UREDBA O USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I NAČINU DODELE SREDSTAVA PODSTICAJA ZA DEKARBONIZACIJU I ROKOVIMA I NAČINU IZVEŠTAVANJA O KORIŠĆENJU TIH SREDSTAVA: Kako kompanije u Srbiji mogu da finansiraju dekarbonizaciju?

Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu dodele sredstava podsticaja za dekarbonizaciju i rokovima i načinu izveštavanja o korišćenju tih sredstava ("Sl. glasnik RS", br. 51/2026) stupila je na snagu 13. juna 2026. godine. Time je domaća privreda dobila regulatorni mehanizam uspostavljen na osnovu Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Kako se uslovi poslovanja u Srbiji ubrzano usklađuju sa standardima EU, vodeće strukture kompanija sve češće postavljaju isto pitanje. Kako finansirati neophodnu tehnološku transformaciju, smanjiti emisije i iskoristiti državne podsticaje na putu ka održivom poslovanju?

Finansijski okvir postavljen je tako da maksimalni intenzitet podsticaja po pojedinačnom projektu može iznositi do 200 miliona evra. I to uz osnovni princip da odobreni iznos pokriva isključivo minimum sredstava neophodnih za uspešnu realizaciju investicije.

Kriterijumi i visina podrške prema vrsti projekta

Visina finansijskog podsticaja direktno zavisi od tehnološkog rešenja i prirode investicije.

Najviši pragovi podsticaja rezervisani su za projekte koji uključuju upotrebu vodonika, obnovljivih izvora energije, napredna rešenja za skladištenje, hvatanje i skladištenje ugljenika (CCUS), kao i goriva sa niskom emisijom. Za ostale kategorije važe niži procenti, uz zakonom propisano uvećanje maksimalnog intenziteta za mala i srednja preduzeća (MSP).

Projekti iz oblasti biogoriva, biogasa i vodonika zahtevaju besprekornu dokumentaciju. To su relevantni sertifikati i uredne evidencije o poreklu. Na taj način bi se dokazalo stvarno smanjenje emisija i sprečilo dvostruko računanje ušteda.

Finansiranje projekata koji se odnose na hvatanje i skladištenje CO₂ odobrava se pod striktnim uslovom obezbeđivanja trajnog geološkog skladištenja ili trajne vezanosti ugljenika u materijalima.

Ulaganja u fosilne izvore energije u načelu su isključena, sa izuzetkom prirodnog gasa u slučajevima u kojima ne postoji tehnička alternativa. Za takve projekte obavezan je jasan plan ukidanja do 2040. godine, smanjenje direktnih emisija od najmanje 70 odsto i ograničenje rasta kapaciteta na najviše 15 odsto.

Podrška obuhvata obnovljive izvore energije na lokaciji obavljanja delatnosti, visokoefikasnu kogeneraciju i prateću infrastrukturu, uz pravilo da se ukupni kapaciteti ne povećavaju, izuzev u precizno definisanim izuzetnim okolnostima.

Ko ima pravo prijave i zašto je trenutak podnošenja presudan?

Pravo učešća imaju zakonski obveznici za sopstvene mere, povezana lica ukoliko su investicije usmerene na smanjenje emisija obveznika, kao i nosioci novih faza ranije započetih projekata.

Među administrativnim uslovima izdvaja se jedno ključno pravilo: radovi na implementaciji projekta ne smeju početi pre podnošenja zvaničnog zahteva. Uz to, podnosioci moraju biti u redovnom poslovanju - isključeni su subjekti u likvidaciji ili u finansijskim teškoćama.

Od prijave do realizacije: kako izgleda postupak?

Postupak dodele sredstava pokreće se objavljivanjem javnog poziva na zvaničnoj internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine. Nakon isteka roka za podnošenje prijava, pristigli projekti prolaze kroz evaluaciju stručne komisije koju imenuje ministar.

Prilikom ocenjivanja prijava vrednuju se očekivani obim smanjenja emisija, odnos troškova i očekivanih efekata, tehnička izvodljivost, stepen spremnosti projekta za realizaciju, kao i održivost njegovih rezultata. Na osnovu sprovedene evaluacije ministar donosi konačnu odluku o dodeli sredstava.

Korisnici odobrenih sredstava dužni su da ih koriste namenski i u skladu sa zaključenim ugovorom, dok Ministarstvo zaštite životne sredine vrši kontinuiranu kontrolu njihove upotrebe putem redovnih izveštaja i neposrednog uvida u realizaciju projekata.

Za kompanije koje planiraju dugoročnu održivost i usklađivanje sa standardima Evropske unije, novi propisi ne predstavljaju samo administrativnu obavezu, već i priliku za unapređenje konkurentnosti. Privredni subjekti koji sprovedu proces dekarbonizacije mogu steći značajnu prednost na tržištu Evropske unije.

Izvor: Vebsajt Forbes, Anđela Šever i Miloš Davidović, saradnici u advokatskoj kancelariji TSG Advokati, 19.08.2026
Naslov: Redakcija