ZAKON O RAZMENI PODATAKA, DOKUMENATA I OBAVEŠTENJA U SLUČAJU NASTUPANJA PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD KORIŠĆENJEM SOFTVERSKOG REŠENJA "E-BOLOVANJE - POSLODAVAC": Problemi pacijenata u prvim danima primene eBolovanja

Mesec i po već zaposleni, odnosno njihovi izabrani lekari, bolovanja otvaraju elektronski. To pre svega znači da ne moraju da dostavljaju u firme odštampane potvrde o početku odsustva, kao ni doznake kada ga zaključe.

Uvodeći ovu digitalizaciju u zdravstvo, država je izračunala uštede. Poslodavce administrativna obrada bolovanja, prema računici nadležnih, košta od 750 miliona do 1,8 milijardi dinara. Same pacijente, s druge strane, svaki odlazak košta od 600 do 1.200 dinara.

Kancelariju za elektronsku upravu i informacione tehnologije, koja stoji iza zakonskog rešenja, pitana je kako teče primena i koji su najčešći problemi. Nažalost, od njih nema odgovora. Ali za neke od mana u primeni novog sistema, saznaje se od samih pacijenata.

Trebalo bi da je jedna od važnih prednosti novog sistema bolovanja manji broj poseta doktoru. Naime, dovoljno je otići kada bolest počne. I na završnu kontrolu, kada se bolovanje zaključuje. I bolesni radnici više ne moraju da se dovijaju ko će i kako da u firmu, u roku od tri dana, dostavi obaveštenje o početku bolovanja. Pa da li je baš uvek tako?

Jedna čitateljka, polovnom januara, morala je da otvori bolovanje jer joj je bila zakazana operacija. Znala je kada odlazi u bolnicu, pa je to bio i dan od kada će morati da bude na bolovanju.

“Sutradan sam otišla na posao i za svaki slučaj proverila u HR službi da li je sve u redu. Ispostavilo se da je doktorka loše ispunila obrazac. Ispalo je da otvaram i zatvaram bolovanje istog dana. Morala sam ponovo u dom zdravlja da to isprave. To je bilo moje prvo iskustvo. Morala sam dva puta za jednu stvar da odem”, kaže Ivana K. iz Beograda.

Ovde je greška bila do doktora koji se verovatno još nisu uigrali.

Same kadrovske, odnosno službe ljudskih resursa, sada se sreću sa različitim, neočekivanim situacijama. U jednu veliku kompaniju u Beogradu tako je, takođe, pred sam kraj januara, stiglo obaveštenje o otvorenom bolovanju. Naizgled ništa čudno.

“Ali bilo je i te kako čudno. Ta koleginica u našoj firmi ne radi već najmanje godinu i po. Ja sad ne umem da objasnim kako se to desilo. Ona jeste bila naš radnik, ali odavno nije. Da li to znači da njen sadašnji poslodavac nije obavešten? Ili možda nije zaposlena? Verovatno ćemo je kontaktirati da bi bila u toku”, kažu u ovoj firmi.

Jovana M. iz Beograda na svojoj koži je osetila šta znači kad nisi dobro upoznat sa novim procedurama oko bolovanja. Naizgled sitna prehlada krenula je u petak.

“Otišla sam kod doktora opšte prakse. Delovalo mu je da to može lako da se sredi. Preporučio mi je septolete i otvorio bolovanje. Kontrolu mi je zakazao za četvrtak. Pošto meni nije bilo nimalo bolje, već sam izgubila i glas, otišla sam kod privatnog doktora. Imam dodatno osiguranje. Prepisali su mi antibiotik i preporučili da i dalje mirujem. Dok mi se glas ne povrati”, priča Jovana.

Na zakazanu kontrolu u četvrtak nije otišla. Logika joj je bila da sada ima terapiju. Na posao još ne može, pa je planirala da se javi kada joj od antibiotika bude bolje.

“Mislila sam šta ću sada kod doktora koji me je lečio septoletama. Računala sam da mirujem dok ne ispijem terapiju i onda se javim. U petak, međutim, mene zovu iz HR službe. Pita me koleginica što nisam došla na posao!? Kaže da mi je prethodnog dana zaključeno bolovanje”, objašnjava Jovana.

Ispostavilo se da kada pacijent ne dođe na kontrolu, bolovanje se zatvara. U tom slučaju sasvim izvesno manje je poseta doktoru.

Ali ne i u Jovaninom. U petak je morala ponovo u dom zdravlja. Opet joj je otvoreno bolovanje. I konačno je zaključeno kada se zdrava javila na kontrolu. A pita se šta je moglo da se desi da koleginica nije bila dobronamerna i odmah je pozvala.

Ali ni to nije sve. Na bolovanju je bila 11 radnih dana, od 16. do 30. januara. Sa druge strane, kao ukupan broj dana navodi joj se 15 radnih dana. U domu zdravlja su joj i lekar i sestre rekli da je tako “sistem zabeležio”, moguće zbog vikenda. Ali da ne brine, jer se uzimaju u obzir navedeni datumi. Na kraju, ipak nije tako. Evidentirano joj je 15 radnih dana bolovanja, iako je zapravo bila samo 11.

Precizno objašnjenje zašto je tako i ko je pogrešio, nije dobila.

Digitalizacijom otvaranja i zatvaranja bolovanja ukida se potreba za dostavljanjem papirnih dokumenata. Nadležni su kao prednosti za zdravstveni sistem naglašavali smanjenje administrativnog opterećenja, eliminaciju duplih unosa i smanjenje grešaka koje nastaju ručnim popunjavanjem.

Poslodavci mogu elektronski da podnesu prigovor i zahtev. I lako mogu da prate podatke u vezi sa bolovanjem.

Sprovodi se zahvaljujući tome što je usvojen Zakon o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac" ("Sl. glasnik RS", br. 109/2025).

Nama su se obratili pojedini čitaoci koji su se susreli sa preprekama. Na primer, ženi je bolovanje zaključeno još 27. januara, ali to nije i elektronski sprovedeno. Jedini način je da ponovo ide u dom zdravlja i traži da to učine. U firmi, kaže, nemaju način da joj zaključe bolovanje.

Dešava se da prijava bolovanja stigne ranijem, ne sadašnjem poslodavcu. Šta može da dovede do te situacije?

Konačno, sami lekari pogrešno ispunjavaju podatke, pa na primer, isti datum je i otvaranja i zatvaranja bolovanja. Iako to nije bio slučaj. Da li su lekari prošli određene obuke pred uvođenje novog sistema?

Odlazak kod lekara košta i same pacijente. Nadležni procenjuju da je to od 600 do 1.200 dinara. Ove troškove, ali i druge prateće probleme, trebalo bi da umanji uvođenje eBolovanja. U to bi neki mogli već da se uvere, jer se kao pilot projekat trenutno sprovodi u četiri beogradska doma zdravlja.

Izvor: Vebsajt Forbes, Aleksandra Bulatović, 17.02.2026.
Naslov: Redakcija