NACRT ZAKONA O INTEGRISANOM SPREČAVANjU I KONTROLI ZAGAĐIVANjA ŽIVOTNE SREDINE: Nacrt zakona ostavlja mogućnost za odstupanje od najboljih dostupnih tehnika (BAT standarda), koji predstavljaju osnovni mehanizam za smanjenje industrijskog zagađenja, bez dovoljno precizno definisanih kriterijuma, čime se direktno povećava i rizik od proizvoljne primene zakona

Više od 150 industrijskih postrojenja u Srbiji i dalje radi bez integrisane dozvole, a postupci njenog izdavanja traju godinama - i novi Nacrt zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, umesto da reši ove probleme, može ih dodatno produbiti, ocena je analize koju su zajednički objavili Platforma za društveni razvoj i inovacije (CORE) i Fridrih Ebert fondacija.

Industrijska postrojenja koja podležu režimu izdavanja integrisanih dozvola predstavljaju najveće pojedinačne izvore zagađenja. U Srbiji i dalje više od 150 takvih postrojenja posluje bez integrisane dozvole, dok postupci izdavanja dozvola često traju godinama. Ovakvo stanje ukazuje da sistem ne funkcioniše i da institucije ne uspevaju da dosledno sprovode postojeće zakone, ukazuje Analiza Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE) i Fridrih Ebert fondacije.

Kako navode nacrt novog zakona ne donosi rešenja za ove probleme., već se pokazalo da da postoji nesklad između onoga što se reformom želi postići i konkretnih predloženih rešenja. Ovaj nacrt, umesto da ispravi postojeće nedostatke, u nekim delovima čak može dovesti do novih problema u praksi.

"Posebno zabrinjava činjenica da Nacrt ostavlja mogućnost za odstupanje od najboljih dostupnih tehnika (BAT standarda), koji predstavljaju osnovni mehanizam za smanjenje industrijskog zagađenja, bez dovoljno precizno definisanih kriterijuma, čime se direktno povećava i rizik od proizvoljne primene zakona", navode iz Platforme za društveni razvoj i inovacije.

Ističu da se predloženim rešenjima učešće javnosti svodi se na puku formalnost.

Tako, Nacrt predviđa rok od 15 dana za dostavljanje komentara na složenu tehničku dokumentaciju, uz zastarele načine informisanja. To je, kako navode, slučaj i sa trenutnom javnom raspravom, koja otežava uključivanje javnosti, uzimajući u obzir poklapanje rokova sa praznicima i neradnim danima.

"Sa takvim pristupom otežava suštinsko učešće građana, stručne javnosti i organizacija civilnog društva u donošenju odluka koje direktno utiču na kvalitet životne sredine i javno zdravlje", poručuju iz Platforme.

Kao problem navode oblasti nadzora i sankcija, pošto predloženi sistem ne obezbeđuje dovoljno jasne i efikasne mehanizme kontrole, dok postojeća postrojenja ostaju u povoljnijem položaju u odnosu na nova, iako su upravo ona često najveći zagađivači.

U Platformi smatraju da bez dosledne primene zakona, uključujući zabranu rada bez integrisane dozvole i adekvatnog sankcionisanja, nije moguće očekivati stvarno smanjenje zagađenja.

"Bez jasnih pravila, efikasnog nadzora i stvarnog uključivanja javnosti, zakon ostaje mrtvo slovo na papiru, dok se posledice industrijskog zagađenja nastavljaju osećati u svakodnevnom životu građana. Zato su potrebna rešenja koja će zaista doprineti smanjenju industrijskog zagađenja, a ne samo formalnom usklađivanju sa evropskim standardima", zaključuju iz Platforme za društveni razvoj i inovacije.

Izvor: Vebsajt N1, 20.04.2026.
Naslov: Redakcija