PRAVILNIK O POSEBNOJ VRSTI OBJEKATA I POSEBNOJ VRSTI RADOVA ZA KOJE NIJE POTREBNO PRIBAVLJATI AKT NADLEŽNOG ORGANA, KAO I VRSTI OBJEKATA KOJI SE GRADE, ODNOSNO VRSTI RADOVA KOJI SE IZVODE, NA OSNOVU REŠENJA O ODOBRENJU ZA IZVOĐENJE RADOVA, KAO I OBIMU, SADRŽAJU I KONTROLI TEHNIČKE DOKUMENTACIJE KOJA SE PRILAŽE UZ ZAHTEV I POSTUPKU KOJI NADLEŽNI ORGAN SPROVODI: Izmena Pravilnika pojednostaviti proceduru postavljanja punjača za električna vozila

Nacrtom zakona o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva predviđeno je širenje mreže punjača za električna vozila u Srbiji, a ovaj proces trenutno koči administrativna procedura, koja je gotovo jednako složena kao pribavljanje građevinske dozvole.

Problem bi, međutim, mogao da se reši izmenom samo jednog pravilnika, a predlog rešenja nalazi se u NALED-ovoj Sivoj knjizi inovacija.

Nacrt zakona u skladu je sa preporukom NALED-a o pojednostavljenju procedure za postavljanje punjača za električna vozila. Nacrtom se predviđa uklanjanje prepreka u planiranju, izdavanju dozvola i nabavci, uz veću materijalnu i troškovnu efikasnost i efikasnije upravljanje infrastrukturom za alternativna goriva.

Nacrtom je prihvaćeno da se iskoristi postojeća infrastruktura, parkinga i druge komplementarne infrastrukture, kao i pravac kome treba težiti da se uklanjaju prepreke za izdavanje dozvola.

U cilju usklađivanja sa evropskom regulativom, Nacrtom zakona, koji je u junu ove godine prošao javnu raspravu, predviđeno je da gradovi i opštine koji imaju više od 50.000 stanovnika moraju da postave najmanje jednu stanicu, sa najmanje pet mesta za punjenje, dok će na državnim putevima punjači biti postavljeni na svakih 60 kilometara.

“U Srbiji je trenutno registrovano oko 7.200 električnih automobila, a građani će se za ovu opciju lakše odlučivati ukoliko punjenje bude dostupno na svakom koraku. Istovremeno, investitore od postavljanja novih punjača odvraća procedura koja je po složenosti gotovo ista kao izdavanje građevinske dozvole. Bezbednosne i tehničke provere moraju da ostanu, ali administrativni put može vrlo lako da se relaksira u korist svih”, rekao je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije NALED-a Dušan Vasiljević.

Zato je predlog NALED-a da se postavljanje punjača omogući bez posebnog rešenja organa nadležnog za građevinske poslove, uz obavezne uslove Elektrodistribucije Srbije i, kada je potrebno, saglasnost upravljača javnog puta, objasnio je Vasiljević.

Potreba za izmenom proizlazi iz neusaglašenih odredaba važećeg Pravilnikao posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu, sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2023, 16/2024 i 16/2026). U jednom delu navedeno je da za postavljanje punjača u zaštitnom pojasu puteva i ulica nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, dok je u drugom propisana obaveza izdavanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova.

Takva neusklađenost ostavlja prostor za različita tumačenja, pa investitori u praksi prolaze proceduru prema Zakonu o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021, 62/2023 i 91/2025), koja zahteva dodatno vreme, obimniju dokumentaciju i veće troškove. Izmenom pravilnika otklonila bi se ova pravna nejasnoća, postupak bi postao predvidiviji, a neophodna kontrola postavljanja i priključenja punjača ostala bi očuvana.

Ukoliko nadležni organi procene da je za pojedine lokacije ipak neophodno posebno rešenje, NALED u Sivoj knjizi preporučuje da se takvi slučajevi jasno i precizno navedu u pravilniku. Investitori bi tako unapred znali koja pravila važe, kome se obraćaju i koju dokumentaciju treba da pribave.

NALED u Sivoj knjizi inovacija predlaže i druge preporuke za razvoj eMobility ekosistema.

“Umanjenje putarine od 50 odsto za električna i 25 odsto za hibridna vozila, kao i besplatan odnosno povlašćen parking, deo su mera koje mogu da pomognu većoj zastupljenosti ekološki prihvatljivijih vozila, a koje su primenjivale i druge zemlje. Potrebno je i digitalizovati i pojednostaviti procedure dodele subvencija, a ključni generator prelaska na elektromobilnost treba da budu državni organi i javna preduzeća tako što će vozilima sa nultom emisijom davati prednost u nabavkama”, navodi Vasiljević.

Izvor: Vebsajt Biznis, 17.08.2026
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija