PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRGOVINI: Izmenjene odredbe o tgovini na otkupnom mestu, načinu isticanja snižene cene, trajanju promotivne ponude, trgovini na tradicionalnim manifestacijama

Država planira da izmeni i dopuni važeći Zakon o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 52/2019). Trgovina na otkupnom mestu, način isticanja snižene cene, trajanje promotivne ponude, trgovina na tradicionalnim manifestacijama, neki su do predmeta izmena i dopuna ovog zakona.

Vlada Republike Srbije pre nekoliko dana uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini.

U obrazloženju se objašnjava da je od donošenja važećeg zakonskog rešenja došlo do značajnih promena u načinu poslovanja trgovaca, razvoja elektronske trgovine, digitalizacije poslovnih procesa. Pojavile su se i potrebe za daljim usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa pravom Evropske unije.

Pored izmena i dopuna tog zakona, u planu je da se donese i novi Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda - koji je takođe u skupštinskoj proceduri.

Kada je reč o izmenama Zakona o trgovini, neke od izmena uvode se u delove ovog propisa koji se tiču prodaje sa sniženom cenom, isticanja cene od strane trgovaca, promotivne prodaje.

Naime, iako važeći zakon i sada predviđa da se na prodajnom mestu jasno istakne i snižena i prethodna cena - u planu je preciziranje toga šta je prethodna cena.

Odnosno, izmenama i dopunama se prethodna cena definiše kao najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena. Osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja.

Dalje, prethodna cena za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena.

U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja, navodi se u dokumentu sa izmenama i dopunama.

“Navedenim rešenjem se sprečava praksa veštačkog povećanja cena neposredno pre sniženja. Takođe se obezbeđuje transparentno informisanje potrošača o stvarnom iznosu popusta”, piše u obrazloženju.

U praksi je uočena mogućnost različitog tumačenja pojma prethodne cene, obrazlaže Vlada u predlogu koji je pred poslanicima.

“To može dovesti do neujednačene primene propisa i rizika od dovođenja potrošača u zabludu u pogledu stvarnog iznosa popusta”.

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, zabeležen je rast broja prijava potrošača koje se odnose na nepravilno isticanje cena i obračun sniženja.

Takođe, država planira i da definiše da promotivna prodaja može trajati najduže 60 dana.

Jedna od izmena u Zakonu o trgovini se donosi i u delu koji se odnosi na isticanje cene od strane trgovca.

U Zakonu i sada stoji da je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu na robi odnosno ambalaži, neposredno pored robe ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe.

Sada će, pored cene, morati isto tako da istakne i jediničnu cenu - tamo gde je to primenjivo.

Izmene su predviđene i kod trgovine ličnim nuđenjem.

Prema sadašnjem propisu, ona se mogla obavljati bez prethodnog zahteva potrošača da mu se učini ponuda.

Međutim, izmenama se to menja. Za trgovinu ličnim nuđenjem biće potreban “prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda”.

U planu je i izmena u članu koji se odnosi na privredne izložbe i tradicionalne manifestacije.

Konkretno, dodaje se to da organizator mora da obezbedi da prodaju robe na manifestacijama obavljaju isključivo trgovci.

Takođe, menja se i deo u kojem je propisano koliko može da traje privredna izložba i tradicionalna manifestacija.

Odnosno, predlog je da privredna izložba i tradicionalna manifestacija može da traje najduže do 30 dana u toku jedne kalendarske godine. Prema trenutnom rešenju to je 60 dana.

Cilj izmena je sprečavanja zloupotreba manifestacija i obavljanja trgovine od strane neregistrovanih subjekata.

Država izmenama Zakona o trgovini takođe planira i da “preciznije” definiše trgovinu na otkupnom mestu.

Naime, prema predloženom rešenju, ta trgovina se definiše kao specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge privredne delatnosti kupaca.

Trgovinu na otkupnom mestu može da obavlja trgovac koji je upisan u Registar otkupljivača za tekuću godinu, dodaje se u predlogu.

Taj registar se, kako piše, vodi kao jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka upotrebom softverskog rešenja “e-otkupno mesto”.

Ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje način upisa i vođenja registra.

“Iako zakon sadrži definiciju otkupnog mesta, ne postoji jedinstveni registar otkupljivača. Niti su detaljno uređene obaveze u pogledu registracije i evidentiranja”, navodi se kao obrazloženje.

Tržišna inspekcija, kako se navodi, vodi evidenciju otkupnih mesta, međutim tu obavezu je potrebno zakonski urediti.

Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, od 2021. godine broj otkupnih mesta je u padu, ali i dalje značajan.

“U praksi je prepoznata potreba za većom transparentnošću postupka otkupa poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, kao i za uspostavljanjem centralizovane elektronske baze podataka”.

Prema podacima, u 2020. bilo je 4.020 otkupnih mesta i 19.522 proizvoda koji se otkupljuju. U 2025. godini evidentirano je 2.538 otkupnih mesta i 11.380 proizvoda koji se otkupljuju.

“Nepostojanje jedinstvenog registra otežava sistematično praćenje broja aktivnih otkupljivača, planiranje inspekcijskih nadzora, kao i procenu obima tržišta poljoprivrednih proizvoda u sivoj zoni”, navodi se u obrazloženju.

Zakon je i do sada predviđao da se trgovinom mogu baviti i poljoprivrednici. Ali se izmenama precizira da to mogu da rade samo u pogledu sopstvenih proizvoda.

“Ova izmena je urađena sa ciljem sprečavanja preprodaje druge robe koju inače poljoprivrednici ne proizvode”, navodi se u obrazloženju.

Prema važećem propisu, trgovac i pružalac usluge samostalno određuju radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom jedinice lokalne samouprave.

Sada je predložena izmena po kojoj se ukida obaveza da usklađuju svoje radno vreme sa posebnim propisima jedinica lokalne samouprave.

U članu zakona koji reguliše deklarisanje i označavanja robe, dodaje se da će Ministarstvo uspostaviti jedinstveni šifarnik robe.

“Uvođenje šifarnika je neophodno jer trenutno ne postoji jedan sistem koji bi mašinski čitljivim identifikacionim oznakama dao potpunu operativnu vrednost na nivou cele privrede”, navodi se.

Uvođenjem šifarnika robe omogućava se efikasniji i operativniji rad informacionih sistema. Kao i jednokratni unos podataka o artiklu koji se koriste kroz sve faze prometa. Takođe se obezbeđuje brža i pouzdanija inspekcijska kontrola, jer svaki artikal dobija jedinstveni “digitalni identitet”.

Izvor: Vebsajt Forbes, Nevena Petaković, 17.03.2026.
Naslov: Redakcija