinaciji primeniti sledeća ovlašćenja:

1)         zahtevati od bilo kog lica informacije potrebne za pripremu i donošenje odluke o pokretanju postupka restrukturiranja i primeni instrumenata restrukturiranja ili ovlašćenja za otpis i konverziju, uključujući informacije potrebne za ažuriranje i dopunu informacija navedenih u planovima restrukturiranja i u tu svrhu može koristiti ovlašćenja iz člana 7. ovog zakona;

2)         preuzeti kontrolu nad kreditnom institucijom u restrukturiranju i vršiti sva prava i ovlašćenja koja imaju akcionari i organi upravljanja te kreditne institucije;

3)         prenositi akcije i druge vlasničke instrumente koje je emitovala kreditna institucija u restrukturiranju;

4)         prenositi prava, imovinu ili obaveze kreditne institucije u restrukturiranju na drugo lice uz saglasnost tog lica;

5)         delimično ili u celosti smanjiti vrednost glavnice ili preostalog neizmirenog duga po osnovu obaveza podobnih za raspodelu gubitaka kreditne institucije u restrukturiranju;

6)         konvertovati obaveze podobne za raspodelu gubitaka kreditne institucije u restrukturiranju u akcije ili druge vlasničke instrumente te institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, relevantnog matičnog društva ili privremene kreditne institucije na koju se prenosi imovina, prava ili obaveze kreditne institucije u restrukturiranju ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona;

7)         povući i poništiti dužničke instrumente koje je emitovala kreditna institucija u restrukturiranju, osim obezbeđenih obaveza iz člana 402. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

8)         delimično ili u potpunosti smanjiti nominalnu vrednost akcija i drugih vlasničkih instrumenata kreditne institucije u restrukturiranju i zahtevati od te institucije da ove akcije i instrumente poništi;

9)         zahtevati od kreditne institucije u restrukturiranju ili relevantnog matičnog društva da emituje nove akcije, druge vlasničke instrumente ili ostale instrumente kapitala, uključujući preferencijalne akcije i konvertibilne obveznice;

10)       izmeniti rok dospeća dužničkih instrumenata i ostalih obaveza podobnih za raspodelu gubitka koje je emitovala kreditna institucija u restrukturiranju, kamatnu stopu koja se plaća po osnovu tih instrumenata i ostalih obaveza podobnih za raspodelu gubitka ili datum dospeća te kamate, kao i privremeno obustaviti plaćanja, osim plaćanja po osnovu obezbeđenih obaveza iz člana 402. stav 1. tačka 2) ovog zakona;

11)       okončati, odnosno raskinuti ili proglasiti dospelim finansijske ugovore ili ugovore o derivatima za potrebe primene člana 406. ovog zakona;

12)       razrešiti, odnosno smeniti članove organa upravljanja i višeg rukovodstva kreditne institucije u restrukturiranju

U slučaju primene ovlašćenja iz stava 1. tač. 5) ili 6) ovog člana, u vezi sa obavezama neodređenog roka dospeća ili iznosa, smanjenje ili konverzija stupaju na snagu ako i kada se relevantna obaveza konačno utvrdi u pogledu roka i iznosa ili kada nastane potraživanje u vezi sa njom.

Pri primeni mere restrukturiranja ili ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije ih može izvršiti, nezavisno od merodavnog prava ili ugovornih odredaba:

1)         uz poštovanje odredaba člana 8. stav 2. ovog zakona, bez prethodnog odobrenja ili saglasnosti bilo kog lica, uključujući organe javne vlasti i privatna lica, akcionare ili poverioce kreditne institucije u restrukturiranju, i bez prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji iz člana 33. ovog zakona;

2)         bez obaveze prethodnog obaveštavanja bilo kog lica i prethodnog obelodanjivanja informacija ili prospekta, odnosno dostavljanja ili podnošenja isprava bilo kom organu, izuzev u skladu sa čl. 372. stav 2. i 373. stav 3. ovog zakona i propisima kojima se uređuje državna pomoć.

Ovlašćenja za restrukturiranje iz stava 1. ovog člana primenjuju se nezavisno od bilo kakvih ograničenja prenosa ili obaveze dobijanja pristanka na prenos finansijskih instrumenata, prava, imovine ili obaveza koji bi se inače primenjivali.

Ovlašćenja za restrukturiranje iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju na lica iz člana 1. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Prilikom vršenja ovlašćenja iz stava 3. ovog člana, na lica na koja primena tih ovlašćenja utiče, uključujući akcionare, poverioce i druge ugovorne strane, primenjuju se zaštitne mere iz ovog zakona ili one kojima se postiže isti efekat.

Ovlašćenje za preduzimanje potrebnih aktivnosti radi pripreme za restrukturiranje

Član 377.

Ako su prema kreditnoj instituciji primenjene mere iz člana 236. ovog zakona, mere rane intervencije iz čl. 250. ili 253. ovog zakona ili je kontrolom poslovanja kreditne institucije utvrđeno da su ispunjeni uslovi za primenu mera rane intervencije, Narodna banka Srbije može da preduzme sve potrebne aktivnosti radi sprovođenja procene vrednosti iz člana 389. i 390. ovog zakona i/ili radi primene instrumenta prodaje poslovanja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, kao i da zahteva od te kreditne institucije ili lica da preduzmu odgovarajuće aktivnosti za te potrebe.

Aktivnosti iz stava 1. ovog člana obuhvataju i stupanje u kontakt sa potencijalnim sticaocima u slučaju primene instrumenta prodaje poslovanja, kao i uspostavljanje odgovarajućih mehanizama za deljenje informacija sa potencijalnim kupcima ili sa savetnicima i proceniteljima angažovanim od strane Narodne banke Srbije.

Prilikom primene ovlašćenja iz ovog člana, Narodna banka Srbije vodi računa o primeni zahteva za tajnost podataka iz člana 426. ovog zakona.

Dodatna ovlašćenja

Član 378.

U postupku restrukturiranja, radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, Narodna banka Srbije je ovlašćena da:

1)         obezbedi da prenosom ne nastaju dodatne obaveze ili tereti koji utiču na prenete finansijske instrumente, prava, imovinu ili obaveze, u skladu sa članom 418. ovog zakona, s tim da se bilo koje pravo na naknadu u skladu sa ovim zakonom ne smatra teretom ili obavezom;

2)         ukine pravo na sticanje novih akcija ili drugih vlasničkih instrumenata;

3)         zahteva od relevantnog nadležnog organa obustavljanje trgovanja i isključenje sa regulisanog tržišta ili službenog listiranja finansijskih instrumenata;

4)         obezbedi jednako postupanje prema sticaocu kao prema kreditnoj instituciji u restrukturiranju u pogledu svih prava, obaveza ili mera, pod uslovima iz čl. 396. i

398. ovog zakona, uključujući prava ili obaveze povezane sa učestvovanjem na tržištu;

5)         zahteva od kreditne institucije u restrukturiranju ili sticaoca da međusobno razmenjuju informacije i pružaju pomoć; i

6)         otkaže ili izmeni uslove ugovora u kojem je kreditna institucija u restrukturiranju jedna od ugovornih strana ili da obezbedi da sticalac stupi na njeno mesto kao ugovorna strana.

Kako bi se obezbedilo da je mera restrukturiranja efikasna i, gde je to relevantno, da preneto poslovanje može da obavlja sticalac, Narodna banka Srbije ima ovlašćenje da obezbedi neophodne mehanizme za očuvanje kontinuiteta koji naročito uključuju:

1)         nastavak primene relevantnih ugovora koje je zaključila kreditna institucija u restrukturiranju, na način da sticalac preuzima prava i obaveze u vezi sa finansijskim instrumentima, pravima, imovinom ili obavezama koje su prenete, kao i da stupi na mesto kreditne institucije u restrukturiranju kao ugovorna strana, i

2)         da sticalac stupi na mesto kreditne institucije u restrukturiranju kao stranka u svim pravnim postupcima u vezi sa prenetim finansijskim instrumentima, pravima, imovinom ili obavezama, nezavisno od pristanka druge ugovorne strane.

Ovlašćenja iz stava 1. tačka 4) i stava 2. tačka 2) ovog člana ne utiču na:

1)         pravo zaposlenih u kreditnoj instituciji u restrukturiranju na otkazivanje ugovora o radu, i

2)         uz poštovanje prava iz čl. 384. do 386. ovog zakona, pravo druge ugovorne strane da ostvaruje svoja prava u skladu sa ugovorom, uključujući i pravo na raskid ugovora, ako na to ima pravo u skladu sa uslovima ugovora na osnovu činjenja ili nečinjenja kreditne institucije u restrukturiranju pre prenosa imovine, prava ili obaveza u skladu sa ovim zakonom, ili na osnovu činjenja ili nečinjenja sticaoca nakon takvog prenosa.

Ovlašćenje da se zahteva pružanje usluga i omogućavanje korišćenja sredstava

Član 379.

Narodna banka Srbije može da zahteva od kreditne institucije u restrukturiranju ili bilo kog člana grupe da nastavi da pruža sve usluge ili da omogući korišćenje poslovnih objekata i opreme koji su potrebni sticaocu za efektivno obavljanje poslova koji su na njega preneti.

Ako je nad kreditnom institucijom u restrukturiranju ili članom grupe pokrenut postupak stečaja ili likvidacije, Narodna banka Srbije može da zahteva od stečajnog ili likvidacionog upravnika da nastavi da pruža sve usluge ili da omogući korišćenje poslovnih objekata i opreme koji su potrebni sticaocu za efikasno obavljanje poslova koji su na njega preneti.

Narodna banka Srbije može da postupi u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana prema članovima grupe sa sedištem u Republici Srbiji, ako to zahteva organ za restrukturiranje iz druge države članice.

Usluge i objekti iz st. 1. do 3. ovog člana ograničeni su na operativne usluge i objekte i ne uključuju nikakav oblik finansijske podrške.

Usluge i objekti iz st. 1. do 3. ovog člana pružaju se:

1)         pod uslovima iz ugovora o pružanju usluga ili korišćenju objekata koji je važio neposredno pre preduzimanja mere restrukturiranja, za vreme trajanja tog ugovora; ili

2)         ako ugovor o pružanju usluga ili korišćenju objekata ne postoji ili je prestao da važi pre ili tokom preduzimanja mere restrukturiranja - pod razumnim uslovima.

Narodna banka Srbije može bliže urediti minimalni spisak usluga, objekata i opreme iz stava 1. ovog člana, neophodnih sticaocu za efikasno obavljanje poslova koji su na njega preneti.

Ovlašćenje organa nadležnog za restrukturiranje iz druge države članice za primenu mera za upravljanja krizom ili mera za sprečavanje krize na teritoriji Republike Srbije

Član 380.

Ako organ nadležan za restrukturiranje iz druge države članice primenjuje ovlašćenje prenosa vlasničkih instrumenata, imovine, prava ili obaveza koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, ili prava i obaveza na koje se primenjuju propisi Republike Srbije, taj prenos proizvodi pravno dejstvo u skladu sa ovim zakonom i propisima Republike Srbije.

Ako organ nadležan za restrukturiranje iz druge države članice namerava da primeni ili je primenilo ovlašćenje prenosa vlasničkih instrumenata, imovine, prava ili obaveza na teritoriji Republike Srbije, nadležni organi Republike Srbije omogućavaju takav prenos na sticaoca u skladu s propisima Republike Srbije.

Akcionari, poverioci i treća lica na koja utiče prenos vlasničkih instrumenata, imovine, prava ili obaveza iz stava 1. ovog člana nemaju pravo da spreče, ospore ili traže poništenje takvog prenosa pozivanjem na propise Republike Srbije.

Ako organ nadležan za restrukturiranje iz druge države članice primenjuje ovlašćenje za otpis ili konverziju koji odgovaraju ovlašćenju za otpis i konverziju iz člana 58. ovog zakona, a relevantni instrumenti kapitala i obaveze podobne za raspodelu gubitaka obuhvataju instrumente ili obaveze na koje se primenjuju propisi Republike Srbije i/ili obaveze prema poveriocima iz Republike Srbije - smanjenje glavnice ovih obaveza ili instrumenata kapitala ili njihova konverzija sprovode se u skladu sa ovlašćenjima za otpis ili konverziju tog organa nadležnog za restrukturiranje iz druge države članice.

Poverioci na koje je uticala primena ovlašćenje za otpis ili konverziju iz stava 4. ovog člana nemaju pravo da ospore takvo smanjenje vrednosti ili konverziju pozivanjem na propise Republike Srbije.

Ako organ nadležan za restrukturiranje iz druge države članice primenjuje ovlašćenje delimičnog ili potpunog prenosa ili delimičnog ili potpunog otpisa i konverzije na teritoriji Republike Srbije, pravo na pravni lek i zaštitne mere ostvaruje se u državi članici u kojoj je sedište tog organa i u skladu sa propisima te države članice.

Ovlašćenja u odnosu na imovinu, prava, obaveze, akcije i druge vlasničke instrumente u trećim državama

Član 381.

Ako mera restrukturiranja obuhvata meru preduzetu u vezi sa imovinom koja se nalazi u trećoj državi ili i u vezi sa vlasničkim instrumentima, pravima i obavezama na koje se primenjuje pravo treće države, Narodna banka Srbije može da zahteva da:

1)         posebni upravnik ili drugo lice koje upravlja kreditnom institucijom u restrukturiranju i sticalac preduzmu sve potrebne mere kako bi se obezbedilo da prenos, otpis, konverzija ili druge preduzete radnje proizvode pravno dejstvo;

2)         posebni upravnik ili drugo lice koje upravlja kreditnom institucijom drže akcije ili druge vlasničke instrumente, imovinu ili prava ili da izmiruju obaveze u ime sticaoca, dok prenos, otpis konverzija ili druge preduzete radnje ne počnu da proizvode pravno dejstvo;

3)         opravdani troškovi koje je sticalac pretrpeo obavljajući bilo koju radnju u skladu s tač. 1) i 2) ovog stava budu nadoknađeni u skladu s članom 395. stav 6. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije proceni da, uprkos svim aktivnostima koje su preduzeli posebni upravnik ili drugo lice koje upravlja kreditnom institucijom u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nije verovatno da će prenos, konverzija ili radnja proizvoditi pravno dejstvo u odnosu na imovinu koja se nalazi u trećoj državi ili u odnosu na akcije, druge vlasničke instrumente, prava ili obaveze na koje se primenjuje pravo treće države, neće nastaviti sa takvim prenosom, otpisom, konverzijom ili drugom merom, a ukoliko je već naložila da se takav prenos, otpis, konverzija ili druga mera izvrše, obustaviće njihovo sprovođenje.

Izuzimanje određenih ugovornih odredaba tokom primene mera rane intervencije i u postupku restrukturiranja

Član 382.

Mera za sprečavanje krize ili mera za upravljanje krizom primenjena u skladu sa ovim zakonom prema kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uključujući i nastupanje događaja neposredno povezanog sa primenom tih mera, ne smatra se, samo po sebi, u smislu ugovora koji su ta kreditna institucija ili to lice zaključili, pretpostavkom za aktiviranje instrumenta finansijskog obezbeđenja u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijsko obezbeđenje ili postupkom u slučaju nesolventnosti u skladu sa propisom kojim se uređuje konačnost poravnanja, ako se bitni elementi tog ugovora, uključujući obaveze plaćanja i isporuke, kao i pružanja instrumenta finansijskog obezbeđenja, i dalje izvršavaju.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuju se i na ugovore koje je zaključilo:

1)         zavisno društvo za čije obaveze garantuje ili ih na drugi način obezbeđuje matično društvo ili drugi član grupe;

2)         član grupe obuhvaćen odredbama o unakrsnom statusu neizmirenja obaveza.

Ako se postupci restrukturiranja u trećim državama priznaju u skladu sa članom 98. ovog zakona, odnosno ako Narodna banka Srbije tako odluči, taj postupak će se smatrati merom za upravljanje krizom u skladu sa ovim članom.

Ako se i dalje izvršavaju bitni elementi ugovora, uključujući obaveze plaćanja i isporuke, kao i pružanje instrumenta finansijskog obezbeđenja, primena mere za sprečavanje krize ili mere za upravljanje krizom, ili primena ovlašćenja za privremenu obustavu plaćanja ili izvršenja drugih obaveza iz člana 383. ovog zakona, uključujući nastupanje događaja neposredno povezanog sa primenom tih mera, neće, sama po sebi, omogućiti:

1)         korišćenje prava na raskid ugovora, odlaganje izvršenja, izmenu njegovih odredbi, netiranje ili poravnanje, uključujući i u odnosu na ugovore:

-           koje je zaključilo zavisno društvo, ako za ugovorne obaveze jemči ili ih na drugi način obezbeđuje drugi član grupe;

-           koje je zaključio član grupe, a na kog se odnose odredbe o unakrsnom statusu neizmirenja obaveza;

2)         sticanje svojine, kontrolu ili prinudnu realizaciju založnog prava nad imovinom kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uključujući drugog člana grupe koji je ugovorna strana ugovora koji sadrži odredbe o unakrsnom statusu neizmirenja obaveza;

3)         uticaj na prava iz ugovora kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, ili drugog člana grupe koji je ugovorna strana ugovora koji sadrži odredbe o unakrsnom statusu neizmirenja obaveza.

Odredbe ovog člana ne utiču na pravo lica da preduzme radnje iz stava 4. ovog člana, ako to pravo nastaje po osnovu događaja koji nije posledica primene mere za sprečavanje krize ili mere za upravljanje krizom ili nastupanja događaja neposredno povezanog sa primenom tih mera.

Privremena obustava ili ograničenje iz čl. 383. do 385. ovog zakona ne smatra se neizvršenjem ugovorne obaveze u smislu st. 1, 2. i 4. ovog člana i člana 386. stav 1. ovog zakona.

Odredbe ovog člana smatraju se preovlađujućim obaveznim odredbama u smislu člana 9. Uredbe (EZ) broj 593/2008 Evropskog parlamenta i Saveta o pravu koje se primenjuje na ugovorne obaveze.

Ovlašćenje za privremenu obustavu određenih obaveza pre pokretanja postupka restrukturiranja

Član 383.

Narodna banka Srbije može da, pre pokretanja postupka restrukturiranja, rešenjem privremeno obustavi bilo koje plaćanje ili izvršenje drugih obaveza po ugovorima u kojem je kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona jedna od ugovornih strana, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         utvrđeno je, u skladu sa članom 370. stav 1. tačka 1) ovog zakona, da kreditna institucija ili lice iz ovog stava ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje;

2)         nije dostupna mera lica iz privatnog sektora iz člana 370. stav 1. tačka 2) ovog zakona kojom bi se sprečilo da stanje te institucije ili lica postane takvo da ono ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje;

3)         primena ovog ovlašćenja je neophodna kako bi se sprečilo dalje pogoršanje finansijskog stanja te institucije ili lica; i

4)         primena ovog ovlašćenja potrebna je da bi se utvrdilo da li je uslov iz člana

370. stav 1. tačka 3) ovog zakona ispunjen, da bi se izabrala odgovarajuća mera restrukturiranja ili da bi se obezbedila efektivna primena jednog ili više instrumenta restrukturiranja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ovlašćenje za privremenu obustavu se ne primenjuje na obaveze plaćanja ili izvršenja prema:

1)         platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, operatorima tih sistema i učesnicima u tim sistemima;

2)         centralnim drugim ugovornim stranama koje imaju dozvolu za rad u Republici Srbiji;

3)         centralnim drugim ugovornim stranama koje imaju dozvolu za rad u Evropskoj uniji na osnovu člana 14. Uredbe (EU) br. 648/212 ili centralnim drugim ugovornim stranama trećih država koje je Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržište kapitala priznalo na osnovu člana 25. Uredbe (EU) br. 648/2012;

4)         Narodnoj banci Srbije i drugim centralnim bankama.

Pri određivanju obuhvata primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a naročito pažljivo procenjuje primerenost primene privremene obustave na osigurane depozite, posebno na osigurane depozite do visine osiguranog iznosa fizičkih lica, mikro, malih i srednjih privrednih društava.

Ako se privremena obustava iz stava 1. ovog člana primeni i na osigurane depozite, Narodna banka Srbije obezbeđuje da deponenti imaju pristup odgovarajućem dnevnom iznosu tih depozita.

Period privremene obustave iz stava 1. ovog člana traje što je moguće kraće i ne duže od minimalnog vremenskog perioda koji Narodna banka Srbije smatra neophodnim za potrebe navedene u stavu 1. tač. 3) i 4) ovog člana, a u svakom slučaju ne traje duže od trenutka objavljivanja rešenja o privremenoj obustavi u skladu sa stavom 11. ovog člana do ponoći narednog radnog dana.

Po isteku perioda privremenog obustavljanja iz stava 5. ovog člana, ta obustava prestaje da proizvodi dejstvo.

Prilikom primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir uticaj koji primena tog ovlašćenja može imati na nesmetano funkcionisanje finansijskih tržišta i vodi računa o pravilima za zaštitu prava poverilaca i njihovog jednakog tretmana u skladu sa opštim načelima restrukturiranja iz člana 4. ovog zakona.

Ako su privremeno obustavljene obaveze plaćanja ili izvršenja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koje proizilaze iz ugovora, obaveze plaćanja ili izvršenja druge ugovorne strane iz tog ugovora privremeno se obustavljaju u istom periodu.

Ako bi obaveza plaćanja ili izvršenja dospela tokom perioda privremene obustave, ta obaveza dospeva odmah nakon isteka tog perioda.

Narodna banka Srbije o privremenoj obustavi iz stava 1. ovog člana obaveštava bez odlaganja kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona na koje se ta obustava odnosi, kao i organe iz člana 373. stav 4. tač. 2) do 5) ovog zakona, nakon što je utvrđeno, u skladu sa članom 370. stav 1. tačka 1) ovog zakona, da je stanje te institucije ili lica takvo da ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje, a pre donošenja rešenja o pokretanju postupka restrukturiranja.

Narodna banka Srbije objavljuje rešenje o privremenoj obustavi iz stava 1. ovog člana, uključujući i uslove i period trajanja te privremene obustave, na način utvrđen članom 374. stav 1. ovog zakona.

Rešenjem o privremenoj obustavi iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, tokom istog perioda, da:

1)         ograniči obezbeđene poverioce te kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da aktiviraju sredstva obezbeđenja u odnosu na bilo koju imovinu u skladu sa članom 385. st. 2. do 4. ovog zakona,

2)         privremeno obustavi pravo druge ugovorne strane na otkazivanje ugovora sa kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u skladu sa članom 386. st. 2. do 8. ovog zakona.

Ako je nakon privremene obustave iz st. 1. i 12. ovog člana za kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona doneto rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja, Narodna banka Srbije ne može na tu instituciju ili lice da primeni ovlašćenja iz čl. 384. do 386. ovog zakona.

Ovlašćenje za privremenu obustavu određenih obaveza u postupku restrukturiranja

Član 384.

Narodna banka Srbije može da privremeno obustavi bilo koje plaćanje ili izvršenje drugih obaveza po ugovorima u kojima je kreditna institucija u restrukturiranju jedna od ugovornih strana − od trenutka objavljivanja obaveštenja o privremenoj obustavi u skladu sa članom 374. ovog zakona do ponoći narednog radnog dana.

Ako bi obaveza plaćanja ili izvršenja dospela tokom perioda privremene obustave, ta obaveza dospeva odmah nakon isteka tog perioda.

Ako su u skladu sa stavom 1. ovog člana privremeno obustavljene obaveze plaćanja ili izvršenja kreditne institucije u restrukturiranju koje proizilaze iz ugovora, obaveza plaćanja ili izvršenja drugih ugovornih strana iz tog ugovora privremeno se obustavljaju na isti vremenski period.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ovlašćenje za privremenu obustavu se ne primenjuje na obaveze plaćanja ili izvršenja prema:

1)         platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, operatorima tih sistema i učesnicima u tim sistemima;

2)         centralnim drugim ugovornim stranama koje imaju dozvolu za rad u Republici Srbiji;

3)         centralnim drugim ugovornim stranama koje imaju dozvolu za rad u Evropskoj uniji na osnovu člana 14. Uredbe (EU) br. 648/212 i centralnim drugim ugovornim stranama trećih država koje je Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržište kapitala priznalo na osnovu člana 25. Uredbe (EU) br. 648/2012;

4)         Narodnoj banci Srbije i drugim centralnim bankama.

Prilikom primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir uticaj koji primena tog ovlašćenja može imati na nesmetano funkcionisanje finansijskih tržišta.

Pri određivanju obuhvata primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a naročito pažljivo procenjuje primerenost primene privremene obustave na osigurane depozite, posebno na osigurane depozite do visine osiguranog iznosa fizičkih lica, mikro, malih i srednjih privrednih društava.

Ako se privremena obustava iz stava 1. ovog člana primeni i na osigurane depozite, Narodna banka Srbije obezbeđuje da deponenti imaju pristup odgovarajućem dnevnom iznosu tih depozita.

 Ovlašćenje za ograničenje aktiviranja sredstava obezbeđenja

Član 385.

Narodna banka Srbije može da ograniči obezbeđene poverioce kreditne institucije u restrukturiranju da aktiviraju sredstava obezbeđenja u odnosu na bilo koju imovinu te institucije − od trenutka objavljivanja obaveštenja o ograničenju u skladu sa članom 374. ovog zakona do ponoći narednog radnog dana.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ovlašćenje za ograničenje aktiviranja sredstava obezbeđenja ne ne primenjuje se ako su poverioci:

1)         platni sistemi i sistemi za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, ili operatori tih sistema;

2)         centralne druge ugovorne strane koje imaju dozvolu za rad u Republici Srbiji;

3)         centralne druge ugovorne strane koje imaju dozvolu za rad u Evropskoj uniji na osnovu člana 14. Uredbe (EU) br. 648/212 i centralne druge ugovorne strane trećih država koje je Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržište kapitala priznalo na osnovu člana 25. Uredbe (EU) br. 648/2012;

4)         Narodna banka Srbije ili druge centralne banke.

Ako se može primeniti član 420. ovog zakona, Narodna banka Srbije obezbeđuje da se ograničenja nametnuta u skladu sa ovlašćenjem iz stava 1. ovog člana primenjuju dosledno na sve članove grupe na koje je primenjena i mera restrukturiranja.

Prilikom primene ovlašćenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir uticaj koji primena tog ovlašćenja može imati na nesmetano funkcionisanje finansijskih tržišta.

Ovlašćenje za privremenu obustavu prava na raskid ugovora

Član 386.

Narodna banka Srbije može privremeno da obustavi pravo druge ugovorne strane na raskid ugovora sa kreditnom institucijom u restrukturiranju - od trenutka objavljivanja obaveštenja o privremenoj obustavi u skladu sa članom 374. ovog zakona do ponoći narednog radnog dana, pod uslovom da se i dalje izvršavaju ugovorne obaveze, uključujući obaveze plaćanja, izvršenja, kao i davanje sredstva obezbeđenja.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana može da se primeni i na ugovorne odnose zavisnog društva kreditne institucije u restrukturiranju ako:

1)         za te ugovorne obaveze garantuje ili ih na drugi način obezbeđuje kreditna institucija u restrukturiranju;

2)         je pravo na raskid tog ugovora zasnovano isključivo na nesolventnosti, odnosno finansijskom stanju kreditne institucije u restrukturiranju; i

3)         se na kreditnu instituciju u restrukturiranju primenjuje ili se može primeniti ovlašćenje za prenos a sva imovina ili obaveze zavisnog društva u vezi sa tim ugovorom preneti su ili se mogu preneti sticaocu ili Narodna banka Srbije na drugi način obezbeđuje odgovarajuću zaštitu za takve obaveze.

Privremena obustava iz stava 2. ovog člana primenjuje se od trenutka objavljivanja obaveštenja o toj obustavi u skladu sa članom 374. ovog zakona do ponoći narednog radnog dana.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćenje za privremenu obustavu ne može da se sprovede ako je druga ugovorna strana:

1)         platni sistem i sistem za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom određen kao bitni sistem ili operator tog sistema;

2)         centralna druga ugovorna strana koja ima dozvolu za rad u Republici Srbiji;

3)         centralna druga ugovorna strana koja ima dozvolu za rad u Evropskoj uniji na osnovu člana 14. Uredbe (EU) br. 648/212 i centralna druga ugovorna strana trećih država koje je Evropsko nadzorno telo za hartije od vrednosti i tržište kapitala priznalo na osnovu člana 25. Uredbe (EU) br. 648/2012;

4)         Narodna banka Srbije ili druga centralna banka.

Ugovorna strana može da raskine ugovor pre isteka perioda privremene obustave iz st. 1. ili 2. ovog člana ako primi obaveštenje Narodne banke Srbije da se prava i obaveze obuhvaćeni ugovorom ne prenose na sticaoca ili neće biti otpisani ili konvertovani prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu sa članom 401. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije primeni ovlašćenje iz st. 1. ili 2. ovog člana, a ne dostavi obaveštenje u skladu sa stavom 4. ovog člana, pravo na raskid ugovora se može koristiti po isteku perioda privremene obustave, u skladu sa članom 382. ovog zakona, na sledeći način:

1)         ako su prava i obaveze obuhvaćene ugovorom prenete na sticaoca, druga ugovorna strana može ostvariti pravo na raskid ugovora samo ako nakon trenutka prenosa nastupe uslovi za raskid ugovora u odnosu na sticaoca;

2)         ako prava ili obaveze obuhvaćene ugovorom ostaju u kreditnoj instituciji u restrukturiranju i ako Narodna banka Srbije nije primenila instrument raspodele gubitaka u skladu sa članom 401. stav 1. tačka 1) ovog zakona na taj ugovor, druga ugovorna strana može raskinuti ugovor u skladu sa ugovorenim uslovima, nakon isteka perioda privremene obustave iz stava 1. ovog člana.

Prilikom primene ovlašćenja iz ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir uticaj koji primena tog ovlašćenje može imati na nesmetano funkcionisanje finansijskih tržišta.

Centralni registar, odnosno drugi trgovinski registar koji u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala prikuplja podatke i vodi evidenciju o derivatima, na zahtev Narodne banke Srbije učiniće dostupnim informacije potrebne za izvršavanje njenih ovlašćenja iz ovog zakona.

Ugovorno priznavanje ovlašćenja za privremenu obustavu ili ograničenje prava i obaveza u finansijskim ugovorima na koje se primenjuje pravo treće države

Član 387.

Kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužni su da obezbede da finansijski ugovor koji zaključe, a na koji se primenjuje pravo treće države, sadrži odredbu kojom se ugovorne strane saglašavaju da taj finansijski ugovor može biti predmet primene ovlašćenja Narodne banke Srbije da privremeno obustavi ili ograniči prava i obaveze u skladu s čl. 383. do 386. ovog zakona, i kojom se saglašavaju da budu obavezani zahtevima iz člana 382. ovog zakona.

Stav 1. ovog člana se primenjuje na svaki finansijski ugovor kojim se:

1)         stvara nova obaveza ili značajno menja postojeća, a zaključen je nakon stupanja na snagu ovog zakona i

2)         predviđa ostvarivanje jednog ili više prava na raskid ili prava na prinudnu realizaciju založnog prava na koja bi se primenili čl. 383. do 386. ovog zakona, da je finansijskim ugovorom predviđena primena prava Republike Srbije.

Narodna banka Srbije može da primeni ovlašćenja iz čl. 383. do 386. ovog zakona i na finansijske ugovore kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koji ne sadrže odredbu iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržaj odredbe iz stava 1. ovog člana.

Primena ovlašćenja za restrukturiranje

Član 388.

Narodna banka Srbije može da preuzme kontrolu nad kreditnom institucijom u restrukturiranju radi primene mera restrukturiranja na način da:

1)         upravlja kreditnom institucijom u restrukturiranju sa svim ovlašćenjima akcionara i organa upravljanja i

2)         upravlja i raspolaže, uključujući i pravo na otuđenje, imovinom te kreditne institucije.

Kontrolu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može ostvarivati neposredno ili putem posebne uprave u skladu s članom 375. ovog zakona. Glasačka prava po osnovu akcija ili drugih vlasničkih instrumenata kreditne institucije u restrukturiranju ne mogu se koristiti tokom perioda restrukturiranja.

Narodna banka Srbije može primenjivati mere restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom i bez preuzimanja kontrole u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije u svakom pojedinačnom slučaju razmatra da li je primena ovlašćenja iz st. 1. ili 2. ovog člana primerena, uzimajući u obzir ciljeve i načela restrukturiranja, posebne okolnosti kreditne institucije u restrukturiranju i potrebu da se olakša efektivno restrukturiranje prekogranične grupe.

Glava XXI

PROCENA VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

Procena vrednosti imovine i obaveza za potrebe restrukturiranja

Član 389.

Pre primene mera restrukturiranja ili ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona, Narodna banka Srbije obezbeđuje da lice nezavisno od bilo kog organa javne vlasti, uključujući Narodnu banku Srbije, i nezavisno od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona (u daljem tekstu: nezavisni procenitelj) sprovede poštenu, opreznu i realističnu procenu vrednosti imovine i obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona (u daljem tekstu: procena vrednosti).

Cilj procene vrednosti je da se utvrdi vrednost imovine i obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koji ispunjavaju uslove iz čl. 370. ili 371. ovog zakona.

Procena vrednosti se vrši:

1)         radi pribavljanja informacija za utvrđivanje ispunjenosti uslova za restrukturiranje ili uslova za primenu ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona;

2)         ako su ispunjeni uslovi za restrukturiranje - radi pribavljanja informacija za donošenje odluke o primeni odgovarajućih mera restrukturiranja prema kreditnoj instituciji ili drugom licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona;

3)         ako se primenjuje ovlašćenje za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona - radi pribavljanja informacija za donošenje odluke o iznosu u kojem se poništavaju akcije ili drugi vlasnički instrumenti ili umanjuje njihova vrednost, kao i o iznosu otpisa ili konverzije relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza u skladu sa članom 392. ovog zakona;

4)         ako se primenjuje instrument raspodele gubitaka - radi pribavljanja informacija za donošenje odluke o iznosu u kojem se smanjuje vrednost ili konvertuju obaveze podobne za primenu instrumenta raspodele gubitaka;

5)         ako se primenjuje instrument privremene kreditne institucije ili instrument odvajanja imovine - radi pribavljanja informacija za donošenje odluke o imovini, pravima, obavezama ili akcijama ili drugim vlasničkim instrumentima koje je potrebno preneti, kao i odluke o vrednosti svih naknada koje treba platiti kreditnoj instituciji u restrukturiranju ili, u zavisnosti od konkretnog slučaja, akcionaru ili imaocu drugog vlasničkog instrumenta;

6)         ako se primenjuje instrument prodaje poslovanja - radi pribavljanja informacija za donošenje odluke o imovini, pravima, obavezama ili akcijama ili drugim vlasničkim instrumentima koje je potrebno preneti, kao i pribavljanja podataka kako bi Narodna banka Srbije mogla da odredi tržišne uslove iz člana 396. ovog zakona;

7)         radi obezbeđenja da su svi gubici za koje je potrebno umanjiti imovinu kreditne institucije ili drugog lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u potpunosti priznati u trenutku primene instrumenata restrukturiranja ili ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona.

Osim u slučaju primene državne pomoći u skladu sa propisima kojima se ta pomoć uređuje, procena vrednosti se zasniva na opreznim pretpostavkama, koje uključuju i pretpostavke o nivou gubitaka nastalih usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza dužnika.

Procena vrednosti ne sme polaziti od pretpostavke korišćenja vanredne javne finansijske podrške, hitne podrške Narodne banke Srbije za likvidnost ili podrške Narodne banke Srbije za likvidnost koja bi bila obezbeđena pod uslovima obezbeđenja, dospeća ili kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih.

Procena vrednosti mora, bez obzira na instrument restrukturiranja koji se primenjuje, uzeti u obzir da:

1)         Narodna banka Srbije i Fond za restrukturiranje imaju pravo na povraćaj svih razumnih i opravdanih troškova od kreditne institucije u restrukturiranju u skladu sa članom 395. stav 6.ovog zakona i

2)         Fond za restrukturiranje ima pravo da naplati kamatu ili naknadu za sve kredite ili garancije koji su kreditnoj instituciji u restrukturiranju odobreni u skladu sa članom 442. ovog zakona.

Izveštaj o proceni vrednosti treba da sadrži i sledeće podatke iz poslovnih knjiga i evidencija kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, i to:

1)         njihove ažurne finansijske izveštaje;

2)         analizu i procenu računovodstvene vrednosti imovine;

3)         popis neizmirenih bilansnih i vanbilansnih obaveza s navođenjem isplatnih redova u koje bi se obaveze razvrstale u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona; i

4)         druge informacije od značaja za procenu.

 Kada je to potrebno za donošenje odluke iz stava 3, tač. 3) i 4) ovog člana, deo izveštaja iz stava 7. tačka 3) ovog člana treba da bude dopunjen procenom vrednosti vanbilansne imovine i obaveza koje mogu nastati u budućnosti kao posledica neizvesnog događaja ili obaveza neodređenog roka dospeća ili iznosa.

Gde je primenljivo, radi pribavljanja informacija za donošenje odluke iz stava 3. tač. 5) i 6) ovog člana, deo izveštaja iz stava 7. tačka 2) ovog člana može biti dopunjen analizom i procenom tržišne vrednosti imovine i obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Izveštaj o proceni vrednosti mora da sadrži podatak o tome u koji bi isplatni red ušlo pojedinačno potraživanje u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija, kao i procenu ishoda za svakog akcionara i poverioca kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u slučaju da se nad kreditnom institucijom ili tim licem sprovodi postupak stečaja ili likvidacije, pri čemu ta procena ne utiče na primenu zaštitne mere iz člana 414. ovog zakona.

Procena vrednosti koja je u potpunosti usklađena sa zahtevima iz st. 1, 7. i 10. ovog člana smatra se konačnom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako nije moguće sprovesti nezavisnu procenu vrednosti iz tog stava, Narodna banka Srbije može sprovesti privremenu procenu vrednosti imovine i obveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u skladu sa stavom 13. ovog člana.

Ako okolnosti pojedinačnog slučaja zahtevaju hitno postupanje zbog čega nije moguće u procenu vrednosti uključiti informacije iz st. 7. i 10. ovog člana, Narodna banka Srbije obezbeđuje da nezavisni procenitelj sprovede privremenu procenu vrednosti koja je, u meri u kojoj je to moguće, usklađena sa zahtevima iz st. 1, 7. i 10. ovog člana i koja uključuje rezervu za dodatne gubitke koja je adekvatno obrazložena.

Na osnovu privremene procene iz st. 12. ili 13. ovog člana, Narodna banka Srbije može preduzeti mere restrukturiranja i primeniti ovlašćenja za restrukturiranje, uključujući ovlašćenje za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona i ovlašćenje za preuzimanje kontrole nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koji više ne mogu ili verovatno neće moći da nastave da posluju.

Rezultat procene vrednosti iz st. 1, 12. ili 13. ovog člana, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, sastavni je deo obrazloženja rešenja o pokretanju postupka restrukturiranja, odnosno o primeni instrumenata i ovlašćenja restrukturiranja ili rešenja o primeni ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona.

Procena vrednosti iz st. 1, 12. ili 13. ovog člana može se pobijati samo tužbom protiv rešenja iz stava 15. ovog člana.

Izuzetno od propisa kojima se uređuju javne nabavke, Narodna banka Srbije može direktno ugovoriti usluge nezavisnog procenitelja, bez obaveze sprovođenja postupka javne nabavke.

Troškovi procene vrednosti padaju na teret kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koji su predmet te procene, osim ako ih sticalac preuzme na sebe.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja procene vrednosti iz ovog člana i člana 390. ovog zakona, kao i uslove za izbor nezavisnog procenitelja.

Naknadna konačna procena vrednosti

Član 390.

U slučaju iz člana 389. st. 12. ili 13. ovog zakona, Narodna banka Srbije obezbeđuje da nezavisni procenitelj u što kraćem roku izvrši naknadnu konačnu procenu vrednosti koja je potpunosti usklađena sa zahtevima iz tog člana.

Naknadna konačna procena vrednosti imovine i obaveza može se obavljati odvojeno ili istovremeno sa procenom iz člana 389. ovog zakona i može je obavljati isti nezavisni procenitelj kao i tu procenu, s tim što mora biti jasno naznačeno da su to dve različite procene.

Svrha naknadne konačne procene je da:

1)         obezbedi da su svi gubici za koje je potrebno umanjiti imovinu kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u potpunosti priznati u njihovim poslovnim knjigama i

2)         pruži informacije za donošenje odluke iz stava 4. ovog člana o povraćaju otpisanih potraživanja poverilaca ili povećanju vrednosti isplaćene nadoknade.

Ako se naknadnom konačnom procenom vrednosti iz stava 1. ovog člana utvrdi da je procenjena vrednost neto imovine kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona veća od te vrednosti utvrđene privremenom procenom vrednosti iz člana 389. st. 12. ili 13. ovog zakona, Narodna banka Srbije može da:

1)         poveća vrednost potraživanja poverilaca ili vlasnika relevantnih instrumenata kapitala koji su otpisani ili im je vrednost umanjena primenom instrumenta raspodele gubitaka ili

2)         naloži privremenoj kreditnoj instituciji ili licu za upravljanje imovinom da isplate dodatnu nadoknadu za imovinu, prava ili obaveze kreditnoj instituciji u restrukturiranju ili, u zavisnosti od slučaja, za akcije ili druge vlasničke instrumente njihovim vlasnicima.

Glava XXII

OTPIS I KONVERZIJA INSTRUMENATA KAPITALA I PODOBNIH OBAVEZA

Uslovi za otpis ili konverziju relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza

Član 391.

Narodna banka Srbije može primeniti ovlašćenje za otpis ili konverziju relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza:

1)         nezavisno od primene mere restrukturiranja ili

2)         u kombinaciji sa merom restrukturiranja, ako su ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja iz čl. 370. ili 371. ovog zakona.

Ako je lice za restrukturiranje steklo relevantne instrumente kapitala i podobne obaveze posredno, preko drugih članova iste grupe za restrukturiranje, ovlašćenje za otpis i konverziju iz stava 1. ovog člana vrši se istovremeno sa ovlašćenjem za otpis i konverziju na nivou matičnog društva lica koje je izdalo te instrumente kapitala i podobne obaveze ili na nivou drugih matičnih društava koja nisu lica za restrukturiranje, kako bi gubici bili efikasno preneti na lice za restrukturiranje i kako bi to lice sprovelo dokapitalizaciju lica koje je izdalo te instrumente.

Nakon primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz stava 1. odredba pod 1) ovog člana, Narodna banka Srbije bez odlaganja obezbeđuje procenu iz člana 414. ovog zakona, uz primenu zaštitnih mera za akcionare i poverioce iz člana 415. ovog zakona.

 

Narodna banka Srbije može primeniti ovlašćenje za otpis ili konverziju iz stava 1. odredba pod 1) ovog člana samo u odnosu na podobne obaveze koje ispunjavaju uslove iz propisa iz člana 353. ovog zakona, odnosno iz člana 359. stav 2. ovog zakona, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, osim uslova koji se odnosi na preostali rok dospeća.

Pri primeni ovlašćenja za otpis ili konverziju iz stava 1. odredba pod 1) ove tačke Narodna banka Srbije vodi računa o načelu restrukturiranja iz člana 338. stav 1. odredba pod 7) ovog zakona.

Kada se mera restrukturiranja preduzima u odnosu na lice za restrukturiranje ili, u izuzetnim okolnostima, odstupajući od plana restrukturiranja, u odnosu na lice koje nije lice za restrukturiranje, iznos koji je umanjen, otpisan ili konvertovan u skladu s članom 392. stav 3. ovog zakona na nivou tog lica, uključuje se u obračun limita iz člana 395. stav 9. tačka 1), člana 402. stav 9. tačka 1) i stav 12. tačka 1) ovog zakona, koji se primenjuju na to lice.

Narodna banka Srbije primenjuje ovlašćenje za otpis i konverziju instrumenata kapitala i podobnih obaveza u skladu s članom 392. ovog zakona i bez odlaganja, u odnosu na relevantne instrumente kapitala i podobne obaveze iz stava 4. ovog člana izdate od strane kreditne institucije, odnosno lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uzimajući u obzir potrebu za efektivnom primenom ovog ovlašćenja ili, gde je to primenljivo, za efektivnim sprovođenjem strategije restrukturiranja grupe za restrukturiranje, ako utvrdi postojanje jedne ili više sledećih okolnosti:

1)         ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja iz čl. 370. ili 371. ovog zakona, u kom slučaju se ovo ovlašćenje primenjuje pre preduzimanja mera restrukturiranja;

2)         ako je utvrdila da, u slučaju da se ne primeni ovlašćenje za otpis i konverziju relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza iz stava 4. ovog člana, poslovanje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, neće biti održivo;

3)         u slučaju relevantnih instrumenata kapitala izdatih od strane zavisnog društva sa sedištem u Republici Srbiji, koji se priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, ako je utvrdila da poslovanje te grupe neće biti održivo, osim ako se ne izvrši ovlašćenje za otpis ili konverziju tih relevantnih instrumenata kapitala;

4)         u slučaju relevantnih instrumenata kapitala izdatih od strane zavisnog društva sa sedištem u Republici Srbiji, koji se priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, ako je utvrdila, zajedno sa nadležnim organom za otpis i konverziju u državi članici Evropske unije u kojoj se nalazi organ nadležan za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi, u obliku zajedničke odluke iz člana 429. st. 5. i 6 ovog zakona, da poslovanje te grupe neće biti održivo, osim ako se ne izvrši ovlašćenje za otpis ili konverziju tih relevantnih instrumenata kapitala

5)         u slučaju relevantnih instrumenata kapitala izdatih od strane matičnog društva sa sedištem u Republici Srbiji, a koji se priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj osnovi tog matičnog društva ili na konsolidovanoj osnovi, ako je utvrdila da poslovanje te grupe neće biti održivo, osim ako se ne izvrši ovlašćenje za otpis ili konverziju tih relevantnih instrumenata kapitala;

6)         kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona je potrebna vanredna javna finansijska podrška, osim u slučaju iz člana 379. stav 3. tačka 4) alineja treća ovog zakona.

Za potrebe stava 7. ovog člana, smatra se da poslovanje kreditne institucija, lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ili grupe nije održivo, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         ako je stanje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, odnosno grupe takvo da ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje i

2)         uzimajući u obzir potrebno vreme i sve okolnosti konkretnog slučaja, nije razumno očekivati da bi bilo koja druga mera, uključujući alternativne mere privatnog sektora, mere preduzete u postupku kontrole ili nadzora ili mere rane intervencije, osim otpisa i konverzije iz stava 1. ovog člana, mogla u razumnom roku da otkloni smetnje za nastavak poslovanja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, odnosno grupe.

Za potrebe stava 8. tačka 1) ovog člana smatra se da je stanje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona takvo da ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje ako je ispunjen neki od uslova iz člana 370. stav 3. ovog zakona.

Za potrebe stava 8. tačka 1) ovog člana smatra se da je stanje grupe takvo da ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje ako je organ nadležan za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi utvrdio da grupa ne ispunjava ili postoje objektivne okolnosti koje ukazuju da u neposrednoj budućnosti grupa neće ispunjavati konsolidovane regulatorne zahteve na način koji opravdava preduzimanje mera nadzora, uključujući i okolnosti koje ukazuju da je grupa ostvarila ili će verovatno ostvariti gubitke koji prelaze značajan deo ili celokupan iznos njenog kapitala.

U slučaju iz stava 7. tačka 3) ovog člana, relevantni instrumenti kapitala izdati od strane zavisnog društva ne smeju biti otpisani u većem iznosu ili konvertovani pod nepovoljnijim uslovima u odnosu na instrumente kapitala izdate od strane matičnog društva koji su otpisani ili konvertovani a koji se nalaze u istom isplatnom redu u slučaju postupka stečaja.

Pre nego što utvrdi postojanje okolnosti iz stava 7. tačka 3) ovog člana, Narodna banka Srbije, gde je to primenljivo, postupa u skladu sa zahtevima u vezi sa obaveštavanjem i konsultovanjem iz člana 393. ovog zakona.

Ako se relevantni instrumenti kapitala priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj osnovi kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona sa sedištem u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije utvrđuje okolnosti iz stava 7. ovog člana.

Ako se relevantni instrumenti kapitala ili podobne obaveze iz stava 4. ovog zakona priznaju za potrebe ispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj osnovi kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona sa sedištem u Republici Srbiji, koje nije lice za restrukturiranje, Narodna banka Srbije utvrđuje okolnosti iz stava 7. ovog člana.

Ako relevantne instrumente kapitala izdaje kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona sa sedištem u Republici Srbiji koja je zavisno društvo matičnog društva iz Evropske unije i ako se ti instrumenti priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije:

1)         utvrđuje okolnosti iz stava 7. ovog člana, i

2)         učestvuje u donošenju zajedničke odluke za utvrđivanje okolnosti iz stava 7. ovog člana.

 Ako relevantne instrumente kapitala izdaje institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koje je matično društvo u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji i ako se ti instrumenti priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije utvrđuje okolnosti iz stava 7. ovog člana.

Pre primene ovlašćenja za otpis i konverziju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije obezbeđuje sprovođenje procene vrednosti imovine i obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u skladu s članom 389. ovog zakona, koja je osnov za utvrđivanje iznosa otpisa koji će biti primenjen na relevantne instrumente kapitala ili na podobne obaveze iz stava 4. ovog člana radi pokrića gubitka, kao i nivoa konverzije tih instrumenata kapitala i podobnih obaveza radi dokapitalizacije kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Otpis ili konverzija relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza

Član 392.

Narodna banka Srbije primenjuje ovlašćenje za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona, prema redosledu naplate potraživanja u postupku stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija, od najnižeg prioriteta ka višem, na sledeći način:

1)         elementi osnovnog akcijskog kapitala se otpisuju (smanjuju) prvi, srazmerno iznosu gubitaka do iznosa tog kapitala, a Narodna banka Srbije preduzima jednu ili obe mere iz člana 404. st. 1. i 2. ovog zakona prema vlasnicima instrumenata osnovnog akcijskog kapitala;

2)         iznos glavnice instrumenata dodatnog osnovnog kapitala se otpisuje i/ili konvertuje u instrumente osnovnog akcijskog kapitala, u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja iz člana 3. ovog zakona ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje;

3)         iznos glavnice instrumenata dopunskog kapitala se otpisuje i/ili konvertuje u instrumente osnovnog akcijskog kapitala, u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja iz člana 3. ovog zakona ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje;

4)         iznos glavnice podobnih obaveza iz člana 391. stav 4. ovog zakona otpisuje se i/ili konvertuje u instrumente osnovnog akcijskog kapitala, u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva restrukturiranja iz člana 3. ovog zakona ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je manje.

Ako je u skladu sa stavom 1. ovog člana otpisan iznos glavnice relevantnog instrumenata kapitala ili podobnih obaveza iz člana 391. stav 4. ovog zakona, to umanjenje ima sledeće posledice:

1)         smanjenje je trajno, uz mogućnost povećanja vrednosti u skladu sa mehanizmom nadoknade iz člana 403. stav 4. ovog zakona;

2)         ne postoji nikakva obaveza prema vlasniku relevantnog instrumenta kapitala ili podobnih obaveza iz člana 391. ovog zakona koji je otpisan, osim obračunate obaveze po osnovu datog instrumenta koja je dospela a neizmirena na dan otpisa i obaveze po osnovu štete koja može nastati kao posledica osporavanja zakonitosti primene ovlašćenja za otpis;

3)         ne isplaćuje se nikakva nadoknada vlasnicima relevantnih instrumenata kapitala ili podobnih obaveza iz člana 391. stav 4. ovog zakona, osim u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Radi konverzije relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza iz člana 391. stav 4. ovog zakona u skladu sa stavom 1. tač. 2) do 4) ovog člana, Narodna banka Srbije može da naloži kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da emituje instrumente osnovnog akcijskog kapitala vlasnicima relevantnih instrumenata kapitala ili podobnih obaveza iz člana 391. stav 4. ovog zakona. Relevantni instrumenti kapitala i podobne obaveze iz člana 391. stav 4. ovog zakona mogu biti konvertovani samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         instrumenti osnovnog akcijskog kapitala su emitovani od strane kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ili matičnog društva kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uz prethodno odobrenje Narodne banke Srbije ili, ako je potrebno, uz odobrenje organa nadležnog za restrukturiranje matičnog društva;

2)         instrumenti osnovnog akcijskog kapitala su emitovani pre bilo koje emisije akcija ili drugih vlasničkih instrumenata te kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona za sprovođenje državne pomoći ulaganjem u kapital;

3)         instrumenti osnovnog akcijskog kapitala se dodeljuju i prenose bez odlaganja nakon izvršenja ovlašćenja za konverziju;

4)         stopa konverzije kojom se određuje broj instrumenata osnovnog akcijskog kapitala koji se dodeljuju za svaki relevantni instrument kapitala ili svaku podobnu obavezu iz člana 391. stav 4. ovog zakona u skladu je sa načelima iz člana 393. ovog zakona.

Radi obezbeđivanja instrumenata osnovnog akcijskog kapitala u skladu sa stavom 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može da naloži kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da pribavi sva potrebna prethodna odobrenja za emitovanje potrebnog broja instrumenata osnovnog akcijskog kapitala.

Ako su za kreditnu instituciju ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja i predviđena je primena instrumenta restrukturiranja na tu instituciju, Narodna banka Srbije postupa u skladu sa članom 391. stav 7. ovog zakona pre primene tog instrumenta.

O primeni ovlašćenja za otpis i konverziju iz člana 391. ovog zakona u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem koje sadrži:

1)         iznos za koji se smanjuje osnovni akcijski kapital po osnovu otpisa elemenata osnovnog akcijskog kapitala kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač.

2)         do 4) ovog zakona, u meri u kojoj je to primenljivo;

2)         iznos za koji se smanjuje dodatni osnovni kapital i/ili dopunski kapital kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, u meri u kojoj je to primenljivo, po osnovu otpisa glavnice relevantnih instrumenata kapitala;

3)         iznos za koji se otpisuje glavnica podobnih obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, u meri u kojoj je to primenljivo;

4)         iznos za koji se povećava osnovni akcijski kapital kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, u meri u kojoj je to primenljivo, po osnovu konverzije glavnice relevantnih instrumenata kapitala i/ili podobnih obaveza.

Rešenje iz stava 6. ovog člana sadrži dan, sat i minut od kada proizvodi pravno dejstvo.

Ako povećanje osnovnog akcijskog kapitala u skladu sa stavom 6. tačka 3) ovog člana podrazumeva emitovanje novih akcija, danom stupanja na snagu rešenja iz tog stava smatra se da su te akcije izdate, uplaćene i preuzete od strane vlasnika relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza koji se konvertuju.

Na akcije iz stava 9. ovog člana ne primenjuje se obaveza objavljivanja prospekta, a vlasnici akcija koje su otpisane i/ili prenete rešenjem iz stava 6. ovog člana, nemaju pravo prečeg upisa na novim akcijama.

Narodna banka Srbije dostavlja rešenje iz stava 6. ovog člana najkasnije narednog radnog dana Agenciji za privredne registre i Centralnom registru, koji su dužni da bez odlaganja sprovedu upis odgovarajućih promena u vezi sa kapitalom kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Na tretman akcionara prilikom primene ovlašćenja za otpis i konverziju instrumenata kapitala i podobnih obaveza shodno se primenjuje član 404. ovog zakona, a na rešenje iz stava 6. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 408. ovog zakona.

Primena na konsolidovanom nivou

Član 393.

Pre utvrđivanja okolnosti iz člana 391. stav 7. tač. 2) do 5) ovog zakona za kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona sa sedištem u Republici Srbiji, koje je zavisno društvo matičnog društva u Evropskoj uniji sa sedištem u drugoj državi članici, koje izdaje relevantne instrumente kapitala ili podobne obaveze iz člana 58. stav 4. ovog zakona, za potrebe ispunjavanja minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na pojedinačnoj osnovi ili relevantne instrumente kapitala koji se priznaju za potrebe ispunjavanja zahteva za kapitalom na pojedinačnoj i na konsolidovanoj osnovi, Narodna banka Srbije o nameri utvrđivanja:

1)         okolnosti iz člana 391. stav 7. tač. 2) do 5) ovog zakona, nakon konsultacija sa organom nadležnim za restrukturiranje relevantnog lica za restrukturiranje, gde je to primenljivo, u roku od 24 časa od završetka tih konsultacija o toj nameri obaveštava:

         organ nadležan za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi iz druge države članice i organ koji ima ovlašćenje za otpis i konverziju u toj državi članici, ako nije isti, i

         organe nadležne za restrukturiranje drugih članova iste grupe za restrukturiranje koji su direktno ili indirektno stekli podobne obaveze iz člana 359. ovog zakona od lica na koje se primenjuje taj član zakona;

2)         okolnosti iz člana 391. stav 7. tačka 3) ovog zakona, bez odlaganja obaveštava nadležni organ i organ nadležan za primenu ovlašćenja za otpis i konverziju ako to nije isti organ, za svaku kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do

4) ovog zakona koje je emitovalo relevantne instrumente kapitala za koje se planira izvršenje ovlašćenja za otpis i konverziju, u slučaju utvrđivanja takve okolnosti.

Narodna banka Srbije pri utvrđivanju okolnosti iz člana 391. stav 7. tač. 3) do 5) ovog zakona za kreditnu instituciju koja je član prekogranične grupe, uzima u obzir potencijalne posledice te odluke u svim državama članicama u kojima kreditna institucija ili grupa posluju.

Narodna banka Srbije, uz obaveštenja iz stava 1. ovog člana, dostavlja i obrazloženje razloga zbog kojih razmatra utvrđivanje okolnosti iz člana 391. stav 7. ovog zakona.

Nakon dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, nakon konsultacija sa organima iz tog stava, ocenjuje:

 

1)         da li postoji alternativna mera ovlašćenju za otpis ili konverziju relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza u skladu sa članom 391. stav 7. ovog zakona;

2)         ako postoji alternativna mera iz tačke 1) ovog stava, da li se ta mera može primeniti; i

3)         ako se alternativna mera iz tačke 1) ovog stava može primeniti, da li postoji realna mogućnost da bi ta mera, u odgovarajućem roku, imala za rezultat prestanak okolnosti koje zahtevaju primenu člana 391. stav 7. ovog zakona.

Alternativnim merama iz stava 4. ovog člana smatraju se mere rane intervencije iz čl. 250. i 253. ovog zakona i druge mere nazora iz člana 236. ovog zakona ili uplata sredstava ili instrumenata kapitala od strane matičnog društva.

Kada u skladu sa stavom 4. ovog člana, Narodna banka Srbije, nakon konsultacija sa organima iz stava 1. tog člana, oceni da je raspoloživa jedna ili više alternativnih mera koje se mogu primeni i dati rezultat iz stava 4. tačka 3) ovog člana, obezbediće primenu tih mera.

Ako u slučaju iz stava 336. tačka 1) ovog člana, u skladu sa stavom 4. ovog člana, Narodna banka Srbije, nakon konsultacija sa organima iz stava 1. tog člana, oceni da ne postoji alternativna mera koja se može primeniti i dati rezultat iz stava 4. tačka 3) ovog člana, odlučuje o opravdanosti utvrđivanja okolnosti iz člana 391. stav 7. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije odluči da utvrdi okolnosti iz člana 391. stav 7. tačka 3)   ovog zakona, bez odlaganja obaveštava organe koji imaju ovlašćenje za otpis i konverziju država članica u kojima su sedišta zavisnih društava na koja ta odluka ima uticaj.

U slučaju iz stava 8. ovog člana, utvrđivanje okolnosti iz člana 391. stav 7. tačka 3) ovog zakona je u obliku zajedničke odluke iz člana 429. st. 4. i 5. ovog zakona. U odsustvu zajedničke odluke to utvrđivanje se ne sme sprovesti.

Narodna banka Srbije bez odlaganja sprovodi odluku o otpisu ili konverziji instrumenata kapitala u skladu sa ovim članom.

Stopa konverzije

 Član 394.

Pri vršenju ovlašćenja iz člana 391. stav 7. ovog zakona ili ovlašćenja iz člana 376. stav 1. tačka 6) ovog zakona, Narodna banka Srbije može da primeni različite stope konverzije na različite kategorije relevantnih instrumenata kapitala i obaveza u skladu sa jednim ili oba načela iz st. 2. i 3. ovog člana.

Stopa konverzije mora da odražava odgovarajuću naknadu pogođenom poveriocu za svaki gubitak koji je pretrpeo zbog otpisa ili konverzije iz stava 1. ovog člana.

Ako Narodna banka Srbije, u skladu sa stavom 1. ovog člana, primenjuje različite stope konverzije, stopa konverzije koja se primenjuje na obaveze koje su u isplatnim redovima višeg prioriteta naplate u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija biće viša od stope konverzije za obaveze koje ulaze u isplatne redove nižeg prioriteta naplate.

Narodna banka Srbije može pripisati bliže uslove za određivanje stopa konverzije.

Glava XXIII

INSTRUMENTI RESTRUKTURIRANjA

Opšta načela instrumenata restrukturiranja

Član 395.

Narodna banka Srbije može rešenjem o pokretanju postupka restrukturiranja iz člana 373. ovog zakona prema kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2)          do 4) ovog zakona u restrukturiranju primeniti jedan ili više sledećih instrumenata restrukturiranja:

1)         instrument prodaje poslovanja;

2)         instrument privremene kreditne institucije;

3)         instrument odvajanje imovine;

4)         instrument raspodele gubitaka na akcionare i poverioce (u daljem tekstu: instrument raspodele gubitaka).

Narodna banka Srbije može da primeni instrumente iz stava 1. ovog člana samostalno ili u kombinaciji, pri čemu instrument odvajanja imovine može primeniti samo u kombinaciji sa drugim instrumentom iz tog stava.

Ako primeni instrument restrukturiranja iz stava 336. tač. 1) ili 2) ovog člana, samostalno ili u kombinaciji sa drugim instrumentom restrukturiranja, pri čemu se prenosi samo deo imovine, prava ili obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u restrukturiranju, Narodna banka Srbije, najkasnije do dana donošenja rešenja o okončanju postupka restrukturiranja oduzima dozvolu za rad i pokreće stečajni postupak nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u kojem je ostao nepreneseni deo imovine, prava i obaveza (u daljem tekstu: rezidualno lice). Radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, a u skladu sa načelima restrukturiranja iz člana 4. ovog zakona, stečajni upravnik je dužan da postupak iz ovog stava sprovede u razumnom roku, na način da se omogući sticaocu imovine, prava ili obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona nastavak prenetih aktivnosti ili usluga u skladu sa članom 379. ovog zakona.

Odredbe stava 3. ovog člana se ne primenjuju, ako se za potrebe člana 401. stav 1. tačka 1) ovog zakona, na kreditnu instituciju u restrukturiranju primeni instrument raspodele gubitaka u kombinaciji sa drugim instrumentom restrukturiranja.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, ako bi primena mera restrukturiranja dovela do pokrića gubitka od strane poverioca ili do konverzije njihovih potraživanja, Narodna banka Srbije može odlučiti da ne koristi, u skladu sa stavom 10. ovog člana, ovlašćenje za otpis i konverziju instrumenata kapitala iz člana 391. ovog zakona, ako ti instrumenti treba da ostanu u rezidualnom licu i ako bi primena instrumenta restrukturiranja iz stava 336. tač. 1) ili 2) ovog člana, zajedno sa oduzimanjem dozvole za rad i otvaranjem stečajnog postupka rezidualnog lica, obezbedila, u skladu sa procenom vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona, da bi oni snosili gubitke pre svih ostalih poverilaca kreditne institucije u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije i Fond za restrukturiranje imaju pravo na naknadu svih razumnih troškova u vezi sa primenom instrumenata restrukturiranja, vršenjem ovlašćenja za restrukturiranje ili primenom državnih instrumenata finansijske stabilizacije, na jedan ili više sledećih načina:

1)         na teret naknade koju je sticalac platio kreditnoj instituciji u restrukturiranju ili vlasnicima akcija ili drugih vlasničkih instrumenata;

2)         od kreditne institucije u restrukturiranju u svojstvu prioritetnog poverioca ili

3)         od svih prihoda koji su rezultat prestanka poslovanja, odnosno likvidacije ili stečaja privremene kreditne institucije ili lica za upravljanje imovinom, u svojstvu prioritetnog poverioca u odnosu na sve druge poverioce kreditne institucije u stečaju ili likvidaciji.

Izuzetno od odredaba zakona kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija kojima se uređuje pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad kreditnom institucijom u restrukturiranju, pravne radnje prenosa imovine, prava i obaveza sa kreditne institucije u restrukturiranju na drugo lice primenom instrumenata restrukturiranja ili vršenjem ovlašćenja za restrukturiranje ili primenom državnih instrumenata finansijske stabilizacije ne mogu se pobijati niti proglasiti ništavim.

Ako je pokrenut postupak restrukturiranja nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, Narodna banka Srbije može primeniti dodatne instrumente i ovlašćenja koji su usklađeni s čl. 3. i 4. ovog zakona, na način da primena tih ovlašćenja ne predstavlja prepreku za efikasnije restrukturiranje prekogranične grupe.

Narodna banka Srbije može da traži finansiranje iz alternativnih izvora finansiranja korišćenjem državnih instrumenata finansijske stabilizacije u skladu sa odeljkom 6. ove glave samo u slučaju sistemske krize i to ako su ispunjena oba sledeća uslova:

1)         da su akcionari, imaoci drugih vlasničkih instrumenata, vlasnici relevantnih instrumenata kapitala i ostalih obaveza podobnih za raspodelu gubitaka doprineli pokriću gubitaka i dokapitalizaciji otpisom, konverzijom ili na drugi način, u iznosu od najmanje 8% ukupnih obaveza, uključujući kapital kreditne institucije u restrukturiranju, prema obračunu u trenutku preduzimanja mere restrukturiranja u skladu sa procenom vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona i

2)         da je finansiranje odobreno u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć.

Ako rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja iz člana 373. ovog zakona predviđa primenu instrumenta restrukturiranja nad kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, a ta mera restrukturiranja bi dovela do pokrića gubitka od strane poverioca ili do konverzije njihovih potraživanja, Narodna banka Srbije primenjuje ovlašćenje za otpis i konverziju u skladu sa članom 391. ovog zakona neposredno pre primene instrumenta restrukturiranja ili zajedno s njim.

Odeljak 1.

Instrument prodaje poslovanja

Član 396.

Narodna banka Srbije može sticaocu koji nije privremena kreditna institucija preneti:

1)         akcije ili druge vlasničke instrumente koje je emitovala kreditna institucija u restrukturiranju;

2)         celokupnu imovinu, prava ili obaveze kreditne institucije u restrukturiranju ili njihov deo.

Za prenos iz stava 1. ovog člana nije potrebna saglasnost akcionara kreditne institucije u restrukturiranju niti drugog lica koje nije sticalac, niti postupanje u skladu sa proceduralnim zahtevima iz drugih propisa kojima se uređuju privredna društva ili tržište kapitala, osim zahteva iz člana 397. ovog zakona.

Prenos izvršen u skladu sa stavom 1. ovog člana sprovodi se pod tržišnim uslovima, uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, kao i u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć.

U skladu sa stavom 3. ovog člana, Narodna banka Srbije preduzima sve razumne mere da bi se prenos izvršio po tržišnim uslovima uporedivim sa rezultatima procene vrednosti sprovedene u skladu sa čl. 389. i 390. ovog zakona, uzimajući u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Iznos dobijen prodajom, umanjen za iznose iz člana 395. stav 6. ovog zakona, isplaćuje se:

1)         vlasnicima akcija ili drugih vlasničkih instrumenata, ako je instrument prodaje poslovanja primenjen na način da su prenete akcije ili drugi vlasnički instrumenti koje je izdala kreditna institucija u restrukturiranju sa tih vlasnika na kupca;

2)         kreditnoj instituciji u restrukturiranju, ako je instrument prodaje poslovanja primenjen na način da su, u celosti ili delimično, preneti imovina, prava i obaveze kreditne institucije u restrukturiranju na kupca.

Prilikom primene instrumenta prodaje poslovanja, Narodna banka Srbije može vršiti prenos iz stava 1. ovog člana više puta.

Nakon primene instrumenta prodaje poslovanja, Narodna banka Srbije može prenete akcije ili druge vlasničke instrumente, odnosno imovinu, prava i obaveze vratiti njihovim prvobitnim vlasnicima, odnosno kreditnoj instituciji u restrukturiranju bez njihove saglasnosti, a uz saglasnost sticaoca. Kreditna institucija u restrukturiranju ili prvobitni vlasnici su obavezni da preuzmu nazad svu takvu imovinu, prava ili obaveze, odnosno akcije ili druge vlasničke instrumente.

Narodna banka Srbije može izvršiti prenos iz stava 1. ovog člana samo na sticaoca koji u trenutku prodaje ima sva potrebna odobrenja za pružanje usluga koje su predmet prenosa.

Izuzetno od člana 33. ovog zakona, ako je instrument prodaje poslovanja primenjen na način da su prenete akcije ili drugi vlasnički instrumenti usled čega je došlo do sticanja kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji ili njegovog povećanja iznad nivoa za koji je data saglasnost, Narodna banka Srbije, u najkraćem mogućem roku, odlučuje o zahtevu za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog udela, kako ne bi došlo do odlaganja primene instrumenta prodaje poslovanja ili kako se ne bi onemogućilo da se merom restrukturiranja ostvare relevantni ciljevi restrukturiranja.

Ako postupak odlučivanja o zahtevu za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća iz stava 8. ovog člana nije okončan, od dana prenosa akcija ili drugih vlasničkih instrumenata u okviru primene instrumenta prodaje poslovanja primenjuju se sledeće odredbe:

1)         prenos akcija i drugih vlasničkih instrumenata na sticaoca proizvodi pravno dejstvo i prenos vlasništva se može izvršiti;

2)         u toku sprovođenja postupka odlučivanja o zahtevu za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća ili u toku perioda iz tačke 6) ovog stava, glasačka prava sticaoca po osnovu akcija i drugih vlasničkih instrumenata su suspendovana, a glasačka i druga upravljačka prava po osnovu tih instrumenata stiče Narodna banka

Srbije, s tim što nije u obavezi da koristi glasačka prava niti ima odgovornost ako koristi, odnosno ne koristi ta glasačka prava;

3)         u toku sprovođenja postupka odlučivanja o zahtevu za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća ili u toku perioda iz tačke 6) ovog stava, protiv sticaoca se neće preduzimati mere koje se u skladu sa ovim zakonom, preduzimaju u slučaju sticanja kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji bez prethodnog odobrenja Narodne banke Srbije;

4)         rešenje po zahtevu za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća Narodna banka Srbije u skladu sa ovim zakonom, bez odlaganja dostavlja podnosiocu zahteva;

5)         ako Narodna banka Srbije, odobri zahtev za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji, pravo glasa i druga upravljačka prava po osnovu akcija i drugih vlasničkih instrumenata, odmah po donošenju te odluke prelaze sa Narodne banke Srbije na sticaoca;

6)         ako Narodna banka Srbije, odbije zahtev za prethodnu saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji:

         pravo glasa i druga upravljačka prava po osnovu akcija i drugih vlasničkih instrumenata zadržava Narodna banka Srbije,

         Narodna banka Srbije može naložiti sticaocu prodaju tih akcija i drugih vlasničkih instrumenata za koje nije dobio potrebnu saglasnost i za to odrediti rok uzimajući u obzir trenutno stanje na tržištu,

         ako sticalac akcija u naloženom roku ne proda akcije ili druge vlasničke instrumente, Narodna banka Srbije će preduzeti mere koje se u skladu sa čl. 44. i 46. ovog zakona preduzimaju u slučaju sticanja kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije.

Na prenose izvršene korišćenjem instrumenta prodaje primenjuju se zaštitne mere iz čl. 413. do 420. ovog zakona.

Sticalac se smatra pravnim sledbenikom kreditne institucije u restrukturiranju u odnosu na prenetu imovinu, prava ili obaveze i može da nastavi da koristi sva prava s tim u vezi koja je koristila kreditna institucija u restrukturiranju.

Sticalac ima pravo članstva i pristupa platnim sistemima, sistemu za saldiranje finansijskih instrumenata, berzi, sistemu zaštite investitora i sistemu zaštite depozita kreditne institucije u restrukturiranju, pod uslovom da ispunjava uslove za učestvovanje u tim sistemima, s tim što pristup tim sistemima ne može biti onemogućen zbog toga što sticalac ne poseduje rejting agencije za kreditni rejting ili ako rejting nije u skladu sa nivoom rejtinga potrebnim za pristup tim sistemima.

Ako sticalac ne ispunjava uslove za članstvo i pristup sistemima iz stava 13. ovog člana, organi nadležni za odobravanje članstva i pristupima tim sistemima mogu da odobre da se ta prava ostvaruju u periodu najviše do 24 meseca od prodaje imovine, prava i obaveza kreditne institucije u restrukturiranju.

Akcionari ili poverioci kreditne institucije u restrukturiranju i druga lica čija imovina, prava ili obaveze nisu preneti primenom instrumenta prodaje poslovanja, nemaju prava u odnosu na prodatu imovinu, prava ili obaveze, osim prava na zaštitne mere iz čl. 413. do 420. ovog zakona.

Instrument prodaje poslovanja - proceduralni zahtevi

Član 397.

 

U slučaju primene instrumenta prodaje poslovanja, Narodna banka Srbije oglašava ili na drugi način obezbeđuje da se sprovede oglašavanje prodaje imovine, prava i obaveza, akcija i drugih vlasničkih instrumenata kreditne institucije u restrukturiranju, uz mogućnost da se odvojeno oglašavaju skupovi prava, imovine i obaveza.

Oglašavanje prodaje iz stava 1. ovog člana se sprovodi u skladu sa sledećim načelima:

1)         transparentnosti i u meri u kojoj je to moguće, tačnog prikazivanja vrednosti imovine, prava, obaveza ili akcija i drugih vlasničkih instrumenata kreditne institucije u restrukturiranju, vodeći računa o očuvanju finansijske stabilnosti;

2)         ravnopravnosti položaja potencijalnih sticalaca;

3)         izbegavanja sukoba interesa;

4)         hitnosti postupka restrukturiranja; i

5)         ostvarivanja, u meri u kojoj je to moguće, najviše cene za akcije i druge vlasničke instrumente, odnosno za imovinu, prava i obaveze.

Narodna banka Srbije može, ako to doprinosi efikasnijem sprovođenju restrukturiranja, ponuditi prodaju imovine, prava ili obaveza ili akcija i drugih vlasničkih instrumenata kreditne institucije u restrukturiranju određenoj kategoriji kupaca ili ugovoriti prodaju neposredno sa određenim kupcem, a takva prodaja se ne smatra narušavanjem načela ravnopravnosti položaja potencijalnih kupaca iz stava 2. tačka 2) ovog člana.

Radi očuvanja finansijske stabilnosti, objavljivanje informacija o prodaji kreditne institucije u restrukturiranju i pregovorima sa potencijalnim kupcima pre prodaje može se odložiti na period koji je potreban za planiranje i sprovođenje postupka restrukturiranja kreditne institucije u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije može da sprovede postupak prodaje bez oglašavanja ako utvrdi da bi to onemogućilo ili otežalo ispunjenje jednog ili više ciljeva restrukturiranja, a naročito ako oceni da su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         postoji značajna pretnja za finansijsku stabilnosti koja proizilazi iz mogućeg prestanka rada kreditne institucije u restrukturiranju,

2)         oglašavanjem prodaje bi se dovela u pitanje njena efektivnost ili ostvarivanje cilja restrukturiranja iz člana 337. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način pribavljanja i izbora ponuda za preuzimanje akcija i drugih vlasničkih instrumenata, odnosno imovine, prava i obaveza iz stava 1. ovog člana, odnosno prodaje iz ovog člana.

Odeljak 2.

Instrument privremene kreditne institucije i instrument odvajanja imovine Instrument privremene kreditne institucije

Član 398.

Narodna banka Srbije može privremenoj kreditnoj instituciji preneti:

1)         akcije ili druge vlasničke instrumente koje je emitovala jedna ili više kreditnih institucija u restrukturiranju;

2)         celokupnu imovinu, prava ili obaveze jedne ili više kreditnih institucija u restrukturiranju ili njihov deo.

Za prenos iz stava 1. ovog člana nije potrebna saglasnost akcionara kreditne institucije u restrukturiranju niti bilo kog drugog lica koje nije privremena kreditna institucija, niti postupanje u skladu sa proceduralnim zahtevima iz drugih propisa kojima se uređuju privredna društva ili tržište kapitala.

Za potrebe stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije osniva privremenu kreditnu instituciju koja ispunjava sledeće uslove:

1)         osniva sa kao pravno lice u potpunom ili delimičnom vlasništvu Fonda za restrukturiranje, kojim upravlja Narodna banka Srbije;

2)         osniva se u cilju prenosa i držanja određenog broja akcija ili drugih vlasničkih instrumenata koje je emitovala kreditna institucija u restrukturiranju, odnosno delova ili celokupne imovine, prava ili obaveza jedne ili više kreditnih institucija u restrukturiranju sa ciljem očuvanja kontinuiteta pristupa kritičnim funkcijama i prodaje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Primena instrumenta raspodele gubitaka za potrebe iz člana 401. stav 1. tačka 2) ovog zakona, ne sme ni na koji način uticati na upravljanje privremenom kreditnom institucijom od strane Narodne banke Srbije.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako primena instrumenta raspodele gubitaka omogućava da se kapital privremene kreditne institucije u potpunosti obezbedi konverzijom obaveza podobnih za raspodelu gubitaka u akcije ili druge vrste instrumenata kapitala, privremena kreditna institucija ne mora biti u vlasništvu Fonda za restrukturiranje banaka ili organa javne vlasti.

Ukupna vrednost obaveza prenetih privremenoj kreditnoj instituciji ne može preći ukupnu vrednost imovine kreditne institucije u restrukturiranju koja je preneta privremenoj kreditnoj instituciji ili joj je obezbeđena iz drugih izvora.

Iznos dobijen od privremene kreditne institucije, umanjen za iznose iz člana 395. stav 6. ovog zakona, isplaćuje se:

1)         vlasnicima akcija ili drugih vlasničkih instrumenata, ako je instrument privremene kreditne institucije primenjen na način da su prenete akcije ili drugi vlasnički instrumenti koje je izdala kreditna institucija u restrukturiranju sa tih vlasnika na privremenu kreditnu instituciju;

2)         kreditnoj instituciji u restrukturiranju, ako je instrument privremene kreditne institucije primenjen na način da su, u celosti ili delimično, preneti imovina, prava ili obaveza kreditne institucije u restrukturiranju na privremenu kreditnu instituciju.

Prilikom primene instrumenta privremene kreditne institucije, Narodna banka Srbije može vršiti prenos iz stava 1. ovog člana više puta.

Nakon primene instrumenta privremene kreditne institucije, Narodna banka Srbije može:

1)         ako su ispunjeni uslovi iz stava 10. ovog člana, prenete akcije ili druge vlasničke instrumente, odnosno imovinu, prava i obaveze vratiti njihovim prvobitnim vlasnicima, odnosno kreditnoj instituciji u restrukturira bez njihove saglasnosti, a institucija u restrukturiranju ili prvobitni vlasnici su obavezni da preuzmu nazad svu takvu imovinu, prava ili obaveze, odnosno akcije ili druge vlasničke instrumente;

2)         preneti akcije ili druge vlasničke instrumente, odnosno imovinu, prava ili obaveze sa privremene kreditne institucije na treće lice.

Narodna banka Srbije može akcije ili druge vlasničke instrumente, odnosno imovinu, prava i obaveze prenete privremenoj kreditnoj instituciji vratiti njihovim prvobitnim vlasnicima, odnosno kreditnoj instituciji u restrukturiranju u sledećim slučajevima:

1)         ako je mogućnost vraćanja tih akcija ili drugih vlasničkih instrumenata, odnosno imovine, prava i obaveza sadržana u dispozitivu rešenja kojim se nalaže primena instrumenta privremene kreditne institucije, ili

2)         ako određene akcije ili drugi vlasnički instrumenti, imovina, prava ili obaveze ne ispunjavaju uslove za prenos, odnosno ne pripadaju kategorijama akcija ili drugih vlasničkih instrumenata, imovine, prava ili obaveza u odnosu na koje je izvršen prenos.

Povraćaj iz stava 9. tačka 1) ovog člana može da se izvrši u bilo kom trenutku do donošenja rešenja o okončanju postupka restrukturiranja i mora da bude u skladu sa uslovima utvrđenim prilikom prenosa.

Prenos između kreditne institucije u restrukturiranju ili akcionara i imaoca drugih vlasničkih instrumenata kreditne institucije u restrukturiranju s jedne strane i privremene kreditne institucije sa druge strane, podleže zaštitnim merama iz čl. 413. do 420. ovog zakona.

Privremena kreditna institucija smatra se pravnim sledbenikom kreditne institucije u restrukturiranju odnosu na prenetu imovinu, prava i obaveze, može da nastavi da koristi sva prava s tim u vezi koja je koristila kreditna institucija u restrukturiranju i stupa na mesto kreditne institucije u restrukturiranju u svim postupcima u kojima je ta institucija učestvovala u vezi sa prenetom imovinom, pravima i obavezama, nezavisno od pristanka druge ugovorne strane.

Privremena kreditna institucija ima pravo članstva i pristupa platnim sistemima, sistemu za saldiranje finansijskih instrumenata, berzi, sistemu zaštite investitora i sistemu zaštite depozita kreditne institucije u restrukturiranju, pod uslovom da ispunjava uslove za učestvovanje u tim sistemima, s tim što pristup tim sistemima ne može biti onemogućen zbog toga što privremena kreditna institucija ne poseduje rejting agencije za kreditni rejting ili ako rejting nije u skladu sa nivoom rejtinga potrebnim za pristup tim sistemima.

Ako privremena kreditna institucija ne ispunjava uslove za članstvo i pristup sistemima iz stava 14. ovog člana, organi nadležni za odobravanje članstva i pristupima tim sistemima mogu da odobre da se ta prava ostvaruju u periodu najviše do 24 meseca od prenosa imovine, prava i obaveza kreditne institucije u restrukturiranju.

Akcionari ili poverioci kreditne institucije u restrukturiranju i druga lica čija imovina, prava ili obaveze nisu preneti primenom instrumenta privremene kreditne institucije, nemaju nikakva prava u odnosu na prenetu imovinu, prava ili obaveze, osim prava na zaštitne mere iz čl. 413. do 420. ovog zakona.

Ciljevi privremene kreditne institucije ne podrazumevaju njenu dužnost ili odgovornost prema akcionarima ili poveriocima institucije u restrukturiranju, a organi upravljanja ili više rukovodstvo ne snose nikakvu odgovornost prema takvim akcionarima ili poveriocima za radnje ili propuste u obavljanju svojih dužnosti, osim ako je šteta prouzrokovana grubom nepažnjom ili teškom povredom radnih obaveza.

Poslovanje privremene kreditne institucije

Član 399.

Privremena kreditna institucija se osniva kao akcionarsko društvo čije akcije u celosti ili delimično upisuju lica iz člana 398. stav 3. tačka 1) ovog zakona.

Na osnivanje privremene kreditne institucije se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na osnivanje kreditnih institucija, ako nije drugačije propisano.

Narodna banka Srbije daje dozvolu za rad privremene kreditne institucije, kao i prethodnu saglasnost na:

1)         osnivačka akta privremene kreditne institucije;

2)         imenovanje organa upravljanja privremenom kreditnom institucijom;

3)         politiku primanja i nadležnosti članova organa upravljanja;

4)         strategiju i rizični profil privremene kreditne institucije.

Pri podnošenju zahteva iz stava 3. ovog člana privremena kreditna institucija mora da ima minimalni osnivački kapital od najmanje 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da po dobijanju dozvole za rad posluje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na poslovanje kreditnih institucija i podleže kontroli poslovanja u skladu sa tim propisima.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, privremena kreditna institucija može se osnovati i bez ispunjenosti uslova iz tog stava, odnosno može poslovati bez usklađenosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na njen kapital i pokazatelje poslovanja, u periodu koji joj, na njen zahtev, odobri Narodna banka Srbije ako oceni da je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja.

Privremena kreditna institucija je dužna da posluje u skladu sa propisima o državnoj pomoći, a Narodna banka Srbije može u tom cilju ograničiti njeno postupanje.

Organi upravljanja privremenom kreditnom institucijom dužni su da upravljaju tom institucijom na način kojim se obezbeđuje kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija i da preduzimaju radnje radi prodaje privremene kreditne institucije, odnosno njene imovine, prava ili obaveza, u periodu iz st. 10, odnosno 11. ovog člana i u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita konkurencije.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad privremene kreditne institucije u sledećim slučajevima:

1)         ako      se        privremena      kreditna           institucija         spoji     sa            drugom            kreditnom institucijom ili pripoji toj instituciji, u skladu sa ovim zakonom;

2)         privremena kreditna institucija ne ispunjava uslove iz člana 398. stav 3. ovog zakona;

3)         ako se celokupna imovina, prava i obaveze privremene kreditne institucije ili njihov najveći deo prodaju trećem licu;

4)         ako istekne period iz st. 10., odnosno 11. ovog člana; ili

5)         ako se imovina privremene kreditne institucije u potpunosti otuđi, odnosno unovči i njene obaveze u potpunosti izmire.

U slučaju prodaje privremene kreditne institucije, odnosno njene imovine, prava ili obaveza, Narodna banka Srbije ovu prodaju sprovodi u skladu sa načelom transparentnosti, vodeći računa da u najvećoj mogućoj meri tačno prikaže imovinu, prava ili obaveze kreditne institucije, kao i poštujući načelo ravnopravnosti potencijalnih kupaca. Takva prodaja se obavlja pod tržišnim uslovima, uz uzimanje u obzir okolnosti konkretnog slučaja, i u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć.

Ako nisu nastupile okolnosti iz stava 8. tač. 1) do 3) i 5) ovog člana, Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad privremene kreditne institucije najkasnije istekom roka od dve godine od dana poslednjeg prenosa akcija, odnosno imovine, prava i/ili obaveza sa kreditne institucije u restrukturiranju na privremenu kreditnu instituciju.

Narodna banka Srbije može da produži rok iz stava 10. ovog člana za 12 meseci, ako to:

1)         doprinosi nastupanju okolnosti iz stava 8. tač. 1) do 3) i 5) ovog člana, ili

2)         obezbeđuje kontinuitet osnovnih bankarskih i finansijskih usluga privremene kreditne institucije.

Odluka iz stava 11. ovog člana mora da bude obrazložena i da sadrži detaljnu procenu stanja, uključujući tržišne uslove i očekivanja, koja opravdava produženje roka.

U slučaju iz stava 8. tač. 3) i 4) ovog člana, Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za rad i donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja ili likvidacije nad privremenom kreditnom institucijom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija.

Iznos koji ostane nakon sprovedene likvidacije, odnosno stečaja privremene kreditne institucije, umanjen za iznose iz člana 395. stav 6. ovog zakona, isplaćuje se akcionarima privremene kreditne institucije.

Ako se privremena kreditna institucija koristi za prenos imovine i obaveza više od jedne kreditne institucije u restrukturiranju, obaveza iz stava 14. ovog člana odnose se na imovinu i obaveze prenete sa svake pojedinačne kreditne institucije u restrukturiranju, a ne na samu privremenu kreditnu instituciju.

Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove i način osnivanja, poslovanja i prestanka statusa privremene kreditne institucije.

Instrument odvajanja imovine

Član 400.

Narodna banka Srbije može preneti imovinu, prava i obaveze kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije na jedno ili više lica za upravljanje imovinom.

Za prenos iz stava 1. ovog člana nije potrebna saglasnost akcionara kreditne institucije u restrukturiranju niti drugog lica koje nije privremena kreditna institucija, niti postupanje u skladu sa proceduralnim zahtevima iz drugih propisa kojima se uređuju privredna društva ili tržište kapitala.

Za potrebe stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije osniva lice za upravljanje imovinom koja ispunjava sledeće uslove:

1)         osniva sa kao pravno lice u potpunom ili delimičnom vlasništvu Fonda za restrukturiranje kojim upravlja Narodna banka Srbije;

2)         osniva se u cilju prenosa delova ili celokupne imovine, prava ili obaveza jedne ili više kreditnih institucija u restrukturiranju ili privremenih kreditnih institucija.

Lice za upravljanje imovinom je dužno da upravlja imovinom koja mu je preneta sa ciljem maksimiziranja njene vrednosti putem prodaje, odnosno u postupku likvidacije.

Narodna banka Srbije daje dozvolu za rad licu za upravljanje imovinom, kao i prethodnu saglasnost na:

1)         osnivačka akta lica za upravljanje imovinom;

2)         imenovanje organa upravljanja lica za upravljanje imovinom;

3)         politiku primanja i nadležnosti članova organa upravljanja;

4)         strategiju i rizični profil lica za upravljanje imovinom.

Narodna banka Srbije može izvršiti prenos iz stava 1. ovog člana, ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1)         ako je stanje na tržištu takvo da bi prodaja ove imovine u postupku likvidacije ili stečaja mogla negativno da utiče na finansijsko tržište;

2)         ako je prenos potreban da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje kreditne institucije u restrukturiranju, privremene kreditne institucije ili samog lica za upravljanje imovinom;

3)         ako je prenos potreban radi ostvarenja najvećeg mogućeg prihoda od unovčenja.

Prilikom primene instrumenta odvajanja imovine, Narodna banka Srbije utvrđuje iznos naknade za koji se imovina, prava i obaveze prenose na lice za upravljanje imovinom, polazeći od procene vrednosti sprovedene u skladu sa čl. 389. i 390. ovog zakona, i propisima kojima se uređuje državna pomoć, s tim da se ne isključuje mogućnost utvrđivanja naknade u nominalnom ili negativnom iznosu.

Naknada za imovinu, prava i obaveze stečene direktno od kreditne institucije u restrukturiranju, umanjena za iznose iz člana 395. stav 6. ovog zakona, isplaćuje se kreditnoj instituciji u restrukturiranju, pri čemu ta naknada može biti isplaćena i u obliku dužničkog instrumenta koji emituje lice za upravljanje imovinom.

Ako se instrument odvajanja imovine koristi zajedno sa instrumentom privremene kreditne institucije, lice za upravljanje imovinom može, nakon primene instrumenta privremene kreditne institucije, sticati imovinu, prava ili obaveze od privremene kreditne institucije u kom slučaju se naknada iz stava 8. ovog člana isplaćuje privremenoj kreditnoj instituciji.

Narodna banka Srbije može više puta vršiti prenos imovine, prava ili obaveza sa kreditne institucije za restrukturiranje na jedno ili više lica za upravljanje imovinom, odnosno izvršiti više povraćaja imovine, prava ili obaveza sa jednog ili više lica za upravljanje imovinom na kreditnu instituciju u restrukturiranju, pod uslovima iz stava 10. ovog člana, a kreditna institucija u restrukturiranju je dužna da preuzme svu takvu imovinu, prava ili obaveze.

Narodna banka Srbije može imovinu, prava i obaveze prenete licu za upravljanje imovinom vratiti kreditnoj instituciji u restrukturiranju u sledećim slučajevima:

1)         ako je mogućnost vraćanja te imovine, prava i obaveza sadržana u dispozitivu rešenja kojim se nalaže prenos na lice za upravljanje imovinom ili

2)         ako određena imovina, prava i obaveze ne ispunjavaju uslove za prenos, odnosno ne pripadaju kategorijama imovine, prava ili obaveza u odnosu na koje je izvršen prenos.

Povraćaj iz stava 11. ovog člana može da se izvrši u bilo kom trenutku do donošenja rešenja o okončanju postupka restrukturiranja i mora da bude u skladu sa uslovima utvrđenim prilikom prenosa.

Prenos između kreditne institucije u restrukturiranju i lica za upravljanje imovinom podleže zaštitnim merama iz čl. 413. do 420. ovog zakona.

Akcionari ili poverioci kreditne institucije u restrukturiranju i druga lica čija imovina, prava ili obaveze nisu preneti na lice za upravljanje imovinom, nemaju nikakva prava u odnosu na prenetu imovinu, prava ili obaveze, osim prava na zaštitne mere iz čl. 413. do 420. ovog zakona.

Ciljevi lica za upravljanje imovinom ne podrazumevaju njegovu dužnost ili odgovornost prema akcionarima ili poveriocima institucije u restrukturiranju, a organi upravljanja ili više rukovodstvo ne snose nikakvu odgovornost prema takvim akcionarima ili poveriocima za radnje ili propuste u obavljanju svojih dužnosti, osim ako je šteta prouzrokovana grubom nepažnjom ili teškom povredom radnih obaveza.

Narodna banka Srbije može bliže propisati uslove i način osnivanja, poslovanja i prestanka statusa lica za upravljanje imovinom, kao i kriterijuma za procenu slučajeva iz stava 6. tačka 1) ovog člana.

Odeljak 3.

Instrument raspodele gubitaka

Član 401.

Narodna banka Srbije je ovlašćena u skladu sa članom 376. stav 1. ovog zakona da primeni instrument raspodele gubitaka kako bi ispunila ciljeve restrukturiranja iz člana 337. ovog zakona u skladu sa načelima restrukturiranja iz člana 338. tog zakona radi:

1)         dokapitalizacije kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do

4)         ovog zakona koje ispunjava uslove za restrukturiranja, u meri neophodnoj za njihovo dalje nesmetano poslovanje u skladu sa ovim zakonom, nastavak pružanja usluga za koje imaju dozvolu za rad i održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u tu kreditnu instituciju, odnosno lice; ili

2)         konverzije u kapital ili otpisa (smanjenja) glavnice obaveza ili dužničkih instrumenata koji se prenose:

         privremenoj kreditnoj instituciji s ciljem obezbeđenja kapitala za tu kreditnu instituciju ili

         u okviru instrumenata prodaje poslovanja, odnosno instrumenta odvajanja imovine.

Narodna banka Srbije može primeniti instrument raspodele gubitaka za potrebe stava 1. tačka 1) ovog člana samo ako se može razumno očekivati da će primena tog instrumenta, zajedno s drugim merama, uključujući mere koje se sprovode u skladu s planom reorganizacije poslovanja iz člana 407. ovog zakona, pored ostvarivanja odgovarajućih ciljeva restrukturiranja, dovesti do toga da ta kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ponovo uspostavi odgovarajući finansijski položaj i dugoročnu održivost.

Ako nije ispunjen uslov iz stava 2. ovog člana Narodna bana Srbije ovlašćena je da primeni bilo koji drugi instrument restrukturiranja iz člana 395. stav 1. ovog zakona, kao i instrument raspodele gubitaka iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

U postupku primene instrumenta raspodele gubitaka na kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, Narodna banka Srbije može da promeni pravnu formu tih lica.

Narodna banka Srbije može bliže da uredi uslove i način vršenja otpisa i konverzije obaveza kreditne institucije u restrukturiranju, kao i uslove korišćenja sredstava obezbeđenih za restrukturiranje za namene iz člana 402. stav 8. ovog zakona.

Obuhvat instrumenta raspodele gubitaka

Član 402.

 Instrument raspodele gubitaka primenjuje se na sve obaveze kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, osim:

1)         obaveza po osnovu osiguranih depozita do iznosa osiguranog u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

2)         obaveza čije je ispunjenje obezbeđeno založnim pravom, sredstvom finansijskog obezbeđenja ili drugim srodnim pravom, uključujući repo poslove, pokrivene obveznice i obaveze iz finansijskih instrumenata koji se upotrebljavaju za zaštitu od rizika i čine sastavni deo imovine za pokriće i koji su obezbeđeni na sličan način kao pokrivene obveznice;

3)         obaveza nastalih upravljanjem imovinom i novcem klijenata od strane kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uključujući imovinu ili novac klijenata kojima upravlja lice za upravljanje u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje otvorenih ili alternativnih investicionih fondova, pod uslovom da su sredstva tih klijenata zaštićena u skladu sa odredbama posebnog zakona;

4)         obaveze nastale fiducijarnim odnosom između kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u svojstvu dužnika i drugog lica u svojstvu poverioca, pod uslovom da je taj poverilac zaštićen na osnovu zakona kojim se uređuje stečajni postupak ili na osnovu drugih propisa;

5)         obaveza prema institucijama, s prvobitnim rokom dospeća kraćim od sedam dana, osim obaveza prema članovima iste grupe;

6)         obaveza s preostalim rokom dospeća kraćim od sedam dana prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti, koji su u skladu sa zakonom određeni kao bitni sistemi, odnosno operaterima tih sistema i učesnicima u tim sistemima, koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima ili prema centralnim drugim ugovornim stranama koje imaju dozvolu za rad u Republici Srbiji;

7)         obaveza s preostalim rokom dospeća kraćim od sedam dana prema sistemima ili operatorima sistema imenovanim u skladu s propisima kojima se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata ili njihovim učesnicima, a koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima ili prema centralnim drugim ugovornim stranama koje imaju dozvolu za rad u Evropskoj uniji na osnovu člana 14. Uredbe (EU) br. 648/212 i centralnim drugim ugovornih stranama trećih država koje je Evropski nadzorni organ za hartije od vrednosti i tržište kapitala priznalo na osnovu člana 25. Uredbe (EU) br. 648/2012;

8)         obaveza prema sledećim licima:

         zaposlenima, po osnovu obračunatih, a neisplaćenih zarada, penzijskih doprinosa ili ostalih fiksnih primanja, osim dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja promenljivog iznosa za koja poslodavac nema zakonsku obavezu da ih isplaćuje zaposlenima;

         poveriocima po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluga kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona koji su ključni za neprekidno i svakodnevno poslovanje, uključujući informaciono-komunikacione usluge, komunalne usluge i usluge zakupa, servisiranja i održavanja poslovnih prostorija;

         poreskim organima i organima nadležnim za zdravstveno, penziono i druga socijalna osiguranja, pod uslovom da te obaveze imaju prioritet u plati u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija;

         Agenciji za osiguranje depozita po osnovu premije za osiguranje depozita;

9)         obaveza prema kreditnim institucijama ili licima iz člana 336. stav 1. tač.

2)         do 4) ovog zakona koji su članovi iste grupe za restrukturiranje, a koji nisu lice za restrukturiranje, bez obzira na njihov rok dospeća, osim obaveza koje su u nižem isplatnom redu u odnosu na isplatni red običnih neobezbeđenih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj kreditnih institucija.

Narodna banka Srbije vodi računa da imovina koja služi kao obezbeđenje pokrivenih obveznica iz stava 1. tačka 2) ovog člana, ostane nepromenjena, odvojena i sa dovoljnim finansiranjem u restrukturiranju, što je ne sprečava da, gde je to primereno, primeni instrument raspodele gubitaka na deo obaveza koji prelazi vrednost imovine, predmeta zaloge, založnog prava ili drugog sredstva obezbeđenja kojim je ispunjenje te obaveze obezbeđeno.

Narodna banka Srbije može, gde je to primereno, da primeni instrument raspodele gubitaka na deo osiguranih depozita iznad osiguranog iznosa.

Radi obezbeđenja mogućnosti restrukturiranja kreditnih institucija i grupa, Narodna banka Srbije, u skladu sa članom 350. stav 6. ovog zakona, može ograničiti ulaganja drugih institucija u obaveze podobne za raspodelu gubitaka, osim obaveza prema drugim članicama grupe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka, može određene obaveze podobne za raspodelu gubitaka, potpuno ili delimično da isključi iz primene otpisa i konverzije ako:

1)         ovu obavezu nije moguće otpisati ili konvertovati u razumnom roku i pored neophodnih aktivnosti koje bi Narodna banka Srbije preduzela radi blagovremene i efikasne primene tog instrumenta;

2)         ovo isključenje je nužno i srazmerno radi daljeg obavljanja kritičnih funkcija i ključnih poslovnih linija kreditne institucije u restrukturiranju;

3)         ovo isključenje je nužno i srazmerno za potrebe sprečavanja širenja negativnih uticaja, naročito u vezi s osiguranim depozitima fizičkih lica, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica koji prelaze osigurani iznos, usled čega bi mogla biti ugrožena stabilnost finansijskog sistema na način koji bi mogao proizvesti i ozbiljne poremećaje u privredi;

4)         primena instrumenta raspodele gubitaka na ove obaveze prouzrokovala bi takvo umanjenje vrednosti da bi gubici koje bi snosili drugi poverioci bili veći nego da su te obaveze bile isključene iz primene ovog instrumenta.

Pri donošenju odluke iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije razmatra isključenje obaveza prema kreditnoj instituciji ili licu iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, koji su članovi iste grupe za restrukturiranje, a koji nisu lice za restrukturiranje, koje nisu isključene u skladu sa stavom 1. tačka 8) ovog člana, radi obezbeđivanja efektivnog sprovođenja strategije restrukturiranja.

Ako Narodna banka Srbije, u potpunosti ili delimično, isključi određenu obavezu ili grupu obaveza, pod uslovima iz stava 5. ovog člana, iznos otpisa ili konverzije koji se primenjuje na ostale obaveze podobne za raspodelu gubitaka može biti povećan za iznos ovih isključenja, pod uslovom da je iznos tog otpisa ili konverzije koji se primenjuje na ostale obaveze podobne za raspodelu gubitaka u skladu s načelom iz člana 338. stav 1. tačka 7) ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije, u potpunosti ili delimično, isključi određenu obavezu ili grupu obaveza, pod uslovima iz stava 5. ovog člana, i ako gubici koji bi bili pokriveni otpisom ili konverzijom tih obaveza nisu u potpunosti preneti na ostale poverioce - sredstva Fonda za restrukturiranje mogu se koristiti radi:

1)         pokrića svih gubitaka koji nisu pokriveni otpisom ili konverzijom tih obaveza i ponovnog uspostavljanja nulte neto vrednosti imovine kreditne institucije u restrukturiranju u skladu sa članom 403. stav 1. tačka 1) ovog zakona;

2)         kupovine akcija ili drugih vlasničkih instrumenata ili instrumenata kapitala kreditne institucije u restrukturiranju radi dokapitalizacije te kreditne institucije u skladu sa članom 403. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Sredstva iz Fonda za restrukturiranje mogu da se koriste za namene iz stava 8. ovog člana samo ako su ispunjena oba sledeća uslova:

1)         su akcionari, imaoci drugih vlasničkih instrumenata, vlasnici instrumenata kapitala i ostali poverioci po osnovu obaveza podobnih za raspodelu gubitaka, putem otpisa, konverzije ili na drugi način, učestvovali u pokrivanju gubitaka i dokapitalizaciji u iznosu od najmanje 8% ukupnih obaveza, uključujući regulatorni kapital kreditne institucije u restrukturiranju, obračunatih u skladu sa procenom vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona; i

2)         iznos sredstava iz Fonda za restrukturiranje ne prelazi 5% ukupnih obaveza kreditne institucije u restrukturiranju, uključujući regulatorni kapital, obračunatih u skladu sa procenom vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona.

Sredstva Fonda za restrukturiranje koja se koriste u skladu sa stavom 8. ovog člana mogu se finansirati iz:

1)         sredstava prikupljenih putem redovnih doprinosa u skladu sa članom 439. ovog zakona;

2)         sredstava koja se mogu prikupiti putem vanrednih doprinosa u skladu sa članom sa članom 440. ovog zakona u periodu od tri godine; i

3)         sredstava prikupljenih putem pozajmica i drugih vidova finansiranja u skladu sa članom 441. ovog zakona, kada doprinosi iz tač. 1) i 2) ovog stava nisu dovoljni.

Fond za restrukturiranje može da, u vanrednim okolnostima, prikupi dodatna sredstva iz stava 10. tačka 3) ovog člana samo ako su:

1)         sredstva ovog fonda korišćena u skladu sa stavom 8. ovog člana i dostignut je iznos od 5% utvrđen stavom 9. tačka 2) ovog člana, i

2)         sve obaveze podobne za raspodelu gubitaka, osim osiguranih depozita, koje su obične neobezbeđene obaveze i koje nisu isključene iz primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu sa stavom 5. ovog člana - u potpunosti otpisane ili konvertovane.

U slučaju ispunjenosti uslova iz stava 11. ovog člana, umesto ili pored sredstava iz tog stava, za namene iz stava 8. ovog člana mogu se koristiti sredstva prikupljena putem redovnih doprinosa u skladu sa članom 439. ovog zakona koja nisu u potpunosti iskorišćena.

Izuzetno od stava 9. tačka 1) ovog člana, sredstva Fonda za restrukturiranje mogu se koristiti za namene iz stava 8. ovog člana pod uslovom da:

1)         učešće u pokriću gubitaka i dokapitalizaciji iz stava 9. tačka 1) ovog člana nije manje od 20% rizične aktive date kreditne institucije;

2)         Fond za restrukturiranje raspolaže sredstvima prikupljenim putem redovnih doprinosa u skladu sa članom 439. ovog zakona u iznosu koji je veći od 3% osiguranih iznosa depozita svih kreditnih institucija koje imaju dozvolu za rad u Republici Srbiji; i

 

3)         aktiva posmatrane kreditne institucije, na konsolidovanoj osnovi, iznosi manje od 900 milijardi evra.

Prilikom donošenja odluke iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije naročito ceni:

1)         načelo da gubitke prvo snose akcionari, a zatim poverioci kreditne institucije u restrukturiranju prema obrnutom redosledu prioriteta, u odnosu na redosled prioriteta za naplatu potraživanja utvrđen zakonom kojim se uređuje stečaj kreditnih institucija;

2)         nivo kapaciteta za pokriće gubitaka kreditne institucije u restrukturiranju koji bi preostao nakon isključenja obaveze ili klase obaveza; i

3)         potrebu da se zadrže odgovarajuća sredstva za finansiranje restrukturiranja.

Izuzeće iz stava 5. ove tačke može biti primenjeno ili na potpuno isključenje obaveze iz otpisa i na ograničenje otpisa.

Narodna banka Srbije je dužna da pre donošenja odluke iz stava 5. ovog člana o tome obavesti Evropsku komisiju. Ako ova odluka podrazumeva korišćenje sredstava Fonda za restrukturiranje u skladu sa st. 8. do 13. ovog člana, isključenje iz stava 5. ovog člana, može se sprovesti samo ako Evropska komisija u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o toj odluci, ili u dužem roku uz pristanak Narodne banke Srbije, ne zabrani ili ne zahteva izmenu te odluke.

Procena iznosa raspodele gubitaka

Član 403.

Prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka, a na osnovu rezultata procene vrednosti u skladu sa čl. 389. i 390. ovog zakona, Narodna banka Srbije, gde je relevantno, procenjuje:

1)         iznos za koji se obaveze podobne za raspodelu gubitaka moraju otpisati kako bi se obezbedila nulta neto vrednost imovine kreditne institucije u restrukturiranju; i

2)         iznos za koji se obaveze podobne za raspodelu gubitaka moraju konvertovati u akcije ili druge instrumente kapitala kako bi se ponovo uspostavio pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije.

Procena iz stava 1. ovog člana utvrđuje iznos za koji obaveze podobne za raspodelu gubitaka treba da se otpišu ili konvertuju za sledeće namene:

1)         kako bi se ponovo uspostavio pokazatelj adekvatnosti osnovnog akcijskog kapitala kreditne institucije u restrukturiranju ili, gde je to primenljivo, utvrdio taj pokazatelj privremene kreditne institucije uzimajući u obzir moguće korišćenje Fonda za restrukturiranje u skladu sa članom 442. stav 1. tačka 4) ovog zakona,

2)         radi održavanja poverenja tržišta u kreditnu instituciju u restrukturiranju ili privremenu kreditnu instituciju, uzimajući u obzir sve obaveze koje mogu nastati u budućnosti kao posledica neizvesnog događaja ili obaveze neodređenog roka dospeća ili iznosa koje nisu otpisane ili konvertovane, kao i omogućavanja da ta institucija, najmanje godinu dana, nastavi da ispunjava uslove za dobijanje dozvole za rad i poslovanje u skladu sa ovim zakonom.

Ako Narodna banka Srbije namerava da koristi instrument odvajanja imovine iz člana 400. ovog zakona, pri utvrđivanju iznosa iz stava 1. tačka 1) ovog člana uzima u obzir procenu potrebnog kapitala lica za upravljanje imovinom.

Ako su primenom instrumenta raspodele gubitaka u skladu sa članom 401. ovog zakona delimično ili u celosti otpisane obaveze i ako je u skladu sa čl. 58. do 61. ovog zakona smanjena vrednost instrumenata kapitala, a iznos smanjenja je, zasnovan na rezultatima privremene procene vrednosti iz člana 389. st. 12. ili 13. ovog zakona, veći od potrebnog iznosa smanjenja zasnovanog na rezultatima naknadne konačne procene vrednosti iz člana 390. ovog zakona, Narodna banka Srbije može da poveća iznos obaveza, a nakon toga i vrednost instrumenata kapitala radi nadoknade tih razlika poveriocima i akcionarima.

Narodna banka Srbije, u meri u kojoj je to moguće, obezbeđuje da se procena vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona, sprovodi na osnovu ažurnih i potpunih informacija o imovini i obavezama kreditne institucije u restrukturiranju.

Postupanje prema akcionarima u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka ili otpisa i konverzije instrumenata kapitala

Član 404.

Narodna banka Srbije pri primeni instrumenta raspodele gubitaka u skladu sa članom 401. stav 1. ovog zakona ili otpisa i konverzije instrumenata kapitala u skladu sa članom 391. ovog zakona, u odnosu na akcionare i imaoce drugih vlasničkih instrumenata, sprovodi jednu ili obe sledeće mere:

1)         poništava postojeće akcije ili druge vlasničke instrumente ili ih prenosi na:

         poverioce čija potraživanja su konvertovana u akcije i druge vlasničke instrumente,

         kupca, kada se instrument iz ovog stava primenjuje u kombinaciji sa instrumentom odvajanja imovine,

         privremenu kreditu instituciju kada se instrument iz ovog stava primenjuje u kombinaciji sa instrumentom privremene kreditne institucije;

2)         ako je, u skladu sa procenom vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona, imovina kreditne institucije u restrukturiranju veća od njenih obaveza, razređuje postojeću strukturu akcionara i imaoca drugih vlasničkih instrumenata, usled konverzije u akcije ili druge vlasničke instrumente:

         relevantnih instrumenata kapitala i obaveza podobnih za raspodelu gubitaka u skladu sa članom 391. ovog zakona, koje je kreditna institucija u restrukturiranju emitovala kao posledicu primene ovlašćenja Narodne banke Srbije iz stava 1. tog člana ili

         podobnih obaveza koje je kreditna institucija u restrukturiranju emitovala kao posledicu primene ovlašćenja Narodne banke Srbije iz člana 376. stav 1. tačka 6) ovog zakona.

Konverzija iz stava 1. tačka 2) ovog člana vrši se primenom stope konverzije kojom se značajno razređuje postojeća akcionarska struktura.

Mere iz stava 1. ovog člana odnose se i na akcionare i imaoce drugih vlasničkih instrumenata, ako su te akcije ili drugi vlasnički instrumenti emitovani ili dodeljeni:

1)         po osnovu konverzije dužničkih instrumenata u akcije ili druge vlasničke instrumente u skladu sa ugovorenim uslovima prvobitnih dužničkih instrumenata prilikom nastupanja događaja koji je prethodio ili je nastupio istovremeno sa ocenom Narodne banke Srbije da kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ispunjava uslove za pokretanje postupka restrukturiranja;

2)         po osnovu konverzije relevantnih instrumenata kapitala u instrumente osnovnog akcijskog kapitala u skladu sa članom 392. ovog zakona.

Narodna banka Srbije, pri odlučivanja o preduzimanju mere iz stava 1. ovog člana, uzima u obzir:

1)         rezultate procene vrednosti imovine i obaveza sprovedene u skladu sa čl. 389. i 390. ovog zakona;

2)         iznos u kojem, prema njenoj proceni, elementi osnovnog akcijskog kapitala moraju biti smanjeni i relevantni instrumenti kapitala smanjeni ili konvertovani u skladu sa članom 392. stav 1. ovog zakona; i

3)         ukupan iznos procenjen u skladu sa članom 403. ovog zakona.

Izuzetno od člana 33. ovog zakona, ako bi zbog konverzije relevantnih instrumenata kapitala došlo do sticanja kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji ili njegovog povećanja iznad nivoa za koji je data saglasnost, Narodna banka Srbije, u najkraćem mogućem roku, odlučuje o prethodnoj saglasnosti za sticanje kvalifikovanog udela, kako ne bi došlo do odgađanja primene instrumenta raspodele gubitaka ili konverzije instrumenata kapitala ili kako se ne bi onemogućilo da se merom restrukturiranja ostvare relevantni ciljevi restrukturiranja.

Ako postupak odlučivanja o saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća iz stava 5. ovog člana nije okončan do dana početka primene instrumenta raspodele gubitaka ili konverzije instrumenata kapitala, na sva sticanja ili povećanja kvalifikovanog učešća od strane sticaoca, koja su posledica primene instrumenta raspodele gubitaka ili konverzije instrumenata kapitala, primenjuju se odredbe člana 396. stav 10. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može bliže urediti primenu mera iz stava 1. ovog člana, uključujući faktore iz stava 3. tog člana.

Redosled otpisa i konverzije

Član 405.

Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka, ne dovodeći u pitanje odredbe člana 402. st. 1. do 7. ovog zakona, vrši otpis i konverziju prema sledećem redosledu:

1)         elementi osnovnog akcijskog kapitala smanjuju se u skladu sa članom 392. stav 1. tačka 1) ovog zakona;

2)         ako je ukupno smanjenje, sprovedeno u skladu s tačkom 1) ovog stava, manje od zbira iznosa iz člana 404. stav 4. tač. 2) i 3) ovog zakona - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica instrumenata dodatnog osnovnog kapitala, do ukupnog iznosa tih elemenata;

3)         ako je ukupno smanjenje, sprovedeno u skladu sa tač. 1) i 2) ovog stava, manje od zbira iznosa iz člana 404. stav 4. tač. 2) i 3) ovog zakona - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica instrumenata dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa tih elemenata;

4)         ako je ukupno smanjenje akcija ili drugih vlasničkih instrumenata i relevantnih instrumenata kapitala, sprovedeno u skladu sa tač. 1) do 3) ovog stava, manje od zbira iznosa iz člana 404. stav 4. tač. 2) i 3) ovog zakona - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica subordiniranih obaveza koje nisu, prema redosledu naplate potraživanja u stečajnom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj kreditnih institucija, deo dodatnog akcijskog ili dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa tih obaveza;

5)         ako je ukupno smanjenje akcija ili drugih vlasničkih instrumenata, relevantnih instrumenata kapitala i obaveza podobnih za raspodelu gubitaka, sprovedeno u skladu sa tač. 1) do 4) ovog stava, manje od zbira iznosa iz člana 404. stav 4. tač. 2) i

3)         ovog zakona - smanjuje se u potrebnoj meri glavnica ili neizmireni iznos ostalih obaveza podobnih za raspodelu gubitaka, prema redosledu naplate potraživanja u stečajnom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj kreditnih institucija, od najnižeg prioriteta ka višem, do ukupnog iznosa tih obaveza, radi dostizanja zbira iznosa iz člana 404 stav 4. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Prilikom primene ovlašćenja za otpis ili konverziju, Narodna banka Srbije raspodeljuje gubitak koji predstavlja zbir iznosa iz člana 404. stav 4. tač. 2) i 3) ovog zakona na akcije, odnosno druge vlasničke instrumente i obaveze podobne za raspodelu gubitaka koji su u istom isplatnom redu u stečajnom postupku, osim u slučaju kad je dozvoljena drugačija raspodela ovih gubitaka usled primene člana 402. stav 5. ovog zakona.

Odredbe stava 2. ovog člana ne utiču na ovlašćenje Narodne banke Srbije da sa obavezama koje su isključene iz primene instrumenta raspodele gubitaka u skladu sa članom 402. st. 1. do 7. ovog zakona, postupa na način koji je povlašćen u odnosu na ostale obaveze podobne za raspodelu gubitaka iz istog isplatnog reda u stečajnom postupku.

Pre primene otpisa ili konverzije iz stava 1. tačka 5) ovog člana, Narodna banka Srbije konvertuje ili smanjuje glavnicu instrumenata iz stava 1. tač. 2) do 4) ovog člana ako takav instrument nije već konvertovan, a prospekt ili ugovor kojima je regulisan sadrži odredbe kojima je predviđeno:

1)         smanjenje glavnice instrumenta u slučaju nastanka događaja koji se odnosi na finansijsko stanje, solventnost ili nivo regulatornog kapitala kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona;

2)         konvertovanje tog instrumenata u vlasničke instrumente u slučaju nastupanja događaja iz tačke 1) ovog stava.

Ako je glavnica instrumenta, pre primene odredaba stava 1. ovog člana, smanjena u skladu sa stavom 4. tačka 1) ovog člana, na preostalu vrednost iznad nule, Narodna banka Srbije primenjuje ovlašćenje za otpis ili konverziju na tu preostalu vrednost u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Pri odlučivanju o otpisu ili konverziji u kapital, ne može se izvršiti konverzija glavnice jedne kategorije obaveza a da obaveza koja je podređena toj kategoriji nije većim delom konvertovana u kapital ili otpisana, osim ako nije drugačije dozvoljeno članom 402. st. 1. do 7. ovog zakona.

Derivati

Član 406.

Narodna banka Srbije primenjuje ovlašćenje za otpis i konverziju na obaveze po osnovu derivata samo u trenutku ili nakon zatvaranja pozicija u tim obavezama.

Po pokretanju postupka restrukturiranja, Narodna banka Srbije može, za potrebe primene otpisa ili konverzije obaveza iz stava 1. ovog člana, okončati, odnosno raskinuti ili proglasiti dospelim ugovore po osnovu kojih su obaveze iz tog stava nastale, a pozicije u tim obavezama zatvoriti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako je obaveza po osnovu derivata isključena iz primene instrumenta raspodele gubitaka na osnovu člana 402. stav 5. ovog zakona, Narodna banka Srbije nije dužna da okonča ugovora po osnovu kojih su te obaveze nastale ni da zatvara pozicije u tim obavezama.

Ako su transakcije sa derivatima predmet sporazuma o netiranju, Narodna banka Srbije ili nezavisni procenitelj u okviru procene vrednosti u skladu sa čl. 396. i 397. ovog zakona utvrđuje obavezu po osnovu ovih transakcija na neto osnovi u skladu sa uslovima tog sporazuma.

Narodna banka Srbije utvrđuje iznos obaveza po osnovu derivata u skladu sa:

1)         odgovarajućim metodologijama za utvrđivanje vrednosti klasa derivata, uključujući transakcije koje su predmet sporazuma o netiranju;

2)         načelima za određivanje trenutka u kojem se utvrđuje vrednost pozicije u derivatima; i

3)         odgovarajućim metodologijama za poređenje iznosa smanjenja vrednosti derivata koje bi proisteklo iz zatvaranja pozicija i primene instrumenta raspodele gubitaka na ove derivate sa iznosom gubitaka koji bi nastali po osnovu tih derivata u slučaju primene ovog instrumenta restrukturiranja.

Narodna banka Srbije bliže uređuje metodologije i načela za vrednovanje obaveza po osnovu derivata u restrukturiranju.

Plan reorganizacije poslovanja

Član 407.

U slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka radi dokapitalizacije u skladu sa članom 401. stav 1. tačka 1) ovog zakona, nadzorni odbor kreditne institucije ili lica iz člana 1. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, odnosno posebna uprava iz člana 375. ovog zakona, izrađuje plan reorganizacije poslovanja u skladu sa ovim članom i dostavlja ga Narodnoj banci Srbije u roku od mesec dana od primene navedenog instrumenta restrukturiranja. U izuzetnim okolnostima ovaj rok može biti produžen za mesec dana.

U slučaju primene propisa o državnoj pomoći, plan reorganizacije poslovanja mora biti usklađen sa planom restrukturiranja poslovanja koji kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dostavlja Evropskoj komisiji u skladu sa tim propisima.

Ako se instrument raspodele gubitaka iz člana 401. stav 1. tačka 1) ovog zakona primenjuje na dva ili više članova grupe, matična kreditna institucija u grupi, priprema i dostavlja plan reorganizacije poslovanja koji uključuje sve članove grupe, u skladu sa procedurom iz člana 122. i čl. 126. do 128. ovog zakona i dostavlja organu nadležnom za restrukturiranje grupe.

Ako je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje grupe, ona dostavlja ovaj plan organima nadležnim za restrukturiranje kreditnih institucija u državama članicama u kojima članovi grupe imaju sedište i Evropskom organu za bankarstvo.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može, ako oceni da je to potrebno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, da produži rok iz stava 1. ovog člana na najviše dva meseca od dana primene instrumenta raspodele gubitaka.

U slučaju primene propisa o državnoj pomoći, rok iz stava 1. ovog člana može biti produžen na najviše dva meseca od dana primene instrumenta raspodele gubitaka, odnosno do roka određenog u skladu sa propisima Evropske unije kojima se uređuje državna pomoć, u zavisnosti od toga koji je rok kraći.

Plan reorganizacije poslovanja sadrži mere usmerene ka ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ili dela njihovog poslovanja u razumnom roku. Ove mere se zasnivaju na realističnim pretpostavkama u vezi sa makroekonomskim i tržišnim uslovima u kojima će kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona poslovati.

Pri izradi plana reorganizacije poslovanja, između ostalog, uzima se u obzir i trenutno stanje i budući izgledi finansijskih tržišta koji odražavaju pretpostavke o najboljem i najgorem razvoju događaja, uključujući kombinaciju događaja, čime se omogućava utvrđivanje glavnih slabosti kreditne institucije u restrukturiranju, pri čemu se pretpostavke upoređuju sa odgovarajućim referentnim vrednostima na nivou celog sektora.

Plan reorganizacije poslovanja obuhvata najmanje sledeće elemente:

1)         detaljnu analizu okolnosti, činilaca i problema koji su prouzrokovali da je stanje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, takvo da više ne može ili verovatno neće moći da nastavi da posluje;

2)         opis predloženih mera usmerenih ka ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona;

3)         rokove za sprovođenje mera iz tačke 2) ovog stava;

Izuzetno od stava 6. ovog člana, Narodna banka Srbije može od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da zahteva da uključi dodatne elemente u plan reorganizacije poslovanja.

Mere iz stava 6. tačka 2) ovog člana mogu obuhvatiti:

1)         reorganizaciju poslovanja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u restrukturiranju;

2)         promene operativnih sistema i infrastrukture kreditne institucije u restrukturiranju;

3)         prestanak pružanja usluga koje ostvaruju gubitke;

4)         restrukturiranje postojećih aktivnosti radi postizanja konkurentnosti;

5)         prodaju imovine ili poslovnih linija; ili

6)         drugu aktivnost kojom se uspostavlja dugoročna održivost poslovanja.

Narodna banka Srbije, u roku od mesec dana od dana prijema plana reorganizacije poslovanja, procenjuje taj plan i daje saglasnost na njega, ako proceni da će sprovođenje tog plana obezbediti ponovno uspostavljanje dugoročne održivosti poslovanja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije proceni da planom reorganizacije poslovanja neće biti uspostavljena dugoročna održivost iz stava 10. ovog člana, obaveštava nadzorni odbor, odnosno posebnu upravu iz člana 375. ovog zakona o utvrđenim nedostacima i nalaže da se, u roku koji ne može biti duži od 15 radnih dana, izradi i dostavi izmenjeni plan kojim se otklanjaju utvrđeni nedostaci.

Narodna banka Srbije, u roku od pet radnih dana od dana prijema izmenjenog plana reorganizacije poslovanja, procenjuje da li su otklonjeni utvrđeni nedostaci i obaveštava nadzorni odbor, odnosno posebnu upravu iz člana 375. ovog zakona da li su ti nedostaci otklonjeni ili su potrebne dodatne izmene plana.

Nadzorni odbor, odnosno posebna uprava iz člana 375. ovog zakona, dužna je da sprovede plan reorganizacije poslovanja na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost i da o sprovođenju tog plana najmanje jednom u šest meseci izveštava Narodnu banku Srbije.

Ako Narodna banka Srbije odluči da plan reorganizacije poslovanja na koji je dala saglasnost treba izmeniti radi uspostavljanja dugoročne održivosti poslovanja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, naložiće njihovom nadzornom odboru, odnosno posebnoj upravi iz člana 375. ovog zakona, da izradi i dostavi izmenjeni plan u skladu sa ovim članom.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj plana reorganizacije poslovanja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona u restrukturiranju, način izveštavanja Narodne banke Srbije o sprovođenju ovog plana, kao i kriterijume za procenu tog plana.

Posledice primene raspodele gubitaka

Član 408.

Narodna banka Srbije radi sprovođenja rešenja kojim se primenjuje ovlašćenje otpisa i konverzije iz člana 391. ovog člana ili ovlašćenje iz člana 376. stav 1. tač.

5) do 9) ovog zakona, sprovodi ili podnosi zahtev za sprovođenje sledećeg:

1)         evidentiranje izmena podataka u svim relevantnim registrima;

2)         privremenu obustavu trgovanja, isključivanje iz trgovanja ili isključivanje akcija ili drugih vlasničkih instrumenata ili dužničkih instrumenata sa berze;

3)         listiranje ili uključivanje novih akcija ili drugih vlasničkih instrumenata na berzu;

4)         ponovno listiranje ili uključivanje na berzu dužničkih instrumenata čija je vrednost smanjena bez zahteva za izdavanje prospekta u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Nadležni organi kojima je Narodna banka Srbije uputila zahtev iz stava 2. ovog člana, po tom zahtevu postupaju bez odlaganja.

Ako Narodna banka Srbije, na osnovu ovlašćenja iz člana 376. stav 1. tačka 5) ovog zakona, smanji na nulu glavnicu ili neizmireni iznos obaveze, uključujući obaveze neodređenog roka dospeća ili iznosa, ta obaveza, kao i sve obaveze i potraživanja koja iz nje proizilaze a nisu obračunate u trenutku izvršavanja ovlašćenja, smatraju se izmirenim, a njihovo izmirenje ne može se zahtevati u naknadnim postupcima koji se vode u odnosu na kreditnu instituciju u restrukturiranju, odnosno njenog pravnog sledbenika, uključujući postupke likvidacije i stečaja.

Ako Narodna banka Srbije na osnovu ovlašćenja iz člana 376. stav 1. tačka 5) ovog zakona delimično smanji glavnicu ili neizmireni iznos obaveze, uključujući obaveze neodređenog roka dospeća ili iznosa, smatra se:

1)         da je obaveza izmirena u visini smanjenog iznosa,

2)         da se na tako smanjeni iznos glavnice ili neizmirenog iznosa primenjuju uslovi iz instrumenta ili ugovora po osnovu kog je nastala prvobitna obaveza, uzimajući u obzir izmenu iznosa kamate koja se plaća usled smanjenja glavnice, kao i usled izmene tih uslova koje Narodna banka Srbije može doneti na osnovu ovlašćenja iz člana 376. stav 1. tačka 9) ovog zakona.

Za potrebe st. 4. i 5. ovog člana, obaveze neodređenog roka dospeća ili iznosa i sva potraživanja koja nastanu u vezi sa njima, smatraće se izmirenim kada se te obaveza konačno odredi u pogledu roka dospeća i iznosa ili kada nastane potraživanje u vezi sa tom obavezom.

Ugovorno priznavanje raspodele gubitaka

Član 409.

Kreditna institucija i lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, dužni su da obezbede da ugovor ili instrument na osnovu kojih je nastao relevantni instrument kapitala ili obaveza podobna za raspodelu gubitaka, sadrži odredbu kojom se poverilac ili druga strana saglašava da se na taj instrument ili obavezu može primeniti ovlašćenje za otpis i konverziju i da pristaju na smanjenje glavnice i dospelog neizmirenog iznosa, otpisom ili konverzijom te obaveze u slučaju primene ovog ovlašćenja od strane Narodne banke Srbije, pod uslovom da taj instrument ili obaveza ispunjavaju sve sledeće uslove:

1)         nisu obaveza po osnovu osiguranog depozita koji prelazi iznos osiguranog iznosa depozita utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita ili depozita koji bi bio osiguran da nije položen u ogranku kreditne institucije koja se nalazi u trećoj državi i koji prelazi iznos osiguranog iznosa depozita utvrđenog zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita;

2)         uređene su pravom treće države i

3)         nastale su nakon stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbe stava 1. ovog člana se ne primenjuju u slučajevima kad Narodna banka Srbije utvrdi da se na instrumente ili obaveze iz tog stava može primeniti ovlašćenje za otpis i konverziju u skladu sa propisima treće države ili u skladu sa obavezujućim sporazumom zaključenim sa tom državom.

Zahtev iz stava 1. ovog člana se ne primenjuje na lica za likvidaciju ili na zavisna društva lica za restrukturiranje ili na lica iz trećih država koja nisu lica za restrukturiranje. Instrumenti ili obaveze ovih lica koje ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana a ne sadrže ugovornu odredbu iz tog stava ne uključuju se u obračun iz člana 353. ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može odlučiti da zahtev iz stava 1. ovog člana primeni na:

1)         lice za likvidaciju ako je tom licu utvrđen zahtev iz člana 353. ovog zakona;

2)         zavisna društva lica za restrukturiranje ili na lica iz trećih država koja nisu lica za restrukturiranje.

Ako kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona utvrdi da je, iz pravnih ili drugih razloga, nesprovodljivo da postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana nije u obavezi da primeni odredbe iz tog stava.

Ako u okviru isplatnog reda u koji su razvrstane podobne obaveze, iznos obaveza koje se u skladu sa stavom 5. ovog člana ne uključuju ugovornu odredbu iz stava 1. ovog člana, iznosi više od 10% ukupnog iznosa razvrstanog u taj isplatni red, kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, dužna je da o tome, bez odlaganja, obavesti Narodnu banku Srbije. Ova institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, dužna je da uz ovo obaveštenje, dostavi podatke o isplatnom redu u koji su takve obaveze razvrstane, obavezama koje ne sadrže ugovornu odredbu iz stava 1. ovog člana i obrazloženje za to, kao i da dostavi sve informacije koje Narodna banka Srbije zatraži u razumnom roku nakon prijema tog obaveštenja. Narodna banka Srbije proceniće uticaj ovih obaveza na mogućnost restrukturiranja kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uključujući i primenu zaštitnih mera iz člana 413. ovog zakona, prilikom primene ovlašćenja za otpis i konverziju podobnih obaveza.

Ako Narodna banka Srbije zaključi da postupanje u skladu sa stavom 1. ovog člana nije nesprovodljivo, iz pravnih ili drugih razloga, a radi postizanja mogućnosti restrukturiranja, zahtevaće od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, da u razumnom roku postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana kao i da, ako je primenljivo, zahteva da kreditna institucija ili to lice izmeni praksu u pogledu izuzeća od ugovornog priznavanja instrumenta raspodele gubitaka.

Obaveze iz stava 5. ovog člana ne uključuju instrumente dodatnog osnovnog kapitala, instrumente dopunskog kapitala i obveznice i ostale oblike prenosivog duga i instrumente koji stvaraju ili priznaju dug, ako su ti instrumenti neobezbeđene obaveze, i moraju biti nadređene neprioritetnim neobezbeđenim obavezama iz člana 361. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da obaveze za koje nije ugovorena odredba iz stava 1. ovog člana predstavljaju značajnu prepreku za restrukturiranje, postupiće u skladu sa članom 350. ovog zakona, radi otklanjanja te prepreke.

Obaveze za koje kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona nije uspela da ugovori odredbu u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili na koje se u skladu sa stavom 5. ovog člana ne primenjuje ta obaveza, ne mogu da se koriste za ispunjavanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama.

Narodna banka Srbije može da zahteva od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da joj dostavi obrazloženo pravno mišljenje o mogućnosti primene i pravnog dejstva ugovaranja odredbe u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije može da primeni ovlašćenje za otpis ili konverziju i na obaveze kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona i ako ta kreditna institucija, odnosno lice nisu obezbedili ugovaranja odredbe u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije bliže utvrđuje kategorije obaveza iz stava 1. ovog člana, a može bliže da odredi i vrste obaveza za koje kreditna institucija ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona može da proceni da zbog pravnog ili drugog razloga ne mogu biti predmet ugovorne odredbe iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 4.

Državni instrumenti finansijske stabilizacije Državni instrumenti finansijske stabilizacije

Član 410.

Državni instrumenti finansijske stabilizacije koriste se radi učešća u restrukturiranju kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, uključujući direktnu intervenciju radi ispunjenja ciljeva restrukturiranja iz člana 3. ovog zakona.

Državni instrumenti finansijske stabilizacije koriste se izuzetno, kao poslednje sredstvo, nakon što se procene ili primene ostali instrumenti restrukturiranja u meri u kojoj je to moguće, radi očuvanja finansijske stabilnosti, a u skladu sa onim što je utvrdilo Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije.

Državni instrumenti finansijske stabilizacije mogu da se predvide samo ako su za kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona ispunjeni uslovi za restrukturiranje i:

1)         ako Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije, utvrdi da primena drugih instrumenata restrukturiranja ne bi bila dovoljna za izbegavanje značajnih negativnih efekata na finansijsku stabilnost;

2)         ako Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije, utvrdi da primena drugih mera restrukturiranja ne bi bila dovoljna za zaštitu javnog interesa u slučajevima kada je kreditna institucija od Narodne banke Srbije već dobila hitnu podršku za likvidnost; ili

3)         u odnosu na instrument privremenog javnog vlasništva iz člana 412. ovog zakona, ako Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju Narodne banke Srbije, utvrdi da primena drugih mera restrukturiranja ne bi bila dovoljna za zaštitu javnog interesa u slučajevima kada je kreditna institucija u skladu sa članom 411. ovog zakona već dobila državnu pomoć za vlasnički kapital.

Ako su ispunjeni uslovi iz st. 2. i 3. ovog člana i člana 395. stav 9. ovog zakona, a pre donošenja odluke o korišćenju državnih instrumenata finansijske stabilizacije Ministarstvo u skladu sa pravnim okvirom Evropske unije za državnu pomoć i pravilima kojima se uređuje državna pomoć finansijskom sektoru, a u saradnji sa kreditnom institucijom u restrukturiranju kao korisnikom državne pomoći prijaviti pojedinačnu državnu pomoć Evropskoj komisiji radi pribavljanja odobrenja za njenu dodelu.

Nakon dobijanja odobrenja iz stava 3. ovog člana Ministarstvo obezbeđuje i vrši nadzor nad primenom vanredne finansijske državne pomoći korišćenjem državnih instrumenata finansijske stabilizacije iz stava 8. ovog člana.

Prilikom korišćenja instrumenata finansijske stabilizacije Ministarstvo postupa u skladu s pravnim okvirom Evropske unije za kontrolu državne pomoći i pravilima kojima se uređuje pomoć finansijskom sektoru.

Radi primene državnih instrumenata finansijske stabilizacije Ministarstvo ima sva ovlašćenja iz čl. 376. do 388. ovog zakona, potrebna za primenu tih instrumenata.

Državni instrumenti finansijske stabilizacije su:

1)         instrument državne pomoći za vlasnički kapital iz člana 411. ovog zakona; i

2)         instrument privremenog javnog vlasništva iz člana 412. ovog zakona.

Instrument državne pomoći za vlasnički kapital

Član 411.

Ministarstvo može, u skladu sa ovim zakonom, učestvovati u povećanju osnovnog kapitala kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona uplatom instrumenata osnovnog kapitala ili instrumenata dopunskog kapitala koji ispunjavaju zahteve iz propisa kojima se uređuje adekvatnost kapitala kreditnih institucija.

Ministarstvo obezbeđuje, u meri u kojoj to omogućava vlasnički udeo države, da se kreditnom institucijom ili licem iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona na koje je primenjen instrument državne pomoći iz stava 1. ovog člana, upravlja na komercijalnoj i profesionalnoj osnovi.

Ako je primenjen instrument iz stava 1. ovog člana Ministarstvo će obezbediti da se vlasnički udeo države u kreditnoj instituciji u restrukturiranju proda čim to poslovne i finansijske okolnosti dozvole.

Instrument privremenog javnog vlasništva

Član 412.

Ministarstvo može kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do

4)         ovog zakona preneti u privremeno državno vlasništvo.

Prenos iz stava 2. ovog člana može da se izvrši na društvo u državnoj svojini ili drugo lice koje je odredilo Ministarstvo.

Ministarstvo obezbeđuje da se licem u restrukturiranju koje je privremeno preneto u javno vlasništvo upravlja na komercijalnoj i profesionalnoj osnovi i da se preneto učešće u kapitalu proda čim to poslovne i finansijske okolnosti omoguće.

Glava XXIV

ZAŠTITNE MERE

Postupanje prema akcionarima i poveriocima u slučaju delimičnog prenosa poslovanja ili primene instrumenta raspodele gubitaka

Član 413.

Ako Narodna banka Srbije primenom jednog ili više instrumenata restrukturiranja prenese samo deo prava, imovine i obaveza kreditne institucije u restrukturiranju, dužna je da obezbedi da akcionari i poverioci čija potraživanja nisu preneta dobiju kao namirenje svojih potraživanja najmanje onaj iznos u kojem bi bili namireni da je u vreme kada je doneto rešenje iz člana 373. ovog zakona nad kreditnom institucijom u restrukturiranju sproveden stečajni postupak.

Ako Narodna banka Srbije primenjuje instrument raspodele gubitaka, dužna je da obezbedi da akcionari i poverioci za potraživanja čija je vrednost smanjena ili konvertovana u instrument osnovnog akcijskog kapitala, ne snose gubitak veći od gubitka koji bi snosili da je u vreme kad je doneto rešenje iz člana 373. ovog zakona nad kreditnom institucijom u restrukturiranju sproveden stečajni postupak.

Procena efekata različitog tretmana

Član 414.

Radi procene da li bi akcionari i poverioci bili u povoljnijem položaju da je umesto postupka restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad kreditnom institucijom, uključujući ali ne ograničavajući se na slučajeve iz člana 413. ovog zakona, Narodna banka Srbije je dužna da bez odlaganja obezbedi nezavisnu procenu efekata različitog tretmana, koja se razlikuje od procene vrednosti imovine i obaveza iz čl. 389. i 390. ovog zakona.

Procenom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se:

1)         efekti koje bi na akcionare, poverioce i Fond za osiguranje depozita mogao imati stečajni postupak, da je nad kreditnom institucijom u restrukturiranju, na koju su primenjene mere restrukturiranja, pokrenut u vreme kad je doneto rešenje iz člana 373. ovog zakona;

2)         efekti koje je na akcionare i poverioce imalo restrukturiranje kreditne institucije; i

3)         razlika između efekata iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Nezavisni procenitelj dužan je da sprovede procenu iz stava 1. ovog člana na osnovu sledećih pretpostavki:

1)         da je nad kreditnom institucijom u restrukturiranju pokrenut stečajni postupak u vreme kad je doneto rešenje iz člana 373. ovog zakona;

2)         da nisu preduzete mere restrukturiranja; i

3)         da nije pružena vanredna javna finansijska pomoć kreditnoj instituciji u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije može bliže urediti metodologiju za procenu iz stava 1. ovog člana.

Zaštitne mere za akcionare i poverioce

 Član 415.

Ako je procenom sprovedenom u skladu sa članom 414. ovog zakona utvrđeno da je akcionar ili poverilac iz člana 413. ovog zakona ili Fond za osiguranje depozita iz člana 446. stav 1. ovog zakona snosio veći gubitak od gubitka koji bi snosio da je u vreme kad je doneto rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja nad kreditnom institucijom u restrukturiranju sproveden stečajni postupak, akcionar, poverilac ili Fond za osiguranje depozita ima pravo na naknadu razlike iz sredstava Fonda za restrukturiranje.

Način isplate naknada iz stava 1. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Zaštitne mere za druge ugovorne strane u delimičnim prenosima

Član 416.

Kada se delimično prenose imovina, prava ili obaveze kreditne institucije u restrukturiranju na drugo lice ili se, primenom instrumenta restrukturiranja, delimično prenose imovina, prava ili obaveze sa privremene kreditne institucije ili lica za upravljanje imovinom na drugo lice i kad Narodne banke Srbije primenjuje ovlašćenja iz člana 378. stav 1. tačka 6) ovog zakona, zaštićeni su sledeći ugovori i druge ugovorne strane iz tih ugovora:

1)         ugovori o obezbeđenju, na osnovu kojih lice ima, po osnovu obezbeđenja, stvarni ili potencijalni interes u imovini ili pravima koji su predmet prenosa, nezavisno od toga da li je taj interes obezbeđen specifičnom imovinom ili pravima ili preko promenljivog obezbeđenja ili sličnog sporazuma;

2)         ugovori o finansijskom obezbeđenju sa prenosom prava svojine po kojima se obezbeđenje ili pokriće ispunjenja određenih obaveza sprovodi prenosom svojine nad imovinom sa davaoca na sticaoca obezbeđenja u slučaju neizvršenja obaveza davaoca obezbeđenja;

3)         ugovori o prebijanju, po kojima se dva ili više potraživanja odnosno obaveza kreditne institucije u restrukturiranju i druge ugovorne strane mogu međusobno prebiti;

4)         ugovori o netiranju;

5)         pokrivene obveznice;

6)         strukturirani finansijski ugovori, uključujući sekjuritizaciju i instrumente koji se koriste za zaštitu od rizika i čine sastavni deo imovine za pokriće i koji su prema važećim propisima obezbeđeni na sličan način kao pokrivene obveznice, na osnovu kojih jedna strana iz sporazuma ili kastodi, poverenik ili imalac stiče i drži hartiju od vrednosti.

Zaštita ugovora iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa čl. 417. do 420. ovog zakona, uz primenu ograničenja iz člana 382. i 384. do 386. ovog zakona.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se nezavisno od broja ugovornih strana i nezavisno od toga:

1)         da li su pravni odnosi nastali na osnovu ugovora, prenosom prava svojine radi obezbeđenja ili na neki drugi način, ili su nastali na osnovu zakona;

2)         da li se na te pravne odnose u celosti ili delimično primenjuju propisi druge države članice ili treće države.

Narodna banka Srbije bliže propisuje kriterijume za određivanje ugovora i drugih ugovornih strana iz stava 1. ovog člana.

Zaštita ugovora o finansijskom obezbeđenju, prebijanju i netiranju

Član 417.

Narodna banka Srbije ne može izvršiti delimičan prenos prava i obaveza za koje je ugovorom o finansijskom obezbeđenju sa prenosom prava svojine, ugovorom o poravnanju i ugovorom o netiranju, koji je zaključen između kreditne institucije u restrukturiranju i drugog lica, utvrđeno da mogu biti predmet poravnanja ili prebijanja, niti se može korišćenjem dodatnih ovlašćenja zahtevati izmena, odnosno prestanak važenja ugovornih odredaba kojima se uređuju ova prava i obaveze zbog pokretanja postupka restrukturiranja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije radi obezbeđenja dostupnosti osiguranih depozita može:

1)         preneti osigurane depozite koji su deo ugovora iz stava 1. ovog člana bez prenošenja druge imovine, prava ili obaveza koji su deo tog ugovora; ili

2)         preneti, konvertovati ili unovčiti imovinu, prava ili obaveze bez prenošenja osiguranih depozita.

Zaštita ugovora o obezbeđenju

Član 418.

Narodna banka Srbije, radi zaštite obaveza obezbeđenih      ugovorom o obezbeđenju, ne može:

1)         preneti imovinu kojom je obaveza obezbeđena ako ne prenosi tu obavezu i pripadajuću korist;

2)         preneti obezbeđene obaveze ako ne prenosi i pripadajuću korist;

3)         preneti pripadajuću korist ako ne prenosi i obezbeđenu obavezu;

4)         izmeniti ili raskinuti ugovor o obezbeđenju primenom dodatnih ovlašćenja, ako je efekat te izmene ili raskida takav da obaveza više nije obezbeđena.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije radi obezbeđenja dostupnosti osiguranih depozita može:

1)         preneti osigurane depozite koji su deo bilo kog sporazuma iz stava 1. ovog člana bez prenošenja druge imovine, prava ili obaveza koji su deo tog sporazuma; ili

2)         preneti, konvertovati ili unovčiti imovinu, prava ili obaveze bez prenošenja osiguranih depozita.

Zaštita struktuiranih finansijskih ugovora i pokrivenih obveznica

Član 419.

Narodna banka Srbije, radi obezbeđenja zaštite strukturiranih finansijskih ugovora, uključujući ugovore iz člana 416. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona, ne može primenom dodatnih ovlašćenja izvršiti delimičan prenos prava i obaveza niti delimično izmeniti ili otkazati prava i obaveze koji su sastavni deo struktuiranog finansijskog ugovora, uključujući ugovore iz člana 416. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona, zaključenog između kreditne institucije u restrukturiranju i drugog lica.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije, radi obezbeđenja dostupnosti osiguranih depozita, može:

1)         preneti osigurane depozite koji su deo bilo kog ugovora iz stava 1. ovog člana bez prenošenja druge imovine, prava ili obaveza koji su deo tog ugovora; ili

2)         preneti, konvertovati ili unovčiti imovinu, prava ili obaveze bez prenošenja osiguranih depozita.

Delimični prenos - zaštita sistema trgovanja, kliringa i saldiranja

Član 420.

Narodna banka Srbije, primenom instrumenata restrukturiranja, ne sme da utiče na rad i pravila sistema koji su uređeni propisima kojima se uređuje konačnost poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata, ako vrši delimičan prenos imovine, prava i obaveza sa kreditne institucije u restrukturiranju na drugo lice, ili ako primenom ovlašćenja iz člana

378. ovog zakona menja ili otkazuje uslove iz ugovora u kojima je kreditna institucija u restrukturiranju ugovorna strana ili da zameni sticaoca kao ugovornu stranu.

Prenosom, izmenom ili otkazom uslova iz stava 1. ovog člana ne opoziva se, ne menja niti uskraćuje izvršenje naloga za prenos i poravnanje u platnim sistemima i sistemima za poravnanje finansijskih instrumenata, kao i korišćenje fondova, hartija od vrednosti ili kreditnih olakšica ili zaštita instrumenata obezbeđenja na propisani način.

Glava XXV

RESTRUKTURIRANjE PREKOGRANIČNIH GRUPA

Opšta načela

Član 421.

Narodna banka Srbije i Ministarstvo, pri donošenju odluka ili preduzimanju mera, u skladu sa ovim delom zakona, koje mogu imati efekte u jednoj ili više drugih država članica uzimaju u obzir sledeća načela:

1)         efikasnog odlučivanja i minimalnih mogućih troškova restrukturiranja pri preduzimanju mera restrukturiranja;

2)         blagovremenog donošenja odluka i primeni mera, vodeći računa o potrebnoj hitnosti;

3)         saradnje sa drugim organima radi obezbeđivanja usklađenog i efikasnog donošenja odluka i primene mera;

4)         jasnog utvrđivanja uloga i odgovornosti relevantnih organa u Republici Srbiji;

5)         posvećivanja dužne pažnje interesima država članica u kojima matična društva u Evropskoj uniji imaju sedište, a posebno efektima svake odluke ili mere ili propuštanja donošenja odluka na finansijsku stabilnost, budžetska sredstva, aranžmane finansiranja restrukturiranja, sisteme osiguranja depozita i sisteme za zaštitu investitora tih država članica;

6)         posvećivanja dužne pažnje interesima svake pojedinačne države članice u kojoj zavisna društva imaju sedište, a posebno efektima svake odluke ili mere ili propuštanja donošenja odluka na finansijsku stabilnost, budžetska sredstva, aranžmane finansiranja restrukturiranje, sisteme osiguranja depozita ili sisteme za zaštitu investitora tih država članica;

7)         posvećivanja dužne pažnje interesima svake pojedinačne države članice u kojoj se nalaze značajni ogranci, a posebno efektima svake odluke ili mere ili propuštanja donošenja odluka na finansijsku stabilnost tih država članica;

8)         posvećivanja dužne pažnje ciljevima usklađivanja interesa uključenih država članica i izbegavanje nepravednih pretpostavki ili nepravedne zaštite interesa pojedinih država članica, uključujući izbegavanje nepravedne raspodele opterećenja među državama članicama;

9)         savetovanja sa nadležnim organima pre donošenja odluka, naročito o delovima predložene odluke ili mere koji imaju ili će verovatno imati uticaj na matično društvo u Evropskoj uniji, zavisno društvo ili ogranak i efekat na stabilnost države članice u kojoj matično društvo u Evropskoj uniji, zavisno društvo ili ogranak imaju sedište;

10)       da svaka obaveza iz ovog dela zakona u pogledu konsultovanja sa određenim organom pre donošenja bilo koje odluke ili mere podrazumeva najmanje obavezu da se s tim organom konsultuje o onim delovima predložene odluke ili mere koje imaju ili će verovatno imati:

         efekte na matično društvo u Evropskoj uniji, zavisno društvo ili ogranak i

         uticaj na stabilnost države članice u kojoj lice iz alineje prve ove tačke ima sedište;

10)       zasnivanja mera restrukturiranja na planu restrukturiranja iz člana 346. ovog zakona, osim ako se proceni, uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, da će se ciljevi restrukturiranja efektivnije postići preduzimanjem mera koje nisu predviđene planom restrukturiranja;

11)       transparentnosti kada god je verovatno da će predložena odluka ili mera imati posledice na finansijsku stabilnost, budžetska sredstva, Fond za restrukturiranje, sistem osiguranja depozita ili sistem za zaštitu investitora svake relevantne države članice; i

12)       veće verovatnoće postizanja rezultata kojim se smanjuje ukupni trošak restrukturiranja ako postoji usklađeno postupanje i saradnja relevantnih organa.

Kolegijumi za restrukturiranje

Član 422.

Kolegijumi za restrukturiranje obezbeđuju organu nadležnom za restrukturiranje grupe, drugim organima nadležnim za restrukturiranje i, gde je to primereno, nadležnim organima i organu nadležnom za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi, okvir koji podržava obavljanje sledećih zadataka:

1)         razmenu informacija od značaja za izradu planova restrukturiranja za grupu, za primenu pripremnih i preventivnih mera na grupu i za restrukturiranje grupe;

2)         izradu planova restrukturiranja za grupu u skladu sa čl. 345. i 346. ovog zakona;

3)         procenu mogućnosti restrukturiranja grupe u skladu sa čl. 348. i 349. ovog zakona;

4)         donošenje       odluke o          primeni ovlašćenja       za        otklanjanje            prepreka          za restrukturiranje grupe u skladu sa članom 351. ovog zakona;

5)         donošenje odluke o potrebi uspostavljanja programa restrukturiranja grupe iz čl. 428. i 429. ovog zakona;

6)         donošenje odluke o programu restrukturiranja grupe predloženom u skladu sa iz čl. 428. i 429. ovog zakona;

7)         usaglašavanje plana komunikacije     sa medijima     i javnošću u     vezi      sa strategijom i programom restrukturiranja grupe;

8)         koordinacija korišćenja aranžmana finansiranja restrukturiranja u skladu sa članom 445. ovog zakona;

9)         utvrđivanje minimalnih zahteva za kapitalom i podobnim obavezama na konsolidovanoj i na pojedinačnoj osnovi u skladu sa čl. 363. do 366. ovog zakona;

10)       razmatranje drugih pitanja u vezi sa restrukturiranjem prekogranične grupe.

Kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje grupe, u skladu sa članom 423. ovog zakona obrazovaće kolegijum za restrukturiranje radi izvršavanja obaveza iz čl. 345, 346, 348, 351, 363. do 365, 428. i 429. ovog zakona, i po potrebi, radi obezbeđivanja saradnje i usklađenog postupanja sa organima nadležnim za restrukturiranje iz trećih država.

Članovi kolegijuma za restrukturiranje iz stava 2. ovog člana su predstavnici:

1)         Narodne banke Srbije, kao organa nadležnog za restrukturiranje grupe;

2)         Ministarstva;

3)         Agencije za osiguranje depozita;

4)         organa nadležnih za restrukturiranje iz svake od država članica u kojoj sedište ima zavisno društvo koje podleže kontroli na konsolidovanoj osnovi;

5)         organa nadležnih za restrukturiranje iz država članica u kojima sedište ima matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijski holding koji je matično društvo jednog ili više članova grupe;

6)         organa nadležnih za restrukturiranje iz država članice u kojima se nalaze značajni ogranci grupe;

7)         organa nadležnog za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi;

8)         nadležnih organa iz država članica iz kojih su organi nadležni za restrukturiranje članovi kolegijuma za restrukturiranje;

9)         centralnih banaka iz država članica u kojima članovi grupe imaju sedište, ako nadležni organi iz tih država članica nisu centralne banke;

10)       nadležnih ministarstava iz država članica u kojima članovi grupe članovi grupe imaju sedište, ako organi nadležni za restrukturiranje iz tih država članica nisu ova ministarstva;

11)       organi nadležni za sisteme osiguranja depozita iz drugih država članica, sa kojima su povezane kreditne institucije koje su deo grupe; i

12)       Evropski organ za bankarstvo, na način iz stava 6. ovog člana.

Za potrebe tačke 4) stav 3. ovog člana, kada je zavisno društvo finansijska institucija iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona i lice za likvidaciju, organ nadležan za restrukturiranje tog zavisnog društva odlučuje da li namerava da bude član kolegijuma za restrukturiranje. Ako taj organ smatra da članstvo u kolegijumu nije potrebno, tražiće saglasnost organa nadležnog za restrukturiranje grupe za prestanak članstva. Organ nadležan za restrukturiranje grupe daje saglasnost za prestanak članstva, osim ako je kontinuirano članstvo neophodno za neometano i efektivno funkcionisanje kolegijuma za restrukturiranje. U slučaju značajnih promena koje mogu uticati na kredibilitet postupka stečaja ili likvidacije, organ nadležan za restrukturiranje takvog zavisnog društva obaveštava organ nadležan za restrukturiranje grupe o potrebi da se obnovi njegovo članstvo u kolegijumu za restrukturiranje. Organ nadležan za restrukturiranje grupe, po prijemu takvog obaveštenja, obnavlja to članstvo.

Ako član grupe sa sedištem u Evropskoj uniji ima zavisno društvo ili značajan ogranak u trećoj državi, Narodna banka Srbije može, ako smatra da je sistem tajnosti podataka ekvivalentan obavezi čuvanja tajnih podataka iz člana 424. ovog zakona, na zahtev organa nadležnog za restrukturiranje iz treće države dozvoliti tom organu da učestvuje u radu kolegijuma za restrukturiranje u svojstvu posmatrača.

Evropski organ za bankarstvo učestvuje na kolegijumu za restrukturiranje u cilju promovisanja efikasnosti, efektivnosti i doslednosti rada kolegijuma za restrukturiranje, ali nema pravo glasa.

Narodna banka Srbije, kao organ nadležan za restrukturiranje grupe, predsedava kolegijumom za restrukturiranje i u toj ulozi:

1)         nakon konsultovanja sa drugim članovima kolegijuma za restrukturiranje, utvrđuje pisane sporazume i pravila za rad kolegijuma za restrukturiranje;

2)         koordinira aktivnostima kolegijuma za restrukturiranje;

3)         saziva i predsedava sastancima kolegijuma za restrukturiranje i blagovremeno obaveštava članove kolegijuma za restrukturiranje o mestu i vremenu održavanja sastanaka i o osnovnim pitanjima koja će biti predmet rasprave na tim sastancima, kao i o aktivnostima koje će se razmatrati;

4)         obaveštava članove kolegijuma za restrukturiranje o planiranim sastancima kako bi mogli da traže da učestvuju na njima;

5)         odlučuje koji članovi i posmatrači će biti pozvani da prisustvuju određenim sastancima kolegijuma za restrukturiranje, na osnovu specifičnih potreba, uzimajući u obzir relevantnost pitanja koja će se razmatrati za te članove i posmatrače, a naročito njihov potencijalni uticaj na stabilnost finansijskog sistema u odnosnim državama članicama;

6)         blagovremeno obaveštava članove kolegijuma za restrukturiranje o odlukama i zaključcima sa tih sastanaka.

Izuzetno od stava 7. tačka 5) ovog člana, Narodna banka Srbije dužna je da na sastanak kolegijuma za restrukturiranje pozove organ nadležan za restrukturiranje iz druge države članice kad god su na dnevnom redu pitanja u vezi sa zajedničkim odlukama ili pitanja koja se odnose na člana grupe sa sedištem u toj državi članici.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, kao organ nadležan za restrukturiranje grupe, nije dužna da obrazuje kolegijum za restrukturiranje, ako druge grupe ili kolegijumi izvršavaju iste funkcije ili obavljaju iste zadatke iz ovog člana i usklađeni su sa svim uslovima i procedurama, uključujući one koji se odnose na članstvo i učešće u radu kolegijuma za restrukturiranje u skladu sa ovim članom i članom 427. ovog zakona. U tom slučaju sva upućivanja na kolegijume za restrukturiranje u ovom delu zakona smatraju se upućivanjem na te druge grupe ili kolegijume.

Kako bi se olakšalo obavljanje zadataka iz čl. 343, 347. i 350. ovog zakona, kao i radi razmene svih relevantnih informacija, kolegijum za restrukturiranje može obrazovati:

1)         u slučaju kreditne institucije sa jednim ili više značajnih ogranaka koji se nalaze u drugim državama članicama - organ nadležan za restrukturiranje te kreditne institucije;

2)         u slučaju grupe koja se sastoji od matičnog društva i njegovih zavisnih društava koja imaju sedište u istoj državi članici, kao i značajnih ogranaka od kojih se jedan ili više njih nalaze u drugim državama članicama - organ nadležan za restrukturiranje tog matičnog društva.

Organ nadležan za restrukturiranje iz stava 10. ovog člana predsedava kolegijumom za restrukturiranje i, nakon konsultovanja sa drugim organima nadležnim za restrukturiranje, utvrđuje odgovarajuća pravila za njegovo funkcioniranje. Predsedavajući ovog kolegijuma za restrukturiranje odlučuje koji organi prisustvuju određenim sastancima kolegijuma za restrukturiranje, uzimajući u obzir relevantnost aktivnosti koje se planiraju ili koordiniraju za te organe, a naročito njihov potencijalni uticaj na stabilnost finansijskog sistema u odnosnim državama članicama i na obavljanje zadataka iz stava 10 ovog člana.

Predsedavajući kolegijuma za restrukturiranje iz stava 10. ovog člana obaveštava članove kolegijuma za restrukturiranje o mestu i vremenu održavanja sastanaka, osnovnim pitanjima koja će biti predmet rasprave na tim sastancima i aktivnostima koje će se razmatrati, kao i o odlukama i zaključcima sa održanih sastanaka.

Narodna banka Srbije može bliže propisati način rada kolegijuma za restrukturiranje.

Evropski kolegijum za restrukturiranje

Član 423.

Ako kreditna institucija ili matično društvo iz treće države ima zavisna društva sa sedištem u Republici Srbiji i jednoj ili više drugih država članica, ili matično društvo u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji i jednoj ili više drugih država članica, ili ako ima dva ili više ogranaka u Evropskoj uniji, a ogranak u Republici Srbiji i najmanje u još jednoj državi članici se smatraju značajnim, Narodna banka Srbije će sa organima nadležnim za restrukturiranje drugih država članica u kojima ta matična i zavisna društva, odnosno značajni ogranci imaju sedište, obrazovati evropski kolegijum za restrukturiranje.

Evropski kolegijum za restrukturiranje obrazuje se radi sprovođenja aktivnosti i izvršavanja zadataka iz člana 422. ovog zakona u odnosu na lica iz stava 1. ovog člana i, ako je to relevantno za njih, na njihove ogranke.

Aktivnosti i zadaci iz stava 2. ovog člana uključuju određivanje minimalnog zahteva za kapitalom i podobnim obavezama u skladu sa čl. 363. do 366. ovog zakona, pri čemu članovi evropskog kolegijuma za restrukturiranje uzimaju u obzir, ako postoji, globalnu strategiju restrukturiranja koju donose organi trećih država.

Ako u skladu sa globalnom strategijom iz stava 3. ovog člana zavisna društva ili matično društvo u Evropskoj uniji i njegova zavisna društva nisu lica za restrukturiranje, i ako su članovi evropskog kolegijuma za restrukturiranje saglasni sa takvim pristupom, zavisna društva sa sedištem u Republici Srbiji ili, na konsolidovanoj osnovi, matično društvo u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji, ispunjavaju zahtev iz člana 353. ovog zakona emitovanjem instrumenata iz člana 359. stav 2. tač. 1) i 2) ovog zakona, svom krajnjem matičnom društvu sa sedištem u trećoj državi ili zavisnim društvima tog krajnjeg matičnog društva sa sedištem u istoj trećoj državi ili drugim licima pod uslovima iz člana 364. ovog zakona.

Narodna banka Srbije predsedava evropskim kolegijumom za restrukturiranje iz stava 1. ovog člana ako svim zavisnim društvima institucije ili matičnim društvom iz treće države upravlja matično društvo u Evropskoj uniji sa sedištem u Republici Srbiji.

U slučaju da se ne primenjuje stav 5. ovog člana, evropskim kolegijumom za restrukturiranje predsedava organ nadležan za restrukturiranje matičnog društva ili zavisnog društva u Evropskoj uniji sa najvećom bilansnom aktivom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, evropski kolegijum za restrukturiranje se ne obrazuje ako druge grupe ili kolegijumi izvršavaju iste funkcije ili obavljaju iste zadatke iz ovog člana i usklađeni su sa svim uslovima i procedurama, uključujući one koji se odnose na članstvo i učešće u radu evropskog kolegijuma za restrukturiranje u skladu sa ovim članom i članom 427. ovog zakona. U tom slučaju sva upućivanja u ovom zakonu na evropske kolegijume za restrukturiranje smatraju se upućivanjem na te druge grupe ili kolegijume.

Na rad evropskog kolegijuma za restrukturiranje, pored odredaba ovog člana, shodno se primenjuju odredbe člana 422. ovog zakona.

Obaveza čuvanja tajnih podataka

 Član 424.

Tajne podatke do kojih su došli u skladu sa ovim delom zakona dužni su da čuvaju:

1)         zaposleni Narodne banke Srbije;

2)         zaposleni Ministarstva;

3)         članovi privremene i posebne uprave;

4)         potencijalni sticaoci vlasničkih instrumenata, imovine, prava i obaveza kreditne institucije u restrukturiranju koji su od Narodne banke Srbije, prilikom pripremnih aktivnosti za primenu instrumenta prodaje poslovanja, dobili tajne podatke, nezavisno od toga da li je taj poziv imao za rezultat sticanje;

5)         zaposleni društava za reviziju, pravni i stručni savetnici, procenitelji i ostala stručna lica koja su direktno ili indirektno angažovana od strane Narodne banke Srbije, Ministarstva, drugih nadležnih organa, organa nadležnih za restrukturiranje, nadležnim ministarstava ili potencijalnih sticalaca iz tačke 4) ovog stava;

6)         zaposleni Agencije za osiguranje depozita;

7)         zaposleni Centralnog registra;

8)         zaposleni organa nadležnih za restrukturiranje iz relevantnih država članica;

9)         zaposleni nadležnih organa iz relevantnih država članica;

10)       zaposleni nadležnih ministarstava iz relevantnih država članica;

11)       Evropski organ za bankarstvo;

12)       zaposleni drugih organa uključenih u postupak restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom;

13)       zaposleni privremene kreditne institucije ili lica za upravljanje imovinom;

14)       druga lica koja direktno ili indirektno, trajno ili povremeno pružaju ili su pružala usluge licima iz tač. 1) do 13) ovog stava;

15)       članovi organa upravljanja, višeg rukovodstva i zaposleni kod organa i lica iz tač. 1) do 13) ovog stava, pre, tokom i nakon prestanka zaposlenja, odnosno funkcije na koju su imenovani.

Organi iz stava 336. tač. 1) do 3) i tač. 6) do 13) ovog člana dužni su da, radi obezbeđenja zaštite podataka, utvrde i primenjuju pravila kojima se obezbeđuje čuvanje tajnih podataka iz stava 1. ovog člana.

Lica iz stava 336. ovog člana ne smeju da otkrivaju tajne podatke koje tokom obavljanja profesionalnih aktivnosti dobiju od nadležnog organa i organa nadležnog za restrukturiranje, bilo kom licu ili organu, osim ako su ti podaci dati u sažetom ili zbirnom obliku tako da pojedine kreditne institucije ili druga lica za restrukturiranje nije moguće identifikovati, ili uz izričiti prethodni pristanak organa nadležnog za restrukturiranje, kreditne institucije ili drugog lica za restrukturiranje koje je pružilo te podatke.

Organi iz stava 1. ovog člana dužni su da sprovedu procenu mogućih efekata otkrivanja tajnih podataka na javni interes u pogledu finansijske, monetarne ili ekonomske politike, na poslovne interese fizičkih i pravnih lica, kao i na ciljeve nadzora, kontrole i revizije, pri čemu ta procena obuhvata i procenu pojedinačnog efekta otkrivanja sadržaja i pojedinosti iz plana restrukturiranja i rezultata procena iz čl. 347. i 348. ovog zakona.

Izuzetno od st. 1. do 4. ovog člana tajne podatke mogu da razmenjuju:

1)         zaposleni kod organa i lica iz stava 1. ovog člana, međusobno prilikom obavljanja radnih obaveza;

2)         Narodna banka Srbije, uključujući njene zaposlene, sa zaposlenima u organima nadležnim za restrukturiranje i nadležnim organima država članica, nadležnim ministarstvima, centralnim bankama, sistemima osiguranja depozita, pravosudnim, sudskim i drugim organima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka ili postupka likvidacije i Evropskom organu za bankarstvo, odnosno, u skladu sa članom 435. ovog zakona, sa organima trećih država koji vrše dužnosti koje su ekvivalentne dužnostima organa nadležnih za restrukturiranje, kao i sa potencijalnim sticaocima.

Odredbe ovog člana ne odnose se na otkrivanje podataka za potrebe sudskih postupaka.

Narodna banka Srbije može bliže da propiše način saopštavanja tajnih podataka iz stava 1. ovog člana.

Informacije iz centralizovanih evidencija

Član 425.

Narodna banka Srbije može, od slučaja do slučaja, u meri u kojoj je to neophodno za obavljanje njenih zadataka u skladu sa ovim delom zakona, od organa koji upravljaju centralizovanim evidencijama uspostavljenim u skladu sa članom 32a Direktive (EU) 2015/849, da informacije u vezi sa ukupnim brojem klijenata za koje je kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona jedini ili glavni pružalac bankarskih usluga.

Poverljivost povlašćenih informacija

Član 426.

Narodna banka Srbije može, pri sprovođenju svojih ovlašćenja na osnovu člana 376. ovog zakona ili procene vrednosti iz čl. 389. i 390. ovog zakona, od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da zahteva da preduzmu sve potrebne mere kako bi se obezbedila poverljivost povlašćenih informacija o pripremi za restrukturiranje, sve dok ne zaključi da ta poverljivost više nije potrebna za postizanje ciljeva restrukturiranja.

Narodna banka Srbije, pri preduzimanju mera restrukturiranja ili vršenju ovlašćenja za otpis i konverziju relevantnih instrumenata kapitala i podobnih obaveza u skladu sa članom 58. ovog zakona, može od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona da zahteva da preduzmu sve potrebne mere kako bi se obezbedila poverljivost povlašćenih informacija o postupku restrukturiranja ili otpisu ili konverziji u skladu sa članom 391 ovog zakona, sve dok ne zaključi da ta poverljivost više nije potrebna za postizanje ciljeva restrukturiranja.

Narodna banka Srbije obaveštava kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona čim zaključi da preduzimanje mera iz st. 1. i 2. ovog člana više nije potrebno za postizanje ciljeva restrukturiranja.

Tokom perioda u kojem su kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona dužni da preduzimaju sve potrebne mere kako bi se obezbedila poverljivost povlašćenih informacija u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe propisa kojima je uređeno obelodanjivanje povlašćenih informacija.

Ako Narodna banka Srbije od kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona zahteva da preduzimaju sve potrebne mere kako bi se obezbedila poverljivost povlašćenih informacija u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ili ako obavesti tu instituciju ili lice da ta poverljivost više nije potrebna za postizanje ciljeva restrukturiranja, o tome obaveštava bez odlaganja relevantni organ.

Kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona može otkrivati povlašćene informacije iz st. 1. i 2. ovog člana trećem licu tokom obavljanja redovnog poslovanja, samo ako je lice koje prima te povlašćene informacije vezano obavezom poverljivosti, bez obzira na to da li se ta obaveza zasniva na zakonu, drugim propisima, statutu ili ugovoru, kao i da obezbeđuje poverljivost informacija za potrebe st. 1. i 2. ovog člana.

U slučaju da poverljivost povlašćenih informacija više nije obezbeđena iako su preduzete potrebne mere za obezbeđivanje njihove poverljivosti u skladu sa st. 1. ili 2. ovog člana, kreditna institucija ili lice c u najkraćem roku objavljuju povlašćene informacije javnosti. Navedeno obuhvata slučajeve kada se glasine izričito odnose na te povlašćene informacije i u dovoljnoj meri su tačne da ukazuju na to da poverljivost tih informacija više nije obezbeđena.

Razmena informacija

Član 427.

Organi nadležni za restrukturiranje i nadležni organi dužni su da pružaju, na zahtev, sve podatke relevantne za izvršavanje zadataka drugog organa u skladu sa ovim zakonom, pridržavajući se odredaba o čuvanju tajnih podataka iz člana 426. ovog zakona.

Kada je organ nadležan za restrukturiranje grupe, Narodna banka Srbije koordinira tok svih relevantnih podataka između organa nadležnih za restrukturiranje i blagovremeno dostavlja sve relevantne podatke organima nadležnim za restrukturiranje iz drugih država članica radi olakšanog obavljanja zadataka iz člana 422. stav 1. tač. 2) do 10) ovog zakona.

Ako od Narodne banke Srbije budu zatraženi podaci koje je primila od organa nadležnog za restrukturiranje iz treće države, Narodna banka Srbije dostaviće te podatke samo uz izričitu saglasnost organa koji je te podatke dao.

Narodna banka Srbije sa Ministarstvom međusobno razmenjuje informacije u vezi sa odlukama ili pitanjima koje zahtevaju obaveštavanje, konsultacije ili saglasnost Ministarstva ili koje mogu uticati na budžetska sredstva.

Restrukturiranje grupe koje uključuje zavisno društvo

Član 428.

Kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje prekogranične grupe, a organ nadležan za restrukturiranje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, koji je zavisno društvo u grupi, utvrdi da ta institucija ili lice ispunjava uslove iz člana 370. stav 1. tač. 1) i 2) ili člana 371. stav 5. tač. 1) i 2) ovog zakona, u zavisnosti šta je primenljivo, taj organ će bez odlaganja dostaviti Narodnoj banci Srbije i članovima kolegijuma za restrukturiranje te grupe sledeće informacije:

1)         odluku da kreditna institucija ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, ispunjava uslove iz člana 370. stav 1. tač. 1) i 2) ili člana 371. stav 5. tač. 1) i 2) ovog zakona, u zavisnosti šta je primenljivo;

2)         rezultat procene uslova iz tačke 1) ovog stava;

3)         mere restrukturiranja, odnosno pokretanje stečaja, koje smatra odgovarajućim za tu instituciju ili lice.

Informacije iz stava 1. ovog člana mogu biti deo obaveštenja dostavljenog, u skladu sa članom 372. stav 2. ovog zakona, Narodnoj banci Srbije, kao organu nadležnom za restrukturiranje grupe i organu nadležnom za vršenje nadzora na konsolidovanoj osnovi, i članovima kolegijuma za restrukturiranje te grupe.

Po prijemu obaveštenja iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije, nakon konsultacija sa ostalim članovima relevantnog kolegijuma za restrukturiranje, procenjuje mogući uticaj mera restrukturiranja ili drugih mera o kojima je obaveštena u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana, na grupu i na članove grupe iz drugih država članica, a naročito da li bi te mere dovele do ispunjenja uslova za restrukturiranje člana grupe u drugoj državi članici.

Ako Narodna banka Srbije proceni da sprovođenje predložene mere restrukturiranja, odnosno pokretanje stečaja iz stava 1. tačka 3) ovog člana, ne bi dovelo do ispunjenja uslova za pokretanje postupka restrukturiranje iz čl. 370. ili 371. ovog zakona, odnosno za pokretanje stečaja nad drugim članicama grupe, dužna je da o tome bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, obavesti članove kolegijuma za restrukturiranje nakon čega organ nadležan za restrukturiranje zavisnog društva iz stava 1. ovog člana može preduzeti mere iz tačke 3) tog stava.

Ako Narodna banka Srbije proceni da bi sprovođenje predložene mere restrukturiranja, odnosno pokretanje stečaja iz stava 1. tačka 3) ovog člana, dovelo do ispunjenja uslova za pokretanje postupka restrukturiranja iz čl. 370. ili 371. ovog zakona, odnosno za pokretanje stečaja nad drugim članicama grupe, dužna je da u roku od 24 časa od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, ili u dužem roku uz saglasnost organa nadležnog za restrukturiranje koji je dostavio obaveštenje iz stava 1. ovog člana, sačini program restrukturiranja grupe i dostavi ga članovima kolegijuma za restrukturiranje.

U slučaju izostanka procene iz stava 2. ovog člana u roku od 24 časa od prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, ili u dužem roku, organ nadležan za restrukturiranje koji je podneo obaveštenje iz stava 1. ovog člana može preduzeti mere iz tačke 3) tog stava.

Program restrukturiranja grupe iz stava 4. ovog člana treba da:

1)         bude usklađen sa planom restrukturiranja za tu grupu donetim u skladu sa članom 346. ovog zakona, osim ako organi nadležni za restrukturiranje procene, uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, da će se ciljevi restrukturiranja efektivnije postići preduzimanjem mera koje nisu predviđene tim planom:

2)         sadrži mere restrukturiranja koje treba da preduzmu relevantni organi nadležni za restrukturiranje u odnosu na matično društvo u Evropskoj uniji ili na određene članove grupe, radi ostvarenja ciljeva i načela restrukturiranja iz čl. 3. i 4. ovog zakona;

3)         sadrži detalje o načinu usklađivanja pojedinih mera restrukturiranja;

4)         uspostavi plan finansiranja koji se zasniva na planu restrukturiranja grupe, principima podele odgovornosti u skladu sa članom 345. stav 8. tačka 7) ovog zakona i opštim načelima uzajamnosti iz člana 445. ovog zakona.

Narodna banka Srbije i organi nadležni za restrukturiranje zavisnih društava obuhvaćenih programom restrukturiranja grupe donose zajedničku odluku o usvajanju programa restrukturiranja grupe, pri čemu Evropski organ za bankarstvo može, na zahtev Narodne banke Srbije, pomoći u donošenju te odluke.

Ako organu nadležnom za restrukturiranje nije prihvatljiv program restrukturiranja grupe koji je predložila Narodna banka Srbije, odnosno ako radi očuvanja finansijske stabilnosti namerava da u odnosu na kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona za koje je nadležan preduzme drugačije mere od onih predloženih tim programom, dostavlja Narodnoj banci Srbije i drugim relevantnim organima nadležnim za restrukturiranje obrazloženje razloga zbog kojih se ne slaže sa programom restrukturiranja grupe, odnosno sa merama predloženim u tom programu, kao i detalje o merama restrukturiranja koje namerava da preduzme. Taj organ pri obrazlaganju razloga iz ovog stava uzima u obzir usvojeni plan restrukturiranja grupe iz člana 346. ovog zakona i moguće efekte mera koje namerava da preduzme, na finansijsku stabilnost drugih država članica, odnosno na članove grupe u drugim državama članicama.

Narodna banka Srbije i organi nadležni za restrukturiranje zavisnih društava obuhvaćenih programom restrukturiranja grupe koji nisu izrazili neslaganje iz stava 9. ovog člana donose zajedničku odluku o usvajanju programa restrukturiranja grupe koja obuhvata članice grupe iz njihovih država članica.

Zajednička odluka iz st. 8. ili 10. ovog člana i odluke koje donesu organi nadležni za restrukturiranje u odsustvu zajedničke odluke iz stava 9. ovog člana priznaju se kao konačne i primenjuju ih organi nadležni za restrukturiranje u relevantnim državama članicama.

Postupci u skladu sa ovim članom sprovode se bez odlaganja.

Ako nije doneta zajednička odluka o programu restrukturiranja grupe, Narodna banka Srbije je dužna da blisko sarađuje sa članovima kolegijuma za restrukturiranje, sa ciljem da se postignu, u meri u kojoj je to moguće, usklađene strategije restrukturiranja za sve članice grupe za koje je utvrđeno da ne mogu ili verovatno neće moći da nastave da posluju.

Narodna banka Srbije je dužna da članove kolegijuma za restrukturiranje redovno i detaljno obaveštava o preduzetim merama restrukturiranja i njihovim rezultatima, u skladu sa ovim članom.

Kada Narodna banka Srbije nije organ nadležan za restrukturiranje grupe, već organ nadležan za restrukturiranje kreditne institucije ili lica iz člana 1. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, koji je zavisno društvo u grupi primenjuje odredbe ovog člana koje se odnose na organ nadležan za restrukturiranje tog zavisnog društva.

Restrukturiranja grupe

Član 429.

Kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje grupe i utvrdi da matično društvo u Evropskoj uniji za koje je nadležna, ispunjava uslove iz čl. 370. ili 371. ovog zakona, dužna je da o tome bez odlaganja obavesti članove relevantnog kolegijuma za restrukturiranje, a to obaveštenje mora da sadrži informacije iz člana 428. stav 1. ovog zakona.

Mere restrukturiranja, odnosno druge mere u smislu člana 428. stav 1. tačka 3) ovog zakona mogu uključiti implementaciju programa restrukturiranja grupe utvrđenog u skladu sa članom 428. stav 7.ovog zakona, u sledećim slučajevima:

1)         mere prema matičnom društvu iz obaveštenja u skladu sa članom 428. stav 1. tačka 3) ovog zakona bi najverovatnije dovele do ispunjenja uslova iz čl. 370. ili 371. ovog zakona za člana grupe iz druge države članice;

2)         mere preduzete samo prema matičnom društvu ne bi bile dovoljne za stabilizaciju poslovanja niti je verovatno da bi se njima postigao optimalan rezultat restrukturiranja;

3)         prema proceni relevantnog organa nadležnog za restrukturiranje, jedno ili više zavisnih društava ispunjava uslove iz čl. 370. ili 371. ovog zakona; ili

4)         mere restrukturiranja ili druge mere na nivou grupe će pozitivno uticati na zavisna društva grupe, čime se opravdava donošenje programa restrukturiranja grupe.

Kada mere iz stava 1. ovog člana ne podrazumevaju implementaciju programa restrukturiranja grupe, Narodna banka Srbije, nakon konsultacija sa članovima kolegijuma za restrukturiranje, donosi odluku koja uzima u obzir:

1)         usklađenost te odluke sa planom restrukturiranja za grupu donetim u skladu sa članom 13. ovog zakona, osim ako proceni, uzimajući u obzir okolnosti konkretnog slučaja, da će se ciljevi restrukturiranja efektivnije postići preduzimanjem mera koje nisu predviđene tim planom; i

2)         finansijsku stabilnost relevantnih država članica.

Kada mere iz stava 1. ovog člana podrazumevaju implementaciju programa restrukturiranja grupe, Narodna banka Srbije i organi nadležni za restrukturiranje zavisnih društava obuhvaćenih programom restrukturiranja grupe donose zajedničku odluku o usvajanju programa restrukturiranja grupe, pri čemu Evropski organ za bankarstvo može, na zahtev Narodne banke Srbije, pomoći u donošenju te odluke.

Ako organu nadležnom za restrukturiranje nije prihvatljiv program restrukturiranja grupe koji je predložila Narodna banka Srbije, odnosno ako radi očuvanja finansijske stabilnosti namerava da u odnosu na kreditnu instituciju ili lice iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona za koje je nadležan preduzme drugačije mere od onih predloženih tim programom, dostavlja Narodnoj banci Srbije i drugim relevantnim organima nadležnim za restrukturiranje obrazloženje razloga zbog kojih se ne slaže sa programom restrukturiranja grupe, odnosno sa merama predloženim u tom programu, kao i detalje o merama restrukturiranja koje namerava da preduzme. Taj organ pri obrazlaganju razloga iz ovog stava uzima u obzir usvojeni plan restrukturiranja grupe iz člana 346. ovog zakona i moguće efekte mera koje namerava da preduzme, na finansijsku stabilnost drugih država članica, odnosno na članove grupe u drugim državama članicama.

Narodna banka Srbije i organi nadležni za restrukturiranje zavisnih društava obuhvaćenih programom restrukturiranja grupe koji nisu izrazili neslaganje iz stava 4. ovog člana donose zajedničku odluku o usvajanju programa restrukturiranja grupe koja obuhvata članice grupe iz njihovih država članica.

Zajednička odluka iz st. 3. ili 5. ovog člana i odluke koje donesu organi nadležni za restrukturiranje u odsustvu zajedničke odluke iz stava 4. ovog člana priznaju se kao konačne i primenjuju ih organi nadležni za restrukturiranje u relevantnim državama članicama.

Postupci u skladu sa ovim članom sprovode se bez odlaganja.

Ako nije doneta zajednička odluka o programu restrukturiranja grupe, Narodna banka Srbije je dužna da blisko sarađuje sa članovima kolegijuma za restrukturiranje, sa ciljem da se postignu, u meri u kojoj je to moguće, usklađene strategije restrukturiranja za sve članice grupe za koje je utvrđeno da ne mogu ili verovatno neće moći da nastave da posluju.

Narodna banka Srbije je dužna da članove kolegijuma za restrukturiranje redovno i detaljno obaveštava o preduzetim merama restrukturiranja i njihovim rezultatima, u skladu sa ovim članom.

Kada Narodna banka Srbije nije organ nadležan za restrukturiranje grupe, već organ nadležan za restrukturiranje kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona, koji je zavisno društvo u grupi primenjuje odredbe ovog člana koje se odnose na organ nadležan za restrukturiranje tog zavisnog društva.

Glava XXVI

ODNOSI SA TREĆIM DRŽAVAMA

Sporazumi o saradnji

Član 430.

Narodna banka Srbije može da zaključi neobavezujući bilateralni sporazum sa organom nadležnim za restrukturiranje iz treće države radi razmene informacija u vezi sa planiranjem restrukturiranja u odnosu na kreditne institucije, finansijske institucije, matična društva i institucije iz trećih država, u slučajevima kada:

1)         matično društvo iz treće države ima kreditnu instituciju koja je zavisno društvo ili značajan ogranak u Republici Srbiji;

2)         matično društvo sa sedištem u Republici Srbiji ima zavisno društvo u trećoj državi;

3)         kreditna institucija sa sedištem u Republici Srbiji ima ogranak u trećoj državi.

Sporazum iz stava 1. ovog člana posebno obezbeđuje uspostavljanje procedura i dogovorene saradnje između Narodne banke Srbije i relevantnih organa iz trećih država radi izvršavanja pojedinih ili svih zadataka i sprovođenja pojedinih ili svih ovlašćenja iz člana 434. ovog zakona.

Sporazum iz stava 1. ovog člana ne sme da sadrži odredbe koje se odnose na pojedinačne kreditne institucije, finansijske institucije, matična društva ili institucije iz trećih država.

Sporazum iz stava 1. ovog člana može se zaključiti do stupanja na snagu međunarodnog sporazuma u vezi sa načinima saradnje organa nadležnog za restrukturiranje i relevantnih organa trećih država, koji Evropska komisija zaključi sa jednom ili više trećih država.

Priznavanje i primena odluka o restrukturiranju treće države

Član 431.

Odredbe ovog člana primenjuju se na postupak restrukturiranja u trećoj državi, osim ako je na snazi, odnosno dok ne stupi na snagu, sporazum iz člana 430. st. 1. ili 4. ovog zakona sa relevantnom trećom državom, odnosno i nakon stupanja na snagu tog sporazuma ako priznavanje i sprovođenje postupaka restrukturiranja te treće države nisu obuhvaćeni tim sporazumom.

Ako je u skladu sa članom 423. ovog zakona uspostavljen evropski kolegijum za restrukturiranje u čijem radu učestvuje Narodna banka Srbije, na tom kolegijumu se donosi zajednička odluka o tome da li će se priznati, osim u slučajevima iz člana 432. ovog zakona, postupci restrukturiranja u trećim državama u odnosu na kreditnu instituciju ili matično društvo iz treće države, koje:

1)         ima zavisno društvo ili značajne ogranke u dve ili više država članica; ili

2)         ima imovinu, prava ili obaveze u dve ili više država članica ili na koje se primenjuje pravo tih država članica.

Ako se donese zajednička odluka o priznavanju postupaka restrukturiranja treće države, Narodna banka Srbije će, u skladu sa pravom Republike Srbije, omogućiti sprovođenje priznatog postupka restrukturiranja treće države.

Ako nije doneta zajednička odluka iz stava 3. ovog člana ili nije obrazovan evropski kolegijum za restrukturiranje, Narodna banka Srbije donosi odluku o tome da li će priznati i sprovesti, osim u slučajevima iz člana 432. ovog zakona, postupak restrukturiranja koje ta treća država primenjuje na kreditnu instituciju ili matično društvo iz te države, a koji ima efekte u Republici Srbiji.

Pri donošenju odluke iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije će uzeti u obzir interese svake države članice u kojoj kreditna institucija ili matično društvo iz te treće države posluje, a naročito mogući uticaj priznavanja i sprovođenja postupka restrukturiranja treće države na druge članove grupe i na finansijsku stabilnost u tim državama članicama.

Narodna banka Srbije je ovlašćena da:

1)         sprovodi ovlašćenja za restrukturiranje u odnosu na:

         imovinu kreditne institucije ili matičnog društva iz treće države koja se nalazi u Republici Srbiji ili se na nju primenjuju propisi Republike Srbije,

         prava ili obaveze kreditne institucije iz treće države koji se nalaze u bilansima ogranka u Republici Srbiji ili se na njih primenjuju propisi Republike Srbije, ili ako su potraživanja u vezi sa tim pravima i obavezama izvršna u Republici Srbiji;

2)         sprovodi ili zahteva sprovođenje prenosa akcija ili drugih vlasničkih instrumenata u zavisnom društvu u Republici Srbiji;

3)         sprovodi ovlašćenja iz čl. 383. do 386. ovog zakona u odnosu na prava bilo koje ugovorne strane sa pravnim licem iz stava 2. ovog člana, ako su takva ovlašćenja potrebna za sprovođenje postupka restrukturiranja od strane organa nadležnog za restrukturiranje iz treće države; i

4)         ukine pravo na otkaz ugovora, ispunjenje ili dospeće ugovorene obaveze pre ugovorenog roka dospeća ili utiče na ugovorena prava pravnih lica iz stava 2. ovog člana i drugih članova grupe, ako takvo pravo proizilazi iz mere restrukturiranja koju u odnosu na kreditnu instituciju ili matično društvo lica iz stava 2. ovog člana iz treće države i drugih članova grupe preduzima organ nadležan za restrukturiranje iz te treće države, ili je na drugi način u skladu sa pravnim ili regulatornim zahtevima povezanim sa programom restrukturiranja u toj državi, pod uslovom da se i dalje izvršavaju bitne obaveze iz ugovora, uključujući obaveze plaćanja i isporuke i obaveze povezane sa sredstvima obezbeđenja.

Ako relevantni organ iz treće države utvrdi da matično društvo sa sedištem u toj državi u skladu sa propisima te države ispunjava uslove za restrukturiranje, Narodna banka Srbije može, kada je to u javnom interesu, preduzeti mere restrukturiranja i primeniti sva ovlašćenja za restrukturiranje iz ovog zakona u odnosu na to društvo, a na te postupke se primenjuje član 49. ovog zakona.

Priznavanje i sprovođenje postupaka restrukturiranja treće države ne utiče na mogućnost pokretanja stečajnog postupka u skladu sa relevantnim propisima.

Pravo na odbijanje priznavanja i primenu odluke o restrukturiranju treće države

Član 432.

Ako je obrazovan evropski kolegijum za restrukturiranje u skladu sa članom 423. ovog zakona, Narodna banka Srbije može, nakon konsultovanja sa drugim organima nadležnim za restrukturiranje, odbiti priznavanje ili sprovođenje postupka restrukturiranja treće države u skladu sa članom 431. st. 2. i 3. ovog zakona ako proceni:

1)         da bi postupak restrukturiranja treće države imao nepovoljan uticaj na finansijsku stabilnost u Republici Srbiji ili bi taj postupak mogao imati nepovoljan uticaj na finansijsku stabilnost neke druge države članice;

2)         da je neophodna nezavisna mera restrukturiranja u skladu sa članom 433. ovog zakona u odnosu na ogranak u Evropskoj uniji kako bi se postigao jedan ili više ciljeva restrukturiranja;

3)         da poverioci, a naročito deponenti koji se nalaze ili im se plaćanje vrši u Republici Srbiji, ne bi imali jednak tretman kao poverioci iz treće države i deponenti sa sličnim zakonskim pravima u okviru postupka restrukturiranja koji sprovodi treća država;

4)         da bi priznavanje ili sprovođenje postupka restrukturiranja treće države imalo značajne fiskalne posledice za Republiku Srbiju; ili

5)         da bi efekti takvog priznavanja ili sprovođenja postupka bili u suprotnosti sa propisima Republike Srbije.

Restrukturiranje ogranaka iz Evropske unije

Član 433.

Narodna banka Srbije ima sva ovlašćenja u vezi sa restrukturiranjem iz ovog zakona u odnosu na ogranak u Evropskoj uniji bez obzira na to da li podleže ili ne podleže postupku restrukturiranja koji sprovodi treća država u slučaju okolnosti utvrđenih članom 432. ovog zakona, pri čemu se primenjuju odredbe člana 382. ovog zakona.

Narodna banka Srbije može da primenjuje ovlašćenja iz stava 1. ovog člana ako smatra da je to potrebno radi zaštite javnog interesa i ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

1)         ogranak iz Evropske unije više ne ispunjava ili verovatno neće ispunjavati uslove pod kojima je izdata dozvola za njegov rad u Republici Srbiji i nije verovatno da bi bilo koja mera lica iz privatnog sektora, mera u postupku kontrole ili relevantna mera treće države mogla u razumnom roku da otkloni smetnje za nastavak poslovanja ogranka;

2)         kreditna institucija treće države, prema mišljenju Narodne banke Srbije, nije u mogućnosti, ne želi ili verovatno neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze prema poveriocima ili obaveze koje su nastale ili su knjižene u ogranku, u roku dospeća, a Narodna banka Srbije je uverena da u odnosu na tu kreditnu instituciju treće države nije pokrenut ili neće biti pokrenut postupak restrukturiranja ili stečajni postupak u razumnom roku;

3)         relevantni organ treće države je pokrenuo ili obavestio Narodnu banku Srbije o nameri pokretanja postupka restrukturiranja u odnosu na kreditnu instituciju treće države.

Narodna banka Srbije, pri preduzimanju nezavisne mere u odnosu na ogranak u Evropskoj uniji, uzima u obzir ciljeve restrukturiranja i preduzima meru u skladu sa primenljivim načelima iz člana 4. ovog zakona i zahtevima koji se odnose na primenu instrumenata restrukturiranja iz ovog zakona.

Saradnja sa organima trećih država

Član 434.

Odredbe ovog člana primenjuju se do stupanja na snagu međunarodnog sporazuma sa trećom državom u skladu sa članom 430. stav 1. ovog zakona, kao i nakon stupanja na snagu tog sporazuma, u meri u kojoj predmet uređen ovim članom nije obuhvaćen tim sporazumom.

Narodna banka Srbije, po potrebi, zaključuje neobavezujuće sporazume o saradnji u skladu sa okvirnim sporazumom Evropskog organa za bankarstvo sa relevantnim organima trećih država.

Odredbe ovog člana ne utiču na bilateralne ili multilateralne sporazume koje zaključuje Narodna banka Srbije u funkciji nadležnog organa sa trećim državama u skladu sa ovim zakonom.

U sporazume o saradnji između Narodne banke Srbije i trećih država u skladu sa odredbama ovog člana mogu se uključiti odredbe o:

1)         razmeni informacija potrebnih za izradu i ažuriranje planova restrukturiranja;

2)         konsultacijama i saradnji u razvoju planova restrukturiranja, uključujući načela o primeni ovlašćenja u skladu sa čl. 431. i 433. ovog zakona i sličnih ovlašćenja u skladu sa propisima relevantnih trećih država;

3)         razmeni informacija neophodnih za primenu instrumenata restrukturiranja i primenu ovlašćenja za restrukturiranje i sličnih ovlašćenja u skladu sa propisima relevantnih trećih država;

4)         ranom upozoravanju ili konsultacijama sa stranama u sporazumu o saradnji pre preduzimanja bilo kakvih značajnih mera u skladu sa odredbama ovog zakona ili propisima relevantne treće države koje utiču na kreditnu instituciju ili grupu na koju se sporazum odnosi;

5)         koordinaciji komunikacije sa javnošću u slučaju zajedničkih mera restrukturiranja;

6)         postupcima i mehanizmima za razmenu informacija i saradnju u skladu sa odredbama tač. 1) do 5) ovog stava, po potrebi kroz obrazovanje i rad grupa za upravljanje krizama.

Narodna banka Srbije obaveštava Evropski organ za bankarstvo o svakom sporazumu o saradnji koji je zaključila u skladu sa odredbama ovog člana.

Razmena tajnih podataka

Član 435.

Narodna banka Srbije razmenjuje tajne podatke sa relevantnim organima treće države samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         taj organ podleže zahtevima i standardima tajnosti podataka koji su najmanje jednaki zahtevima iz člana 424. ovog zakona, a razmena podataka o ličnosti vrši se u skladu sa odredbama propisa kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, koji odgovaraju zahtevima iz važećih propisa o zaštiti podataka koji se primenjuju u Evropskoj uniji;

2)         podatak je potreban za primenu ovlašćenja i obaveza relevantnog organa nadležnog za restrukturiranje treće države, čije je nacionalno zakonodavstvo uporedivo sa odredbama ovog zakona i u skladu sa odredbama tačke 1) ovog stava se ne koristi u druge svrhe.

Podatak iz stava 1. ovog člana smatra se tajnim ako su na njega primenljivi zahtevi tajnosti koji su propisani važećim propisima Evropske unije.

Tajne podatke dobijene od druge države članice Narodna banka Srbije može učiniti dostupnim relevantnom organu treće države samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)         relevantni organ države od koje je podatak pribavljen je saglasan da se podatak učini dostupnim toj trećoj državi;

2)         podatak se saopštava trećoj državi samo za svrhe koje je odobrio organ od kojeg je podatak pribavljen.

Glava XXVII

FINANSIRANjE RESTRUKTURIRANjA

Fond za restrukturiranje

Član 436.

Narodna banka Srbije upravlja Fondom za restrukturiranje (u daljem tekstu: Fond) i za te potrebe zaključuje pravne poslove u svoje ime, a za račun Fonda.

Fond nema status pravnog lica i sredstva Fonda ne podležu oporezivanju, niti mogu biti predmet prinudne naplate.

Članstvo u Fondu obavezno je za sve kreditne institucije sa dozvolom za rad u Republici Srbiji.

Imovina i obaveze Fonda vode se odvojeno od imovine i obaveza Narodne banke Srbije, a novčana sredstva Fonda vode se na posebnim dinarskim i deviznim računima kod Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije ne odgovara svojom imovinom za obaveze Fonda.

Na Fond se ne primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, zakona kojim se uređuje stečaj, zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom ni zakona kojim se uređuju alternativni investicioni fondovi.

Narodna banka Srbije utvrđuje pravila ulaganja sredstava Fonda, pri čemu se slobodna sredstva Fonda ulažu se na način kojim se umanjuje rizik, održava likvidnost Fonda i, u meri u kojoj je to moguće, ostvaruju odgovarajući prihodi.

Narodna banka Srbije bliže uređuje organizaciju, upravljanje i druga pitanja od značaja za položaj Fonda.

Ciljani iznos sredstava Fonda

Član 437.

Ciljani iznos sredstava Fonda, koji se prikuplja najkasnije do 31. decembra 2036. godine (u daljem tekstu: početni period), iznosi najmanje 1% osiguranih iznosa depozita svih kreditnih institucija sa dozvolom za rad u Republici Srbiji (u daljem tekstu: ciljani iznos).

Za potrebe dostizanja ciljanog iznosa iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije utvrđuje godišnji ciljani iznos sredstava Fonda vodeći računa o potrebi dostizanja tog iznosa u roku utvrđenim tim stavom, a na osnovu prosečnog osiguranog iznosa depozita bankarskog sektora u prethodnoj godini, obračunatog na tromesečnom nivou.

Prilikom utvrđivanja godišnjeg ciljanog iznosa iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije, polazeći od valutne strukture osiguranog iznosa depozita bankarskog sektora u prethodnoj godini, utvrđuje dinarski i devizni deo tog iznosa, pri čemu se devizni deo izražava u evrima.

Tokom početnog perioda, doprinosi koji se prikupljaju u skladu sa članom 439. ovog zakona raspoređuju se što je moguće ravnomernije tokom tog perioda, dok se ne dostigne ciljani iznos, uzimajući u obzir faze poslovnog ciklusa i uticaj koji prociklični doprinosi mogu imati na finansijski položaj kreditnih institucija koje ove doprinose izdvajaju.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može produžiti početni period za najviše četiri godine ako je iz Fonda tokom tog perioda isplaćen ukupan iznos sredstava veći od 0,5% osiguranih iznosa depozita svih kreditnih institucija sa dozvolom za rad u Republici Srbiji.

Ako raspoloživa sredstva Fonda nisu dovoljna za dostizanje ciljanog iznosa iz stava 1. ovog člana, nastavlja se prikupljanje redovnih godišnjih doprinosa u skladu sa članom 439. ovog zakona dok se ne dostigne iznos iz tog stava. Narodna banka Srbije može odložiti prikupljanje redovnih godišnjih doprinosa u skladu sa članom

439. ovog zakona za najviše tri godine kako bi obezbedila da iznos koji treba prikupiti dostigne nivo srazmeran troškovima postupka prikupljanja pod uslovom da takvo odlaganje ne utiče bitno na mogućnost korišćenja sredstva ovog Fonda u skladu sa članom 442. ovog zakona. Ako se raspoloživa sredstva Fonda umanje na manje od dve trećine ciljanog iznosa, redovni doprinosi utvrđuju se na nivou koji omogućava da se taj ciljani iznos dostigne u roku ne dužem od šest godina.

Sredstva Fonda

Član 438.

Za potrebe obezbeđenja dovoljnih sredstava za ostvarivanje ciljeva restrukturiranja iz člana 3. ovog zakona, sredstva Fonda čine:

1)         prikupljeni redovni doprinosi u skladu sa članom 439. ovog zakona radi dostizanja ciljanog iznosa iz člana 437. ovog zakona;

2)         prikupljeni vanredni doprinosi u skladu sa članom 440. ovog zakona ako sredstva iz tačke 1) ovog stava nisu dovoljna;

3)         krediti i drugi oblici finansiranja u skladu sa članom 441. ovog zakona;

4)         imovina pribavljena u postupku restrukturiranja u skladu s članom 442. ovog zakona;

5)         sredstva uplaćena u Fond po osnovu otplate kredita, aktiviranih garancija i drugih doprinosa datim u postupku restrukutriranja u skladu s članom 442. ovog zakona, kao i prihodi ostvareni po osnovu tih sredstava; i

6)         prihodi od ulaganja sredstava Fonda u skladu s pravilima ulaganja iz člana 436. stav 7. ovog zakona.

Redovni godišnji doprinosi

Član 439.

Kreditne institucije sa dozvolom za rad u Republici Srbiji dužne su da najmanje jednom godišnje, radi dostizanja ciljanog iznosa iz člana 437. stav 1. ovog zakona, uplaćuju redovni doprinos (u daljem tekstu: redovni godišnji doprinos).

Narodna banka Srbije utvrđuje iznos redovnog godišnjeg doprinosa za svaku kreditnu instituciju posebno, polazeći od utvrđenog godišnjeg ciljanog iznosa sredstava Fonda iz člana 437. stav 2. ovog zakona i primenom stava 3. ovog člana.

Iznos redovnog godišnjeg doprinosa pojedinačne kreditne institucije iz stava 2. ovog člana srazmeran je učešću iznosa njene pasive umanjene za iznos kapitala i osiguranog iznosa depozita (u daljem tekstu: osnovica za redovan godišnji doprinos) u ukupnom iznosu osnovica za redovan godišnji doprinos svih kreditnih institucija sa dozvolom za rad u Republici Srbiji i prilagođen rizičnom profilu kreditne institucije.

Dinarski deo redovnog godišnjeg doprinosa iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na dinarski račun Fonda, a devizni deo tog doprinosa na devizni račun Fonda.

Na zahtev kreditne institucije, Narodna banka Srbije može da odobri da se obaveza plaćanja doprinosa iz stava 1. ovog člana izvrši neopozivim obavezama plaćanja koje su u potpunosti obezbeđene sredstvima obezbeđenja niskog rizika koja nisu opterećena pravima trećih lica, raspoloživa su i izdvojena isključivo za potrebe iz člana 442. st. 1. i 2. ovog zakona, s tim da ukupno učešće tih neopozivih obaveza plaćanja ne sme preći 30% ukupnog iznosa doprinosa prikupljenih u skladu sa ovim članom. Narodna banka Srbije svake godine, u okviru ovog limita, utvrđuje deo neopozivih obaveza plaćanja u ukupnom iznosu doprinosa koji se prikupljaju u skladu sa ovim članom.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije zahteva uplatu neopozivih obaveza plaćanja u slučaju potrebe za korišćenjem sredstava Fonda u skladu s članom 109. ovog zakona.

Sredstva prikupljena iz redovnih godišnjih doprinosa koriste se isključivo za namene utvrđene članom 442. ovog zakona.

Iznosi primljeni od kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije u skladu sa čl. 395, 396. i 398. do 400. ovog zakona, kamate i drugi prihodi od ulaganja, kao i drugi prihodi ostvareni primenom mera restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom, predstavljaju prihod Fonda.

Narodna banka Srbije bliže uređuje način utvrđivanja redovnih godišnjih doprinosa, način i rokove za njihovo prikupljanje, kao i informacije i podatke koje kreditne institucije dostavljaju za potrebe utvrđivanja tih doprinosa.

Vanredni doprinosi

Član 440.

Ako raspoloživa finansijska sredstva Fonda nisu dovoljna da pokriju gubitke Fonda, troškove ili druge rashode nastale korišćenjem Fonda u postupku restrukturiranja, Narodna banka Srbije utvrđuje kreditnim institucijama sa dozvolom za rad u Republici Srbiji obavezu plaćanja vanrednih doprinosa.

Iznos vanrednog doprinosa utvrđuje se shodnom primenom odredaba člana 439. stav 3. ovog zakona.

Ukupan iznos vanrednih doprinosa u toku godine ne može preći 12,5% trostrukog ciljanog iznosa utvrđenog u skladu sa članom 437. stav 1. ovog zakona.

Dinarski deo vanrednog doprinosa iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na dinarski račun Fonda, a devizni deo tog doprinosa na devizni račun Fonda.

Narodna banka Srbije može, na zahtev kreditne institucije, delimično ili u celosti, da odloži obavezu plaćanja vanrednog doprinosa, ako bi to ugrozilo likvidnost ili solventnost te institucije. Ovo odlaganje može se odobriti najduže na period do šest meseci, a izuzetno, ako nakon isteka tog roka i dalje postoje razlozi za odlaganje plaćanja, taj rok se može produžiti za još šest meseci.

Obaveza plaćanja vanrednog doprinosa dospeva prvi radni dan nakon isteka roka na koji je odgađanje odobreno, a može dospeti i pre isteka tog roka ako njegovim plaćanjem više nije ugrožena likvidnost ili solventnost kreditne institucije.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uslove pod kojima se kreditnoj instituciji može odložiti plaćanje vanrednog doprinosa u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Pozajmice i drugi vidovi finansiranja

Član 441.

Narodna banka Srbije može, u svoje ime, a za račun Fonda, da se zaduži kod kreditnih institucija ili drugih lica kada raspoloživa finansijska sredstva prikupljena putem redovnih godišnjih doprinosa u skladu sa članom 439. ovog zakona nisu dovoljna da pokriju gubitke, troškove ili druge rashode nastale korišćenjem Fonda u postupku restrukturiranja, a vanredni doprinosi iz člana 440. ovog zakona nisu odmah dostupni ili dovoljni.

Korišćenje sredstava Fonda

Član 442.

Narodna banka Srbije, u meri u kojoj je to potrebno da se obezbedi efektivna primena instrumenata restrukturiranja, koristi sredstva Fonda za:

1)         garantovanje imovine ili obaveza kreditne institucije u restrukturiranju, njenih zavisnih društava, privremene kreditne institucije ili lica za upravljanje imovinom;

2)         odobravanje kredita kreditnoj instituciji u restrukturiranju, njenim zavisnim društvima, privremenoj kreditnoj instituciji ili licu za upravljanje imovinom;

3)         kupovinu imovine kreditne institucije u restrukturiranju;

4)         obezbeđenje kapitala i drugih potrebnih sredstava privremenoj kreditnoj instituciji ili licu za upravljanje imovinom;

5)         plaćanje naknade iz člana 415. ovog zakona;

6)         obezbeđenje sredstava kreditnoj instituciji u restrukturiranju do visine iznosa nastalog isključenjem podobnih obaveza određenih poverilaca od primene instrumenata raspodele gubitaka u skladu sa članom 402. st. 5. do 13. ovog zakona;

7)         za pozajmljivanje drugim aranžmanima finansiranja restrukturiranja u skladu sa članom 111. ovog zakona;

8)         preduzimanje bilo koje kombinacije mera iz tač. 1) do 7) ovog stava;

9)         otplatu obaveza i kredita iz člana 441. ovog zakona;

10)       plaćanje naknada članovima posebne uprave;

11)       pokriće troškova po osnovu upravljanja Fondom;

12)       druge namene utvrđene ovim zakonom.

Sredstva Fonda mogu se koristiti i za preduzimanje mera iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana koje se odnose na kupca, prilikom primene instrumenta prodaje poslovanja.

Sredstva Fonda ne mogu da se koriste neposredno za pokriće gubitaka ili za dokapitalizaciju kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona. Ako korišćenje sredstava Fonda za namene iz st. 1. i 2. ovog člana indirektno dovede do toga da se deo gubitaka kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona pokrije iz sredstava Fonda, primenjuju se pravila korišćenja sredstava Fonda iz člana 402. ovog zakona.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, sadašnji i bivši članovi organa upravljanja i višeg rukovodstva kreditne institucije u restrukturiranju, nemaju prava na primanja promenljivog iznosa za koja poslodavac nema zakonsku obavezu da ih isplaćuje zaposlenima (uključujući diskrecione pogodnosti u vezi sa penzijama) a koja nisu bila izmirena ili zagarantovana pre donošenja odluke o preduzimanju mera restrukturiranja i koja se odnose na period do nastupanja okolnosti iz člana 370. stav 1. tačka 1) ovog zakona. Sva pomenuta primanja ovih lica, koja su bila isplaćena ili zagarantovana u periodu od 24 meseca koji prethode donošenju odluke o preduzimanju mera restrukturiranja, osim ako ta lica ne dokažu da nisu učestvovala u aktivnostima koje su doprinele ili imale za rezultat nastupanje okolnosti iz člana 370. stav 1 tačka 1) ovog zakona, ili nisu bila odgovorni za to, moraju biti vraćena.

Odredba stava 4. ovog člana ne primenjuje se na primanja promenljivog iznosa regulisana kolektivnim ugovorom.

Finansijski izveštaji Fonda

Član 443.

Narodna banka Srbije vodi poslovne knjige Fonda odvojeno od svojih knjiga i sastavlja finansijske izveštaje Fonda za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj godini.

Reviziju godišnjih finansijskih izveštaja Fonda vrši spoljni revizor koga bira Narodna banka Srbije.

Spoljni revizor može obavljati najviše pet uzastopnih revizija finansijskih izveštaja Fonda i ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja Fonda i pružati konsultantske usluge za potrebe Fonda, niti reviziju može vršiti za poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge.

Narodna banka Srbije objavljuje finansijske izveštaje Fonda, zajedno s mišljenjem spoljnog revizora, na svojoj internet stranici najkasnije 30. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Narodna banka Srbije propisuje sadržaj i formu obrazaca finansijskih izveštaja Fonda, kao i kontni okvir Fonda.

Pozajmljivanje između Fonda i aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica

Član 444.

Narodna banka Srbije može, radi obezbeđenja sredstava Fonda, da traži zajam od aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u slučaju da:

1)         iznosi prikupljeni redovnim doprinosima u skladu sa članom 439. ovog zakona nisu dovoljni za pokriće gubitaka Fonda, troškova ili drugih rashoda nastalih korišćenjem Fonda u postupku restrukturiranja;

2)         vanredni doprinosi iz člana 440. ovog zakona nisu odmah dostupni; i

3)         pozajmice i drugi vidovi finansiranja iz člana 441. ovog zakona nisu odmah dostupni pod razumnim uslovima.

Fond može da dȃ zajam aranžmanima finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica kada za taj aranžman finansiranja nastupe okolnosti iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije po hitnom postupku odlučuje po zahtevu za davanje zajma iz Fonda aranžmanu finansiranja restrukturiranja iz druge države članice, uz prethodnu saglasnost Ministarstva finansija.

Fond daje zajam pod jednakim uslovima kao i ostali aranžmani finansiranja restrukturiranja koji učestvuju u finansiranju aranžmana finansiranja restrukturiranja jedne države članice, osim kada se aranžmani finansiranja restrukturiranja drugačije dogovore.

Iznos zajma koji Fond daje aranžmanu finansiranja restrukturiranja iz druge države članice srazmeran je iznosu osiguranih iznosa depozita u Republici Srbiji u ukupnom osiguranom iznosu osiguranih depozita svih država članica čiji aranžmani finansiranja restrukturiranja učestvuju u tom postupku, s tim što se tako utvrđena stopa učešća u finansiranju pojedinog aranžmana finansiranja restrukturiranja može menjati sporazumom svih aranžmana finansiranja restrukturiranja koji učestvuju u tom postupku.

Neizmireni zajam koji je Fond dao aranžmanu finansiranja restrukturiranja iz druge države članice predstavlja imovinu Fonda i uključuje se u obračun njegovog ciljanog nivoa.

Uzajamna finansijska podrška Fonda i aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u slučaju restrukturiranja grupe

Član 445.

U slučaju restrukturiranja grupe u skladu sa čl. 428. i 429. ovog zakona Fond učestvuje u finansiranju restrukturiranje grupe.

U slučaju kada je Narodna banka Srbije organ nadležan za restrukturiranje grupe, nakon konsultovanja sa organima nadležnim za restrukturiranje kreditnih institucija koje su članovi grupe, predlaže plan finansiranja kao deo programa restrukturiranja grupe u skladu sa čl. 428. i 429. ovog zakona.

Plan finansiranja iz stava 2. ovog člana obuhvata:

1)         procenu vrednosti imovine i obaveza pogođenih članova grupe u skladu sa čl. 389. i 390. ovog zakona;

2)         iznose gubitaka svakog pogođenog člana grupe u restrukturiranju u trenutku primene instrumenta restrukturiranja;

3)         za svakog od pogođenih članova grupe, iznose gubitaka koje treba da snosi svaka kategorija akcionara i poverilaca;

4)         iznos gubitka koji bi pao na teret Fonda za osiguranje depozita i druge sisteme zaštite depozita kojima članovi grupe pripadaju u skladu sa članom 446. ovog zakona;

5)         ukupan doprinos Fonda i drugih aranžmana finansiranja restrukturiranja, kao i svrhu i oblik tog doprinosa;

6)         kriterijume za obračun iznosa koji Fond i aranžmani finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u kojima se nalaze pogođeni članovi grupe, treba da izdvoje za finansiranje restrukturiranja grupe kako bi se dostigao ukupan doprinos iz tačke 5) ovog stava;

7)         iznos učešća Fonda i svakog od aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u kojima se nalaze pogođeni članovi grupe u ukupnom iznosu sredstava iz tačke 5) ovog stava;

8)         iznose koje će Fond i aranžmani finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u kojima se nalaze pogođeni članovi grupe da pozajme u skladu sa članom 441. ovog zakona; i

9)         period korišćenja sredstava Fonda i aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u kojima se nalaze pogođeni članovi grupe, koji se po potrebi može produžiti.

Kriterijumi za izračunavanje učešća Fonda i svakog od aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica u kojima se nalaze pogođeni članovi grupe u ukupnom iznosu sredstava iz stava 3. tačka 5) ovog člana, treba da budu usklađeni sa stavom 5. ovog člana i pravilima iz člana 345. stav 9. tačka 7) ovog zakona, ako nije dogovoreno drugačije.

Osim ako u planu finansiranja nije dogovoreno drugačije, pri utvrđivanju kriterijuma za izračunavanje učešća Fonda i svakog od aranžmana finansiranja restrukturiranja koji u finansiranju učestvuje, uzima se u obzir:

1)         učešće rizične aktive kreditne institucije i lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona sa sedištem u državi članici tog aranžmana finansiranja restrukturiranja u odnosu na iznos rizične aktive grupe kojoj pripadaju;

2)         učešće imovine kreditne institucije i lica iz člana 336. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona sa sedištem u državi članici tog aranžmana finansiranja restrukturiranja u odnosu na imovinu grupe kojoj pripadaju;

3)         učešće gubitaka, koji su doveli do restrukturiranja grupe, pojedinačne članice grupe koju nadzire nadležni organ države članice u kojoj se nalazi posmatrani aranžman finansiranja restrukturiranja;

4)         procenjeno učešće aranžmana finansiranja restrukturiranja grupe, čije korišćenje bi, u skladu sa planom finansiranja, direktno donelo korist članovima grupe u restrukturiranju sa sedištem u državi članici tog aranžmana finansiranja.

U slučaju restrukturiranja grupe, za namenu uzajamne finansijske podrške Fonda i aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica, Fond može da ugovara pozajmice i druge vidove podrške u skladu sa članom 445. ovog zakona.

Fond može da jemči za zajmove koje su ugovorili aranžmani finansiranja restrukturiranja drugih država članica, a koji su uključene u restrukturiranje grupe.

Svi prihodi i druga korist ostvarena korišćenjem sredstava Fonda i aranžmana finansiranja restrukturiranja iz drugih država članica koji su uključeni u restrukturiranje grupe raspodeljuju se u skladu sa njihovim doprinosima finansiranju restrukturiranja grupe u skladu sa planom finansiranja iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije bliže uređuje pravila i postupke na osnovu kojih Fond može, bez odlaganja i ne dovodeći u pitanje odredbe stava 2. ovog člana, da uplati svoj doprinos finansiranju restrukturiranja grupe.

Korišćenje sistema za osiguranje depozita u sprovođenju postupka restrukturiranja

Član 446.

Ako je primenom mere restrukturiranja obezbeđeno da deponenti kreditne institucije i dalje slobodno raspolažu njihovim depozitima, Fond za osiguranje depozita svojim sredstvima nadoknađuje:

1)         u slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka, onaj iznos osiguranih depozita koji bi se otpisao radi pokrića gubitaka u skladu sa članom 403. stav 1. tačka 1) ovog zakona da su osigurani depoziti bili uključeni u raspodelu gubitaka i otpisani do jednakog iznosa kao i potraživanja poverioci koji se nalaze u istom isplatnom redu u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija ili

2)         u slučaju primene jednog ili više instrumenata restrukturiranja, osim instrumenta raspodele gubitaka, iznos gubitaka koje bi deponenti po osnovu osiguranih depozita pretrpeli ako bi njihov gubitak bio srazmeran gubicima poverilaca iz istog isplatnog reda u skladu sa zakonom kojim se uređuju stečaj i likvidacija kreditnih institucija.

Odgovornost Fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja ne može biti veća od iznosa gubitaka koje bi trebalo da snosi u slučaju sprovođenja stečajnog postupka nad kreditnom institucijom.

U slučaju primene instrumenta raspodele gubitaka, Fond za osiguranje depozita nema obavezu dokapitalizacije kreditne institucije ili privremene kreditne institucije u skladu sa članom 403. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Ako je procenom iz člana 414. ovog zakona utvrđeno da je doprinos Fonda za osiguranje depozita bio veći od neto gubitaka koji bi nastali u stečajnom postupku, Fond za osiguranje depozita ima pravo na isplatu razlike od strane Fonda u skladu sa članom 415. ovog zakona.

Iznos koji Fond za osiguranje depozita nadoknađuje u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana određuje se u skladu sa nezavisnom procenom iz čl. 339. i 390. ovog zakona.

Sredstva Fonda za osiguranje depozita radi finansiranja restrukturiranja obezbeđuju se isključivo u novčanom obliku.

U slučaju da se osigurani depoziti kreditne institucije u restrukturiranju prenesu na drugo lice primenom instrumenta prodaje ili privremene kreditne institucije, deponent nema pravo da zahteva od Fonda za osiguranje depozita isplatu osiguranog iznosa depozita za onaj deo depozita koji nije bio predmet tog prenosa, pod uslovom da je iznos prenetih sredstava jednak ili veći od ukupnog osiguranog u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.

U slučaju da se finansijska sredstva Fonda za osiguranje depozita koriste u skladu sa st. 1. do 7. ovog člana i da se ta sredstva smanje na manje od dve trećine utvrđene ciljane visine sredstava tog fonda, povećava se stopa premije za osiguranje depozita do visine koja omogućava postizanje ciljanog nivoa tog fonda u roku od šest godina.

U postupku restrukturiranja odgovornost Fonda za osiguranje depozita ne može biti veća od 50% ciljanog iznosa tog fonda, utvrđenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, kao ni od gubitka koji bi taj fond imao u slučaju da je umesto restrukturiranja pokrenut stečajni postupak nad kreditnom institucijom.

Glava XXVIII

KAZNENE ODREDBE

Krivična dela

Član 447.

Ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi primanjem depozita, odnosno primanjem drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako iznos te koristi prelazi 5.000.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu ako se pravno lice primanjem depozita, odnosno drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja bavi bez dozvole za rad Narodne banke Srbije.

Član 448.

Ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, a za to nije ovlašćen zakonom kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako iznos te koristi prelazi 5.000.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu ako se pravno lice poslovima davanja kredita i izdavanjem platnih kartica bavi bez dozvole za rad Narodne banke Srbije a za to nije ovlašćeno zakonom.

Član 449.

Ko bez dozvole za rad Narodne banke Srbije u svom poslovnom imenu ima, odnosno u obavljanju svoje delatnosti upotrebljava, odnosno koristi reči “banka”,

“kreditna institucija” ili izvedenicu od tih reči, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako iznos te koristi prelazi 5.000.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaji

Član 450.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         kao osnivač kreditne institucije povuče sredstva uložena u osnivački kapital kreditne institucije (član 20. stav 4.);

2)         ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva u kreditnoj instituciji koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u procentima iz člana 33. stav 1. ovog zakona;

3)         Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima ne dostavi informacije, dokumentaciju i podatke u skladu sa članom 51. st. 2. i 3. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice - osnivač kreditne institucije, odnosno odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

 

Član 451.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         kao osnivač kreditne institucije prijavu za upis u registar privrednih subjekata ne podnese u roku od 30 dana od dana održavanja osnivačke skupštine, odnosno ako rešenje o upisu u taj registar ne dostavi Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog rešenja (član 31. st. 1. i 4).

2)         kao najviše matično društvo kreditne institucije, Narodnoj banci Srbije ne podnese konsolidovane finansijske izveštaje u skladu s članom 267. ovog zakona.

3)         o sticanju vlasništva u kreditnoj instituciji za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost iz člana 33. stav 1. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog sticanja (član 33. stav 7.);

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu - osnivač kreditne institucije, odnosno odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana kazniće se i fizičko lice - osnivač kreditne institucije novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 452.

Novčanom kaznom u iznosu 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         ne podnese zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa članom 26. stav 1. ovog zakona;

2)         ima kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji, a direktno ili indirektno, bez saglasnosti Narodne banke Srbije poveća kvalifikovano učešće do nivoa koji je jednak ili veći 20%, 33%, odnosno 50% učešća u kapitalu odnosno glasačkim pravima u toj kreditnoj instituciji ili onda kada tim povećanjem kvalifikovanog učešća kreditna institucija postane zavisno društvo sticaoca (član 33. stav 3.);

3)         ima saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji i odlučilo je da proda ili na drugi način otuđi svoje akcije čime se njegovo učešće smanjuje ispod visine za koju je dobilo saglasnost, ili je kreditna institucija prestala da bude njegovo zavisno društvo, a pre prodaje ili otuđenja akcija na drugi način, o tome ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 49).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu - novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 453.

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         kao spoljni revizor obavi više od pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih izveštaja kreditne institucije, odnosno ako u istoj godini obavlja istovremeno reviziju finansijskih izveštaja i pruža konsultantske usluge toj kreditnoj instituciji (član 151. st. 2. i 3.);

2)         kao spoljni revizor u izveštaju i mišljenju o godišnjem finansijskom izveštaju kreditne institucije ne ukaže da godišnji finansijski izveštaj kreditne institucije neistinito i neobjektivno prikazuje finansijski položaj kreditne institucije, rezultate poslovanja i novčane tokove za poslovnu godinu, odnosno nadzornom i izvršnom odboru kreditne institucije, kao i Narodnoj banci Srbije ne da mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrašnjih kontrola, odnosno na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom (član 154.);

3)         kao spoljni revizor, ne obavesti Narodnu banku Srbije o činjenicama iz člana 156. stav 1. ovog zakona odmah nakon što za njih sazna;

4)         kao spoljni revizor u slučaju iz člana 158. stav 2. ovog zakona, u propisanom roku, ne pribavi pismenu izjavu prethodnog spoljnog revizora o razlozima njegovog povlačenja, odnosno razrešenja, odnosno ako Narodnu banku Srbije ne obavesti da tu izjavu nije primio u propisanom roku (član 158. st. 2. i 3.);

5)         kao spoljni revizor o grešci utvrđenoj u objavljenom izveštaju iz člana 159. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 159. stav 7.);

6)         bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje kreditnom institucijom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 46. stav 1. ovog zakona ili na poslovnu politiku te kreditne institucije, odnosno ostvaruje glasačka prava po osnovu tog vlasništva (član 46. stav 2.);

7)         na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje saglasnosti iz člana 33. stav 1. ovog zakona (član 51. stav 1.);

8)         ne omogući uvid Narodnoj banci Srbije u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata kreditne institucije, odnosno uvid u poslovne knjige i dokumentaciju, ili na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi druge podatke (član 199. stav 2.).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Uz kaznu iz stava 2. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih dužnosti odgovornom licu u trajanju od tri meseca do jedne godine i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Član 454.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1)         ima kvalifikovano učešće u kreditnoj instituciji, a direktno ili indirektno, bez saglasnosti Narodne banke Srbije poveća kvalifikovano učešće do nivoa koji je jednak ili veći 20%, 33%, odnosno 50% učešća u kapitalu odnosno glasačkim pravima u toj kreditnoj instituciji (član 33. stav 3.);

2)         ima saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća u kreditnoj instituciji i odlučilo je da proda ili na drugi način otuđi svoje akcije čime se njegovo učešće smanjuje ispod visine za koju je dobilo saglasnost, a pre prodaje ili otuđenja akcija na drugi način, o tome ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 49);

3)         ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva u kreditnoj instituciji koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u procentima iz člana 33. stav 1. ovog zakona (član 33. stav 1.);

4)         bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje kreditnom institucijom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 46. stav 1. ovog zakona ili na poslovnu politiku te kreditne institucije, odnosno ako ostvaruje glasačka prava po osnovu tog vlasništva (član 46. stav 2.);

5)         na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje te saglasnosti (član 51. stav 1.).

Član 455.

Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1)         o sticanju vlasništva u kreditnoj instituciji za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost ne obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog sticanja (član 33. stav 7.);

2)         Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima na dostavi informacije, dokumentaciju i podatke u skladu s članom 51. stav 2. ovog zakona.

Član 456.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj privremeni upravnik ako Narodnoj banci Srbije ne dostavi izveštaj o finansijskom stanju kreditne institucije i radnjama koje je izvršio (član 252. stav 7.).

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj posebni upravnik ako Narodnoj banci Srbije ne dostavi izveštaj u skladu sa članom 375. stav 7. ovog zakona.

Član 457.

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj lice iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona ako:

1)         ne obavesti Narodnu banku Srbije o značajnoj promeni u pravnoj ili organizacionoj strukturi, poslovanju ili finansijskom stanju koja može da utiče na primenljivost plana restrukturiranja ili na drugi način zahteva njegovu izmenu (član 343. stav 11.);

2)         na zahtev Narodne banke Srbije ne pruži svu potrebnu pomoć i informacije potrebne za izradu, izmenu i sprovođenje plana restrukturiranja (član 344. stav 1.);

3)         ne uspostavi ili redovno ne ažurira evidenciju svih finansijskih ugovora u kojima je ugovorna strana (član 344. stav 4.);

4)         ne dostavi predlog mera za rešavanje ili otklanjanje značajnih prepreka za restrukturiranje sa rokovima za njihovo sprovođenje, ili ih ne dostavi u roku od četiri meseca, odnosno 14 dana u zavisnosti od toga šta je primenljivo (član 350. st. 3. i 4.);

5)         ne postupi u skladu sa rešenjem o nalaganju mera za otklanjanje prepreka za restrukturiranje (član 350. st. 5. i 6.);

6)         u roku od mesec dana od dana prijema rešenja iz člana 350. stav 6. ovog zakona ne dostavi Narodnoj banci Srbije plan za usklađivanje sa naloženim merama (član 350. stav 10);

7)         ne ispunjava minimalni zahtev za kapitalom i podobnim obavezama na način i u rokovima utvrđenim rešenjem Narodne banke Srbije (član 353. stav 1.);

8)         ne obavesti Narodnu banku Srbije u skladu sa članom 369. stav 1. ovog zakona i ne obračuna maksimalni iznos za raspodelu u vezi sa minimalnim zahtevom za kapitalom i podobnim obavezama (član 369. st. 1. i 7.);

9)         ne obavesti bez odlaganja Narodnu banku Srbije o nastupanju uslova iz člana 370. stav 1. tačka 1) ovog zakona (član 372. stav 1.);

10)       ne objavi na svojoj internet stranici obaveštenje o pokretanju postupka restrukturiranja istog dana po prijemu rešenja o pokretanju tog postupka (član 374. stav 2.);

11)       ne obavesti berzu o pokretanju postupka restrukturiranja ako se akcije ili drugi vlasnički instrumenti ili dužnički instrumenti kreditne institucije u restrukturiranju kotiraju na berzi (član 374. stav 3.);

12)       ne objavi na svojoj internet stranici rešenja iz čl. 384. do 386. ovog zakona (član 374. stav 5.)

13)       ne postupi po nalogu Narodne banke Srbije iz člana 377. stav 1. ovog zakona;

14)       ne postupi po nalogu Narodne banke Srbije iz člana 379. stav 1. ovog zakona;

15)       izvrši plaćanje suprotno obustavi plaćanja iz čl. 383. i 384. ovog zakona;

16)       ne obezbedi da finansijski ugovor na koji se primenjuje pravo treće države sadrži odredbu u skladu s članom 387. stav 1. ovog zakona;

17)       ne dostavi plan reorganizacije poslovanja u skladu s članom 407. stav 1. ovog zakona;

18)       ne uplati redovni godišnji doprinos u Fond za restrukturiranje u skladu s članom 106. ovog zakona (član 439. stav 1.);

19)       ne uplati vanredni doprinos u iznosu, na način i u roku koje utvrdi Narodna banka Srbije (član 440. stav 1.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaje iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se i lice iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona, kao i odgovorno lice u pravnom licu.

Član 458.

Novčanom kaznom od 100. 000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj nezavisni procenitelj koji je pravno lice ako:

1)         ne izradi izveštaj o proceni vrednosti imovine i obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona koje sadrži sve elemente iz člana 389. st. 7. i 10. ovog zakona;

2)         ne izradi izveštaj o proceni vrednosti imovine i obaveza lica iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona koji sadrži sve elemente iz člana 389. st. 7. i 10. ovog zakona;

3)         ne sprovede naknadnu konačnu procenu vrednosti imovine i obaveza kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona tako da obezbedi da su procenom utvrđeni svi gubici za koje je potrebno umanjiti imovinu te kreditne institucije ili lica iz te tačke, te da su oni u potpunosti prikazani u finansijskim izveštajima i tako da pribavi informacije za donošenje odluke o povećanju vrednosti potraživanja poverilaca čija je vrednost otpisana, odnosno smanjenja ili povećanju nadoknade, čime postupa suprotno članu 390. stav 1. ovog zakona;

4)         ne sprovede naknadnu konačnu procenu vrednosti imovine i obaveza lica iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona na način utvrđen tačkom 3) ovog stava;

5)         procena efekata različitog tretmana sprovedena u skladu s članom 414. ovog zakona ne sadrži sve elemente iz stava 2. tog člana; i

6)         procena efekata različitog tretmana sprovedena u skladu s članom 414. ovog zakona nije zasnovana na pretpostavkama iz stava 3. tog člana.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj posebni upravnik ako ne sačini izveštaj o poslovanju i finansijskom stanju kreditne institucije u restrukturiranju ili privremene kreditne institucije, kao i o radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti i ne dostavi ga Narodnoj banci Srbije u skladu s članom 375. stav 7. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 kazniće se za prekršaj razrešeni ili postojeći član organa upravljanja lica iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona ili član višeg rukovodstva tog lica ako posebnoj upravi bez odlaganja ne omogući pristup celokupnoj dokumentaciji tog lica u restrukturiranju, ne sačini izveštaj o primopredaji ili ne pruži sva zatražena objašnjenja ili dodane izveštaje o poslovanju, čime postupa suprotno članu 375. stav 8. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj zaposleni kreditne institucije ili lica iz člana 336. stav 1. tačka 2) ovog zakona ako ne sarađuje sa posebnim upravnika, čime postupa suprotno članu 375. stav 9. ovog zakona.

Za prekršaje iz st. 3. i 4. ovog člana kazniće se i razrešeni ili postojeći član organa upravljanja lica iz člana 336. stav 1. tač. 3) i 4) ovog zakona ili član višeg rukovodstva tog lica, kao i zaposleni tog lica.

Glava XXIX

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Propisi Narodne banke Srbije

Član 459.

Narodna banka Srbije uskladiće propise donete na osnovu Zakona o bankama (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015 i 19/2025) sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do početka primene ovog zakona, odnosno propisa Narodne banke Srbije usklađenih sa odredbama ovog zakona, primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o bankama (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015 i 19/2025).

Usklađivanje poslovanja i saglasnosti Narodne banke Srbije

Član 460.

Akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za rad kao banka, nastavlja da posluje kao banka u skladu sa ovim zakonom, pri čemu je dužno da do početka primene ovog zakona uskladi svoje poslovanje, organizaciju i akta sa ovim zakonom, pri čemu saglasnosti Narodne banke

 

Srbije, date u skladu sa propisima koji se primenjuju do početka primene ovog zakona, ostaju na snazi ako su usklađene sa ovim zakonom.

Zahteve za davanje saglasnosti Narodne banke Srbije radi usklađivanja sa ovim zakonom, društvo iz stava 1. ovog člana dužno je da podnese Narodnoj banci Srbije najranije šest meseci pre početka primene ovog zakona.

Matični finansijski holding ili matični mešoviti finansijski holding podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje saglasnosti iz člana 86. st. 1 i 2. ovog zakona, odnosno zahtev za izuzeće od obaveze pribavljanja saglasnosti Narodne banke Srbije iz člana 86. stav 6. ovog zakona najranije šest meseci pre početka primene ovog zakona.

Rešenje kojim Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevima iz st. 2. i 3. ovog člana, ne može proizvesti pravno dejstvo pre početka primene ovog zakona.

Započeti postupci

Član 461.

Postupci za davanje saglasnosti Narodne banke Srbije, postupci za davanje dozvole za rad, kao i postupci kontrole započeti u skladu sa Zakonom o bankama (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015 i 19/2025) i propisima donetim na osnovu tog zakona, okončaće se u skladu s tim zakonom i propisima.

Status kreditnih institucija iz država članica do dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji

Član 462.

Do dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji na kreditne institucije iz države članice primenjivaće se odredbe ovog zakona koje se odnose na kreditne institucije iz treće države.

Odložena primena

Član 463.

Odredbe člana 3. stav 1. tač. 1), 30) podtačka 4), 97), 128), 135), 142), člana 5. stav 2. tačka 2), člana 6. stav 4 tač. 17) i 18), stav 5. tačka 1) i stav 8, člana 7. stav 2. tač. 2) i 4), člana 9. stav 1. tač. 2) i 3) i stav 2, čl. 10. i 11, člana 12 stav 1. tač.2) i 3), člana 25. st. 5-7 i 9, člana 26. stav 1. tačka 2), stav 3. tač. 3) i 5) i st. 4. i 5, člana 38. stav 5. tačka 3), člana 40, člana 42. stav 3 u delu koji se odnosi na Evropsku uniju, člana 43. stav 1. tačka 5), člana 53. stav 3, člana 54. stav 3. tačka 2), člana 57, člana 60. stav 5. tačka 3), čl. 61-67, čl. 71-84, člana 86. st. 4. i 5, člana 87. st. 3. i 4, člana 88. stav 4, čl. 90. i 91, člana 93, člana 105. stav 10, člana 107. stav 4, člana 109. stav 10, člana 111. stav 3, člana 122. stav 7, člana 124. stav 2, čl. 127. i 128, člana 131. stav 3, člana 139. stav 1. tačka 18), člana 142. stav 2, čl. 186. i 187, člana 198. stav 1. tač. 2), 3) i 4), člana 200. stav 9. tačka 4) i st. 16. i 17, člana 201. st. 3. i 11, člana 203, člana 204. stav 1. tačka 4) i stav 4, čl. 218-231, člana 235. stav 6, člana 239. stav 2. tačka 28), člana 242. stav 1. tač. 5) i 6), čl. 253- 259, člana 263. stav 3, člana 264. stav 1. tač. 2), 4) i 6), stav 3. tačka 2) i stav 4, člana 269, člana 270. stav 7, člana 271. stav 1. tačka 3), člana 273. st. 1-4, člana 274 - 281, člana 284, člana 285. stav 5, člana 288, člana 289. stav 3, člana 290, čl. 295-298, člana 299. stav 5. tač. 6) i 7) i stav 6, člana 300. tač. 6) i 7), člana 301. st. 3. do 5, člana 302, člana 303. st. 7. i 8, člana 304, člana 309, člana 310. stav 3, člana 311, člana 312, člana 313, člana 314. st. 2, 3. i 8, člana 315, člana 317. stav 1. tačka 7), 9) i stav. 3, člana 318, člana 319. st. 3-6, člana 320, člana 321. stav 8, člana 322. stav 2, člana 324. st. 7 i 9-15, člana 325. st. 1, 2, 4. i 5. Član 332. stav 4. tačka 1), člana 336. stav 1. tač. 3) do 5), člana 338. stav 3, člana 343. stav 2, člana 345. stav 2, stav 10. tač. 5, 6) i 10) i st. 11. i 12, člana 346, člana 347. stav 3, člana 349, člana 350. stav 2, stav 4. tač. 2, stav 6. tačka 8) i 13) i stav 8, člana 351, člana 352. stav 6, člana 353. stav 4, člana 354. st. 6-8, člana 355. st. 7-12 i st.18-22, člana 356. st. 7-12, čl. 357, 358, 359. i 360, člana 362, člana 363. stav 10, člana 364. st. 5, 10, 11, 13. i 17, člana 365, člana 367. st. 6. i 7, člana 369, člana 370. stav 5, člana 371, člana 372. st. 2. i 3, člana 373. stav 4. tač. 2), 5), 6), 8) i 9)    , člana 379. stav 3, člana 380, člana 382. stav 7, člana 383. stav 2. tačka 3), člana 384. stav 4. tačka 3), člana 385. stav 2. tačka 3), člana 386. stav 4. tačka 3), člana 391. stav 7. tačka 4) i st. 15. i 16, člana 393, člana 402. stav 1. tačka 7) i stav 16, člana 407. st. 2. 4. i 6, čl. 410, 411. i 412, čl. 421-429, člana 430. stav 4, člana 433, člana 445, član 457. stav 1. tačka 9) i stav 2. i član 458. stav 1. tač. 2) i 4) i stav 5. ovog zakona primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Ograničena primena

Član 464.

Odredbe člana 185, člana 139. stav 1. tačka 9) i čl. 353. st. 2. i 3, 355. st. 1. do 6. i člana 356. st. 1. do 6. ovog zakona primenjuju se do dana prijema Republike Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Prestanak važenja propisa

Član 465.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o bankama (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010, 14/2015 i 19/2025).

Stupanje na snagu

Član 466.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se istekom 24 meseca od dana stupanja na snagu.

https://nbs.rs/sr/scripts/showcontent/index.html?id=21476

Izvor: Vebsajt NBS, 26.05.2026.