PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

Član 1.

U Zakonu o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 10/23 i 9/26), u članu 18. st. 1. i 4. reč: "organu" zamenjuje se rečju: "komisiji".

Stav 7. menja se i glasi:

"Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora, na sednici koja je zatvorena za javnost. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.".

U stavu 8. reč: "Organ" zamenjuje se rečju: "Komisija".

U stavu 9. reč: "organ" zamenjuje se rečju: "komisija".

Član 2.

U članu 19. stav 1. reč: "organa" zamenjuje se rečju: "komisije".

Član 3.

U članu 20. st. 2. i 5. reč: "organu" zamenjuje se rečju: "komisiji".

Stav 7. menja se i glasi:

"Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o devoluciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.".

U stavu 8. reč: "Organ" zamenjuje se rečju: "Komisija".

U stavu 9. reč: "organ" zamenjuje se rečju: "komisija".

Član 4.

U članu 21. st. 3. i 6. reč: "organu" zamenjuje se rečju: "komisiji".

Stav 8. menja se i glasi:

"Komisija iz člana 22. ovog zakona dužna je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o supstituciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.".

U stavu 9. reč: "Organ" zamenjuje se rečju: "Komisija".

U stavu 10. reč: "organ" zamenjuje se rečju: "komisija".

Član 5.

Naziv člana i član 22. menjaju se i glase:

"Komisija za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji

Član 22.

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje komisija Visokog saveta tužilaštva koju čini pet članova i zamenika članova iz reda javnih tužilaca, od kojih su dva člana i zamenika člana iz reda javnih tužilaca višeg javnog tužilaštva, dva člana i zamenika člana iz reda javnih tužilaca apelacionog javnog tužilaštva i jedan član i zamenik člana iz reda javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva.

Članove i zamenike članova komisije iz stava 1. ovog člana bira Visoki savet tužilaštva na period od pet godina, bez prava na ponovni izbor.

Članovi i zamenici članova komisije se biraju na osnovu javnog poziva, u skladu sa unapred utvrđenim i javno objavljenim kriterijumima koji se odnose na stručnost, iskustvo i profesionalni integritet.

Za člana i zamenika člana komisije može biti izabran javni tužilac koji ima najmanje šest godina iskustva u vršenju javnotužilačke funkcije, koji u poslednjih pet godina nije pravnosnažno disciplinski kažnjavan i protiv koga se ne vodi disciplinski postupak.

Član komisije ne može biti član Visokog saveta tužilaštva ili glavni javni tužilac.

U odlučivanju ne može učestvovati član ili zamenik člana komisije koji se nalazi u neposrednom hijerarhijskom odnosu sa donosiocem akta koji je predmet prigovora.

Komisija u postupku odlučivanja o prigovoru ispituje da li je obavezno uputstvo, rešenje o devoluciji ili rešenje o supstituciji osnovano i doneto u skladu sa zakonom.

Način rada i odlučivanja u komisiji uređuje se aktom Visokog saveta tužilaštva.

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.".

Član 6.

U članu 31. tačka 4) menja se i glasi:

"4) ostvaruje kontakt i razmenjuje informacije i dokumente sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim međunarodnim telima i ostvaruje neposrednu saradnju sa nadležnim organima drugih država, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorom;".

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a) koja glasi:

"4a) zaključuje protokole o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom o čemu prethodno obaveštava ministarstvo nadležno za pravosuđe;".

Član 7.

U članu 39. st. 3. i 5. reči: "neposredno višem glavnom javnom tužiocu" zamenjuju se rečima: "Visokom savetu tužilaštva".

Stav 7. menja se i glasi:

"Visoki savet tužilaštva dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 30 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako Visoki savet tužilaštva ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen.".

Član 8.

U članu 41. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Ako Vrhovnom javnom tužiocu ili glavnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca dok Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a najduže na jednu godinu. Isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, odnosno glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

Ako Visoki savet tužilaštva ne donese odluku o postavljenju vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca u roku od 30 dana od dana prestanka javnotužilačke funkcije iz stava 1. ovog člana, većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva, po proteku tog roka Visoki savet tužilaštva donosi odluku o postavljenju vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, od kojih je najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u odlučivanju ne učestvuju članovi po položaju.".

Član 9.

U članu 62. stav 1. reč: "može" zamenjuje se rečima: "ne može".

Član 10.

Član 69. menja se i glasi:

"Član 69.

Javni tužilac može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo. Visoki savet tužilaštva jednom godišnje posebno preispituje postojanje razloga za privremeno upućivanje i donosi obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku privremenog upućivanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se privremeno upućuje, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.

Privremeno upućivanje vrši se izuzetno zbog potrebe efikasnog postupanja javnog tužilaštva, ako se to ne može obezbediti drugim organizacionim merama.

Visoki savet tužilaštva raspisuje javni poziv za privremeno upućivanje na osnovu obrazloženog predloga glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u kome se pojavila potreba za upućivanjem.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši i glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva iz kojeg se upućivanje vrši. Rešenje o upućivanju mora biti obrazloženo.

Rešenje iz stava 5. ovog člana Visoki savet tužilaštva donosi većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva.

Ako Visoki savet tužilaštva na sednici na kojoj se odlučuje o donošenju rešenja iz stava 5. ovog člana ne donese odluku većinom glasova propisanom u stavu 6. ovog člana, glasanje se još jednom ponavlja na istoj sednici. U ponovljenom glasanju odluka o upućivanju je doneta ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, od kojih je najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u glasanju ne učestvuju članovi po položaju.".

Član 11.

Član 128. menja se i glasi: Kolegijum javnog tužilaštva:

"Član 128.

1) daje mišljenje Visokom savetu tužilaštva o kandidatu za glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u svom ili neposredno nižem javnom tužilaštvu;

2) daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu;

3) daje mišljenje o predlogu plana i programa rada javnog tužilaštva za narednu godinu;

4) razmatra izveštaj o izvršenom nadzoru nad radom javnog tužilaštva;

5) razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje i organizaciju javnog tužilaštva;

6) vrši i druge poslove u skladu sa aktom o upravi u javnom tužilaštvu.".

Član 12.

Do izbora članova i zamenika komisije iz člana 5. ovog zakona, o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuju organi nadležni u skladu sa odredbama Zakona o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 10/23 i 9/26).

Visoki savet tužilaštva će u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt o kriterijumima za izbor članova i zamenika članova komisije iz stava 1. ovog člana, koji se odnose na stručnost, iskustvo i profesionalni integritet.

Visoki savet tužilaštva će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona raspisati javni poziv za izbor članova i zamenika članova komisije iz stava 1. ovog člana.

Visoki savet tužilaštva će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akt kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanja komisije iz stava 1. ovog člana.

Član 13.

Vršilac funkcije glavnog javnog tužioca postavljen u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 10/23) i Zakonom o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", br. 10/23 i 9/26) nastavlja da vrši funkciju glavnog javnog tužioca dok glavni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a najduže tri godine od dana postavljenja za vršioca funkcije glavnog javnog tužioca.

Javni tužioci privremeno upućeni u drugo javno tužilaštvo pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da vrše javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u koje su upućeni do isteka perioda na koji su upućeni, s tim što Visoki savet tužilaštva jednom godišnje posebno preispituje postojanje razloga za njihovo privremeno upućivanje i donosi obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku privremenog upućivanja.

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

OBRAZLOŽENJE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu sadržan je u članu 155. stav 4. Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 98/06 i 16/22), koji propisuje da se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju zakonom, članu 155. stav 8. Ustava koji propisuje da se hijerarhijska ovlašćenja u rukovođenju javnim tužilaštvom i pravna sredstva protiv njih bliže uređuju zakonom i članu 157. stav 5. Ustava koji određuje da niži javni tužilac ili javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Nakon usvajanja navedenih zakona dana 10. februara 2026. godine, Narodna skupština je zatražila hitno mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava Saveta Evrope (Venecijanska komisija), sa zahtevom da se oceni usklađenost predmetnih zakona sa standardima Saveta Evrope.

Venecijanska komisija je na plenarnom zasedanju održanom 12. juna 2026. godine, usvojila Mišljenje o predmetnim zakonima.

U odnosu na Zakon o javnom tužilaštvu ključne preporuke Venecijanske komisije su se odnosile na organe nadležne za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji, zatim na odredbe o nadležnosti Vrhovnog javnog tužilaštva u pogledu međunarodne saradnje, odredbe o vršiocu funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca, kao i na odredbe o privremenom upućivanju javnih tužilaca.

III. OBRAZLOŽENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članovima 1. do 4. Predloga zakona menjaju se članovi 18. do 21. Zakona o javnom tužilaštvu koji uređuju prigovor protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovor protiv rešenja o supstituciji i prigovor protiv rešenja o devoluciji. Izmene navedenih članova predviđaju da će o prigovoru protiv obaveznih uputstava, odnosno o rešenja o devoluciji i rešenja o supstituciji odlučivati Komisija Visokog saveta tužilaštva. Komisija je dužna da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako komisija ne donese odgovarajuću odluku o prigovoru u roku, smatra se da je obavezno uputstvo, rešenje o devoluciji odnosno rešenje o supstituciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta. Imajući u vidu prirodu odluke, odnosno da se uputstvo za rad i postupanje u pojedinačnom predmetu odnosi na neposredno postupanje javnog tužilaštva u konkretnom predmetu, sednica na kojoj se odlučuje o tom prigovoru je zatvorena za javnost.

Članom 5. Predloga zakona menja se postojeći član 22. Zakona o javnom tužilaštvu, koji predviđa uspostavljanje posebnog mehanizma kontrole zakonitosti i osnovanosti obaveznih uputstava za rad i postupanje u pojedinačnim predmetima, kao i rešenja o supstituciji i devoluciji. U tom cilju obrazuje se komisija Visokog saveta tužilaštva koja odlučuje o prigovorima izjavljenim protiv navedenih akata. Radi obezbeđivanja stručnosti, nepristrasnosti i uravnotežene zastupljenosti različitih nivoa javnotužilačke organizacije, propisan je sastav komisije od pet članova iz reda javnih tužilaca viših, apelacionih i Vrhovnog javnog tužilaštva. Članove i njihove zamenike bira Visoki savet tužilaštva na osnovu javnog poziva i unapred utvrđenih kriterijuma koji se odnose na stručnost, iskustvo i profesionalni integritet, čime se obezbeđuje transparentnost postupka izbora i poverenje u rad komisije. Odredbama su propisani i posebni uslovi za izbor članova komisije, koji podrazumevaju odgovarajuće profesionalno iskustvo, odsustvo disciplinskih sankcija u prethodnom periodu i nepostojanje disciplinskog postupka u toku. Istovremeno, isključena je mogućnost da članovi Visokog saveta tužilaštva i glavni javni tužioci budu članovi komisije, kao i učešće u odlučivanju lica koja se nalaze u neposrednom hijerarhijskom odnosu sa donosiocem akta koji je predmet prigovora. Na taj način dodatno se jačaju garancije nezavisnog i nepristrasnog odlučivanja. Komisija u postupku po prigovoru ispituje da li su obavezno uputstvo, rešenje o supstituciji ili rešenje o devoluciji zasnovani na zakonu i da li su doneti u skladu sa propisanim ovlašćenjima i postupkom. Bliži način rada i odlučivanja komisije uređuje se aktom Visokog saveta tužilaštva. Posebno je uređena situacija kada je akt koji je predmet prigovora doneo Vrhovni javni tužilac. U tom slučaju o prigovoru ne odlučuje komisija, već kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost, čime se obezbeđuje odgovarajući institucionalni mehanizam kontrole i u tim slučajevima.

Članom 6. Predloga zakona, menja se član 31. Zakona o javnom tužilaštvu. Naime, izmenom ovog člana preciznije se uređuje nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje. Dosadašnje rešenje, kojim je bilo propisano da Vrhovno javno tužilaštvo obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe, zamenjuje se odredbama kojima se izričito propisuje ovlašćenje Vrhovnog javnog tužilaštva da ostvaruje kontakte i razmenjuje informacije i dokumenta sa tužilaštvima drugih država, međunarodnim pravosudnim organizacijama i drugim nadležnim međunarodnim telima, kao i da neposredno sarađuje sa nadležnim organima drugih država, u skladu sa zakonom i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Pored toga, uvodi se nova nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva koja se odnosi na zaključivanje protokola o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, čime se pravni okvir usklađuje sa postojećom praksom kod zaključenja ove vrste međunarodnih dokumenata. Istovremeno je predviđena obaveza prethodnog obaveštavanja ministarstva nadležnog za pravosuđe o zaključivanju takvih protokola, čime se obezbeđuje institucionalna koordinacija u oblasti međunarodne pravosudne saradnje.

Članom 7. Predloga zakona menja se član 39. Zakona o javnom tužilaštvu. Izmenama se unapređuje postupak pravne zaštite javnih tužilaca u vezi sa odlukama o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu i izmenama tog rasporeda. Važećim rešenjem o prigovoru protiv odluke o godišnjem rasporedu poslova odlučuje neposredno viši glavni javni tužilac, dok se predloženim izmenama nadležnost za odlučivanje o ovim prigovorima poverava Visokom savetu tužilaštva. Na taj način postupak kontrole odluka koje se odnose na raspored poslova izmešta se iz sistema hijerarhijskog upravljanja u javnom tužilaštvu i poverava Visokom savetu tužilaštva nadležnom za obezbeđivanje samostalnosti javnog tužilaštva i položaja nosilaca javnotužilačke funkcije.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 41. Zakona o javnom tužilaštvu. Izmenama se preciznije uređuju uslovi i postupak postavljenja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca u slučaju prestanka njihove javnotužilačke funkcije. Predloženim rešenjem uspostavlja se jedinstven režim za postavljenje vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca i vršioca funkcije glavnog javnog tužioca. Propisuje se da Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije do stupanja na funkciju novoizabranog Vrhovnog javnog tužioca, odnosno glavnog javnog tužioca, a najduže na period od jedne godine. Istovremeno se utvrđuje pravilo da isto lice ne može biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije u istom javnom tužilaštvu, čime se ograničava mogućnost dugotrajnog obavljanja rukovodeće funkcije u privremenom statusu. Predloženim odredbama utvrđuje se da, ako Visoki savet tužilaštva u roku od 30 dana ne donese odluku većinom propisanom zakonom, po isteku tog roka može doneti odluku ako za nju glasa najmanje šest članova Saveta, od kojih su najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u odlučivanju ne učestvuju članovi Saveta po položaju. Ovakvo rešenje ima za cilj prevazilaženje problema otežanog donošenja odluka uz istovremeno očuvanje ravnoteže između članova Saveta iz različitih kategorija.

Članom 9. Predloga zakona menja se član 62. Zakona o javnom tužilaštvu. Navedenom izmenom se izričito propisuje da glavni javni tužilac može imati samo jedan mandat i da ne može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

Članom 10. Predloga zakona u potpunosti se menja član 69. Zakona o javnom tužilaštvu. Izmenama člana 69. preciznije se uređuju uslovi, postupak i trajanje privremenog upućivanja javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, sa ciljem jačanja pravne sigurnosti, transparentnosti postupka i očuvanja načela stalnosti vršenja javnotužilačke funkcije. Na taj način se dodatno naglašava značaj postupka izbora kao redovnog načina popunjavanja mesta u javnim tužilaštvima višeg stepena i sprečava da privremeno upućivanje postane zamena za zakonom propisan postupak izbora. Predloženim rešenjem zadržava se mogućnost privremenog upućivanja u javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena, kao i mogućnost privremenog upućivanja javnih tužilaca viših i apelacionih javnih tužilaštava u javna tužilaštva posebne nadležnosti, pod uslovom da ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor u tužilaštvo u koje se upućuju. Istovremeno se uvodi pravilo da privremeno upućivanje može trajati najduže tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja istog javnog tužioca u isto javno tužilaštvo. Ovim rešenjem sprečava se da privremeno upućivanje faktički preraste u trajan oblik angažovanja izvan matičnog tužilaštva. Kao novina propisuje se da je privremeno upućivanje dozvoljeno isključivo kada postoji potreba za obezbeđivanjem efikasnog rada javnog tužilaštva, a kada se ta potreba ne može otkloniti drugim organizacionim merama. Na taj način naglašava se izuzetan karakter ove mere i ograničava njena primena na slučajeve u kojima je zaista neophodna radi nesmetanog funkcionisanja javnog tužilaštva. Radi jačanja transparentnosti postupka, predviđeno je da Visoki savet tužilaštva raspisuje javni poziv za privremeno upućivanje na osnovu obrazloženog predloga glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u kome je nastala potreba za upućivanjem. Pored toga, propisuje se obaveza pribavljanja mišljenja kako glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši, tako i glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva iz kojeg se javni tužilac upućuje, što omogućava potpunije sagledavanje potreba oba javna tužilaštva i posledica upućivanja na njihov rad. Kao dodatna garancija opravdanosti trajanja mere, propisuje se obaveza Visokog saveta tužilaštva da jednom godišnje preispita postojanje razloga za privremeno upućivanje i donese obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku upućivanja. Na taj način obezbeđuje se kontinuirana kontrola potrebe za primenom ove mere tokom čitavog perioda njenog trajanja. Takođe, detaljnije se uređuje postupak odlučivanja u Visokom savetu tužilaštva. Pored opšteg pravila o donošenju odluke propisanom većinom, predviđa se i poseban mehanizam ponovljenog glasanja u slučaju da potrebna većina nije obezbeđena. U tom slučaju odluka može biti doneta ako za nju glasa najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, od kojih su najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u glasanju ne učestvuju članovi Visokog saveta tužilaštva po položaju. Ovim rešenjem nastoji se obezbediti efikasnost odlučivanja uz istovremeno očuvanje ravnoteže između članova Visokog saveta tužilaštva. Predložene izmene imaju za cilj da privremeno upućivanje ostane izuzetan instrument organizacije rada javnog tužilaštva, koji se primenjuje samo kada je to neophodno, uz jasno propisane uslove, transparentan postupak i odgovarajuće mehanizme kontrole.

Članom 11. Predloga zakona menja se član 128. Zakona o javnom tužilaštvu. Izmenama se precizira nadležnost kolegijuma javnog tužilaštva u cilju jačanja njegove uloge u razmatranju pitanja od značaja za rad, organizaciju i planiranje aktivnosti javnog tužilaštva. Pored postojećih nadležnosti koje se odnose na davanje mišljenja Visokom savetu tužilaštva o kandidatima za glavne javne tužioce i javne tužioce, razmatranje izveštaja o izvršenom nadzoru nad radom javnog tužilaštva, pitanja od značaja za stručno usavršavanje i organizaciju rada, kao i drugih poslova utvrđenih aktom o upravi u javnom tužilaštvu, kolegijumu se poveravaju i dodatne savetodavne nadležnosti. Predloženim rešenjem propisuje se da kolegijum daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu, kao i o predlogu plana i programa rada javnog tužilaštva za narednu godinu.

Članovi 12. i 13. Predloga zakona predstavljaju prelazne odredbe od značaja za primenu ovog zakona i obezbeđivanje kontinuiteta u radu javnog tužilaštva i Visokog saveta tužilaštva do potpune implementacije novih zakonskih rešenja. Članom 12. Predloga zakona propisuje se privremeni režim odlučivanja o prigovorima protiv obaveznih uputstava za rad i postupanje u pojedinačnim predmetima, kao i protiv rešenja o supstituciji i devoluciji, do izbora članova i zamenika članova novoobrazovane komisije. Na taj način obezbeđuje se nesmetano ostvarivanje prava na prigovor i kontinuitet u postupanju po podnetim pravnim sredstvima do uspostavljanja novog institucionalnog mehanizma predviđenog ovim zakonom. Istovremeno se utvrđuju rokovi u kojima je Visoki savet tužilaštva dužan da donese akt o kriterijumima za izbor članova i zamenika članova komisije, raspiše javni poziv za njihov izbor i donese akt kojim će se bliže urediti način rada i odlučivanja komisije. Navedenim rešenjima obezbeđuju se uslovi za blagovremeno konstituisanje i početak rada komisije, dok se članom 13. Predloga zakona uređuje položaj vršilaca funkcije glavnog javnog tužioca koji su postavljeni pre stupanja na snagu ovog zakona. Oni nastavljaju da vrše funkciju pod uslovima pod kojima su postavljeni, odnosno do stupanja na funkciju izabranog glavnog javnog tužioca, a najduže u roku utvrđenom zakonom koji je bio na snazi u vreme njihovog postavljenja. Takođe, uređuje se položaj javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu ovog zakona već privremeno upućeni u druga javna tužilaštva i koji nastavljaju da vrše javnotužilačku funkciju u tužilaštvima u koja su upućeni do isteka perioda na koji su upućeni, uz obavezu Visokog saveta tužilaštva da jednom godišnje preispituje postojanje razloga za njihovo privremeno upućivanje i donosi obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku upućivanja. Ovim rešenjem obezbeđuje se kontinuitet u radu javnih tužilaštava.

Član 14. Predloga zakona je završna odredba koja uređuje stupanje zakona na snagu.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku zbog ispunjavanja međunarodnih obaveza Republike Srbije.

PREGLED ODREDABA
ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Prigovor

Član 18.

Niži glavni javni tužilac i javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu nezakonito ili neosnovano može izjaviti prigovor sa obrazloženjem organu KOMISIJI iz člana 22. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema pismenog uputstva.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.

Glavni javni tužilac koji je izdao obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu.

Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, dužan je da prigovor dostavi organu KOMISIJI iz člana 22. ovog zakona narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 2. ovog člana.

Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 4. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.

Glavni javni tužilac i javni tužilac koji je izjavio prigovor dužan je da preduzme radnju po obaveznom uputstvu za rad i postupanje u pojedinom predmetu koja ne trpi odlaganje.

Organ iz člana 22. ovog zakona dužan je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako organ ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.

KOMISIJA IZ ČLANA 22. OVOG ZAKONA DUŽNA JE DA DONESE OBRAZLOŽENU ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA PRIGOVORA, NA SEDNICI KOJA JE ZATVORENA ZA JAVNOST. AKO KOMISIJA NE DONESE ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU, SMATRA SE DA JE OBAVEZNO UPUTSTVO ZA POSTUPANJE U POJEDINOM PREDMETU STAVLJENO VAN SNAGE, ŠTO SE EVIDENTIRA U SPISIMA PREDMETA.

Organ KOMISIJA iz člana 22. ovog zakona može da odbaci prigovor protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu kao neblagovremen, usvoji prigovor i ukine obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu ili odbije prigovor kao neosnovan.

Ako organ KOMISIJA iz člana 22. ovog zakona odbije prigovor protiv obaveznog uputstva, glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po obaveznom uputstvu za rad i postupanje u konkretnom predmetu.

Pravo na uvid

Član 19.

Obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovor protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, akt glavnog javnog tužioca o stavljanju van snage obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu i odluka organa KOMISIJE iz člana 22. ovog zakona o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu sastavni su deo javnotužilačkog spisa.

Uvid u akte iz stava 1. ovog člana mogu izvršiti učesnici u postupku posle pravnosnažnog okončanja postupka u kojem je izdato obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu.

Ograničenje iz stava 2. ovog člana ne odnosi se na nosioce javnotužilačke funkcije.

Devolucija

Član 20.

Neposredno više javno tužilaštvo može radi efikasnijeg vođenja postupka ili zbog drugog važnog razloga, u konkretnom predmetu preduzeti svaku radnju za koju je ovlašćeno niže javno tužilaštvo, na osnovu obrazloženog rešenja neposredno višeg glavnog javnog tužioca (rešenje o devoluciji).

Niži glavni javni tužilac koji smatra da je rešenje neposredno višeg glavnog javnog tužioca neosnovano može izjaviti prigovor organu KOMISIJI iz člana 22. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Do donošenja odluke po prigovoru niže javno tužilaštvo ne može preduzimati radnje u predmetu.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita svoje rešenje.

Glavni javni tužilac koji je doneo rešenje može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje.

Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje rešenje u roku iz stava 3. ovog člana, dužan je da prigovor dostavi organu KOMISIJI iz člana 22. ovog zakona narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 3. ovog člana.

Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 5. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.

Organ iz člana 22. ovog zakona dužan je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako organ ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o devoluciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.

KOMISIJA IZ ČLANA 22. OVOG ZAKONA DUŽNA JE DA DONESE OBRAZLOŽENU ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA PRIGOVORA. AKO KOMISIJA NE DONESE ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU, SMATRA SE DA JE REŠENJE O DEVOLUCIJI STAVLJENO VAN SNAGE, ŠTO SE EVIDENTIRA U SPISIMA PREDMETA.

Organ KOMISIJA iz člana 22. ovog zakona može da odbaci prigovor protiv rešenja o devoluciji kao neblagovremen, usvoji prigovor i ukine rešenje o devoluciji ili odbije prigovor kao neosnovan.

Ako organ KOMISIJA iz člana 22. ovog zakona ne prihvati prigovor protiv rešenja o devoluciji, niži glavni javni tužilac, koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po rešenju o devoluciji.

Supstitucija

Član 21.

Neposredno viši glavni javni tužilac može obrazloženim rešenjem ovlastiti niže javno tužilaštvo da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg javnog tužilaštva, ako je nadležno javno tužilaštvo sprečeno iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u predmetu (rešenje o supstituciji).

Izuzetno, Vrhovni javni tužilac može obrazloženim rešenjem ovlastiti Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog javnog tužilaštva radi efikasnijeg vođenja postupka ili zbog drugog važnog razloga.

Nadležni glavni javni tužilac koji smatra da je rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana neosnovano može izjaviti prigovor organu KOMISIJI iz člana 22. ovog zakona u roku od tri dana od dana prijema rešenja.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca koji je doneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita svoje rešenje.

Glavni javni tužilac koji je doneo rešenje može pre dostavljanja prigovora da donese odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje.

Ako glavni javni tužilac ne stavi van snage svoje rešenje, dužan je da prigovor dostavi organu KOMISIJI iz člana 22. ovog zakona narednog radnog dana posle isteka roka iz stava 4. ovog člana.

Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 6. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.

Organ iz člana 22. ovog zakona dužan je da donese obrazloženu odluku o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora. Ako organ ne donese odluku o prigovoru u roku, smatra se da je rešenje o supstituciji stavljeno van snage, što se evidentira u spisima predmeta.

KOMISIJA IZ ČLANA 22. OVOG ZAKONA DUŽNA JE DA DONESE OBRAZLOŽENU ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU OD OSAM DANA OD DANA PRIJEMA PRIGOVORA. AKO KOMISIJA NE DONESE ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU, SMATRA SE DA JE REŠENJE O SUPSTITUCIJI STAVLJENO VAN SNAGE, ŠTO SE EVIDENTIRA U SPISIMA PREDMETA.

Organ KOMISIJA iz člana 22. ovog zakona može da odbaci prigovor protiv rešenja o supstituciji kao neblagovremen, usvoji prigovor i ukine rešenje o supstituciji ili odbije prigovor kao neosnovan.

Ako organ KOMISIJA iz člana 22. ovog zakona ne prihvati prigovor protiv rešenja o supstituciji, nadležni glavni javni tužilac, koji je izjavio prigovor, dužan je da postupi po rešenju o supstituciji.

Organ nadležan za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji

Član 22.

O prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuj e glavni javni tužilac neposredno višeg javnog tužilaštva.

O prigovoru protiv akata iz stava 1. ovog člana koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuj e kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.

KOMISIJA ZA ODLUČIVANJE O PRIGOVORU PROTIV OBAVEZNOG UPUTSTVA ZA RAD I POSTUPANJE U POJEDINOM PREDMETU, PRIGOVORU PROTIV REŠENJA O SUPSTITUCIJI I PRIGOVORU PROTIV REŠENJA O DEVOLUCIJI

ČLAN 22.

O PRIGOVORU PROTIV OBAVEZNOG UPUTSTVA ZA RAD I POSTUPANJE U POJEDINOM PREDMETU, PRIGOVORU PROTIV REŠENJA O SUPSTITUCIJI I PRIGOVORU PROTIV REŠENJA O DEVOLUCIJI ODLUČUJE KOMISIJA VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA KOJU ČINI PET ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA, OD KOJIH SU DVA ČLANA I ZAMENIKA ČLANA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA VIŠEG JAVNOG TUŽILAŠTVA, DVA ČLANA I ZAMENIKA ČLANA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA APELACIONOG JAVNOG TUŽILAŠTVA I JEDAN ČLAN I ZAMENIK ČLANA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA VRHOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA.

ČLANOVE I ZAMENIKE ČLANOVA KOMISIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA BIRA VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA NA PERIOD OD PET GODINA, BEZ PRAVA NA PONOVNI IZBOR.

ČLANOVI I ZAMENICI ČLANOVA KOMISIJE SE BIRAJU NA OSNOVU JAVNOG POZIVA, U SKLADU SA UNAPRED UTVRĐENIM I JAVNO OBJAVLJENIM KRITERIJUMIMA KOJI SE ODNOSE NA STRUČNOST, ISKUSTVO I PROFESIONALNI INTEGRITET.

ZA ČLANA I ZAMENIKA ČLANA KOMISIJE MOŽE BITI IZABRAN JAVNI TUŽILAC KOJI IMA NAJMANJE ŠEST GODINA ISKUSTVA U VRŠENJU JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE, KOJI U POSLEDNJIH PET GODINA NIJE PRAVNOSNAŽNO DISCIPLINSKI KAŽNJAVAN I PROTIV KOGA SE NE VODI DISCIPLINSKI POSTUPAK.

ČLAN KOMISIJE NE MOŽE BITI ČLAN VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA ILI GLAVNI JAVNI TUŽILAC.

U ODLUČIVANJU NE MOŽE UČESTVOVATI ČLAN ILI ZAMENIK ČLANA KOMISIJE KOJI SE NALAZI U NEPOSREDNOM HIJERARHIJSKOM ODNOSU SA DONOSIOCEM AKTA KOJI JE PREDMET PRIGOVORA.

KOMISIJA U POSTUPKU ODLUČIVANJA O PRIGOVORU ISPITUJE DA LI JE OBAVEZNO UPUTSTVO, REŠENJE O DEVOLUCIJI ILI REŠENJE O SUPSTITUCIJI OSNOVANO I DONETO U SKLADU SA ZAKONOM.

NAČIN RADA I ODLUČIVANJA U KOMISIJI UREĐUJE SE AKTOM VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA.

O PRIGOVORU PROTIV OBAVEZNOG UPUTSTVA ZA RAD I POSTUPANJE U POJEDINOM PREDMETU, PRIGOVORU PROTIV REŠENJA O SUPSTITUCIJI I PRIGOVORU PROTIV REŠENJA O DEVOLUCIJI KOJE JE DONEO VRHOVNI JAVNI TUŽILAC ODLUČUJE KOLEGIJUM VRHOVNOG JAVNOG TUŽILAŠTVA NA POSEBNOJ SEDNICI ZATVORENOJ ZA JAVNOST.

Nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva

Član 31.

Vrhovno javno tužilaštvo je nadležno da:

1) postupa pred Vrhovnim sudom, kao i pred Ustavnim sudom i drugim sudom i organom u skladu sa zakonom;

2) podnosi vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom;

3) prati i usmerava rad javnih tužilaštava, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova;

4) obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo, uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe;

4) OSTVARUJE KONTAKT I RAZMENJUJE INFORMACIJE I DOKUMENTE SA TUŽILAŠTVIMA DRUGIH DRŽAVA, MEĐUNARODNIM PRAVOSUDNIM ORGANIZACIJAMA I DRUGIM NADLEŽNIM MEĐUNARODNIM TELIMA I OSTVARUJE NEPOSREDNU SARADNJU SA NADLEŽNIM ORGANIMA DRUGIH DRŽAVA, U SKLADU SA ZAKONOM I POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM;

4A) ZAKLJUČUJE PROTOKOLE O SARADNJI SA TUŽILAŠTVIMA DRUGIH DRŽAVA I MEĐUNARODNIM PRAVOSUDNIM ORGANIZACIJAMA, U SKLADU SA POTVRĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM O ČEMU PRETHODNO OBAVEŠTAVA MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUĐE;

5) vrši druge nadležnosti određene zakonom.

Plan i program rada javnog tužilaštva

Član 39.

U rukovođenju poslovima uprave u javnom tužilaštvu, Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac donose plan i program rada javnog tužilaštva čija se sadržina bliže uređuje aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

Plan i program rada sadrži odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu i odluku o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu. Vrhovni javni tužilac ili glavni javni tužilac saopštava na kolegijumu odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu do 1. novembra tekuće godine.

Javni tužilac može izjaviti prigovor protiv odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu ili odluke o izmeni odluke o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu neposredno višem glavnom javnom tužiocu VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA, u roku od tri dana od dana saopštavanja rasporeda na kolegijumu javnog tužilaštva ili upoznavanja sa godišnjim rasporedom poslova u javnom tužilaštvu ili izmenom godišnjeg rasporeda poslova u javnom tužilaštvu, ako javni tužilac iz opravdanih razloga nije prisustvovao kolegijumu.

Prigovor se podnosi preko glavnog javnog tužioca, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku o godišnjem rasporedu poslova.

Ako glavni javni tužilac ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem za neprihvatanje prigovora, dostavi neposredno višem glavnom javnom tužiocu VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA, u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

Nepostupanje glavnog javnog tužioca u roku iz stava 5. ovog člana smatra se disciplinskim prekršajem.

Neposredno viši glavni javni tužilac dužan je da donese odluku o prigovoru u roku od 30 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako neposredno viši glavni javni tužilac ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor odbijen. O prigovoru protiv odluke iz stava 1. ovog člana koju je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuj e kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva.

VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA DUŽAN JE DA DONESE ODLUKU O PRIGOVORU U ROKU OD 30 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA PRIGOVORA. AKO VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA NE ODLUČI O PRIGOVORU U PROPISANOM ROKU, SMATRA SE DA JE PRIGOVOR USVOJEN.

Vršilac funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca

Član 41.

Ako Vrhovnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija Vrhovnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, dok Vrhovni javni tužilac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a naj duže na jednu godinu. Isto lice ne m ože biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca.

AKO VRHOVNOM JAVNOM TUŽIOCU ILI GLAVNOM JAVNOM TUŽIOCU PRESTANE JAVNOTUŽILAČKA FUNKCIJA VRHOVNOG JAVNOG TUŽIOCA ILI GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA, VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA POSTAVLJA VRŠIOCA FUNKCIJE VRHOVNOG JAVNOG TUŽIOCA ILI GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA DOK VRHOVNI JAVNI TUŽILAC ILI GLAVNI JAVNI TUŽILAC NE STUPI NA JAVNOTUŽILAČKU FUNKCIJU, A NAJDUŽE NA JEDNU GODINU. ISTO LICE NE MOŽE BITI PONOVO POSTAVLJENO ZA VRŠIOCA FUNKCIJE VRHOVNOG JAVNOG TUŽIOCA, ODNOSNO GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA U ISTOM JAVNOM TUŽILAŠTVU.

Ako glavnom javnom tužiocu prestane javnotužilačka funkcija glavnog javnog tužioca, Visoki savet tužilaštva postavlja vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, dok glavni javni t uži lac ne stupi na javnotužilačku funkciju, a naj duže na tri godine. Isto lice m ože biti ponovo postavljeno za vršioca funkcije glavnog javnog tužioca. Ako Visoki savet tužilaštva ne postavi vršioca funkcije glavnog javnog tužioca u roku od 30 dana od dana prestanka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca, neposredno viši glavni javni tužilac određuje vršioca funkcije glavnog javnog tužioca do odluke Visokog saveta tužilaštva o postavljenju vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, a naj duže na jednu godinu.

AKO VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA NE DONESE ODLUKU O POSTAVLJENJU VRŠIOCA FUNKCIJE VRHOVNOG JAVNOG TUŽIOCA ILI GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRESTANKA JAVNOTUŽILAČKE FUNKCIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, VEĆINOM GLASOVA PROPISANOM ZAKONOM O VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA, PO PROTEKU TOG ROKA VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA DONOSI ODLUKU O POSTAVLJENJU VRŠIOCA FUNKCIJE VRHOVNOG JAVNOG TUŽIOCA ILI GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA, AKO JE ZA NJU GLASALO NAJMANJE ŠEST ČLANOVA VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA, OD KOJIH JE NAJMANJE TRI ČLANA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I TRI ČLANA IZ REDA ISTAKNUTIH PRAVNIKA, PRI ČEMU U ODLUČIVANJU NE UČESTVUJU ČLANOVI PO POLOŽAJU.

Za vreme vršenja funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca, javni tužilac je izjednačen u pravima i obavezama sa Vrhovnim javnim tužiocem, odnosno glavnim javnim tužiocem.

Trajanje javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca

Član 62.

Glavni javni tužilac se bira iz reda glavnih javnih tužilaca ili javnih tužilaca, odnosno među licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor na šest godina i može NE MOŽE biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

Glavni javni tužilac kome javnotužilačka funkcija glavnog javnog tužioca prestane na lični zahtev ili ako ne bude izabran za glavnog javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca koju je obavljao pre izbora za glavnog javnog tužioca.

Ako je za glavnog javnog tužioca višeg stepena biran glavni javni tužilac ili javni tužilac javnog tužilaštva nižeg stepena, posle prestanka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu višeg stepena kojim je rukovodio.

Ako glavni javni tužilac nije obavljao javnotužilačku funkciju pre izbora, posle prestanka te javnotužilačke funkcije, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu u kojem je obavljao javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca.

Odluku o nastavku obavljanja javnotužilačke funkcije iz st. 2-4. ovog člana donosi Visoki savet tužilaštva.

Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navršenja radnog veka javnotužilačka funkcija glavnom javnom tužiocu može prestati samo pod uslovima i iz razloga propisanim ovim zakonom.

Privremeno upućivanje

Član 69.

Javni tužilac može iz opravdanih razloga, uz svoju pismenu saglasnost biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno višeg ili neposredno nižeg stepena naj duže na tri godine i može biti ponovo upućen u isto javno tužilaštvo.

Izuzetno od stava 1. ovog člana javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnost i na tri godine i može biti ponovo upućen u isto javno tužilaštvo.

Javni tužilac koji se upućuje u neposredno više javno tužilaštvo ili u tužilaštvo posebne nadležnost i mora ispunjavati zakonom predviđene uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se upućuje.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši. Rešenje mora biti obrazloženo.

ČLAN 69.

JAVNI TUŽILAC MOŽE, UZ SVOJU PISMENU SAGLASNOST, BITI PRIVREMENO UPUĆEN U DRUGO JAVNO TUŽILAŠTVO ISTOG ILI NEPOSREDNO NIŽEG STEPENA NAJDUŽE NA TRI GODINE, BEZ MOGUĆNOSTI PONOVNOG UPUĆIVANJA U ISTO JAVNO TUŽILAŠTVO. VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA JEDNOM GODIŠNJE POSEBNO PREISPITUJE POSTOJANJE RAZLOGA ZA PRIVREMENO UPUĆIVANJE I DONOSI OBRAZLOŽENU ODLUKU O NASTAVKU ILI PRESTANKU PRIVREMENOG UPUĆIVANJA.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA JAVNI TUŽILAC VIŠEG ILI APELACIONOG JAVNOG TUŽILAŠTVA MOŽE, UZ SVOJU PISMENU SAGLASNOST, AKO ISPUNJAVA ZAKONOM PROPISANE USLOVE ZA IZBOR U JAVNO TUŽILAŠTVO U KOJE SE PRIVREMENO UPUĆUJE, BITI PRIVREMENO UPUĆEN U JAVNO TUŽILAŠTVO POSEBNE NADLEŽNOSTI NAJDUŽE NA TRI GODINE, BEZ MOGUĆNOSTI PONOVNOG UPUĆIVANJA U ISTO JAVNO TUŽILAŠTVO.

PRIVREMENO UPUĆIVANJE VRŠI SE IZUZETNO ZBOG POTREBE EFIKASNOG POSTUPANJA JAVNOG TUŽILAŠTVA, AKO SE TO NE MOŽE OBEZBEDITI DRUGIM ORGANIZACIONIM MERAMA.

VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA RASPISUJE JAVNI POZIV ZA PRIVREMENO UPUĆIVANJE NA OSNOVU OBRAZLOŽENOG PREDLOGA GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA JAVNOG TUŽILAŠTVA U KOME SE POJAVILA POTREBA ZA UPUĆIVANJEM.

REŠENJE O UPUĆIVANJU DONOSI VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA, UZ PRETHODNO PRIBAVLJENO MIŠLJENJE GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA JAVNOG TUŽILAŠTVA U KOJE SE UPUĆIVANJE VRŠI I GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA JAVNOG TUŽILAŠTVA IZ KOJEG SE UPUĆIVANJE VRŠI. REŠENJE O UPUĆIVANJU MORA BITI OBRAZLOŽENO.

REŠENJE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA DONOSI VEĆINOM GLASOVA PROPISANOM ZAKONOM O VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA.

AKO VISOKI SAVET TUŽILAŠTVA NA SEDNICI NA KOJOJ SE ODLUČUJE O DONOŠENJU REŠENJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA NE DONESE ODLUKU VEĆINOM GLASOVA PROPISANOM U STAVU 6. OVOG ČLANA, GLASANJE SE JOŠ JEDNOM PONAVLJA NA ISTOJ SEDNICI. U PONOVLJENOM GLASANJU ODLUKA O UPUĆIVANJU JE DONETA AKO JE ZA NJU GLASALO NAJMANJE ŠEST ČLANOVA VISOKOG SAVETA TUŽILAŠTVA, OD KOJIH JE NAJMANJE TRI ČLANA IZ REDA JAVNIH TUŽILACA I TRI ČLANA IZ REDA ISTAKNUTIH PRAVNIKA, PRI ČEMU U GLASANJU NE UČESTVUJU ČLANOVI PO POLOŽAJU.

Nadležnost kolegijuma javnog tužilaštva

Član 128.

Kolegijum javnog tužilaštva:

1) daje mišljenje Visokom savetu tužilaštva o kandidatu za glavnog javnog tužioca i javnog tužioca u svom ili neposredno nižem javnom tužilaštvu;

2) brisana

3) brisana

4) razmatra izveštaj o izvršenom nadzoru nad radom javnog tužilaštva;

5) razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje i organizaciju javnog tužilaštva;

6) vrši i druge poslove u skladu sa aktom o upravi u javnom tužilaštvu.

Član 128.

KOLEGIJUM JAVNOG TUŽILAŠTVA:

1) DAJE MIŠLJENJE VISOKOM SAVETU TUŽILAŠTVA O KANDIDATU ZA GLAVNOG JAVNOG TUŽIOCA I JAVNOG TUŽIOCA U SVOM ILI NEPOSREDNO NIŽEM JAVNOM TUŽILAŠTVU;

2) DAJE MIŠLJENJE O PREDLOGU IZVEŠTAJA O RADU JAVNOG TUŽILAŠTVA ZA PRETHODNU GODINU;

3) DAJE MIŠLJENJE O PREDLOGU PLANA I PROGRAMA RADA JAVNOG TUŽILAŠTVA ZA NAREDNU GODINU;

4) RAZMATRA IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM NADZORU NAD RADOM JAVNOG TUŽILAŠTVA;

5) RAZMATRA PITANJA OD ZNAČAJA ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE I ORGANIZACIJU JAVNOG TUŽILAŠTVA;

6) VRŠI I DRUGE POSLOVE U SKLADU SA AKTOM O UPRAVI U JAVNOM TUŽILAŠTVU.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA
SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada

Obrađivač: Ministarstvo pravde

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu

Draft Law on amendments to the Law on the public prosecur’s office

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane ("Službeni glasnik RS", broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum),:

a) Odredba Sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,

Naslov VII. - PRAVOSUĐE, SLOBODE I BEZBEDNOST, u okviru kojeg je član 80 - Jačanje institucija i vladavine prava

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma,

Odredbama Sporazuma nije dat poseban rok za usklađivanje, već se usklađivanje vrši u skladu sa opštim rokom u skladu sa članom 72. Sporazuma.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

U potpunosti ispunjava.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma,

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

- /

5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).

- Ne postoje propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

- /

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

- Da, na engleski jezik

8. Saradnja sa Evropskom unijom i učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

Narodna skupština usvojila je u januaru mesecu 2026. godine Zakon o izmeni Zakona o sudijama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona javnom tužilaštvu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Zakon o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koje je predložio narodni poslanik dr Uglješa Mrdić. Nakon usvajanja navedenih zakona dana 10. februara 2026. godine, Narodna skupština je zatražila hitno mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava Saveta Evrope (Venecijanska komisija), sa zahtevom da se oceni usklađenost predmetnih zakona sa standardima Saveta Evrope. Venecijanska komisija je na plenarnom zasedanju održanom 12. juna 2026. godine, usvojila Mišljenje o predmetnim zakonima.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine republike Srbije, 16.6.2026.