NACRT ZAKONA O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU - Tekst propisa

I.          UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju u domaćem i međunarodnom prevozu, pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama i inspekcijski nadzor.

Član 2.

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeća značenja:

1)         Agent prodaje voznih karata je svaki posrednik u prodaji autobuskih usluga koji prodaje vozne karte u ime i za račun prevoznika;

2)         Autobus je vozilo za prevoz putnika koje ima više od devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača;

3)         Autobuska stanica je saobraćajni objekat u kome se vrši prijem i otprema autobusa, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i prtljaga, prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje drugih usluga u vezi sa prevozom i kojom upravlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji poseduje licencu za pružanje staničnih usluga za taj objekat;

4)         Autobusko stajalište je izgrađen prostor van kolovoza ili propisno obeležena površina na kolovozu, namenjena za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga;

5)         Bilateralni prevoz je prevoz koji se obavlja između Republike Srbije i druge države;

6)         BIS prevoz je obavljanje linijskog prevoza dodatnim autobusima istog prevoznika po istom redu vožnje, pri čemu je dozvoljeno da prevoznik ne koristi pojedina autobuska stajališta, odnosno autobuske stanice;

7)         Vanlinijski prevoz je javni prevoz koji se obavlja isključivo autobusom za koji se itinerer i drugi uslovi prevoza utvrđuju posebno za svaki prevoz;

8)         Gradski prevoz je javni prevoz putnika koji se obavlja na teritoriji jedne ili više gradskih opština, odnosno delova gradskih opština, koje su /ili mogu biti/ aktom grada određene kao područje na kome se organizuje gradski prevoz;

9)         Daljinar je akt kojim je utvrđena udaljenost u kilometrima sa minimalnim vremenima vožnje autobusa između autobuskih stanica, odnosno autobuskih stajališta u obavljanju međumesnog prevoza;

10)       Dozvola je javna isprava kojom se prevozniku dozvoljava obavljanje određene vrste međunarodnog prevoza putnika na teritoriji države čiji je nadležni organ doneo akt o izdavanju dozvole;

11)       Domaći prevoz je prevoz koji obavlja domaći prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji Republike Srbije;

12)       Domaći prevoznik je prevoznik čije se stvarno i stalno sedište nalazi na teritoriji Republike Srbije;

13)       Država sedišta je država u kojoj strani prevoznik ima stvarno i stalno sedište, bez obzira iz koje države je lice odgovorno za prevoz;

14)       Elektronska platforma za posredovanje je softversko rešenje (aplikacija, internet stranica, pozivni centar i sl.) putem kojeg pružalac usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, povezuje korisnika sa pružaocem usluge prevoza (u daljem tekstu: korisnici usluge) uređenim ovim zakonom;

15)       Zahtev za pružanjem usluge prevoza je iskazana namera putnika za prevozom na određenoj ruti i relaciji, upućena neposredno direktno ili posredstvom korišćenjem usluga posredovanja u prevozu;

16)       Izvod licence za prevoz je javna isprava kojom nadležni organ potvrđuje da je autobus kojim domaći prevoznik obavlja javni prevoz putnika upisan u rešenje o izdavanju licence za prevoz;

17)       Isključivo pravo je pravo koje daje prevozniku da obavlja određene usluge javnog prevoza putnika na određenoj relaciji ili mreži ili u određenom području, isključujući bilo kog drugog prevoznika;

18)       Itinerer je prevozni put na kome se obavlja prevoz putnika od polazišta do odredišta;

19)       Javni prevoz je prevoz koji je pod jednakim uslovima dostupan svim korisnicima prevoznih usluga, bez obzira na to da li se prevoz naplaćuje od putnika ili se finansira iz drugih izvora;

20)       Kabotaža je prevoz putnika koji obavlja strani prevoznik između pojedinih mesta na teritoriji Republike Srbije;

21)       Limo servis je javni prevoz koji se obavlja putničkim vozilom koje je iznajmljeno sa uslugom vozača;

22)       Linija je relacija ili skup relacija između početne autobuske stanice ili autobuskog stajališta i krajnje autobuske stanice ili autobuskog stajališta;

23)       Linijski prevoz je svaki prevoz koji se obavlja na određenoj relaciji ili skupu relacija, pri čemu se putnici ukrcavaju ili iskrcavaju na autobuskim stanicama ili stajalištima;

24)       Lice odgovorno za prevoz je lice koje je odgovorno za stvarno i neprekidno upravljanje poslovima prevoza upisano u registar Agencije za privredne registre Republike Srbije kao zakonski zastupnik i radno je angažovano u istom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji obavlja prevoz, koje ima prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, i čijim je ugovorom sa domaćim prevoznikom precizno definisana njegova odgovornost i zadaci koje mora da obavlja, a koji uključuju upravljanje održavanjem vozila, proveru ugovora i dokumenata o prevozu, osnovno računovodstvo, organizaciju prevoza putnika ili raspodelu zadataka vozačima i vozilima, kao i proveru procedura bezbednost i zdravlja na radu i sl.;

25)       Licenca vozača je kvalifikaciona kartica, sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti ili vozačka dozvola sa upisanim (međunarodnim) kodom “95”;

26)       Licenca za prevoz je javna isprava kojom privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik stiče pravo na obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju;

27)       Licenca za pružanje staničnih usluga je javna isprava kojom privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik stiče pravo na obavljanje delatnosti pružanja staničnih usluga;

28)       Lokalni prevoz je prevoz koji se obavlja između naseljenih mesta na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a koji nije u celosti obuhvaćen režimom gradskog ili prigradskog prevoza;

29)       Međunarodni prevoz je prevoz pri čijem se obavljanju prelazi najmanje jedna državna granica;

30)       Multilateralni prevoz je međunarodni prevoz koji se obavlja između tri ili više država od kojih je jedna Republika Srbija pri čemu je dozvoljeno ukrcavanje i iskrcavanje putnika na teritorijama svih država;

31)       Nadležni organ je organ, odnosno telo Republike Srbije, autonomne pokrajine, ili jedinice lokalne samouprave, ili lice ovlašćeno od tih organa i tela, koje

 

je u svrhu organizacije, upravljanja i obavljanja delatnosti drumskog prevoza, nadležno da sprovodi odredbe ovog zakona;

32)       Naizmenični prevoz je međunarodni vanlinijski prevoz organizovanih grupa putnika za više turističkih putovanja, tako da se prva vožnja u povratku i poslednja vožnja u odlasku, u nizu naizmeničnih vožnji, obavlja praznim autobusom;

33)       Operator elektronske platforme za posredovanje je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik registrovan u Republici Srbiji koji upravlja elektronskom platformom za posredovanje.

34)       Operater javne usluge je svaki prevoznik ili skup prevoznika koji obavljaju usluge javnog prevoza putnika ili svako javno telo koje pruža usluge javnog prevoza putnika;

35)       Organizovana grupa putnika je grupa koja je obrazovana pre početka putovanja, na osnovu ugovora o organizovanju putovanja;

36)       Povremeni prevoz je međunarodni vanlinijski prevoz grupe putnika koju je unapred organizovao naručilac prevoza ili sam prevoznik;

37)       Polazak na liniji su mesta i vremena početka obavljanja prevoza sa svih autobuskih stanica i stajališta sadržanih u redu vožnje.

38)       Poseban linijski prevoz je prevoz ugovoren za određenu kategoriju putnika, uz isključenje ostalih putnika, prema ugovorenoj učestalosti i na ugovorenom prevoznom putu;

39)       Prevoz je svaka vožnja autobusa ili putničkog vozila sa ili bez putnika;

40)       Prevoz za sopstvene potrebe je prevoz lica koji obavlja domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik, odnosno strano privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik, poljoprivrednik ili fizičko lice kome je shodno nacionalnom zakonodavstvu države u kojoj se nalazi njegovo sedište odobreno obavljanje prevoza putnika za sopstvene potrebe kao pomoćna aktivnost, u vezi sa obavljanjem poslova iz svoje delatnosti bez naplate usluge prevoza;

41)       Prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome je shodno odredbama ovog zakona odobreno obavljanje javnog prevoza u domaćem prevozu, odnosno privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome je, shodno nacionalnom zakonodavstvu države u kojoj se nalazi njegovo sedište, odobreno obavljanje javnog prevoza putnika ili prevoza lica za sopstvene potrebe u međunarodnom prevozu;

42)       Prigradski prevoz je javni prevoz putnika koji se obavlja između područja na kome se organizuje gradski prevoz i ostalih naseljenih mesta na teritoriji grada, kao i između naseljenih mesta van područja gradskog prevoza, u skladu sa aktom grada;

43)       Putni list je dokument koji domaći prevoznik popunjava na propisanom obrascu i kojim se dozvoljava obavljanje vanlinijskog prevoza na osnovu akta koji donosi organ nadležan za izdavanje knjige putnih listova. Knjiga putnih listova je zbirni dokument obrazaca putnih listova;

44)       Putni nalog je dokument u papirnom ili elektronskom obliku koji se izdaje za autobus i putničko vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju;

45)       Putnik je lice koje, na osnovu ugovora, druge odgovarajuće isprave ili drugog opšteg pravnog akta koristi pravo na prevoz;

46)       Putničko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača;

47)       Red vožnje je plan obavljanja prevoza na liniji;

48)       Registrovani red vožnje je isprava kojom se potvrđuje plan obavljanja prevoza na liniji u domaćem prevozu na osnovu akta koji donosi organ nadležan za registraciju i overu reda vožnje;

49)       Relacija je rastojanje između dva mesta na liniji koja su u redu vožnje označena kao autobuske stanice ili autobuska stajališta;

50)       Sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti je javna isprava kojom se potvrđuje profesionalna osposobljenost lica odgovornog za prevoz za poslove upravljanja prevozom;

51)       Strani prevoznik je prevoznik čije se sedište, odnosno prebivalište nalazi na teritoriji druge države;

52)       Taksi vozač je fizičko lice koje upravlja taksi vozilom i obavlja taksi prevoz kao preduzetnik ili kao zaposleni kod preduzetnika ili privrednog društva;

53)       Taksi dozvola za vozača je identifikaciona isprava koju taksi vozač nosi sa sobom prilikom obavljanja delatnosti i koju je dužan da pokaže na zahtev ovlašćenog lica i koja sadrži poslovno ime privrednog društva ili preduzetnika, redni broj, ime i prezime taksi vozača, status taksi vozača (preduzetnik ili zaposleni), jedinstveni matični broj građana - taksi vozača (JMBG), adresu i fotografiju;

54)       Taksi prevoz je javni prevoz koji se obavlja putničkim vozilom i za koji se naknada, odnosno cena obračunava taksimetrom ili u skladu sa elektronskom platformom za posredovanje;

55)       Taksi prevoznik je privredno društvo ili preduzetnik kome je u skladu sa odredbama ovog zakona odobreno obavljanje taksi prevoza;

56)       Taksi stajalište je mesto na javnoj saobraćajnoj ili drugoj posebno uređenoj površini koje je određeno i uređeno za pristajanje taksi vozila, čekanje i prijem putnika i koje je obeleženo saobraćajnom signalizacijom shodno propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na javnim putevima;

57)       Taksi tarifa je skup jediničnih cena za start, pređeni kilometar, vreme čekanja, dolazak na adresu po pozivu i prevoz prtljaga po komadu, o čemu se putnici obaveštavaju pre ulaska u taksi vozilo, a primenjuje se u zavisnosti od doba dana ili noći, od dana u nedelji (radni dan, nedelja ili državni praznik) i područja na kome se vožnja obavlja (uža ili šira teritorija jedinice lokalne samouprave i teritorije drugih jedinica lokalne samouprave) i koja je učitana u merni instrument osim u slučaju elektonske platforme za posredovanje;

58)       Taksimetar je merilo koje neprekidno, za vreme vožnje ili zaustavljanja u toku vožnje, automatski izračunava i pokazuje cenu vožnje, u zavisnosti od pređenog puta i ukupnog trajanja vožnje;

59)       Tranzitni prevoz je međunarodni prevoz koji prevoznik sa teritorije jedne države obavlja preko teritorije druge države, bez ukrcavanja i iskrcavanja putnika na teritoriji te države;

60)       Ugovor o javnim uslugama je jedan ili više pravno obavezujućih akata koje potvrđuju sporazum između nadležnog tela i operatera javne usluge o poveravanju organizacije i obavljanja javnog prevoza putnika tom operateru javne usluge, obuhvaćenih obavezama javne usluge;

61)       Ugovor o prevozu zaključen putem elektronske platforme za posredovanje predstavlja ugovor između prevoznika i korisnika usluge u kome su definisani tačna relacija prevozne usluge i njena cena pre otpočinjanja vožnje;

62)       Usluga informacionog društva ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina Usluga posredovanja u prevozu je usluga informacionog društva, odnosno druga usluga koja omogućava neposredno ili posredno povezivanje korisnika sa pružaocem usluge prevoza uređenim ovim zakonom.

Član 3.

Prevoz putnika i lica u drumskom saobraćaju obavlja se u skladu sa odredbama potvrđenih međunarodnih sporazuma, uz poštovanje principa uzajamnosti, odredbama ovog zakona i drugih propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Član 4.

Prevoz u drumskom saobraćaju obavlja se autobusima i putničkim vozilima koja ispunjavaju uslove utvrđene propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima i propisima o standardima za pojedine vrste autobusa, odnosno putničkih vozila.

Autobusi i putnička vozila kojima domaći prevoznik, domaće privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik i poljoprivrednik obavlja prevoz u drumskom saobraćaju moraju biti registrovana na teritoriji Republike Srbije.

Član 5.

U autobusu, mora se nalaziti putni nalog za autobus popunjen na propisan način, potpisan od strane vozača i ovlašćenog lica.

Izdavanje i vođenje putnih naloga kao i evidencija o izdatim putnim nalozima vrši se na propisan način.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) propisuje sadržinu putnog naloga, način izdavanja i vođenja putnog naloga, kao i način vođenja evidencije o izdatim putnim nalozima.

Član 6.

Autobus kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim autobusa kojim se obavlja gradski i prigradski prevoz putnika, mora da ima na bočnim stranama ispisano poslovno ime prevoznika, a može da ima i njegov znak koji uživa zaštitu u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.

Na krovu autobusa, odnosno putničkog vozila kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim autobusa i putničkog vozila kojim se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače i putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz, ne mogu se stavljati krovne oznake sa poslovnim imenom ili drugim natpisima, kao ni krovne oznake bez natpisa.

Primalac lizinga i zakupac autobusa smatra se vlasnikom autobusa u smislu prava i obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 7.

U putničkom vozilu kojim se obavlja prevoz, osim putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz, ne može se nalaziti taksimetar.

Član 8.

Autobusi uzeti u zakup kojima se obavlja domaći i međunarodni javni prevoz, kao i prevoz za sopstvene potrebe, ne mogu se davati u podzakup.

Autobusi uzeti u lizing kojima se obavlja domaći i međunarodni javni prevoz, kao i prevoz za sopstvene potrebe mogu se koristiti u skladu sa propisima kojima se uređuje posao lizinga motornih vozila.

Član 9.

Dostavljanje rešenja donetih o upravnim stvarima primenom propisa kojima se uređuje prevoz putnika u drumskom saobraćaju i drugih akata nastalih u vođenju upravnog postupka vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

II.         USLOVI I NAČIN OBAVLjANjA PREVOZA PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

1.         Vrste javnog prevoza

Član 10.

Javni prevoz putnika obavlja se kao domaći i međunarodni prevoz.

Član 11.

Domaći javni prevoz putnika (u daljem tekstu: domaći prevoz) obavlja se kao linijski prevoz, vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i taksi prevoz.

Domaći linijski prevoz obavlja se kao:

1)         gradski i prigradski prevoz - prevoz unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave,

2)         međumesni prevoz - prevoz između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave,

Izuzetno od stava 2. ovog člana dve ili više jedinica lokalnih samouprava koje se nalaze na teritoriji istog upravnog okruga mogu na osnovu međusobnog sporazuma kao uslugu od opšteg interesa radi povećanja mobilnosti stanovništva sa teritorija ovih lokalnih samouprava zajednički organizovati prevoz kao međumesni prevoz.

Jedinice lokalne samouprave podnose Ministarstvu predlog za uspostavljanje prevoza iz stava 3. ovog člana.

Na osnovu predloga iz stava 4. ovog člana Ministarstvo vrši uvid u registar overenih redova vožnje u međumesnom prevozu iz člana 76, stav 4. ovog zakona i donosi odluku o sprovođenju vanrednog usaglašavanja u skladu sa članom 78. ovog zakona, koju dostavlja Privrednoj komori Srbije radi sprovođenja.

Privredna komora Srbije dostavlja Ministarstvu izveštaj o sprovedenom vanrednom usaglašavanju, nakon čega Ministarstvo obaveštava podnosioce predloga iz stava 4. ovog člana.

Član 12.

Međunarodni prevoz putnika obavlja se kao linijski prevoz, poseban linijski prevoz i vanlinijski prevoz i to kao bilateralni, multilateralni i tranzitni prevoz.

Član 13.

Limo servis smatra se javnim prevozom.

Član 14.

Domaći ili međunarodni prevoz koji putničkim vozilom ili autobusom obavlja domaće, odnosno strano lice koje nema svojstvo prevoznika, a lice koje se prevozi nije u srodstvu sa licem koje upravlja vozilom, pri čemu se prevoz obavlja odazivanjem na zahtev za pružanjem usluge prevoza ili nuđenjem usluge prevoza koja se naplaćuje, smatra se javnim prevozom koji je ovim zakonom zabranjen.

Javnim prevozom iz stava 1. ovog člana smatraće se naročito i:

1)         prevoz koji se obavlja na relacijama na kojima postoji linijski prevoz ili

2)         prevoz “od vrata do vrata”, odnosno od dogovorenog mesta ukrcavanja do dogovorenog mesta iskrcavanja lica ili,

3)         prevoz koji se obavlja na osnovu javnog oglašavanja ili

4)         ako lice koje upravlja vozilom (vlasnik ili korisnik vozila) nije u mogućnosti da iz sopstvenih prihoda, odnosno prihoda ostvarenih po osnovu rada, socijalnih ili penzijskih primanja finansira iznos troškova za gorivo (energente) odnosno putarine, koje je utrošeno za razliku broja pređenih kilometara u trenutku vršenja kontrole i broja pređenih kilometara evidentiranih u zapisniku o poslednjem tehničkom pregledu.

Član 15

Operator elektronske platforme za posredovanje (u daljem tekstu: operator) koji pruža usluge na teritoriji Republike Srbije dužan je da bude registrovan u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Operator je dužan da svoje poslovno ime, sedište, matični broj i PIB učini jasno vidljivim i korisniku lako dostupnim na internet stranici, aplikaciji ili drugom sredstvu putem kojeg pruža uslugu posredovanja u prevozu.

Operator zaključuje ugovor o pružanju usluga posredovanja u prevozu sa prevoznikom, pri čemu je dužan da izvrši uvid u važeću licencu, odobrenje ili rešenje kojim se tom prevozniku dozvoljava obavljanje određene vrste javnog prevoza.

Prevoznik sa zaključenim ugovorom o pružanju usluga posredovanja u prevozu u obavezi je da operatoru dostavi spisak angažovanih vozila i vozača sa odgovarajućom dozvolom kojima se omogućava korišćenje elektronske platforme za posredovanje i redovno, u roku od osam dana, prijavi nastale promene u spisku. Operator je dužan da kopije dokumenata na osnovu kojih je zaključen ugovor o pružanju usluga posredovanja u prevozu sa prevoznikom čuva u okviru svoje evidencije kao sastavni deo dokumentacije o zaključenom ugovoru, sve dok traje ugovorni odnos sa prevoznikom, a najmanje dve godine po prestanku tog odnosa.

Operator je dužan za zakonitost pružanja usluge posredovanja u prevozu i ispunjenje obaveza propisanih ovim zakonom bez obzira na šifru pretežne delatnosti pod kojom je registrovan u Registru privrednih subjekata.

Zabranjeno je operatoru da pruža usluge posredovanja u prevozu kojima se korisnik prevoza povezuje sa subjektom koji ne poseduje odgovarajuću licencu, odobrenje ili rešenje za obavljanje javnog prevoza.

Zabranjeno je operatoru da u okviru svojih usluga oglašava ili nudi:

1)         usluge prevoza po cenama koje nisu u skladu sa odlukama jedinica lokalne samouprave donetim na osnovu ovog zakona;

2)         usluge linijskog prevoza za koje prevoznik ne poseduje registrovan red vožnje u domaćem prevozu, odnosno dozvolu za međunarodni linijski prevoz putnika.

Operator je dužan da korisniku usluge saopšti cenu prevoza koja je u skladu sa važećim cenovnikom prevoznika donetim u skladu sa ovim zakonom, odnosno cenom utvrđenom aktima jedinice lokalne samouprave. Prihvatanje ponuđene cene od strane korisnika usluge putem elektronske platforme za posredovanje smatra se zaključenjem ugovora o prevozu u smislu zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, bez obzira na trenutak otpočinjanja vožnje.

Ukoliko se usluga posredovanja u prevozu pruža od strane subjekta koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, takav subjekat se smatra neregistrovanim subjektom.

Prevozniku nije dozvoljeno korišćenje usluge posredovanja u prevozu koju pruža subjekat koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 16.

U autobusu kojim se obavlja javni prevoz, ako posebnim propisima nije drugačije uređeno, ne mogu se prevoziti deca ispod šest godina starosti bez pratioca, lica obolela od zaraznih bolesti, alkoholisana lica koja uznemiravaju druge putnike i ometaju posadu autobusa, životinje, posmrtni ostaci, eksplozivi, lako zapaljive, otrovne, radioaktivne, nagrizajuće materije, organski peroksidi i sl.

2.         Licenca za prevoz

Član 17.

Domaći i međunarodni prevoz obavlja se na osnovu licence za obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: licenca za prevoz).

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) izdaje licencu za prevoz i izvod licence za prevoz (u daljem tekstu: izvod licence) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku sa sedištem na teritoriji Republike Srbije.

Licenca za prevoz i izvod licence su neprenosivi.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za izdavanje licence, izgled i sadržinu licence za prevoz i izvoda licence.

Član 18.

Domaći prevoznik original licence za prevoz čuva u sedištu.

U autobusu domaćeg prevoznika za vreme obavljanja domaćeg prevoza mora se nalaziti original izvoda licence u papirnom ili elektronskom obliku.

U autobusu domaćeg prevoznika za vreme obavljanja međunarodnog prevoza mora se nalaziti original izvoda licence u papirnom ili elektronskom obliku..

Domaći prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje licence za prevoz ili izvoda licence da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći, odnosno međunarodni prevoz.

Član 19.

Licenca za prevoz izdaje se za sledeće vrste prevoza:

1)         međunarodni linijski prevoz putnika;

2)         domaći linijski prevoz putnika;

3)         međunarodni vanlinijski prevoz putnika;

4)         domaći vanlinijski prevoz putnika.

Ministarstvo izdaje izvode licence za sve autobuse koji ispunjavaju uslove utvrđene ovim zakonom, kao i uslove utvrđene propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, a koji su uneti u rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence.

Član 20.

Licenca za prevoz izdaje se sa rokom važenja od 10 godina.

Izvod licence važi najduže do isteka roka važenja licence za prevoz.

Član 21.

Domaći prevoznik koji ima licencu za domaći vanlinijski prevoz putnika može da obavlja domaći vanlinijski prevoz.

Domaći prevoznik koji ima licencu za međunarodni vanlinijski prevoz putnika može da obavlja domaći i međunarodni vanlinijski prevoz.

Domaći prevoznik koji ima licencu za domaći linijski prevoz putnika može da obavlja domaći linijski prevoz, domaći vanlinijski prevoz i domaći poseban linijski prevoz.

Domaći prevoznik koji ima licencu za međunarodni linijski prevoz putnika može da obavlja domaći i međunarodni linijski prevoz, domaći i međunarodni vanlinijski prevoz i domaći i međunarodni poseban linijski prevoz.

Član 22.

Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslove u pogledu:

1)         poslovnog ugleda;

2)         finansijske sposobnosti;

3)         profesionalne osposobljenosti;

4)         voznog parka;

5)         vozača;

6)         stvarnog i stalnog sedišta.

Član 23.

Uslov u pogledu poslovnog ugleda ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako:

1)         licu koje je radno angažovano kao lice odgovorno za prevoz:

(1)        nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova u privrednom i finansijskom poslovanju;

(2)                    nije pravnosnažno osuđivano za krivično delo protiv imovine, privrede, bezbednosti javnog saobraćaja, prava po osnovu rada, pravnog saobraćaja, opšte sigurnosti ljudi i imovine i životne sredine;

(3)        nije pravnosnažno osuđivano na kaznu zatvora za druga krivična dela;

(4)                    nije, u poslednje dve godine, bilo dva ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup za koji je propisana novčana kazna u iznosu od najmanje 100.000 dinara u oblastima javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima.

2)         privrednom društvu ili drugom pravnom licu:

(1)                    nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju privredni prestupi;

(2)                    nije, u poslednje dve godine, bilo dva ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup u oblasti javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna preko 750.000 dinara;

(3)        nad njim nije pokrenut stečajni postupak, odnosno postupak likvidacije u skladu sa zakonom.

3)         preduzetniku:

(1)                    nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju prekršaji;

(2)                    nije, u poslednje dve godine, bilo dva ili više puta pravnosnažnom presudom prekršajnog suda, kažnjeno za teži prekršaj u oblasti javnog prevoza u drumskom saobraćaju i bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je propisana novčana kazna od najmanje 300.000 dinara.

(3)        nad kojim nije pokrenut postupak za brisanje iz registra u smislu zakona kojim se uređuje postupak registracije u agenciji za privredne registre.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ponovo stiče poslovni ugled kada prestanu pravne posledice presude kojom je izrečena zaštitna mera, odnosno kada prestanu pravne posledice presude osuđivanom licu iz stava 1. ovog člana.

Član 24.

Uslov u pogledu finansijske sposobnosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji izmiruje svoje poreske i poslovne obaveze i raspolaže kapitalom i rezervama u propisanom iznosu što dokazuje na osnovu revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno finansijskih izveštaja, i to:

1)         najmanje 9.000 evra za prvi autobus i 5.000 evra za svaki sledeći autobus, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za prevoz ili na dan dokazivanja ispunjenosti ovog uslova;

2)         najmanje 2.000 evra za prvi autobus i 1.000 evra za svaki sledeći autobus, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva za izdavanje licence za domaći prevoz ili na dan dokazivanja ispunjenosti ovog uslova.

Lica iz stava 1. ovog člana, dužna su da kontinuirano imaju kapital i rezerve definisane ovim članom što se dokazuje podacima iz revidiranih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno finansijskih izveštaja.

Lica iz stava 1. ovog člana ne ispunjavaju uslov finansijske sposobnosti ako je nad njima pokrenut postupak stečaja ili likvidacije.

Ako nije moguće dokazati ispunjenost uslova finansijske sposobnosti na osnovu finansijskih izveštaja iz stava 2. ovog člana, odnosno ako takvi izveštaji nisu dostupni u vreme dokazivanja, navedeni uslovi mogu biti ispunjeni i pribavljanjem odgovarajuće potvrde banke, bankarske garancije ili druge vrste dokaza iz kojeg se nesumnjivo može utvrditi da subjekti iz stava 1. ovog člana imaju na raspolaganju kapital i rezerve u iznosima definisanim ovim članom.

Član 25.

Uslov u pogledu profesionalne osposobljenosti ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako lice odgovorno za prevoz ima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti.

Ministarstvo izdaje sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti i donosi rešenje o oslobađanju od polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti na osnovu uslova iz stava 3. ovog člana.

Uslov za oslobađanje od polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti ispunjava lice koje:

1)         ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) ili na osnovnim studijama na fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, a koje su u pogledu prava koja iz njih proizlaze izjednačene sa master akademskim studijama, u oblasti inženjerstva drumskog saobraćaja;

2)         ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima upravljanja prevozom putnika u drumskom saobraćaju i stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije) ili na osnovnim studijama na fakultetu u trajanju od najmanje četiri godine, a koje su u pogledu prava koja iz njih proizlaze izjednačene sa master akademskim studijama;

3)         ima završenu srednju školu u trogodišnjem, odnosno četvorogodišnjem trajanju za područje rada saobraćaja, mašinstva, odnosno elektrotehnike i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima upravljanja prevozom putnika u drumskom saobraćaju.

Radnim iskustvom na poslovima upravljanja prevozom putnika u drumskom saobraćaju smatra se iskustvo koje je lice steklo kod privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koje je posedovalo odgovarujuće odobrenje nadležnog državnog organa za obavljanje prevoza putnika u drumskom saobraćaju, uključujući i licencu za prevoz putnika u drumskom saobraćaju:

1)         obavljanjem poslova zakonskog zastupnika privrednog društva, drugog pravnog lica ili vlasnika preduzetničke radnje; ili

2)         obavljanjem poslova rukovodioca prevoza, odnosno poslova rukovođenja i/ili

organizovanja transporta kod domaćeg prevoznika, pod uslovom da je lice po tom osnovu bilo prijavljeno u skladu sa propisima kojima se uređuju radni odnosi i obavezno socijalno osiguranje.

Lice iz stava 1. ovog člana može da obavlja poslove upravljanja prevozom kod najviše četiri domaća prevoznika čiji ukupni vozni park čine najviše 50 autobusa.

Prevoznik je dužan da lice odgovorno za prevoz imenuje pismenim aktom i da mu obezbedi stvarna ovlašćenja, pristup poslovnoj dokumentaciji i podacima neophodnim za kontinuirano i efektivno upravljanje poslovima prevoza, u skladu sa ovim zakonom.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.

Član 26.

Ispit o profesionalnoj osposobljenosti iz člana 25. stav 2. ovog zakona polaže se pred komisijom koju obrazuje Ministar.

Ministar propisuje program i način polaganja ispita o profesionalnoj osposobljenosti.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o profesionalnoj osposobljenosti iz člana 25. stav 1. ovog zakona.

Ministar propisuje sadržinu i način vođenja evidencije sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, kao i izgled i sadržinu obrasca sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti.

Evidencija i obrazac iz stava 4. ovog člana sadrže naročito ime, prezime, mesto i datum rođenja lica koje ima sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti kao podatke o ličnosti.

Član 27.

Prevoznik je dužan da obezbedi da lice odgovorno za prevoz kontinuirano i efektivno upravlja poslovima prevoza u delu:

1)         usklađenosti poslovanja sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega;

2)         usklađenosti vozila i dokumentacije vozila (tehnička ispravnost, periodični pregledi, osiguranja, dokumenta u vozilu);

3)         organizacije i rasporeda prevoza (angažovanje vozača/vozila, vođenje potrebnih evidencija, kontrola dokumentacije o prevozu);

4)         kontrole primene propisa bezbednosti saobraćaja u delu koji se odnosi na organizaciju prevoza i bezbednosti zdravlja na radu;

5)         interne kontrole postupanja po nalozima inspekcijskih organa i otklanjanju nepravilnosti u ostavljenim rokovima.

Prevoznik je dužan da licu odgovornom za prevoz izda pismeno ovlašćenje kojim se obezbeđuje najmanje:

1)         pravo pristupa svim relevantnim podacima i dokumentaciji;

2)         pravo da naloži otklanjanje nepravilnosti i da predloži/zahteva obustavu vožnje kada nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi;

3)         pravo da daje obavezujuća uputstva u delu koji se odnosi na zakonitost organizacije prevoza i dokumentaciju o prevozu.

Prevoznik je dužan da Ministarstvu prijavi imenovanje, prestanak angažovanja ili zamenu lica odgovornog za prevoz u roku od 15 dana od dana nastale promene, uz dostavljanje podataka za upis u registar iz člana 26. ovog zakona.

Lice odgovorno za prevoz odgovara za štetu i prekršaje u skladu sa ovim zakonom ako je svojim činjenjem ili nečinjenjem omogućilo obavljanje prevoza suprotno ovom zakonu ili prikrilo nepravilnosti.

Član 28.

Uslov u pogledu voznog parka ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako u vlasništvu ili u lizingu ima:

1)         najmanje jedan registrovan autobus za obavljanje domaćeg vanlinijskog prevoza;

2)         najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje domaćeg linijskog prevoza;

3)         najmanje dva registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza proizvedena nakon 1. oktobra 1993. godine;

4)         najmanje tri registrovana autobusa za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza proizvedena nakon 1. oktobra 1993. godine.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može autobuse uzeti u zakup na period od najmanje šest meseci, ako ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.

Ugovor o zakupu iz stava 2. ovog člana mora biti overen kod organa nadležnog za overu ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice.

Prevoznik u svom voznom parku mora imati više vozila sa izvodom licence u vlasništvu nego vozila u zakupu, odnosno vozila za koja su u saobraćajnoj dozvoli evidentiran kao korisnik vozila.

Član 29.

U autobusu domaćeg prevoznika za vreme obavljanja prevoza mora se nalaziti licenca vozača, ugovor o radu za vozače, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, overena

 

fotokopija ili elektronski oblik tih ugovora za vozače koji su radno angažovani kod tog prevoznika.

Član 30.

Uslov u pogledu stvarnog i stalnog sedišta ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i koji u prostorijama na adresi registrovanog sedišta čuva osnovna poslovna dokumenta u originalu i elektronskom ili drugom obliku (ugovori o prevozu, dokumenta koja se odnose na autobuse na raspolaganju, dokumenta o kabotaži, računovodstvena dokumenta, dokumenta o ljudskim resursima, dokumenta koja sadrže podatke o vremenu vožnje i vremenu odmora vozača i sl.) i druga dokumenta dostupna nadležnim organima za neprestanu proveru ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti u skladu sa ovim zakonom.

Kako bi ispunio uslov iz stava 1. ovog člana u pogledu stvarnog i stalnog sedišta, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora organizovati aktivnosti svog voznog parka na način kojim se obezbeđuje da se autobusi kojima raspolaže i koja koristi u međunarodnom prevozu putnika, vraćaju u sedište najkasnije u roku od osam nedelja od dana kada su ga napustila radi obavljanja međunarodnog prevoza, odnosno odmah nakon obavljenog međunarodnog prevoza.

Uslov u pogledu stvarnog i stalnog sedišta ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čije je sedište na teritoriji Republike Srbije i koji u prostorijama na adresi registrovanog sedišta čuva osnovna poslovna dokumenta u originalu i elektronskom ili drugom obliku (ugovori o prevozu, dokumenta koja se odnose na autobuse na raspolaganju, računovodstvena dokumenta, dokumenta o ljudskim resursima, dokumenta koja sadrže podatke o vremenu vožnje i vremenu odmora vozača i sl.) i druga dokumenta dostupna nadležnim organima za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti u skladu sa ovim zakonom.

Kako bi ispunio uslov iz stava 1. ovog člana u pogledu stvarnog i stalnog sedišta, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik mora organizovati aktivnosti svog voznog parka na način kojim se obezbeđuje da se vozila kojima raspolaže i koja koristi u međunarodnom prevozu putnika, vraćaju u sedište najkasnije u roku od osam nedelja od dana kada su ga napustila radi obavljanja međunarodnog prevoza, odnosno odmah nakon obavljenog međunarodnog prevoza.

Član 31.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik za izdavanje licence za prevoz podnosi pismeni zahtev na propisanom obrascu u elektronskom obliku, sa unetim podacima o uslovima za izdavanje licence za prevoz, uz koji prilaže dokaze o ispunjenosti tih uslova (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Podnosiocu zahteva koji ispunjava uslove iz člana 22. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence u elektronskom obliku.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izdavanje licence za prevoz ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz člana 22. ovog zakona.

Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno.

 

Član 32.

Domaći prevoznik dužan je da obavesti Ministarstvo o promeni podataka u vezi sa uslovima za izdavanje licence za prevoz, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastale promene, kako bi se donelo rešenje o promeni podataka u vezi sa izdatom licencom.

Domaći prevoznik je dužan da ministarstvu prijavi izgubljenu, ukradenu ili uništenu licencu za prevoz, odnosno izvod licence za prevoz u papirnom obliku i tu licencu za prevoz, odnosno izvod licence za prevoz ministarstvo najkasnije u roku od sedam dana od dana prijave proglašava nevažećom javnim objavljivanjem na portalu Ministarstvu.

Duplikat licence za prevoz ili izvoda licence za prevoz izdatog u papirnom obliku ministarstvo izdaje nakon podnošenja zahteva za njihovo izdavanje pod uslovom da je licenca ili izvod licence proglašen nevažećim u skladu sa stavom 2. ovog člana.

U slučaju iz stava 1. ovog člana ministarstvo donosi rešenje o promeni podataka u vezi sa izdatom licencom za prevoz i izvodima licence za prevoz kojim se zamenjuje važeće rešenje o izdavanju licence za prevoz i izvoda licence za prevoz, odnosno važeće rešenje o promeni podataka u vezi sa izdatom licencom.

Rešenje iz stava 4. ovog člana je konačno.

Član 33.

Izvod licence za prevoz je neprenosiv i izdaje se kao prilog uz licencu za prevoz iz člana

17. stav 1. ovog zakona u papirnom ili elektronskom obliku.

Izvod licence za prevoz sadrži podatke o izdavaocu, domaćem prevozniku, matičnom broju prevoznika, registarskim oznakama autobusa broju licence za prevoz i roku važenja licence za prevoz, vrsti prevoza koji se obavlja, vrsti izvoda licenci, datum izdavanja izvoda licence za prevoz, bar-kod i kvalifikovani elektronski potpis.

Izvod licence za prevoz važi najduže do isteka roka važenja licence za prevoz.

Ako domaći prevoznik koristi autobus na osnovu ugovora o finansijskom lizingu ili na osnovu ugovora o zakupu, izvod licence za prevoz važi najduže do isteka roka pravnog osnova korišćenja.

Član 34.

Licenca za prevoz prestaje da važi:

1)         istekom roka za koji je izdata;

2)         na osnovu zahteva nosioca licence;

3)         oduzimanjem licence;

4)         prestankom postojanja privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja licence za prevoz.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.

Član 35.

Zahtev za produženje roka važenja licence za prevoz podnosi se na propisanom obrascu za izdavanje licence najkasnije 90 dana pre isteka roka važenja.

Član 36.

Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence, ako domaći prevoznik prestane da ispunjava neki od uslova za izdavanje licence za prevoz, propisanih ovim zakonom.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Domaći prevoznik dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana licencu za prevoz i sve primerke izvoda licence koji su izdati u papirnom obliku vrati Ministarstvu.

Član 37.

Ministarstvo vodi registar izdatih i oduzetih licenci za prevoz i izvoda licence. Ministar propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.

Registar iz stava 1 ovog člana vodi se u elektronskom obliku kao centralna baza podataka i sadrži najmanje: broj licence, podatke o nosiocu licence, matični broj nosioca licence, broj izvoda licence, podatke o vozilu za koje je izvod izdat, rok važenja i status (važeća/istekla/oduzeta/oglašena nevažećom).

Ministarstvo obezbeđuje elektronsku uslugu za proveru važenja licence i izvoda licence putem jedinstvenog identifikatora i/ili QR/2D koda, dostupnu ovlašćenim licima u kontroli, kao i javnu proveru ograničenog skupa podataka (najmanje: da li je licenca/izvod važeći i za koje vozilo), za korisnike usluge na teritoriji Republika Srbija.

Ministar propisuje tehničke uslove, nivo pristupa, obim javno dostupnih podataka i mere zaštite podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.

Član 38.

Ministarstvo vrši proveru ispunjenosti uslova za izdavanje licence za prevoz, s tim da period između dve provere ne može biti duži od pet godina.

Provera ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana vrši se kod onih prevoznika koji, od izdavanja licence za prevoz, nisu ministarstvu podnosili zahtev za promenu podataka u vezi sa izdatom licencom.

Provera iz stava 1. ovog člana vrši se po pravilu u kraćim intervalima, i to u sedištu prevoznika, naročito kod prevoznika kod kojih postoji povećan rizik od nepoštovanja odredbi ovog zakona, na osnovu prethodnog postupanja prevoznika i učinjenih povreda zakona.

Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda ili profesionalne osposobljenosti iz razloga što lice odgovorno za prevoz ne ispunjava uslove iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona ili uslov iz člana

25. stav 1. ovog zakona može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz ako poslove upravljanja prevozom obavlja lice koje ispunjava uslove iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona s tim da u roku od šest meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti uslova.

Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda ili profesionalne osposobljenosti zbog smrti ili privremene sprečenosti za rad lica odgovornog za prevoz, može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz s tim da u roku od devet meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti tih uslova.

Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov finansijske sposobnosti može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz, s tim da Ministarstvo prethodno oceni, na osnovu obaveštenja prevoznika o načinu ponovnog uspostavljanja uslova finansijske sposobnosti, da će taj uslov biti ispunjen u roku koji ne može biti duži od šest meseci.

Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov iz čl 28. i 30. ovog zakona može mu se odobriti obavljanje prevoza u skladu sa izdatom licencom za prevoz, s tim da u roku od šest meseci dostavi Ministarstvu dokaz o ispunjenosti uslova.

Ako u ostavljenom roku prevoznik ne dostavi dokaze o ispunjenosti uslova za izdavanje licence Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence i izvoda licence.

Ako se u vršenju provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava uslov iz člana 28. tako što u voznom parku nema ni jedan autobus Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence i izvoda licence.

Rešenje iz st. 4, 5, 6 i 7. ovog člana Ministarstvo ne može doneti više od tri puta u periodu od 10 godina.

Rešenje iz st. 4, 5, 6, 7, 8 i 9. ovog člana je konačno.

Član 39.

Licenca za prevoz ne izdaje se za obavljanje taksi prevoza i prevoza lica za sopstvene potrebe.

Licenca za prevoz ne izdaje se jedinicama lokalne samouprave za obavljanje lokalnog prevoza bez naplate usluge prevoza.

Član 40.

Ministarstvo razmenjuje, na principu uzajamnosti, podatke o izdatim licencama za prevoz, obaveštenja o izvršenim prekršajima i preduzetim administrativnim merama, sa organima nadležnim za poslove saobraćaja drugih država.

Ministarstvo, na principu uzajamnosti, ostvaruje saradnju sa organima iz stava 1. ovog člana, s ciljem da se u najvećoj mogućoj meri obezbedi primena propisa kojima se uređuje međunarodni prevoz.

III.        PRUŽANjE STANIČNIH USLUGA

1.         Licenca za pružanje staničnih usluga Član 41.

Delatnost pružanja staničnih usluga obuhvata:

1)         davanje obaveštenja koja se odnose na vreme polazaka i dolazaka autobusa, cenu prevoza, naziv prevoznika i sl;

2)         prodaju voznih karata i izdavanje drugih prevoznih isprava u vezi sa prevozom;

3)         obezbeđivanje uslova za ukrcavanje i iskrcavanje putnika;

4)         smeštaj i čuvanje prtljaga;

5)         prijem i otpremu autobusa.

Pružalac staničnih usluga pruža usluge iz stava 1. ovog člana kao i druge usluge prevoznicima, putnicima i drugim korisnicima.

Član 42.

Delatnost pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za pružanje staničnih usluga (u daljem tekstu: pružalac usluga).

Ministarstvo izdaje licencu za pružanje staničnih usluga. Licenca za pružanje staničnih usluga je neprenosiva.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca licence iz stava 1. ovog člana.

Član 43.

Pružalac usluga dužan je da original licence za pružanje staničnih usluga čuva u sedištu.

Pružalac usluga ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje licence za pružanje staničnih usluga da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju delatnost pružanja staničnih usluga.

Član 44.

Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se sa rokom važenja do deset godina.

Licenca za pružanje staničnih usluga izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslov u pogledu poslovnog ugleda, ima sedište na teritoriji Republike Srbije, ima izmirene novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama i ako autobuska stanica ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Pod izmirenim novčanim obavezama iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se novčane obaveze koje privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ima prema prevoznicima, po osnovu voznih karata koje prodaje u ime i za račun prevoznika.

Član 45.

Uslov u pogledu poslovnog ugleda iz člana 44. stav 2. tačka 1) ispunjava privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ako:

a. odgovornom licu u privrednom društvu, drugom pravnom licu, odnosno preduzetniku:

(1)        nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane obavljanja određenih poslova u privrednom i finansijskom poslovanju,

(2)        nije pravnosnažno osuđivano za krivično delo protiv imovine, privrede, prava po osnovu rada, pravnog saobraćaja, opšte sigurnosti ljudi i imovine i životne sredine,

(3)        nije pravnosnažno osuđivano na kaznu zatvora za druga krivična dela,

(4)        nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup za koji je propisana novčana kazna u iznosu preko 100.000 dinara u oblasti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju;

2)         privrednom društvu ili drugom pravnom licu:

(1)        nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju privredni prestupi,

(2)        nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom privrednog suda, kažnjeno za teži privredni prestup u oblasti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju za koji je propisana novčana kazna preko 750.000 dinara;

3)         preduzetniku:

(1)        nije pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju prekršaji,

(2)        nije, u poslednje dve godine, bilo tri ili više puta pravnosnažnom presudom prekršajnog suda, kažnjeno za teži prekršaj u oblasti pružanja staničnih usluga u drumskom saobraćaju za koji je propisana novčana kazna preko 300.000 dinara.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ponovo stiče poslovni ugled kada prestanu pravne posledice presude kojom je izrečena zaštitna mera, odnosno kada prestanu pravne posledice presude osuđivanom licu iz stava 1. ovog člana.

Član 46.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi zahtev za izdavanje licence za pružanje staničnih usluga uz koji prilaže dokaze o ispunjenosti uslova.

Privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji ispunjava uslove iz člana 44. stav 2. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju licence za pružanje staničnih usluga.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za licence za pružanje staničnih usluga ako se utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove iz člana 44. stav 2. ovog zakona.

Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno.

Član 47.

Licenca za pružanje staničnih usluga prestaje da važi:

1)         istekom roka za koji je izdata;

2)         na osnovu zahteva nosioca licence;

3)         prestankom postojanja privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika;

U slučaju iz stava 1. tač. 2) ovog člana Ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja licence za pružanje staničnih usluga.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.

Član 48.

Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za pružanje staničnih usluga, ako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik (u daljem tekstu: pružalac usluga) prestane da ispunjava neki od uslova za izdavanje licence za pružanje staničnih usluga iz člana 44. stav 2. ovog zakona.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Pružalac usluga dužan je da u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 1. ovog člana licencu za pružanje staničnih usluga vrati ministarstvu.

Član 49.

Zahtev za produženje roka važenja licence za pružanje staničnih usluga podnosi se najkasnije 90 dana pre isteka roka važenja.

Član 50.

Ministarstvo vodi registar izdatih licenci za pružanje staničnih usluga. Ministar propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana.

2.         Način pružanja staničnih usluga Član 51.

Pružalac usluga dužan je da pruža usluge prevoznicima i putnicima pod jednakim uslovima i u skladu sa odredbama ovog zakona i opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica.

Pružalac usluga dužan je da na vidnom mestu istakne izvod iz reda vožnje, opšte uslove međumesnog prevoza i opšte uslove poslovanja autobuske stanice.

Član 52.

Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove poslovanja autobuskih stanica. Opšti uslovi poslovanja autobuskih stanica sadrže naročito:

1)         način pružanja staničnih usluga;

2)         prava i obaveze pružaoca staničnih usluga, prevoznika, putnika i korisnika drugih usluga;

3)         pravila postupka koja primenjuju tela Privredne komore Srbije u rešavanju sporova nastalih povredom odredaba opštih uslova poslovanja autobuskih stanica.

Član 53.

Pružalac usluga dužan je da stanične usluge pruža i naplaćuje u skladu sa kategorijom autobuske stanice.

Ministar propisuje način utvrđivanja i najvišu cenu stanične usluge.

Član 54.

Privredna komora Srbije propisuje akt o kategorizaciji autobuskih stanica po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.

Akt o kategorizaciji autobuskih stanica sadrži naročito kategorije autobuskih stanica, vrste kriterijuma za kategorizaciju autobuskih stanica, metodologiju vrednovanja kriterijuma, graničnu vrednost broja bodova, metodologiju utvrđivanja kategorije, sastav i način rada komisije koja sprovodi postupak za utvrđivanje kategorije autobuske stanice, telo Privredne komore Srbije koje odlučuje o kategoriji autobuske stanice.

Telo određeno aktom iz stava 2. ovog člana donosi rešenje o kategoriji autobuske stanice. Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu.

Član 55.

Domaći prevoznik dužan je da dostavi registrovani, odnosno odobreni red vožnje za svaku liniju, kao i važeći cenovnik, pružaocima usluga na autobuskim stanicama koje su unete u red vožnje, najkasnije pet dana pre početka obavljanja prevoza.

Pružalac usluga dužan je da sačini izvod iz reda vožnje i istakne ga na vidnom mestu u autobuskoj stanici, najkasnije dva dana pre početka obavljanja prevoza.

Pružalac usluga dužan je da prevozniku omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa obeleženog u skladu sa članom 88. tačkom 3), odnosno članom 143. stavom 1. ovog zakona sa perona autobuske stanice koja je uneta u registrovani, odnosno odobren red vožnje.

Pružalac usluga dužan je da putniku koji ima voznu kartu, omogući pristup autobusu na peronu.

Član 56.

Zabranjeno je pružaocu usluga da pruža usluge prevozniku koji obavlja prevoz, a nema registrovani red vožnje, odnosno nema dozvolu za međunarodni linijski prevoz.

Pružalac usluga može vršiti prijem i otpremu autobusa u posebnom linijskom i u vanlinijskom prevozu na posebno označenim peronima, prevozniku koji ima licencu za prevoz za tu vrstu prevoza.

Član 57.

Pružalac usluga dužan je da u elektronskom obliku vodi tačnu evidenciju polazaka i dolazaka autobusa na propisanom obrascu.

Pružalac usluga dužan je da, najkasnije do desetog u mesecu, na osnovu evidencije iz stava

1. ovog člana, dostavi izveštaj o obavljanju linijskog prevoza po registrovanim, odnosno odobrenim redovima vožnje, za prethodni mesec Republičkoj inspekciji za drumski saobraćaj koja u roku od 30 dana postupa po njima u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca i način vođenja evidencije polazaka i dolazaka autobusa.

Član 58.

Autobuska stanica je saobraćajni objekat koji ima:

1)         poslovnu zgradu;

2)         prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu;

3)         čekaonicu;

4)         garderobu;

5)         javni sanitarni čvor sa tekućom vodom;

6)         prostor za autobuse sa peronima i

7)         uređaj za video nadzor na peronima.

Autobusko stajalište ima propisane oznake i izgrađenu, odnosno obeleženu saobraćajnu površinu za zaustavljanje autobusa, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i utovar i istovar prtljaga.

Za korišćenje autobuskog stajališta ne može se prevoznicima i putnicima naplaćivati naknada.

Ministar propisuje bliže saobraćajno-tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta.

U slučaju da autobuska stanica ne ispunjava neki od propisanih uslova smatraće se autobuskim stajalištem na taj način što pružalac usluga prevoznicima i putnicima nema pravo da naplaćuje stanične usluge ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne ispuni propisane uslove.

U slučaju iz stava 5. ovog člana pružalac usluga dužan je da prevoznicima i putnicima pruža stanične usluge dok autobuska stanica ne ispuni propisane uslove.

Član 59.

Pružalac usluga koji ne izmiruje novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, ne može da naplaćuje staničnu uslugu prijema i otpreme autobusa ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne izmiri novčane obaveze.

 

O izmirenju novčanih obaveza iz stava 1. ovog člana pružalac usluga je dužan da obavesti Ministarstvo.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, pružalac usluga dužan je da prevoznicima omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona autobuske stanice koja je uneta u registrovani, odnosno odobreni red vožnje dok ne izmiri novčane obaveze.

Član 60.

U slučaju da se prilikom kontrole utvrdi da autobuska stanica ne ispunjava uslove propisane članom 58. i 59. ovog zakona, republički inspektor za drumski saobraćaj (u daljem tekstu: inspektor) će ostaviti rok od 30 dana za otklanjanje uočenih nedostataka, a ukoliko se uočeni nedostaci ne otklone u navedenom roku, ministarstvo oduzima licencu autobuskoj stanici za pružanje staničnih usluga.

3.         Vozne karte

Član 61.

Prevoznik ili agent prodaje voznih karata, dužan je da putniku izda voznu kartu u papirnom ili elektronskom obliku.

Prevoznik ili agent prodaje voznih karata dužan je da vozne karte i druge prevozne isprave prodajes i izdaje u skladu sa registrovanim, odnosno odobrenim redom vožnje i važećim cenovnikom.

Prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava u domaćem prevozu na autobuskoj stanici zaključuje se najkasnije pet minuta pre polaska autobusa, s tim što je pružalac usluga dužan da licu, odnosno korisniku prevoza omogući nesmetan pristup autobusu na peronu, sve do polaska autobusa.

Putnik u autobusu kojim se obavlja javni linijski međumesni ili međunarodni prevoz, za vreme korišćenja usluge mora da poseduje voznu kartu ili drugu prevoznu ispravu ili fiskalni račun, u papirnom ili elektronskom obliku, koji ima elemente vozne karte kojim se dokazuje pravo na uslugu prevoza.

Vozne karte i potvrde za prevoz prtljaga mogu biti izdate i u elektronskom obliku, pojedinačno, grupno ili kao nefiskalni deo fiskalnog računa.

vozač koji upravlja autobusom kojim se obavlja linijski prevoz putnika obavezan je da proveri da li sva lica koja se nalaze u autobusu poseduju važeće vozne karte osim ako je aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave drugačije uređen način kontrole prevoznih isprava.

Prevoznik ima pravo da zahteva od lica koje se nalazi u autobusu kojim se obavlja linijski prevoz da napusti vozilo na prvom mestu bezbednom za stajanje, ukoliko se utvrdi da ne poseduje voznu kartu.

 

IV.        DOMAĆI PREVOZ

Član 62.

Jedinice lokalne samouprave uređuju i obezbeđuju, u skladu sa zakonom, organizaciju i način obavljanja javnog prevoza putnika koji se obavlja na teritoriji jedinice lokalne samouprave i taksi prevoza.

Gradski, prigradski, kao i prevoz na teritoriji upravnog okruga mogu se obavljati na osnovu ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika, u skladu sa potrebama i mogućnostima lokalnih samouprava.

Organizaciona jedinica lokalne samouprave nadležna za organizaciju linijskog prevoza putnika na teritoriji grada i Grada Beograda ovlašćena je da pregleda i stavi na raspolaganje nadležnim organima video materijal iz sistema video nadzora postavljenog u vozilima i na stajalištima javnog linijskog prevoza putnika, radi očuvanja bezbednosti saobraćaja i zaštite lica koja se nalaze u vozilu, na stajalištu javnog linijskog prevoza putnika ili u neposrednoj blizini, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

1.         Ugovori o pružanju usluga javnog prevoza putnika

Član 63.

Nadležni organ u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije dodeljuje prevozniku isključivo pravo i/ili naknadu, bilo koje prirode, u zamenu za ispunjavanje obaveze pružanja usluge javnog prevoza putnika iz člana 11. stav 2. tačka 1) i st. 3. ovog zakona nakon sprovedenog postupka iz člana 11. ovog zakona, na osnovu ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika.

Ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika je ugovor između nadležnog organa iz stava 1. ovog člana i prevoznika, kojim se prevozniku poverava upravljanje i obavljanje usluga javnog prevoza putnika, pod uslovima koji su definisani tim ugovorom.

Ugovorom o pružanju usluga javnog prevoza putnika mogu se ugovoriti uslovi pod kojima prevoznik može angažovati drugog prevoznika za obavljanje tih usluga delimično ili u celini.

Član 64.

Ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika:

1)         jasno uređuje obaveze prevoznika, kao i geografsku oblast u kojoj pruža usluge javnog prevoza putnika;

2)         utvrđuje, na objektivan i transparentan način:

(1)        parametre na osnovu kojih se izračunava eventualna naknada za pružanje usluga javnog prevoza putnika i

(2)        prirodu i obim svih dodeljenih isključivih prava, na način koji sprečava prekomernu naknadu;

3)         utvrđuje način obračuna troškova povezanih sa pružanjem usluge javnog prevoza putnika, koji naročito uključuju: troškove osoblja, energije, infrastrukture, održavanja voznog parka i instalacija neophodnih za obavljanje usluge javnog prevoza putnika, fiksne troškove i odgovarajući povraćaj kapitala;

4)         uređuje način raspodele prihoda od prodaje karata za prevoz.

Član 65.

Ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika ugovara se na određeno vreme koje ne može biti duže od 10 godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, trajanje ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika može se produžiti za najviše polovinu od ugovorenog roka trajanja, ako prevoznik na osnovu ugovora obezbeđuje nepokretnu i pokretnu imovinu koja ima značajnu vrednost u odnosu na ukupnu imovinu potrebnu za pružanje usluga javnog prevoza putnika obuhvaćenih tim ugovorom i pretežno je namenjena pružanju usluga javnog prevoza putnika obuhvaćenih ugovorom.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, trajanje ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika može se produžiti za još polovinu vremena iz stava 2. ovog člana, ukoliko je to opravdano troškovima koji proizilaze iz karakteristika geografske oblasti obuhvaćene tim ugovorom, kao što su udaljenost od većih naseljenih mesta, mala gustina naseljenosti i sl.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika može se ugovoriti sa dužim rokom važenja, ako je to opravdano izuzetno velikim ulaganjima u infrastrukturu ili vozila.

Član 66.

U slučaju prekida prevoza ili neposrednog rizika od nastupanja prekida, nadležni organ može izreći sledeće privremene mere sa rokom važenja do dve godine:

1)         direktna dodela ili produženje ugovora za pružanje usluga javnog prevoza putnika;

2)         obaveza prevoznika da pruža pojedine usluge javnog prevoza putnika.

3)         lice koje ima interes da mu se dodeli ili produži ugovor iz stava 1. tačka 1) ovog člana ima pravo žalbe na akt nadležnog organa kojim se određuju privremene mere.

Član 67.

Nadležni organ može odlučiti da organizuje pružanje usluge javnog prevoza putnika ili da dodeli ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika javnom preduzeću nad kojim ima kontrolu u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Javno preduzeće iz stava 1. ovog člana obavlja delatnost usluga javnog prevoza putnika samo na teritoriji za koju je nadležan nadležni organ.

Javno preduzeće iz stava 1. ovog člana može učestvovati u postupcima javne nabavke usluga javnog prevoza putnika u smislu zakona kojim se uređuju javno privatno partnerstvo i koncesije, samo pod uslovom da nije zaključilo nijedan direktno dodeljeni ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika.

Javno preduzeće iz stava 1. ovog člana može angažovati druge prevoznike ali ne više od 30% godišnjeg obima pređenih kilometara za deo usluge javnog prevoza putnika koju pruža na osnovu direktno dodeljenog ugovora.

Član 68

Osim u slučaju da odredbe zakona kojima se uređuju javne nabavke i javno-privatno partnerstvo i koncesije drugačije propisuju, naručilac, odnosno javni partner može direktno zaključiti sa prevoznikom ugovor o pružanju usluga javnog prevoza putnika u vrednosti koja je procenjena na manje od:

1)         1 000 000 EUR u dinarskoj protivvrednosti ili u obimu koji na godišnjem nivou ne prelazi 300.000 km, odnosno

2)         2 000 000 EUR u dinarskoj protivvrednosti za prevoznika koji ima najviše 23 vozila ili koji na godišnjem nivou ne prelazi 600.000 km.

Na zahtev zainteresovanog lica, javni partner je dužan da mu dostavi svoju obrazloženu odluku o direktnoj dodeli ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika.

Član 69.

Nadležni organ jednom godišnje objavljuje zbirni izveštaj o pružanju usluga javnog prevoza, koji minimalno sadrži datum početka i trajanje ugovora o pružanju usluga javnog prevoza, prevoznike kojima je dodeljen ugovor o pružanju usluga javnog prevoza, iznose isplaćenih naknada prevoznicima i isključiva prava dodeljena tim prevoznicima.

Izveštaj o pružanju usluga javnog prevoza sadrži podatke koji omogućavaju praćenje i procenu učinka, kvaliteta i iznosa finansiranja mreže usluga javnog prevoza i, ako je potrebno, pruža informacije o prirodi i obimu svih dodeljenih isključivih prava.

Nadležni organomogućava centralizovani pristup izveštajima o pružanju usluga javnog prevoza putem jedinstvenog internet portala.

2.         Međumesni prevoz

Član 70.

Linijski prevoz obavlja se u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona i opštim uslovima međumesnog prevoza.

Privredna komora Srbije propisuje opšte uslove međumesnog prevoza.

Opšti uslovi međumesnog prevoza iz stava 2. ovog člana sadrže naročito način i uslove ukrcavanja putnika u autobus na autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima, povlastice za prevoz određenih kategorija putnika, uslove za smeštaj i čuvanje prtljaga koji je primljen na prevoz, pravila korišćenja autobusa i uslove uskraćivanja prevoza (zabrana pušenja, uznemiravanja putnika i vozača i sl.), vrste naknada i doplata za posebne usluge, mogućnost korišćenja prelaznih voznih karata, način upoznavanja korisnika prevoza sa uslovima prevoza i sl.

Opšti uslovi međumesnog prevoza objavljuju se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 71.

Međumesni prevoz obavlja se autobusom za koji je izdat izvod licence i ispunjava druge propisane uslove.

Član 72.

Organ jedinice lokalne samouprave, svojom odlukom određuje stajališta koja mogu da se koriste za određenu vrstu linijskog prevoza, koja se objavljuje u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Odluka iz stava 1. ovog člana kojom se određuju stajališta za međumesni prevoz donosi se po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.

Organ jedinice lokalne samouprave može menjati namenu stajališta koja su važećim odlukama određena za međumesni prevoz i koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona uneta u registrovane redove vožnje, uz saglasnost Ministarstva.

Organ jedinice lokalne samouprave može menjati namenu stajališta koja su korišćena za međumesni prevoz i koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona uneta u registrovane redove vožnje, a za koja nisu donete odluke o određivanju stajališta za međumesni prevoz, uz saglasnost Ministarstva.

Organ jedinice lokalne samouprave dužan je da u naselju ili naseljenom mestu obezbedi najmanje jedno stajalište za međumesni prevoz.

U slučaju uklanjanja stajališta u naselju, na relaciji koja je deo linije u registrovanom redu vožnje, zbog promene režima saobraćaja, odnosno promene planskog dokumenta, organ jedinice lokalne samouprave dužan je da obezbedi stajalište za međumesni prevoz na toj relaciji.

Stajalište koje je obezbeđeno na način iz stava 6. ovog člana zamenjuje stajalište koje je uklonjeno i ne smatra se novim stajalištem u registrovanom redu vožnje.

U slučaju prestanka važenja licence za pružanje staničnih usluga za autobusku stanicu koja se nalazi na registrovanom redu vožnje ista se zamenjuje stajalištem koje je određeno odlukom jedinice lokalne samouprave, a koje je najbliže predmetnoj stanici i ne smatra se novim stajalištem u registrovanom redu vožnje, odnosno prevoznik može izvršiti izmenu reda vožnje u skladu sa članom 79. ovog zakona bez usaglašavanja.

U slučaju da jedinica lokalne samouprave ne odredi stajališta koja mogu da se koriste za međumesni prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, ili pojedinog naselja ili naseljenog mesta, stajališta koja su uneta u registrovane redove vožnje smatraće se stajalištima koja su određena za međumesni prevoz.

U slučaju određivanja nove lokacije za autobusku stanicu za koju postoji važeća licenca za pružanje staničnih usluga i koja se nalazi na registrovanom redu vožnje, te u slučaju da jednoj od više autobuskih stanica u istom naseljenom mestu prestane da važi licenca, autobuska stanica sa važećom licencom i važećom adresom ne smatra se novom autobuskom stanicom u redu vožnje, odnosno prevoznik mora izvršiti izmenu reda vožnje u skladu sa članom 79. ovog zakona bez usaglašavanja.

U slučaju izdavanja licence za pružanje staničnih usluga, u roku važenja reda vožnje, za autobusku stanicu iz stava 8. ovog člana, stajalište iz stava 8. ovog člana zamenjuje se tom autobuskom stanicom i ne smatra se novom autobuskom stanicom, odnosno stajalištem u registrovanom redu vožnje.

U gradu, naselju ili naseljenom mestu koje ima autobusku stanicu prve kategorije koja je uneta u registrovani red vožnje, a nema uneto ni jedno stajalište iz tog grada, naselja ili naseljenog mesta, prevoznik može da odredi jedno autobusko stajalište na itinereru registrovanog reda vožnje i jednom u toku važenja reda vožnje izvrši izmenu bez usaglašavanja, u skladu sa članom 79. ovog zakona.

Član 73.

Odluku iz člana 72. stav 1. ovog zakona organ jedinice lokalne samouprave dužan je da dostavi Privrednoj komori Srbije u roku od osam dana od dana objavljivanja u službenom glasilu jedinice lokalne samouprave.

Privredna komora Srbije vodi evidenciju autobuskih stajališta za međumesni prevoz.

Član 74.

Međumesni prevoz obavlja se na osnovu registrovanog reda vožnje.

Prevoz po registrovanom redu vožnje u međumesnom prevozu može da obavlja samo prevoznik na čije poslovno ime je registrovan red vožnje, osim prevoznika kome je na osnovu člana 80. ovog zakona dozvoljeno privremeno obavljanje međumesnog prevoza.

Zabranjeno je prevozniku na čije poslovno ime je registrovan red vožnje zaključivanje ugovora o zajedničkom obavljanju međumesnog prevoza sa drugim prevoznicima po tom redu vožnje.

Član 75.

Vreme polaska iz početne i krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta i vreme dolaska i polaska na svim autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima u redu vožnje, mora biti usklađeno sa vremenom vožnje primerenim za bezbedno odvijanje saobraćaja.

Privredna komora Srbije propisuje daljinar za međumesni prevoz.

Član 76.

Red vožnje u međumesnom prevozu može da se registruje samo na jednog prevoznika.

Red vožnje u međumesnom prevozu registruje i overava Ministarstvo sa rokom važenja 5 godina i početkom važenja od 1. oktobra tekuće godine.

Izuzetno od roka važenja reda vožnje iz stava 2. ovog člana, red vožnje može da važi od datuma propisanim odlukom iz člana 78, a najkasnije do roka važenja redova vožnje registrovanih te kalendarske godine.

Ministarstvo vodi registar overenih redova vožnje u međumesnom prevozu koji sadrži naročito redni broj, poslovno ime prevoznika, naziv linije, broj polazaka na liniji, rok važenja reda vožnje i sl.

Ministar propisuje sadržinu obrasca zahteva za registraciju i overu reda vožnje za međumesni prevoz putnika u drumskom saobraćaju, obrasca reda vožnje, sadržinu i način vođenja registra i način overe reda vožnje u međumesnom prevozu.

Jedinica lokalne samouprave uređuje način registracije i overe reda vožnje u gradskom i prigradskom prevozu.

Član 77.

Registraciju i overu reda vožnje za linijski prevoz vrši:

1)         za međumesni prevoz - Ministarstvo;

2)         za gradski i prigradski prevoz - opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja.

Zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu podnosi se od 15. do 30. maja tekuće godine.

Ministarstvo donosi rešenje o registraciji i overi reda vožnje za međumesni prevoz ako prevoznik ima odgovarajuću vrstu licencei red vožnje koji je registrovan u Ministarstvu, a čiji rok važenja ističe, odnosno red vožnje koji je usaglašen u Privrednoj komori Srbije.

Nakon završenog postupka dodele ugovora iz člana 63. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje o registraciji i overi reda vožnje za međumesni prevoz ako prevoznik ima odgovarajuću vrstu licence i red vožnje koji je u postupku vanrednog usaglavašavanja iz člana 78. stav 5. tačka 2) ovog zakona usaglašen u Privrednoj komori Srbije.

Prevoznik je dužan da preuzme registrovani red vožnje iz stava 3. ovog člana u periodu od 10. do 20. jula tekuće godine.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za registraciju i overu reda vožnje u međumesnom prevozu, ako prevoznik ne ispunjava uslove iz stava 3. i 4. ovog člana.

Rešenje iz st. 3, 4. i 7. ovog člana je konačno.

Član 78.

Prevoznik dostavlja Privrednoj komori Srbije predlog reda vožnje sa zahtevom da se predloženi red vožnje usaglasi sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu.

Predlog reda vožnje mora biti sačinjen u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona i ne može imati autobusko stajalište kao početno, odnosno krajnje, ako u naselju ili naseljenom mestu u kome se nalazi to autobusko stajalište postoji autobuska stanica.

Ministarstvo propisuje uslove i postupak usaglašavanja predloga reda vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu.

Privredna komora Srbije sprovodi postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa registrovanim redovima vožnje u međumesnom prevozu jednom u toku kalendarske godine.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, Ministarstvo može doneti odluku o vanrednom usaglašavanju redova vožnje u slučaju:

1)         izgradnje državnih puteva prvog A i prvog B reda, i

2)         primene člana 11. stav 4. ovog zakona..

Na osnovu odluke iz stava 5. ovog člana, Privredna komora Srbije sprovodi postupak vanrednog usaglašavanja u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega.

 

Član 79.

Prevoznik može podneti zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje u roku važenja reda vožnje.

Ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava prevozniku izmenu reda vožnje, do isteka roka važenja registrovanog reda vožnje ako:

1)         smanji broj polazaka;

2)         smanji broj autobuskih stanica ili autobuskih stajališta na polasku u skladu sa članom 78. stav 2. ovog zakona;

3)         promeni naziv linije zbog smanjenja broja autobuskih stanica, odnosno autobuskih stajališta;

4)         promeni itinerer i dolazna vremena u linijama koje nemaju tranzitne stanice;

5)         smanji režim obavljanja prevoza na liniji;

6)         promeni stajalište u skladu sa članom 72. st. 6. i 7. ovog zakona;

7)         prevoznik promeni poslovno ime.

U slučaju odobravanja izmena reda vožnje iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana može se u skladu sa zahtevom odobriti izdavanje dva ili više redova vožnje koji sadrže preostale polaske.

Zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje iz razloga koji su propisani u stavu 2. tač. 2) i 3) ovog člana, a koji je u istoj kalendarskoj godini usaglašen u Privrednoj komori Srbije i registrovan u Ministarstvu, može se podneti posle isteka godinu dana od početka važenja registrovanog reda vožnje, odnosno važenja režima obavljanja prevoza na liniji.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev iz stava 1. ovoga člana ako prevoznik zahteva izmenu registrovanog reda vožnje koja nije propisana u stavu 2. ovog člana.

Rešenje iz st. 2, 3. i 5. ovog člana je konačno.

Član 80.

U slučaju prestanka obavljanja međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje zbog prestanka važenja licence za prevoz ili brisanja reda vožnje iz registra, pod uslovom da na toj relaciji drugi prevoznici ne obavljaju međumesni prevoz, Ministarstvo donosi rešenje kojim se drugom prevozniku dozvoljava privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo obavljanje međumesnog prevoza najkasnije do 1. oktobra sledeće kalendarske godine.

U postupku usaglašavanja predloga redova vožnje u Privrednoj komori Srbije red vožnje iz stava 1. ovog člana ne smatra se registrovanim redom vožnje.

Ministar propisuje uslove i postupak određivanja prevoznika za privremeno obavljanje međumesnog prevoza po registrovanom redu vožnje po kome je prestalo obavljanje međumesnog prevoza.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Član 81.

Prevoznik je dužan da obavesti putnike o otpočinjanju obavljanja linijskog prevoza, ruti prevoza itinereru, autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima, redu vožnje, ceni karata i uslovima prevoza na svojoj internet stranici i isticanjem u svojim poslovnim prostorijama i na drugim pogodnim mestima, tako da učini te informacije lako dostupnim svim putnicima.

Član 82.

Prevoznik je dužan da se pridržava registrovanog reda vožnje.

Ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobus u linijskom prevozu vrši se na autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima koja su uneta u registrovani red vožnje.

Član 83.

Prevoznik je dužan da u linijskom prevozu primi svakog putnika u granicama raspoloživih mesta upisanih u saobraćajnu dozvolu.

Prevoznik je dužan da obezbedi prevoz prtljaga istovremeno s prevozom putnika kome prtljag pripada, u skladu sa opštim uslovima međumesnog prevoza.

Član 84.

Prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje registrovanog reda vožnje da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međumesni prevoz.

Član 85.

U toku važenja reda vožnje linijski prevoz može se privremeno obustaviti ili izmeniti u slučajevima:

1)         prekida saobraćaja zbog više sile ili izvođenja radova na rekonstrukciji puta;

2)         mera nadležnog republičkog, pokrajinskog, opštinskog ili gradskog organa koje neposredno utiču na ograničenje saobraćaja, dok te mere traju.

Prevoznik je dužan da o obustavi, odnosno izmeni prevoza iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja obavesti Ministarstvo, odnosno organ nadležan za registraciju i overu reda vožnje, a putem sredstava javnog informisanja i korisnike prevoza.

Član 86.

Registrovani red vožnje, odnosno polazak iz registrovanog reda vožnje Ministarstvo će brisati iz registra ako prevoznik:

1)         ne otpočne da obavlja prevoz po registrovanom redu vožnje, u roku od pet dana od dana početka važenja reda vožnje, odnosno važenja režima obavljanja prevoza na liniji;

2)         prestane da obavlja prevoz po registrovanom redu vožnje, odnosno ne obavi prevoz na relaciji od početne do krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta, duže od 10 dana uzastopno u toku važenja reda vožnje;

3)         povremeno ne obavi prevoz po registrovanom redu vožnje, odnosno ne obavi prevoz na relaciji od početne do krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta, u ukupnom trajanju dužem od 30 dana u toku važenja reda vožnje;

4)         vrši ukrcavanje i iskrcavanje putnika u istom naselju, odnosno istom naseljenom mestu koje nema upisano u registrovani red vožnje, više od pet puta u kalendarskoj godini u toku važenja reda vožnje.

Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana je konačno.

Prevoznik kome je brisan polazak iz reda vožnje iz registra dužan je da u roku od deset dana od dana dostavljanja rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana podnese Ministarstvu zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje.

Zahtevi za brisanje registrovanog reda vožnje, odnosno polaska iz registrovanog reda vožnje u međumesnom prevozu iz registra mogu se podnositi Ministarstvu od 1. oktobra do 15. avgusta.

Član 87.

Prevoznik koji namerava da prestane da obavlja međumesni prevoz po registrovanom redu vožnje dužan je da, najmanje 10 dana pre nameravanog datuma prestanka obavljanja prevoza, podnese zahtev za odjavu registrovanog reda vožnje i u istom roku obavesti pružaoce usluga i korisnike prevoza putem sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način.

Ministarstvo donosi rešenje o brisanju registrovanog reda vožnje iz registra, sa datumom prestanka obavljanja međumesnog prevoza navedenim u zahtevu iz stava 1. ovog člana.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.

Član 88.

U autobusu kojim se obavlja linijski prevoz mora se nalaziti:

1.         registrovani red vožnje, odnosno fotokopija registrovanog reda vožnje overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika;

2.         važeći cenovnik overen od strane ovlašćenog lica prevoznika u elektronskom ili papirnom obliku, sa odobrenim komercijalnim popustima;

3.         istaknut, na prednjoj strani autobusa, naziv linije prema redu vožnje, a u gradskom i prigradskom prevozu i sa strane pored ulaznih vrata istaknut naziv linije ili broj linije.

Član 89.

Linijski prevoz može da se obavlja kao BIS prevoz.

U autobusu kojim se obavlja BIS prevoz moraju se nalaziti dokumenta iz člana 88. ovog zakona.

Član 90.

Prevoznik je dužan da obezbedi identifikacionu ispravu vozaču, koji upravlja autobusom kojim se obavlja međumesni prevoz.

Zabranjeno je upravljanje autobusom, kojim se obavlja međumesni prevoz, bez identifikacione isprave.

Identifikaciona isprava sadrži naročito ime, prezime i fotografiju vozača, kao podatke o ličnosti, poslovno ime prevoznika, pečat i potpis ovlašćenog lica prevoznika.

3.         Vanlinijski prevoz

Član 91.

Vanlinijski prevoz obavlja se na osnovu putnog lista u papirnom ili elektronskom obliku i pismenog ugovora zaključenog između prevoznika i korisnika prevoza, odnosno privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji posreduje u zaključivanju ugovora o prevozu kojim se utvrđuje naročito prevozni put sa utvrđenim polazištem i odredištem, vreme početka obavljanja prevoza, mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika.

U vanlinijskom prevozu prevoznik može za jednu vožnju zaključiti samo jedan ugovor koji mora biti numerisan i zaključen samo sa jednim korisnikom.

Ukrcavanje i iskrcavanje putnika u vanlinijskom prevozu vrši se samo na mestima koja su utvrđena ugovorom iz stava 1. ovog člana, na kojima je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje i moguće bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje.

Prevoznici koji obavljaju vanlinijski prevoz ne mogu ukrcavati i iskrcavati putnike na autobuskim stajalištima.

Ugovor na osnovu koga se obavlja vanlinijski prevoz mora biti sačinjen čitko i potpisan od strane ovlašćenog lica prevoznika pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu.

Prevoznik je dužan da putni list i ugovor o prevozu čuva dve godine od dana obavljenog prevoza.

Član 92.

Zahtev za izdavanje knjige putnih listova podnosi se Ministarstvu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prevoznik je dužan da dostavi knjigu popunjenih putnih listova.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju knjige putnih listova.

Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje knjige putnih listova ako prevoznik ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

Rešenje iz st. 3 i 4. ovog člana je konačno.

Prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje putnog lista da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći vanlinijski prevoz.

Član 93.

Ministar propisuje izgled i sadržinu zahteva za izdavanje knjige putnih listova, način podnošenja zahteva, izgled i sadržinu knjige putnih listova, izgled i sadržinu obrasca putnog lista, kao i način popunjava putnog lista.

Član 94.

Vanlinijski prevoz koji se obavlja:

1)         svakodnevno na istom ili sličnom prevoznom putu, odnosno istog dana u nedelji ili

2)         svakodnevno, odnosno istog dana u nedelji, sa istim ili sličnim mestima ukrcavanja i iskrcavanja putnika, jeste linijski prevoz, koji se obavlja suprotno uslovima propisanim ovim zakonom.

Član 95.

U autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz mora se nalaziti primerak ugovora na osnovu koga se obavlja prevoz, original popunjenog putnog lista i istaknut na prednjoj strani autobusa natpis: “vanlinijski prevoz”.

Putni list iz stava 1. ovog člana mora biti popunjen za svako putovanje, u dva primerka, čitko, neizbrisivim slovima, tačno, zaključen i potpisan od ovlašćenog lica prevoznika pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu.

Zabranjeno je precrtavati i ispravljati podatke unete u putni list.

Putni list iz stava 1. ovog člana mora biti zaključen i overen posebno za svaku vožnju sadržanu u ugovoru o prevozu i u njemu se ne može nalaziti veći broj imena putnika od broja raspoloživih mesta upisanih u saobraćajnoj dozvoli autobusa.

4.         Poseban linijski prevoz

Član 96.

Poseban linijski prevoz je prevoz radnika iz mesta stanovanja na posao i sa posla, kao i đaka i studenata iz mesta stanovanja do škole i iz škole, sa posebnim identifikacionim voznim ispravama (nedeljna, mesečna, godišnja i sl), koji se obavlja na osnovu pismenog ugovora i bez primanja drugih putnika.

Zaključivanje ugovora iz stava 1. ovog člana sa fizičkim licem, koje nije preduzetnik, nije dozvoljeno.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana, koji mora biti numerisan, utvrđuje se naročito prevozni put sa utvrđenim polazištem i odredištem, mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika i plan obavljanja prevoza

U svakoj pojedinačnoj vožnji kojom se izvršava ugovor o posebnom linijskom prevozu, autobusom se mogu prevoziti samo radnici koji su radno angažovani kod ugovarača, korisnika i platioca prevoza, odnosno đaci i studenti koji pohađaju nastavu u školskoj ustanovi koja je korisnik prevoza, uz isključenje ostalih putnika.

Ukrcavanje i iskrcavanje putnika u posebnom linijskom prevozu vrši se na mestima koja su utvrđena ugovorom iz stava 1. ovog člana.

Prevoznici koji obavljaju poseban linijski prevoz mogu ukrcavati i iskrcavati putnike na autobuskim stajalištima.

Prevoznik je dužan da ugovor o prevozu čuva dve godine od dana obavljenog prevoza.

Član 97.

U autobusu kojim se obavlja poseban linijski prevoz mora se nalaziti primerak ugovora na osnovu koga se obavlja prevoz, i na prednjem delu autobusa natpis: “Poseban linijski prevoz”.

Član 98.

Prevoznik koji je ugovorio poseban linijski prevoz dužan je da putnicima obezbedi identifikacione vozne isprave.

Zabranjeno je prevozniku koji obavlja poseban linijski prevoz da prevozi putnike bez identifikacionih voznih isprava.

Identifikaciona vozna isprava sadrži naročito ime, prezime i fotografiju putnika, kao podatke o ličnosti, naziv korisnika prevoza, prevozni put, rok važenja i potpis izdavaoca vozne isprave.

Član 99.

Poseban linijski prevoz u međunarodnom saobraćaju je poseban linijski prevoz koji obavlja prevoznik ovlašćen u državi sedišta da obavlja ovu vrstu prevoza.

5.         Taksi prevoz

Član 100.

Taksi prevoz obavlja se na osnovu rešenja o odobravanju taksi prevoza (u daljem tekstu: odobrenje) koje izdaje opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, u okviru dozvoljenog broja taksi vozila koji je utvrđen aktom iz člana

119. stav 4. ovog zakona.

Odobrenje se izdaje privrednom društvu ili preduzetniku koji u registru privrednih subjekata ima registrovanu pretežnu delatnost “taksi prevozˮ i koji ispunjava uslove u pogledu sedišta, vozača, vozila i poslovnog ugleda.

Privredno društvo odnosno preduzetnik obavlja taksi prevoz na način što po vozilu ima najmanje jednog a najviše tri taksi vozača koji ispunjavaju zakonom propisane uslove, pri čemu lokalna samouprava može propisati broj vozača po vozilu kroz organizovanje taksi prevoza uređenog članom 119. stav 2. ovog zakona.

Član 101

Uslov u pogledu sedišta ispunjava privredno društvo ako ima sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja izdaje odobrenje. U sedištu moraju se nalaziti poslovne prostorije u kojima se čuvaju osnovni poslovni dokumenti, posebno računovodstveni dokumenti, dokumenti o ljudskim resursima i drugi dokumenti bitni za obavljanje delatnosti taksi prevoza.

Uslov u pogledu sedišta ispunjava preduzetnik ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja izdaje odobrenje ima sedište i prebivalište.

Član 102

Vozač mora da ispunjava sledeće uslove:

1)         da ima vozačku dozvolu V kategorije najmanje pet godina;

2)         da ima najmanje treći stepen stručne spreme;

3)         da ima uverenje o zdravstvenoj sposobnosti za upravljanje motornim vozilom koje je propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima utvrđeno za vozače kojima je upravljanje vozilom osnovno zanimanje.

Vozač ne može biti lice koje je osuđeno na kaznu zatvora dužu od dve godine za krivično delo protiv života i tela, polne slobode, imovine, bezbednosti javnog saobraćaja, zdravlja ljudi i javnog reda i mira, dok traju pravne posledice osude, kao ni lice kome je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, dok traje izrečena mera.

Jedinice lokalne samouprave mogu propisati dodatne uslove po pitanju stručne spreme i dodatnih kvalifikacija.

Vozač mora da ima položen ispit o poznavanju jedinice lokalne samouprave ako prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na poslednjem popisu stanovništva jedinica lokalne samouprave ima više od 100.000 stanovnika.

Jedinica lokalne samouprave propisuje program, način i troškove polaganja ispita iz stava 3. ovog člana. Program sadrži oblast koja se odnosi na poznavanje propisa kojima se uređuje taksi prevoz i oblast o poznavanju jedinice lokalne samouprave, a može da sadrži i poznavanje stranog jezika.

Vozač mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili privrednog društva.

Vozač koji ispunjava uslove za obavljanje taksi prevoza, a u registru privrednih subjekata je registrovan kao preduzetnik sa pretežnom delatnosti “ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju” može da sklopi ugovor o zakupu taksi vozila iz člana 103 stav 1. tačka 1) ovog zakona na period od najmanje šest meseci sa privrednim društvom koje ima odobrenje za obavljanje taksi delatnosti nadležnog organa.

U preduzetničkoj radnji uslove za vozača mora da ispunjava preduzetnik.

Vozač koji ima kvalifikacionu karticu vozača ili vozačku dozvolu sa upisanim kodom

“95” ili sertifikat o stručnoj kompetentnosti za obavljanje poslova profesionalnog vozača smatra se da ispunjava uslove propisane u stavu 1. tač. 2) i 3) ovog člana.

Član 103

Vozilo mora da ispunjava sledeće uslove:

1)         da je putničko vozilo u vlasništvu, odnosno koristi se po osnovu ugovora o finasijskom lizingu privrednog društva ili preduzetnika, odnosno koristi se po osnovu ugovora o zakupu od strane preduzetnika pri čemu predmet zakupa mora biti vozilo za koje već postoji uredno izdata taksi dozvola na ime taksi prevoznika koji ima sedište na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave kao i preduzetnik;

2)         da je registrovano za pet mesta za sedenje, uključujući i mesto za sedenje vozača;

3)         da ima najmanje dvoja vrata sa desne strane i upravljač na levoj strani;

4)         da ima klima uređaj;

5)         da razmak osovina bude najmanje 2.550 mm ili zapremine prtljažnog prostora najmanje 350 l;

6)         da ima ugrađen ispravan taksimetar koji je podešen i overen isključivo u skladu sa zakonom kojim se uređuje metrologija i odlukom iz člana 119. stav 6. ovog zakona;

7)         da je registrovano prema mestu sedišta privrednog društva, odnosno preduzetnika sa registarskim tablicama čija registarska oznaka sadrži latinična slova TX na zadnje dve pozicije;

8)         da ima krovnu oznaku izdatu u skladu sa članom 110 ovog zakona;

9)         da ispunjava bliže i posebne uslove koje propisuje jedinica lokalne samouprave u pogledu obaveze obeležavanja vozila, izgleda i urednosti vozila, kao i ispravnosti opreme vozila.

10)       da ispunjava bliže i posebne uslove koje propisuje jedinica lokalne samouprave u pogledu obaveze obeležavanja vozila, izgleda i urednosti vozila, kao i ispravnosti opreme vozila

Vozilo iz člana 102. stav 7. ovog zakona za koje je zaključen ugovor o zakupu nije dozvoljeno davati u podzakup.

Član 104

Privredno društvo ne ispunjava uslov poslovnog ugleda ako mu je pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju privredni prestupi ili zakonom kojim se uređuju prekršaji, dok traje izrečena mera.

Preduzetnik ne ispunjava uslov poslovnog ugleda ako mu je pravnosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju prekršaji, dok traje izrečena mera.

Privredno društvo ili preduzetnik ne ispunjava uslov poslovnog ugleda ako ima neizmirene poreske obaveze po osnovu registrovane delatnosti.

Dugovanja koja se redovno izmiruju po osnovu reprograma duga ne smatraju se neizmirenim poreskim obavezama u smislu stava 3. ovog člana.

Član 105

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, najmanje jednom u tri godine, vrši proveru ispunjenosti uslova za obavljanje taksi prevoza.

Ako se u vršenju provere utvrdi da je taksi prevoznik prestao da ispunjava neki od uslova za obavljanje taksi prevoza, opštinsko, odnosno gradsko veće ukinuće odobrenje, s tim što se pre ukidanja odobrenja određuje rok u kome je taksi prevoznik dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti propisanih uslova, osim dokaza o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija.

Član 106.

Zahtev za izdavanje odobrenja podnosi se opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja.

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, izdaje odobrenje za obavljanje taksi prevoza na teritoriji te jedinice lokalne samouprave ako je broj vozila koji se unosi u odobrenje u okviru dozvoljenog broja taksi vozila i ako privredno društvo i preduzetnik ispunjava uslove iz čl. 100, 101, 102, 103 tač. 1)-5) i 104 ovog zakona.

Izuzetno, u slučaju zakupa vozila iz člana 102. stav 7. ovog zakona, opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, rešenjem odobrava obavljanje taksi prevoza preduzetniku koji uz zahtev priloži i zaključen ugovor o zakupu vozila.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.

Privredno društvo i preduzetnik dužan je da u roku od 40 dana od dana prijema odobrenja prijavi početak obavljanja delatnosti organu nadležnom za registraciju privrednih subjekata kao i da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 103. tač. 6)-9) ovog zakona, a u slučaju zakupa iz člana 102. stav 7. preduzetnik u istom roku dostavlja rešenje iz stava 3. ovog člana.

Privredno društvo i preduzetnik dužan je da u roku od 40 dana od dana prijema odobrenja prijavi početak obavljanja delatnosti organu nadležnom za registraciju privrednih subjekata kao i da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 103 tač. 6)

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, izuzev u slučaju zakupa vozila u smislu člana 103. stav 7. ovog zakona, na osnovu izdatog odobrenja iz stava 2. ovog člana izdaje uverenje koje sadrži marku, tip i broj šasije vozila, na osnovu koga se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima, izdaju registarske tablice čija registarska oznaka sadrži latinična slova TH na zadnje dve pozicije, prema mestu sedišta privrednog društva, odnosno preduzetnika.

Ako u ostavljenom roku ne budu dostavljeni dokazi iz stava 3. ovog člana, opštinsko, odnosno gradsko veće ukinuće odobrenje.

Taksi prevozniku koji u ostavljenom roku dostavi dokaze iz stava 3. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, izdaje taksi dozvolu za vozača i taksi dozvolu za vozilo.

Taksi prevozniku koji u ostavljenom roku dostavi dokaze iz stava 3. ovog člana, opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, izdaje taksi dozvolu za vozača i taksi dozvolu za vozilo, osim u slučaju zakupa vozila u smislu člana

103 ovog zakona u kom slučaju opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja izdaje rešenje iz stav 3. ovog člana.

Taksi prevoznik ima pravo da otpočne da obavlja taksi prevoz na osnovu izdatog odobrenja posle izdavanja dozvola iz stava 6. ovog člana.

Taksi prevoznik ima pravo da otpočne da obavlja taksi prevoz na osnovu izdatog odobrenja posle izdavanja dozvola iz stava 6. ovog člana, dok u slučaju zakupa vozila u smislu člana 103 ovog zakona, taksi prevoznik ima pravo da otpočne da obavlja taksi prevoz na osnovu izdatog rešenja stava 3. ovog člana.

Obrasce taksi dozvola iz stava 6. ovog člana propisuje jedinica lokalne samouprave.

Taksi prevoznik koji promeni pravnu formu ili izvrši statusnu promenu može da obavlja taksi prevoz na osnovu novog odobrenja koje opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, izdaje na zahtev pravnog sledbenika taksi prevoznika, samo ako su ispunjeni uslovi iz čl. 100, 101, 102, 103 i 104 ovog zakona i ako je broj vozila koji se unosi u novo odobrenje u okviru dozvoljenog broja taksi vozila.

Izuzetno od odredaba ovog člana u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti, preduzetnika koji obavlja taksi prevoz, naslednik ili član njegovog porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca, usvojenici ili roditelji), ako je poslovno sposobno fizičko lice i ispunjava uslove propisane ovim zakonom za obavljanje taksi prevoza, može nastaviti obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom koji uređuje pravni položaj privrednih društava i drugih oblika organizovanja. Lice koje nastavlja obavljanje delatnosti stupa u pravni položaj preduzetnika u delu koji se odnosi na pravo obavljanja taksi prevoza i korišćenje odobrenog broja taksi vozila kao njegov pravni sledbenik. Lice koje nastavlja obavljanje delatnosti zadržava pravo na obavljanje taksi prevoza sa istim brojem taksi vozila za koja su bila izdata važeća odobrenja u trenutku smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, bez potrebe za ponovnim utvrđivanjem ispunjenosti uslova koji se odnose na dozvoljeni broj taksi vozila na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Lice iz stava 10. ovog člana dužno je da u roku od 60 dana od dana smrti preduzetnika, odnosno od dana pravnosnažnosti odluke kojom je utvrđen gubitak njegove poslovne sposobnosti, podnese zahtev nadležnom registru privrednih subjekata radi registracije nastavka obavljanja delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata. Po donošenju rešenja nadležnog registra, lice je dužno da u roku od 15 dana podnese nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno organu nadležnom za poslove saobraćaja, zahtev za nastavak obavljanja taksi prevoza i dostavi dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 103 tač. 6)-9) ovog zakona. Nadležni organ je dužan da licu koje ispunjava propisane uslove izda odobrenje za nastavak obavljanja taksi prevoza sa brojem vozila koji je bio odobren preduzetniku čiju delatnost nastavlja, polazeći od pravnog kontinuiteta delatnosti i svojstva pravnog sledbenika iz stava 10. ovog člana.

Taksi prevoznik dužan je da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, prijavi svaku promenu u pogledu vozila i vozača za koje su izdate odgovarajuće taksi dozvole, u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Taksi prevoznik dužan je da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, prijavi prekid obavljanja delatnosti u roku od dva dana od dana prijave u registru privrednih subjekata.

Član 107

Odobrenje prestaje da važi po sili zakona:

1)         brisanjem privrednog društva i preduzetnika iz registra privrednih subjekata;

 

2)         promenom sedišta privrednog društva, odnosno sedišta ili prebivališta preduzetnika, na teritoriju druge jedinice lokalne samouprave;*

3)         pravnosnažnošću odluke kojom je privrednom društvu izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju, propisana zakonom kojim se uređuju privredni prestupi ili zakonom kojim se uređuju prekršaji;

4)         pravnosnažnošću odluke kojom je preduzetniku izrečena zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti javnog prevoza u drumskom saobraćaju propisana zakonom kojim se uređuju prekršaji.

5)         u slučaju registracije privremenog prekida obavljanja delatnosti taksi prevoza u agenciji za privredne registre duže od 180 dana u roku od 3 godine, osim u slučaju da je privremeni prekid uzrokovan zdravstvenim razlozima.

Privremeni prekid iz stava 1. tačka 5) ovog člana ne može biti duži od 30 dana u kontinuitetu, a da se izuzetno, usled ozbiljnijih zdravstvenih razloga, ovaj period može produžiti.

Član 108

Jedinica lokalne samouprave može propisati minimalni obim angažovanja taksi vozila u određenom vremenskom periodu kao i način prikupljanja ovih podataka putem taksimetra ili elektronske platforme za posredovanje, odnosno bliže tehničke karakteristike u pogledu načina povezivanja i prenosa podataka u cilju utvrđivanja propisanog minimalnog obima angažovanja.

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja ukinuće taksi dozvolu za vozilo ukoliko utvrdi da se vozilo nije koristilo u obimu propisanom u stavu 1. ovog člana.

Član 109.

U putničkom vozilu kojim se obavlja taksi prevoz mora biti na vidnom mestu za korisnika prevoza ugrađen ispravan, overen taksimetar i istaknuta taksi dozvola za vozača.

Član 110

Vozilo kojim se obavlja taksi prevoz obeležava se isticanjem krovne oznake koja ima instalirano osvetljenje i sadrži natpis “TAXIˮ, broj krovne oznake i oznaku izdavaoca krovne oznake.

Taksi prevoznik koristi krovnu oznaku koju izdaje opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja ili krovnu oznaku koju izdaje pravno lice sa kojim taksi prevoznik ima zaključen ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji o pružanju usluge radio veze ili usluge informacionih tehnologija.

Pravno lice izdaje krovnu oznaku taksi prevozniku koji dostavi saglasnost opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja.

Jedinica lokalne samouprave propisuje izgled i dimenzije krovne oznake koju izdaje opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, kao i uslove i način davanja saglasnosti za korišćenje krovne oznake koju izdaje pravno lice.

Zabranjeno je izdavati i koristiti krovne oznake bez prethodno pribavljene saglasnosti opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja.

Reklamni panoi na krovu taksi vozila mogu se postavljati u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Reklamni pano mora biti postavljen tako da ne zaklanja krovnu oznaku.

Reklamne nalepnice na bočnim stranama i vratima taksi vozila moraju biti u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Zabranjeno je postavljati reklamne panoe i nalepnice na kojima se reklamira usluga lica koje ne poseduje odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa, ako je odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa propisan kao uslov za obavljanje te delatnosti.

Član 111.

Putničkim vozilom kojim se obavlja taksi prevoz zabranjeno je obavljanje linijskog prevoza.

Taksi prevoznik ne može koristiti autobuska stajališta koja su određena za međumesni prevoz.

Član 112.

Taksi prevoznik može da obavlja taksi prevoz samo na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja mu je izdala odobrenje.

Izuzetno, taksi prevoznik može da obavi taksi prevoz preko teritorije, odnosno prevoz koji se završava na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju nema odobrenje, ako je taksi prevoz započet na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja mu je izdala odobrenje.

Taksi prevoznik koji obavi prevoz u smislu stava 2. ovog člana dužan je da odmah po izlasku putnika iz vozila ukloni krovnu oznaku.

U slučaju kada je potrebno da istog putnika vrati, taksimetar mora biti uključen sve vreme čekanja, ako se naknada za obavljeni prevoz određuje putem taksimetra, a ako se naknada za obavljeni prevoz određuje putem elektonske platforme za posredovanje sva mesta zaustavljanja radi čekanja po zahtevu korisnika usluge taksi prevoza moraju biti prikazana u aplikaciji, i cena za vreme čekanja obračunava se shodno propisanoj tarifi iz člana 114 stav 6 ovog zakona..

Član 113

Taksi vozač je dužan da primi u vozilo svakog putnika u granicama raspoloživih sedišta i izvrši vožnju do zahtevanog odredišta.

Taksi vozač može odbiti zahtev za prevozom ako se odredište prevoza ne nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave za koju ima odobrenje.

Taksi vozač može odbiti zahtev za prevozom ako oceni da je prtljag putnika takav da može da ošteti ili uprlja prtljažni prostor, kao i u slučaju kada je prtljag kabast ili težak i ne može da stane u prtljažni prostor, odnosno može izazvati preopterećenje taksi vozila.

Član 114

Prilikom obavljanja prevoza mora biti uključen taksimetar, osim u slučaju kada prevoz otpočinje sa taksi stajališta na lokacijama od posebnog interesa za jedinicu lokalne samouprave ili kada se naknada za obavljeni prevoz određuje putem elektronske platforme za posredovanje (u daljem tekstu: platforma).

Taksi vozač je dužan da prilikom otpočinjanja prevoza uključi taksimetar, odnosno preuzme od putnika potvrdu o fiksnoj ceni kada prevoz otpočinje sa taksi stajališta na lokacijama od posebnog interesa za jedinicu lokalne samouprave, osim ukoliko se naknada za obavljeni prevoz određuje putem platforme.

Lokacija od posebnog interesa za jedinicu lokalne samouprave je aerodrom, železnička stanica, autobuska stanica i luka, kao i druga lokacija koja je aktom jedinice lokalne samouprave utvrđena kao takva.

Taksi prevoznik je dužan da za izvršenu uslugu prevoza naplati cenu prevoza u iznosu koji pokazuje taksimetar u trenutku završetka prevoza ili cenu iz potvrde o fiksnoj ceni prevoza sa lokacija iz stava 3. ovog člana, ili cenu shodno platformi ako je usluga taksi prevoza naručena putem platforme.

Taksi prevoznik je dužan da izda račun korisniku usluge taksi prevoza za obavljeni prevoz, koji sadrži naziv i sedište taksi prevoznika, registarske oznake taksi vozila, datum, relaciju i cenu prevoza, u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

Za uslugu taksi prevoza koja je poručena pozivom putem telefonskog (pozivnog) centra, odgovarajućom potvrdom u pogledu unapred ugovorene cene smatraju se naročito evidencije sadržane u sistemima elektonske platforme za posredovanje, snimak telefonskog razgovora, kao i druga sredstva podobna da potvrde cenu ugovorenu sa korisnikom usluge pre otpočinjanja prevoza.

Član 115

Taksi vozač je dužan da vožnju obavi najkraćom trasom do odredišta, a ako to nije i najpovoljnija trasa u pogledu cene prevoza, dužan je da preporuči povoljniju trasu, osim u slučaju kada putnik zahteva određenu trasu.

Kada se vožnja obavlja sa lokacije od posebnog interesa za lokalnu samoupravu taksi vozač bira trasu.

Kada je taksi vozilo u funkciji javnog prevoza, taksi vozač je dužan da istakne krovnu oznaku.

Osvetljenje krovne oznake mora biti isključeno uvek kada je putnik u vozilu.

Usluga taksi prevoza koji otpočinje sa taksi stajališta pruža se vozilom po izboru korisnika usluge, osim usluge taksi prevoza koji otpočinje sa taksi stajališta na lokaciji od posebnog interesa.

Član 116

Taksi vozilom ne mogu se prevoziti deca mlađa od šest godina bez punoletnog pratioca. Taksi vozilom ne mogu se prevoziti posmrtni ostaci i uginule životinje.

Lica koja se nasilno ponašaju, lica pod dejstvom alkohola ili droge, lica koja mogu zaprljati ili oštetiti unutrašnjost taksi vozila i kućni ljubimci, mogu se prevoziti taksi vozilom samo uz saglasnost taksi vozača.

U delu putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz namenjenom za prevoz putnika ne mogu se smeštati stvari koje nisu ručni prtljag, osim uz saglasnost taksi vozača.

Član 117.

Privredni subjekti iz člana 100. ovog zakona ne mogu bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje krovne oznake, odobrenja, taksi dozvole i drugo, kao i taksi vozila, osim u slučaju zakupa iz člana 103 stav 1. tačka 1) i 106. stav 3. ovog zakona, da omoguće drugim pravnim licima, preduzetnicima ili fizičkim licima da obavljaju taksi prevoz.

Zabranjeno je pružanje usluge radio veze, odnosno usluge informacionih tehnologija ili pružanje usluge na drugi način, sa ciljem:

1)         da se korisnik prevoza i subjekt koji pruža uslugu taksi prevoza, a ne poseduje odobrenje nadležnog organa, dovedu u vezu radi ugovaranja prevoza;

2)         da se korisniku prevoza ponudi usluga prevoza koju pruža subjekt koji ne poseduje odobrenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave;

3)         da se korisniku prevoza ponudi usluga taksi prevoza po ceni prevoza koja nije u skladu sa odlukom jedinice lokalne samouprave.

Privredni subjekti koji pružaju usluge radio veze, odnosno usluge informacionih tehnologija, dužni su da posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju elektonske platforme za posredovanje, elektronsko poslovanje i elektronska trgovina.

Član 118.

U vozilu kojim se obavlja taksi prevoz mora se nalaziti:

1)         fotokopija odobrenja ili odobrenje u elektronskom obliku;

2)         taksi dozvola za vozača;

3)         taksi dozvola za vozilo;

4)         cenovnik utvrđen odlukom jedinice lokalne samouprave;

5)         ugovor o radu za vozača zaposlenog kod taksi prevoznika;

6)         dokaz o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja;

7)         obaveštenje opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja o broju telefona na koji korisnik taksi prevoza može izjaviti pritužbe na pruženu taksi uslugu;

8)         fotokopija saglasnosti ili saglasnost u elektronskom obliku iz člana 110 stav 3. ovog zakona;

9)         dokumenta utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave.

Član 119.

Jedinica lokalne samouprave propisuje bliže uslove za obavljanje taksi prevoza.

Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa saobraćajno-tehničkim uslovima, donosi program kojim definiše organizovanje taksi prevoza u okviru kojeg se određuje i optimalan broj taksi vozila, kao i broj taksi vozača po taksi vozilu.

Saobraćajno-tehnički uslovi iz stava 2. ovog člana definišu se u petogodišnjem periodu, a na osnovu karakteristika prevoznih zahteva-vožnji i stanja tehničkog regulisanja saobraćaja na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Jedinica lokalne samouprave na osnovu programa iz stava 2. ovog člana donosi akt kojim utvrđuje dozvoljeni broj vozila za obavljanje taksi prevoza, ali ne manji od broja koji se dobija primenom formule za utvrđivanje broja vozila predviđene stavom 5. ovog člana.

Ako ne donese program iz stava 2. ovog člana, jedinica lokalne samouprave dozvoljeni broj vozila za obavljanje taksi prevoza utvrđuje na sledeći način:

1)         za jedinice lokalne samouprave koje imaju više od 100.000 stanovnika broj stanovnika deli se sa 400;

2)         za jedinice lokalne samouprave koje imaju manje od 100.000 stanovnika broj stanovnika deli se sa 600;

pri čemu se kao broj stanovnika jedinice lokalne samouprave uzima podatak Republičkog zavoda za statistiku sa poslednjeg popisa stanovništva.

Jedinica lokalne samouprave svojom odlukom bliže uređuje način obavljanja taksi prevoza. Jedinica lokalne samouprave svojom odlukom utvrđuje i usklađuje cenu u okviru taksi tarife po kojoj se taksi prevoz mora obavljati na njenoj teritoriji.

Odlukom iz stava 6. ovog člana utvrđuje se cenovnik usluga taksi prevoza u kome je prikazana cena taksi usluge pređenog kilometra, starta, minuta čekanja, dolaska na adresu po pozivu, prevoz prtljaga po komadu, kao i fiksna cena prevoza sa lokacije od posebnog interesa za jedinicu lokalne samouprave.

Za ugovorene vožnje koje su naručene putem elektonske platforme za posredovanje dozvoljena su odstupanja od cene prevoza utvrđene odlukom iz stava 6. ovog člana, pod uslovom da su cena prevoza, mesto polaska i odredište, ugovorena cena prevoza može biti niža od propisane cene u okviru važeće tarife za najviše 20% ili viša za najviše 30%.

Jedinica lokalne samouprave može propisati širi dozvoljeni raspon odstupanja.

Taksimetar mora biti podešen isključivo u skladu sa odlukom iz stava 6. ovog člana i cenovnikom iz stava 7. ovog člana.

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja vodi registar taksi prevoznika, taksi vozača, taksi vozila, ugovorima o zakupu vozila za koje su izdate taksi dozvole za vozilo iz člana 103. stav 7. ovog zakona i krovnih oznaka za svako vozilo za koje je izdata taksi dozvola.

Registar iz stava 9. ovog člana sadrži naročito poslovno ime, sedište i matični broj taksi prevoznika, broj i datum odobrenja, ime i prezime taksi vozača, kao podatke o ličnosti, broj taksi dozvole za vozača, odnosno vozilo, broj šasije i registarske tablice taksi vozila.

VI.        MEĐUNARODNI PREVOZ

Član 120.

Međunarodni prevoz obavlja se autobusom koji ima isključivo mesta za sedenje i odvojen prostor za smeštaj prtljaga.

Član 121.

Domaćem prevozniku zabranjeno je obavljanje međunarodnog linijskog, posebnog linijskog i vanlinijskog prevoza putničkim vozilom.

Stranom prevozniku zabranjeno je obavljanje međunarodnog linijskog, posebnog linijskog i vanlinijskog prevoza putničkim vozilom.

Član 122.

Na obavljanje međunarodnog posebnog linijskog prevoza primenjuju se odredbe čl. 96-99. ovog zakona.

Član 123.

Na teritoriji Republike Srbije zabranjeno je obavljanje kabotaže.

Prevoz na teritoriji Republike Srbije, koji je organizovan isključivo za grupe putnika koje je na teritoriju Republike Srbije dovezao strani prevoznik u obavljanju povremenog prevoza, ne smatra se kabotažom ukoliko je naveden u putnom listu i ukoliko ga obavlja strani prevoznik koji je dovezao putnike.

1.         Međunarodni linijski prevoz

Član 124.

Linijski prevoz obavlja se na osnovu dozvole za linijski prevoz. Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana. Sastavni deo dozvole iz stava 1. ovog člana je odobreni red vožnje.

Linijski prevoz obavlja se iz naselja ili naseljenih mesta koja su uneta u odobrene redove vožnje.

Prevoznik može da koristi samo autobuske stanice i autobuska stajališta za međumesni prevoz u naseljima i naseljenim mestima iz stava 4. ovog člana, a koje je dužan da odredi u redu vožnje.

U naselju ili naseljenom mestu koje je uneto u odobreni red vožnje i koje ima autobusku stanicu prevoznik ne može da koristi autobusko stajalište.

Član 125.

Dozvola za linijski prevoz izdaje se na ime prevoznika i neprenosiva je.

Dozvola za linijski prevoz izdaje se sa rokom važenja do pet godina, osim ako potvrđenim međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno. U slučaju kada sa državom u kojoj se nalazi sedište stranog prevoznika nije zaključen međunarodni sporazum, dozvole se izdaju

 

sa rokom važenja od jedne godine ili na drugi period koji Ministarstvo dogovori sa nadležnim organom druge države.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola za linijski prevoz.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca zahteva za izdavanje dozvole za linijski prevoz za domaćeg prevoznika, izgled i sadržinu obrasca dozvole za linijski prevoz, sadržinu i način vođenja registra izdatih dozvola za linijski prevoz.

Član 126.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku na osnovu zahteva za izdavanje dozvole za linijski prevoz ako:

1)         ima licencu za međunarodni linijski prevoz,

2)         ima odobren red vožnje i

3)         je postignut dogovor sa nadležnim organom države sa kojom se uspostavlja linija i država preko čijih teritorija linija prolazi.

Ministarstvo može doneti rešenje o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana na osnovu zahteva dva ili više domaćih prevoznika koja glasi na ime svih prevoznika.

Ministar donosi rešenje o odbijanju zahteva ako nije ispunjen neki od uslova iz stava 1. ovog člana.

Ministar donosi rešenje iz stava 3. ovog člana i u slučaju kada nadležni organ druge države u roku od godinu dana kada je Ministarstvo dostavilo zahtev domaćeg prevoznika ne obavesti Ministarstvo o postupanju po zahtevu, osim ako potvrđenim međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Rešenje iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana je konačno.

Član 127.

Strani prevoznik podnosi zahtev za izdavanje dozvole za linijski prevoz Ministarstvu preko nadležnog organa države u kojoj se nalazi njegovo sedište.

Ministarstvo odlučuje o zahtevu u roku od četiri meseca, koji može biti produžen najviše dva puta, od dana podnošenja zahteva rešenjem kojim usvaja zahtev i izdaje dozvolu ili odbija zahtev.

Ministarstvo će odbiti zahtev za izdavanje dozvole za linijski prevoz iz stava 1. ovog člana ako:

1)         podnosilac zahteva ne raspolaže opremom koja mu je neophodna za pružanje usluge koja je predmet zahteva;

2)         podnosilac zahteva ne poštuje domaće i međunarodne propise o drumskom saobraćaju, a posebno uslove za izdavanje dozvole za međunarodni drumski prevoz putnika, ili je učinio privredni prestup ili prekršaj u oblasti drumskog saobraćaja, posebno u pogledu pravila koja se primenjuju na vozila, vreme vožnje i odmora vozača, pod uslovom da još traju pravne posledice presude ili izrečene zaštitne mere;

3)         na osnovu detaljne analize, sprovedene primenom objektivnih kriterijuma i na nediskriminatornoj osnovi, zaključi da bi linijski prevoz za koji se traži dozvola ozbiljno uticao na održivost uporedivog prevoza koji se pruža na osnovu ugovora o javnim uslugama na odgovarajućem itinereru ili njegovim delovima;

4)         na osnovu detaljne analize, zaključi da glavna svrha linijskog prevoza za koji se traži dozvola nije prevoz putnika između stanica koje se nalaze u različitim državama.

Ministarstvo ne može odbiti zahtev za izdavanje dozvole za međunarodni linijski prevoz samo iz razloga što prevoznik nudi niže cene od onih koje nude drugi prevoznici ili na odnosnom itinereru već obavljaju linijski prevoz drugi autobuski prevoznici.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku na osnovu zahteva za izdavanje dozvole za linijski prevoz ako je, uz poštovanje načela uzajamnosti, postignut dogovor sa nadležnim organom države sa kojom se uspostavlja linija i ako postoji saglasnost država preko čijih teritorija linija prolazi.

U slučaju kada nadležni organ države sedišta stranog prevoznika predloži Ministarstvu drugog stranog prevoznika koji ima nameru da obavlja prevoz umesto stranog prevoznika kome je izdata dozvola za linijski prevoz, Ministarstvo može doneti rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz tom prevozniku pod istim uslovima pod kojim je izdata važeća dozvola, uz saglasnost domaćeg prevoznika.

Dozvolu iz stava 6. ovog člana Ministarstvo izdaje kada nadležni organ države sedišta stranog prevoznika dostavi sve primerke originala važeće dozvole.

Član 128.

Ministarstvo može prevozniku oduzeti dozvolu za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza iz člana 127. stav 6. ovog zakona uz otkazni rok od šest meseci ako međunarodni linijski prevoz za koji je izdata dozvola ozbiljno utiče na održivost uporedivog prevoza koji se pruža na osnovu ugovora o javnim uslugama, zbog nastupanja nepredvidivih i neotklonjivih okolnosti koje nisu postojale u vreme izdavanja dozvole.

Član 129.

Podvozar je prevoznik koji ima licencu za međunarodni linijski prevoz i koji taj prevoz obavlja u ime i za račun prevoznika kome je izdata dozvola.

Podvozar može da obavlja linijski prevoz na osnovu dozvole u kojoj je upisan, osim ako potvrđenim međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Prevoznik kome je izdata dozvola, a koji namerava da obavlja linijski prevoz sa podvozarom, dužan je da podnese zahtev za upis naziva podvozara u dozvolu.

Zahtev iz stava 3. domaći prevoznik podnosi Ministarstvu, a strani prevoznik preko nadležnog organa države u kojoj se nalazi njegovo sedište.

Ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava domaćem prevozniku upis naziva podvozara u dozvolu, ako podvozar ima licencu za međunarodni linijski prevoz.

Ministarstvo donosi rešenje kojim odobrava stranom prevozniku upis naziva podvozara u dozvolu uz saglasnost domaćeg prevoznika.

Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva ako nije ispunjen uslov iz st. 5. i 6. ovog člana.

Prevoznik kome je izdata dozvola i podvozar moraju imati sedište na teritoriji iste države, osim ako potvrđenim međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Prevoznik kome je izdata dozvola za međunarodni linijski prevoz u skladu sa ovim zakonom ne može poveriti podvozaru obavljanje većeg dela usluga javnog prevoza putnika.

Rešenje iz st. 5, 6. i 7. je konačno.

Član 130.

Domaći prevoznik dostavlja Ministarstvu predlog reda vožnje sa zahtevom da se predloženi red vožnje usaglasi sa redovima vožnje koji su u postupku izdavanja dozvole za linijski prevoz i sa redovima vožnje za koje je izdata dozvola.

Vreme polaska iz početne i krajnje autobuske stanice, odnosno autobuskog stajališta i vreme dolaska i polaska na svim autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima u redu vožnje, mora biti usklađeno sa vremenom vožnje primerenim za bezbedno odvijanje saobraćaja.

Predlog reda vožnje mora biti sačinjen u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Član 131.

Postupak usaglašavanja predloženih redova vožnje domaćih prevoznika sprovodi Ministarstvo.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca reda vožnje, postupak i uslove usaglašavanja predloženih redova vožnje.

Član 132.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odobrava red vožnje ako se u sprovođenju postupka usaglašavanja predloženi red vožnje usaglasi sa redovima vožnje koji su u postupku izdavanja dozvole za linijski prevoz i sa redovima vožnje za koje je izdata dozvola.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se sa rokom važenja od 30 dana u kome je domaći prevoznik dužan da podnese zahtev za izdavanje dozvole za linijski prevoz.

Red vožnje smatraće se neusaglašenim ako domaći prevoznik u roku iz stava 2. ovog člana ne podnese zahtev za izdavanje dozvole za linijski prevoz.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za utvrđivanje usaglašenog reda vožnje ako se u postupku usaglašavanja utvrdi da predloženi red vožnje ne ispunjava uslove utvrđene propisom iz člana 131. ovog zakona.

Rešenje iz st. 1. i 4. ovog člana je konačno.

Član 133.

Domaćem prevozniku kome je na osnovu člana 137. stav 1. tač. 3, 4. i 5, odnosno stranom prevozniku kome je na osnovu člana 138. stav 1. tač. 3, 4. i 5. doneto rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz ne može, u roku od dve godine od dana dostavljanja rešenja, biti odobren red vožnje na istoj liniji.

Domaćem prevozniku kome je na osnovu člana 137. stav 1. tač. 3, 4. i 5, odnosno stranom prevozniku kome je na osnovu člana 138. stav 1. tač. 3, 4. i 5. doneto rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz ne može, u roku od dve godine od dana dostavljanja rešenja, biti odobren red vožnje na liniji, koja je bila uspostavljena sa određenom državom, a čiji red vožnje sadrži autobuske stanice, odnosno autobuska stajališta koja je sadržavao odobreni red vožnje koji je sastavni deo dozvole koja je oduzeta.

Član 134.

Domaći prevoznik kome je izdata dozvola za linijski prevoz, može podneti Ministarstvu zahtev za izmenu odobrenog reda vožnje ili itinerera.

U postupku po zahtevu iz stava 1. ovog člana domaći prevoznik koristi propisani obrazac zahteva za izdavanje dozvole za linijski prevoz.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz po zahtevu iz stava 1. ovog člana ako je postignut dogovor sa nadležnim organom države sa kojom je uspostavljena linija i država preko čijih teritorija linija prolazi i ako izmena ne zahteva sprovođenje postupka usaglašavanja.

Ministarstvo sprovodi postupak usaglašavanja reda vožnje ako izmena iz stava 1. ovog člana zahteva sprovođenje postupka usaglašavanja.

Postupak usaglašavanja za izmenu odobrenog reda vožnje sprovodi Ministarstvo.

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev za izmenu odobrenog reda vožnje ili itinerera ako nije postignut dogovor sa nadležnim organom države sa kojom je uspostavljena linija i država preko čijih teritorija linija prolazi.

Rešenje iz st. 3. i 6. ovog člana je konačno.

Član 135.

Zahtev za produženje važenja dozvole za linijski prevoz domaći prevoznik podnosi tri meseca pre isteka roka važenja dozvole za linijski prevoz na liniji uspostavljenoj sa susednom državom, odnosno četiri meseca pre isteka roka važenja dozvole za linijski prevoz za ostale uspostavljene linije.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku, odnosno stranom prevozniku, po zahtevu za produženje roka važenja dozvole ako su ispunjeni uslovi iz člana 126. stav 1. ovog zakona.

U postupku za produženje važenja dozvole za linijski prevoz domaći prevoznik koristi propisani obrazac zahteva za izdavanje dozvole za linijski prevoz.

 

Ministarstvo donosi rešenje kojim se odbija zahtev iz stava 1. ovog člana ako nisu ispunjeni uslovi iz člana 126. stav 1. ovog zakona ili ako se u periodu važenja dozvole, u skladu sa dozvolom za linijski prevoz nije obavljao duže od tri meseca u kontinuitetu.

Rešenje iz st. 2. i 4. ovog člana je konačno.

Član 136.

Ministarstvo može da izda dozvolu za linijski prevoz domaćem, odnosno stranom prevozniku, sa rokom važenja ne dužim od šest meseci, po zahtevu za produženje roka važenja dozvole za linijski prevoz ako oceni da se postupak dogovaranja sa nadležnim organima drugih država preko čijih teritorija linija prolazi ne može okončati do roka koji je potreban za nesmetan nastavak obavljanja linijskog prevoza.

Član 137.

Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku ako je:

1)         doneto rešenje o oduzimanju licence za međunarodni linijski prevoz putnika;

2)         organ nadležan za poslove saobraćaja druge države preko čije teritorije se obavlja prevoz oduzeo dozvolu za linijski prevoz koju je izdao;

3)         doneto privremeno rešenje o oduzimanju dozvole jer je u vršenju inspekcijskog nadzora utvrđeno da je dozvola data na korišćenje drugom prevozniku;

4)         u roku važenja dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku na osnovu privremenog rešenja republičkog inspektora za drumski saobraćaj kojim je oduzet primerak dozvole na istoj liniji doneto rešenje o izricanju opomene i rešenje o izricanju upozorenja da će dozvola biti oduzeta;

5)         u roku važenja dozvole za linijski prevoz prevozniku na osnovu pravnosnažne presude suda za prekršaje najmanje 10 puta naplaćena novčana kazna za izvršenje prekršaja ustanovljenih ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona na istoj liniji ili zakonom kojim se uređuje oglašavanje.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Član 138.

Ministar donosi rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku ako je:

1)         doneto rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz ili je doneto rešenje o prestanku obavljanja prevoza domaćem prevozniku, a strani prevoznik nije postupio u skladu sa članom 148. stav 5;

2)         nadležni organ države sa kojom se uspostavlja linija, ili nadležni organi država preko čijih teritorija se planira obavljanje prevoza odbio da izda dozvolu domaćem prevozniku;

3)         doneto privremeno rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz, jer je u vršenju inspekcijskog nadzora utvrđeno da je dozvola data na korišćenje drugom prevozniku;

4)         u roku važenja dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku na osnovu privremenog rešenja republičkog inspektora za drumski saobraćaj kojim je oduzet primerak dozvole na istoj liniji doneto rešenje o izricanju opomene i rešenje o izricanju upozorenja da će dozvola biti oduzeta;

5)         u roku važenja dozvole za linijski prevoz prevozniku na osnovu pravnosnažne presude suda za prekršaje najmanje 10 puta naplaćena novčana kazna za izvršenje prekršaja ustanovljenih ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona na istoj liniji ili zakonom kojim se uređuje oglašavanje.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Član 139.

Rešenje o oduzimanju dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku Ministarstvo dostavlja nadležnom organu države sa kojom je bila uspostavljena linija.

Član 140.

Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju dozvola za linijski prevoz domaćem i stranom prevozniku kojima je dozvoljeno obavljanje prevoza na istoj liniji, ako se prevoz po odobrenom redu vožnje ne obavlja duže od tri meseca u kontinuitetu.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

Ministarstvo dostavlja rešenje iz stava 1. ovog člana stranom prevozniku preko nadležnog organa države u kojoj se nalazi njegovo sedište.

Član 141.

U autobusu kojim se obavlja linijski prevoz putnika mora se nalaziti u papirnom ili elektronskom obliku:

1)         originalni primerak dozvole za linijski prevoz sa odobrenim redom vožnje

2)         važeći cenovnik overen od strane ovlašćenog lica prevoznika;

3)         ugovor o radu, odnosno potvrda da je vozač u radnom odnosu kod tog prevoznika.

U autobusu kojim strani prevoznik obavlja prevoz iz stava 1. ovog člana mora se nalaziti i izvod licence za međunarodni prevoz putnika izdat u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države sedišta i ugovor o radu, odnosno overena fotokopija ugovora o radu vozača zaključenog između vozača koji upravlja autobusom i tog prevoznika, odnosno potvrda da je vozač u radnom odnosu kod tog prevoznika, sa prevodom na srpski jezik.

Član 142.

Prevoznik je dužan da linijski prevoz obavlja u skladu sa dozvolama za linijski prevoz koje je izdalo Ministarstvo i nadležni organi država preko čijih teritorija prolazi linija, odobrenim redom vožnje i važećim cenovnikom.

Domaći prevoznik dužan je da na liniji za koju je izdata dozvola za linijski prevoz otpočne prevoz, u roku od 30 dana od dana dostavljanja dozvola za linijski prevoz, osim ako je ugovorom zaključenim sa stranim prevoznikom predviđeno da prevoz otpočinje strani prevoznik.

Domaći prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje dozvole za linijski prevoz da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međunarodni linijski prevoz.

Član 143.

U autobusu kojim se obavlja linijski prevoz, na prednjoj strani autobusa, mora biti istaknut naziv linije prema redu vožnje koji je u skladu sa izdatom dozvolom za linijski prevoz.

O otpočinjanju obavljanja linijskog prevoza domaći, odnosno strani prevoznik obaveštava korisnike prevoza putem sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način.

Član 144.

Domaći prevoznik može istovremeno da obavlja međunarodni linijski prevoz i međumesni prevoz ako su itinerer međunarodnog linijskog prevoza, autobuske stanice i autobuska stajališta i vremena polazaka i dolazaka uneta u odobreni red vožnje na teritoriji Republike Srbije identični sa itinererom međumesnog prevoza, autobuskim stanicama i autobuskim stajalištima i vremena polazaka i dolazaka unetim u registrovani red vožnje.

Član 145.

Linijski prevoz može da se obavlja kao BIS prevoz.

U autobusu kojim se obavlja BIS prevoz moraju se nalaziti dokumenta iz člana 141. ovog zakona.

Član 146.

Domaći prevoznik dužan je dva puta godišnje da dostavi Ministarstvu izveštaj o obavljanju linijskog prevoza po odobrenom redu vožnje.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana za prvih šest meseci dostavlja se najkasnije do 15. jula tekuće godine, a za drugih šest meseci najkasnije do 15. januara naredne godine.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca izveštaja iz stava 1. ovog člana.

Član 147.

Strani prevoznik dužan je da u obavljanju linijskog prevoza u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ima dozvolu koju izdaje Ministarstvo.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole za linijski prevoz u tranzitu stranom prevozniku na zahtev nadležnog organa države sedišta stranog prevoznika u skladu sa potvrđenim međunarodnim sporazumom.

Dozvolu iz stava 1. Ministarstvo izdaje kada nadležni organ države sedišta stranog prevoznika izda dozvolu za linijski prevoz preko svoje teritorije.

U obavljanju linijskog prevoza u tranzitu preko teritorije Republike Srbije stranom prevozniku zabranjeno je ukrcavanje i iskrcavanje putnika na teritoriji Republike Srbije.

Član 148.

Domaći prevoznik koji namerava da prestane da obavlja linijski prevoz za koji mu je izdata dozvola za linijski prevoz dužan je da, najmanje 30 dana pre nameravanog datuma prestanka obavljanja prevoza, podnese obrazloženi zahtev za prestanak obavljanja linijskog prevoza Ministarstvu i u istom roku obavesti korisnike prevoza putem sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način.

Ministar donosi rešenje o prestanku obavljanja prevoza po zahtevu iz stava 1. ovog člana. Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno.

Domaći prevoznik je dužan da u roku od petnaest dana od prestanka obavljanja prevoza vrati dozvole Ministarstvu.

Ministarstvo obaveštava nadležni organ države sa kojom je uspostavljena linija da je strani prevoznik dužan da, u roku od tri meseca od dana kada je nadležni organ obavešten o rešenju iz stava 2. ovog člana, zaključi ugovor o kooperativnom obavljanju linijskog prevoza sa drugim domaćim prevoznikom koji u istom roku treba da podnese zahtev Ministarstvu za izdavanje dozvole za linijski prevoz i ispuni sve uslove iz člana 126. stav 1. ovog zakona, osim uslova usaglašenog reda vožnje.

Član 149.

U toku važenja dozvole za linijski prevoz domaći, odnosno strani prevoznik može privremeno obustaviti ili izmeniti linijski prevoz u slučajevima:

1)         prekida saobraćaja zbog više sile ili izvođenja radova na rekonstrukciji puta;

2)         mera nadležnog republičkog, pokrajinskog, opštinskog ili gradskog organa koji neposredno utiču na ograničenje saobraćaja, dok te mere traju.

Domaći, odnosno strani prevoznik je dužan da o obustavi odnosno izmeni prevoza iz stava 1. ovog člana, bez odlaganja obavesti Ministartvo, a putem sredstava javnog informisanja i korisnike prevoza.

Član 150.

Domaći prevoznik je dužan da vozaču koji upravlja autobusom kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz, obezbedi identifikacionu ispravu.

Upravljanje      autobusom      kojim   se        obavlja međunarodni   linijski   prevoz,            bez identifikacione isprave nije dozvoljeno.

Identifikaciona isprava sadrži naročito: ime, prezime i fotografiju vozača, kao podatke o ličnosti, poslovno ime prevoznika, pečat i potpis ovlašćenog lica prevoznika.

Član 151.

Na uspostavljanje i obavljanje multilateralnog prevoza primenjuju se odredbe čl. 120-150. ovog zakona.

2.         Vanlinijski prevoz

Član 152.

Vanlinijski prevoz obavlja se kao povremeni i naizmenični prevoz. Povremeni prevoz obavlja se kao:

1)         kružna vožnja zatvorenih vrata - otpočinje i završava se na teritoriji države u kojoj je sedište prevoznika, pri čemu se jedna, odnosno više organizovanih grupa putnika, prevozi istim autobusom tokom celog putovanja;

2)         prevoz organizovane grupe putnika - od polazišta do odredišta i povratak praznog autobusa;

3)         prevoz organizovane grupe putnika - odlazak praznim, a povratak punim autobusom, ako je ispunjen jedan od uslova:

(1)                    da su putnici prethodno sa istim prevoznikom prevezeni na teritoriju druge države, gde se ponovo ukrcavaju i prevoze na teritoriju države sedišta prevoznika,

(2)                    da je grupa organizovana na osnovu ugovora o organizovanju putovanja, koji je zaključen pre njihovog dolaska na teritoriju druge države, gde se ukrcavaju i prevoze na teritoriju države sedišta prevoznika,

(3)        da su putnici pozvani da putuju na teritoriju države sedišta prevoznika, pri čemu troškove prevoza snosi pravno ili fizičko lice koje je uputilo poziv;

4)         ostali povremeni prevozi.

Naizmenični prevoz obavlja se kao prevoz organizovanih grupa putnika za više turističkih putovanja, od istog mesta polaska ili mesta udaljenog najviše do 50 km od mesta polaska do istog mesta odredišta ili mesta udaljenog najviše do 50 km od mesta odredišta, s tim što se svaka grupa koja je obavila putovanje u odlasku vraća u istom sastavu, tako da se prva vožnja u povratku i poslednja vožnja u odlasku, u nizu naizmeničnih vožnji, obavlja praznim autobusom.

Povremeni prevoz putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju između republike srbije i država koje su ugovorne strane sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (interbus sporazum) prevoznik obavlja u skladu sa tim sporazumom.

Povremeni prevoz putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju između republike srbije i država koje nisu ugovorne strane sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (interbus sporazum) prevoznik obavlja u skladu sa međunarodnim (bilateralnim) sporazumima i ovim zakonom

Prevoz iz st. 2. i 3. ovog člana domaći prevoznik obavlja na osnovu putnog lista, a strani prevoznik na osnovu dozvole za obavljanje odgovarajuće vrste vanlinijskog prevoza i putnog lista, osim ako je potvrđenim međunarodnim sporazumom drugačije predviđeno.

Prevoz iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana strani prevoznik obavlja na osnovu putnog lista ako sa državom sedišta stranog prevoznika nije zaključen međunarodni sporazum.

 

Vanlinijski prevoz, osim naizmeničnog prevoza, koji se obavlja svakodnevno, odnosno istog dana u nedelji, sa istim ili sličnim mestima ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, jeste linijski prevoz, koji se obavlja suprotno uslovima propisanim ovim zakonom.

Strani prevoznik može tokom obavljanja međunarodnog povremenog prevoza na teritoriji republike srbije prevoziti putnike koji nemaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije na izlet, pod uslovom da je taj prevoznik prethodno svojim vozilom dovezao iste putnike navedene u putnom listu.

Izletnička ruta iz stava 8. ovog člana unosi se u putni list pre početka prevoza. Original putnog lista se čuva u vozilu tokom trajanja prevoza.

Kada grupa prevoznika koji vrše prevoz u ime istog ugovarača (izvođača prevoza) obavlja međunarodni povremeni prevoz putnika, original putnog lista mora se nalaziti u vozilu koje obavlja prevoz.

Član 153.

Zahtev za izdavanje knjige putnih listova domaći prevoznik podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, domaći prevoznik je dužan da dostavi knjigu popunjenih putnih listova.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju knjige putnih listova.

Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje knjige putnih listova ako prevoznik ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

Rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana je konačno.

Domaći prevoznik ne može bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje putnog lista da omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međunarodni vanlinijski prevoz.

Član 154.

Ministarstvo propisuje izgled i sadržinu knjige putnih listova, izgled i sadržinu obrasca putnog lista, način popunjavanja putnog lista za domaćeg prevoznika kao i izgled i sadržinu zahteva za izdavanja knjige putnih listova za domaćeg prevoznika.

Član 155.

Putni list domaći ili strani prevoznik, pre polaska iz polazišta popunjava, potpisuje, overava i zaključuje u polazištu posle ukrcavanja putnika u autobus.

Domaći, odnosno strani prevoznik dužan je da na graničnom prelazu da putni list na overu nadležnom carinskom organu Republike Srbije.

Putni list iz stava 1. ovog člana nadležni carinski organ Republike Srbije na graničnom prelazu overava (stavljanjem pečata, datuma i potpisa) domaćem, odnosno stranom prevozniku prilikom ulaska u Republiku Srbiju i prilikom izlaska iz Republike Srbije.

Član 156.

Ministarstvo izdaje stranom prevozniku dozvolu za vanlinijski prevoz u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom i potvrđenim međunarodnim sporazumom na osnovu zahteva nadležnog organa države na čijoj teritoriji se nalazi njegovo sedište.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana strani prevoznik prilaže dokumentaciju iz koje se nesumnjivo može utvrditi za koju vrstu vanlinijskog prevoza se zahteva dozvola.

Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju dozvole iz stava 1. ovog člana ili obaveštava nadležni organ države na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika da bi obavljanjem zahtevanog prevoza bili narušeni interesi domaćih prevoznika.

U slučaju da sa državom iz stava 1. ovog člana nije zaključen međunarodni sporazum, Ministarstvo može sa nadležnim organom te države da dogovori da se za vanlinijski prevoz izda dozvola.

Dozvola iz st. 1. i 3. ovog člana izdaje se na ime prevoznika i neprenosiva je. Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.

Član 157.

U slučaju vanlinijskog prevoza, za koji je potvrđenim međunarodnim sporazumom predviđeno obavljanje na osnovu dozvole za vanlinijski prevoz, a dozvole nisu razmenjene sa nadležnim organom države preko čije teritorije se obavlja prevoz, domaći prevoznik dostavlja zahtev za izdavanje dozvole za vanlinijski prevoz tom organu preko Ministarstva.

U slučaju da sa državom iz stava 1. ovog člana nije zaključen međunarodni sporazum, Ministarstvo može sa nadležnim organom te države da dogovori da se za vanlinijski prevoz izda dozvola.

Zahtev iz stava 1. ovog člana domaći prevoznik podnosi Ministarstvu 30 dana pre otpočinjanja vanlinijskog prevoza, uz koji se prilaže dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi za koju vrstu vanlinijskog prevoza se zahteva dozvola.

Član 158.

Domaći prevoznik podnosi zahtev za dodelu dozvole za vanlinijski prevoz za koji je potvrđenim međunarodnim sporazumom predviđeno obavljanje na osnovu dozvole za vanlinijski prevoz, a dozvole su razmenjene sa nadležnim organom države preko čije teritorije se obavlja prevoz.

Ministar propisuje obrazac zahteva za izdavanje dozvola, uslove dodeljivanja dozvola za vanlinijski prevoz domaćim prevoznicima i način korišćenja i razduživanja dozvola za vanlinijski prevoz koje su razmenjene sa nadležnim organom države preko čije teritorije se obavlja prevoz.

Ministar donosi rešenje o zabrani dodeljivanja dozvola za vanlinijski prevoz u trajanju od 30 dana do šest meseci ako utvrdi da domaći prevoznik nije koristio i razdužio dozvole za vanlinijski prevoz na način utvrđen propisom iz stava 2. ovog člana.

Ministar donosi rešenje kojim se odbija zahtev iz stava 1. ovog člana ako je doneto rešenje iz stava 3. ovog člana.

Rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana je konačno.

Član 159.

Ministar propisuje izgled i sadržinu obrasca dozvole za povremeni prevoz i obrasca dozvole za naizmenični prevoz.

Član 160.

U autobusu kojim domaći prevoznik obavlja vanlinijski prevoz tokom celog putovanja mora se nalaziti:

1)         original popunjenog putnog lista,

2)         ugovor o prevozu, odnosno dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi vrsta vanlinijskog prevoza i

3)         na prednjoj strani autobusa, istaknut natpis: “Vanlinijski prevoz”.

Član 161.

U autobusu kojim strani prevoznik obavlja vanlinijski prevoz na teritoriji Republike Srbije tokom celog putovanja mora se nalaziti:

1)         original dozvole za vanlinijski prevoz,

2)         original popunjenog putnog lista,

3)         overen izvod licence za međunarodni prevoz putnika, izdat u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države sedišta i

4)         ugovor o radu, odnosno overena fotokopija ugovora o radu vozača zaključenog između vozača koji upravlja autobusom i tog prevoznika, odnosno potvrda da je vozač u radnom odnosu kod tog prevoznika.

Član 162.

U obavljanju vanlinijskog prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom, za svaku grupu popunjava se poseban putni list.

Domaći prevoznik dužan je da putni list popuni na propisan način i da prevoz obavlja u skladu sa popunjenim putnim listom.

Strani prevoznik dužan je da vanlinijski prevoz obavlja u skladu sa izdatom dozvolom za vanlinijski prevoz.

Strani prevoznik koji obavlja vanlinijski prevoz za koji je potvrđenim međunarodnim sporazumom predviđeno da se obavlja bez dozvole, dužan je da prevoz obavlja u skladu sa popunjenim putnim listom.

Zabranjeno je precrtavati i ispravljati podatke unete u putni list.

Domaći prevoznik je dužan da čuva putni list i ugovor o prevozu, odnosno dokumentaciju iz koje se nesumnjivo može utvrditi vrsta vanlinijskog prevoza koja je obavljena na osnovu putnog lista dve godine od dana obavljenog prevoza.

Član 163.

Ako organ nadležan za poslove saobraćaja države na čijoj teritoriji je domaći prevoznik obavljao prevoz u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim sporazumom koje je zaključila Republika Srbija u oblasti obavljanja međunarodnog prevoza putnika, obavesti Ministarstvo o učinjenim povredama, Ministarstvo može preduzeti sledeće administrativne mere:

1)         opomenu;

2)         opomenu sa upozorenjem da će biti oduzeta dozvola za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza, odnosno izrečena zabrana obavljanja međunarodnog vanlinijskog prevoza;

3)         oduzimanje dozvole za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza u trajanju od jednog do tri meseca;

4)         oduzimanje dozvole za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza u trajanju od godinu dana;

5)         zabrana obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza u trajanju od 30 dana do šest meseci, na teritoriji države na kojoj je prekršaj učinjen.

Ministarstvo donosi rešenje o administrativnim merama iz stava 1. ovog člana. Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi.

VII.       LIMO SERVIS

Član 164

Privredno društvo ili preduzetnik može da obavlja limo servis ako poseduje rešenje opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja, kojim je utvrđeno da privredno društvo ili preduzetnik ispunjava uslove u pogledu sedišta propisane u članu 101 stav 1. ovog zakona, uslove u pogledu poslovnog ugleda propisane u članu 104 st. 1. i 2. ovog zakona, kao i uslove u pogledu vozila i vozača.

Limo servis može se obavljati samo putničkim vozilima koja imaju jednu od sledećih karakteristika:

1)         vozilo od istorijskog značaja (oldtajmer);

2)         limuzina koja nije serijski proizvedena i ima dužinu najmanje 7 m;

3)         vozilo visoke klase, odnosno luksuzno vozilo, osim vozila sa 7 + 1 i 8 + 1 mesta za sedenje, koje nije starije od pet godina i ima vrednost veću od 40.000 evra, izraženu u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva, odnosno koje nije starije od sedam godina i ima vrednost veću od 50.000 evra, izraženu u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja zahteva, s tim što se za vrednost vozila uzima kataloška vrednost vozila za koje je kao datum proizvodnje uzet datum podnošenja zahteva;

4)         vozilo sa 7 + 1 ili 8 + 1 mesta za sedenje i ugrađenim digitalnim tahografom, ako ima emisiju izduvnih gasova nivoa najmanje “EURO 6ˮ.

Putničko vozilo iz stava 2. tačka 4) ovog člana mora na bočnim stranama imati poslovno ime prevoznika i natpis “limo servisˮ.

Primalac lizinga i zakupac putničkog vozila iz stava 2. tačka 4) ovog člana smatra se vlasnikom u pogledu prava i obaveza iz stava 3. ovog člana.

Uslov u pogledu vozila ispunjava privredno društvo ili preduzetnik ako u vlasništvu ili lizingu ima najmanje jedno putničko vozilo iz stava 2. ovog člana.

Ako ispunjava uslov iz stava 5. ovog člana, privredno društvo ili preduzetnik za obavljanje limo servisa može koristiti putnička vozila iz stava 2. ovog člana i po osnovu zakupa, koji ne može biti kraći od šest meseci.

Ugovor o zakupu putničkog vozila mora biti overen kod organa nadležnog za overu, ako je jedna od ugovornih strana fizičko lice.

Putnička vozila kojima se obavlja limo servis, a koja su uzeta u zakup, ne mogu se davati u podzakup.

Uslov u pogledu vozača ispunjava privredno društvo ili preduzetnik, ako u radnom odnosu ima najmanje jednog vozača.

Vozač putničkog vozila iz stava 2. tač. 1)-3) ovog člana mora da ima najmanje 21 godinu starosti, kao i da najmanje tri godine ima vozačku dozvolu V kategorije.

Vozač putničkog vozila iz stava 2. tačka 4) ovog člana mora da ima kvalifikacionu karticu vozača ili vozačku dozvolu sa upisanim kodom “95”.

Prevoznik je dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, prijavi svaku promenu u pogledu sedišta i vozila koja su uneta u rešenje iz stava 1. ovog člana, u roku od 15 dana od dana nastale promene.

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, vodi evidenciju prevoznika koji imaju pravo na obavljanje limo servisa.

Evidencija iz stava 13. ovog člana sadrži poslovno ime privrednog društva i preduzetnika, broj i datum rešenja iz stava 1. ovog člana i registarske oznake putničkih vozila kojima ima pravo da obavlja prevoz.

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, dužna je da dva puta godišnje dostavi Ministarstvu izveštaj o privrednim subjektima koji imaju pravo da obavljaju limo servis, sa podacima iz stava 14. ovog člana.

Izveštaj iz stava 15. ovog člana za prvih šest meseci tekuće godine dostavlja se najkasnije do 15. jula tekuće godine, a za drugih šest meseci tekuće godine najkasnije do 15. januara naredne godine.

Na privredna društva i preduzetnike iz stava 1. ovog člana koji obavljaju prevoz vozilima iz stava 2. tačka 4) ovog člana, kao i na fizička lica koja upravljaju ovim vozilima, primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuju radno vreme posade vozila u drumskom prevozu i tahografi.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba, u skladu sa zakonom, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Član 165

Opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja najmanje jednom u tri godine vrši proveru ispunjenosti uslova za obavljanje limo servisa.

Ako se u vršenju provere utvrdi da je prevoznik prestao da ispunjava neki od uslova za obavljanje limo servisa, opštinsko, odnosno gradsko veće ukinuće rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona, s tim što se pre ukidanja rešenja određuje rok u kom je prevoznik dužan da dostavi dokaze o ispunjenosti propisanih uslova, osim dokaza o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija.

Član 166.

Limo servis može se obavljati samo putničkim vozilima čije su registarske oznake unete u rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona.

Za vreme obavljanja limo servisa, u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla putničkog vozila iz člana 164 stav 2. tač. 1)-3) ovog zakona mora se nalaziti tabla na kojoj je ispisano poslovno ime prevoznika i reči “limo servisˮ.

U vozilu kojim se obavlja limo servis mora se nalaziti fotokopija rešenja ili rešenje u elektronskom obliku iz člana 164 stav 1. ovog zakona, ugovor iz člana 168 stav 1. ovog zakona i ugovor o radu za vozača, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ili overena fotokopija, odnosno elektronski oblik tih ugovora za vozače koji su radno angažovani.

Član 167

Prevoznik je dužan da:

1)         na ulazu u sedište, odnosno prostor u kome obavlja delatnost vidno istakne poslovno ime i sedište;

2)         na ulazu u prostor u kome obavlja delatnost vidno istakne radno vreme i da ga se pridržava u svom poslovanju;

3)         u svakom poslovnom prostoru, odnosno mestu poslovanja, istakne cene usluga koje pruža, odnosno pre pružene usluge obavesti korisnika o visini cene;

4)         se pridržava cena iz tačke 3) ovog stava;

5)         u delu izdavanja računa postupi na propisan način;

6)         na istinit, jasan, razumljiv i neobmanjujući način u isticanju ponude obaveštava korisnike o usluzi prevoza koju nudi, u pogledu vrste, načina pružanja usluge prevoza, cene i dr;

7)         vodi evidenciju ugovorenih prevoza koja sadrži podatke o putničkom vozilu, vozaču i trajanju prevoza;

8)         svu dokumentaciju u vezi sa ugovorenim prevozima čuva dve godine.

Vozač putničkog vozila mora biti u radnom odnosu ili radno angažovan kod prevoznika.

Član 168

Limo servis obavlja se na osnovu ugovora, zaključenog u pisanom ili elektronskom obliku, odnosno putem platforme tako što se putničko vozilo iznajmljuje u celini. Svrhu, cilj i trajanje prevoza utvrđuje korisnik prevoza i svi putnici su saglasni sa destinacijom i tokom putovanja, odnosno vrstom usluge. Cena prevoza se ne obračunava i ne naplaćuje na način koji je karakterističan za ostale vrste prevoza (taksi prevoz, linijski prevoz, vanlinijski prevoz i poseban linijski prevoz).

U vozilu kojim se obavlja limo servis mora se nalaziti dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi svrha, cilj i trajanje putovanja, kao i način obračunavanja cene prevoza.

Limo servis se može obavljati na osnovu pojedinačnog zahteva korisnika u sedištu prevoznika ili putem platforme, pri čemu se elektronska potvrda zahteva putem platforme, smatra zaključenim ugovorom o prevozu.

Elektronska potvrda iz stava 3. ovog člana naročito sadrži: poslovno ime prevoznika, broj rešenja opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja, registarsku oznaku vozila, ime i prezime vozača ili identifikacioni broj vozača, mesto preuzimanja korisnika, odredište ako ga je korisnik uneo, vreme narudžbine, vreme otpočinjanja prevoza, cenu ili način obračuna cene i jedinstveni broj vožnje.cena prevoza se obračunava na osnovu dužine vremenskog trajanja prevoza i pređene relacije, odnosno po unapred prikazanoj fiksnoj ceni pri čemu trajanje prevoza u pogledu vozila koja su bliže definisana u članu 164 stav. 2 tačka 4), ne može biti kraće od tri časa.

Nije dozvoljeno zaključivanje ugovora suprotno stavu 1. ovog člana.

Limo servis ne može se nuditi na javnim površinama (putevima, trgovima, taksi ili autobuskim stajalištima i sl).

Limo servis se može obaviti ako je prevoz prethodno ugovoren u sedištu prevoznika ili putem platforme.

Prevoznik je dužan da u sedištu evidentira prevoz pre otpočinjanja prevoza.

Nakon izvršenja prevoza vozilo se mora bez odlaganja vratiti u sedište, osim ako se otpočinje prevoz po novom ugovoru o prevozu, koji je zaključen i evidentiran pre otpočinjanja novog ugovorenog prevoza.

Zabranjeno je prihvatanje, posredovanje, obavljanje i oglašavanje limo servisa koje korisnika prevoza dovodi u zabludu o kojoj vrsti prevoza se radi.

Zabranjeno je obavljanje limo servisa na takav način da prevoz ima elemente drugih vrsta prevoza.

Zabranjeno je pružanje usluge radio veze, odnosno usluge informacionih tehnologija putem platforme ili pružanje usluge na drugi način, sa ciljem:

1)         da se korisnik prevoza i subjekt koji pruža uslugu limo servisa, a ne poseduje rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona, dovedu u vezu radi ugovaranja prevoza;

2)         da se korisniku prevoza ponudi usluga prevoza koju pruža subjekt koji ne poseduje rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona;

3)         da se korisniku prevoza ponudi usluga prevoza tako što se putničko vozilo ne iznajmljuje u celini, već se pojedinačno iznajmljuje mesto za sedenje.

Platforma mora pre potvrde vožnje korisniku prikazati najmanje: poslovno ime prevoznika, oznaku da je reč o limo servisu, cenu ili način obračuna cene, podatke o vozilu i način podnošenja prigovora.

VIII.      PREVOZ ZA SOPSTVENE POTREBE

Član 169.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, može vršiti prevoz za sopstvene potrebe, bez naplate usluge prevoza, i to:

1)         prevoz svojih zaposlenih,

2)         prevoz članova porodice zaposlenih za odlazak na odmor ili rekreaciju,

3)         prevoz lica za potrebe obavljanja svoje delatnosti.

Poljoprivrednik može vršiti domaći prevoz za sopstvene potrebe, bez naplate usluge prevoza i to članova porodičnog poljoprivrednog domaćinstva i lica za potrebe obavljanja svoje delatnosti.

Prevoz za sopstvene potrebe koji se obavlja autobusom koji je u vlasništvu drugog pravnog lica odnosno udruženja:

1)         svakodnevno na istom ili sličnom prevoznom putu, odnosno istog dana u nedelji ili

2)         svakodnevno, odnosno istog dana u nedelji, sa istim ili sličnim mestima ukrcavanja i iskrcavanja putnika smatra se linijskim prevozom, koji se obavlja suprotno odredbama ovog zakona.

Član 170.

Prevozom za sopstvene potrebe, u smislu ovog zakona, smatra se i prevoz lica koji vrše:

1)         pravna lica koja imaju svoja odmarališta kada prevoze svoje goste;

2)         ustanove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite kad prevoze pacijente, odnosno korisnike;

3)         ustanove u oblasti kulture, obrazovanja i sportske organizacije kao i udruženja, zajednice i druge organizacije u tim oblastima, kada prevoze svoje učenike, studente, nastavno osoblje, odnosno svoje članove;

4)         pravna lica koja vrše osposobljavanje kandidata za vozače kada vrše osposobljavanje kandidata za vozače.

Član 171.

Zabranjeno je obavljanje prevoza lica za sopstvene potrebe i javnog prevoza teretnim vozilom ukoliko je broj putnika veći od broja registrovanih mesta u teretnom vozilu ili prevoza tereta autobusom osim u slučaju prevoza u prikolici za prevoz prtljaga lica koja se prevoze.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može da vrši prevoz za sopstvene potrebe autobusom u vlasništvu, lizingu ili u zakupu.

Član 172.

U autobusu kojim se vrši domaći prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti numerisan i čitko popunjen spisak lica koja se prevoze, potpisan od strane vlasnika, odnosno imaoca autobusa. Spisak lica koja se prevoze mora biti zaključen pre postavljanja autobusa za ukrcavanje u polazištu.

Spisak lica iz stava 1. ovog člana čuva se dve godine od dana izvršenog prevoza.

Na prednjoj strani autobusa, odnosno putničkog vozila, kojim se vrši domaći prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti natpis: “Prevoz za sopstvene potrebe”.

Član 173.

Za vršenje međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe, koji se u načinu obavljanja smatra međunarodnim vanlinijskim prevozom, Ministarstvo donosi rešenje o izdavanju knjige putnih listova i rešenje o dodeli dozvola za vanlinijski prevoz.

Rešenje o izdavanju knjige putnih listova donosi se na način propisan članom 153. ovog zakona.

Rešenje o dodeli dozvola za vanlinijski prevoz donosi se na način propisan čl. 157. i 158. ovog zakona.

Član 174.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može vršiti međunarodni prevoz za sopstvene potrebe ako je upisan u registar privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe.

Domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik podnosi zahtev za upis u registar iz stava 1. ovog člana Ministarstvu.

Ministarstvo donosi rešenje o upisu u registar iz stava 1. ovog člana ako su ispunjeni uslovi iz člana 171. stav 2. ovog zakona.

Ministarstvo donosi rešenje o odbijanju zahteva ako nije ispunjen neki od uslova iz člana

171. stav 2. ovog zakona.

Na zahtev privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, Ministarstvo izdaje potvrdu o upisu u registar privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe, koja sadrži registarske oznake autobusa.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik dužan je da o promeni podataka o uslovima na osnovu kojih je izvršen upis u registar iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana nastale promene obavesti Ministarstvo.

Ministarstvo donosi rešenje o upisu promene podataka u registar iz stava 1. ovog člana.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik dužan je da Ministarstvu vrati potvrdu o upisu u registar iz stava 1. ovog člana ako je prestao da koristi autobus za koji je izdata potvrda ili ako promenjeni podaci menjaju sadržinu izdate potvrde.

Rešenje iz st. 3, 4. i 7. je konačno.

Član 175.

Ministarstvo vodi registar privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe.

Ministar propisuje sadržinu i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana, kao i obrazac potvrde o upisu u registar iz stava 1. ovog člana.

Član 176.

U autobusu kojim se vrši međunarodni prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti original potvrde iz člana 174. stav 6. ovog zakona i original popunjenog putnog lista.

Na prednjoj strani autobusa kojim se vrši međunarodni prevoz za sopstvene potrebe mora se nalaziti natpis: “Prevoz za sopstvene potrebe”.

IX.        INSPEKCIJSKI NADZOR

Član 177

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa donetih na osnovu ovog zakona i potvrđenih međunarodnih sporazuma vrši Ministarstvo preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (u daljem tekstu: Inspektor).

Na pitanja inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, koja nisu posebno uređena ovim zakonom i potvrđenim međunarodnim sporazumima primenjivaće se propisi koji uređuju inspekcijski nadzor.

Član 178.

Inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

1)         pregleda autobuse i putnička vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, kontroliše propisanu dokumentaciju za autobuse i putnička vozila (putne naloge, izvode licence, ugovore o lizingu i zakupu autobusa i putničkih vozila, saobraćajne dozvole, potvrde i drugu dokumentaciju za autobuse i putnička vozila kojima se obavlja prevoz);

2)         pregleda autobuske stanice i autobuska stajališta i dokumentaciju pružaoca usluga koja je u vezi sa obavljanjem delatnosti pružanja staničnih usluga;

3)         pristupa svim prostorijama, lokacijama i vozilima prevoznika;

4)         kontroliše da li je prevoznik prestao da ispunjava neki od uslova na osnovu kojih je izdata licenca za prevoz;

5)         kontroliše da li je pružalac staničnih usluga prestao da ispunjava neki od uslova na osnovu kojih je izdata licenca za pružanje staničnih usluga;

6)         kontroliše registrovane redove vožnje na osnovu kojih se obavlja domaći linijski prevoz, izdate dozvole i putne listove na osnovu kojih se obavlja međunarodni prevoz, ugovore o vanlinijskom prevozu sa putnim listovima, ugovore o posebnom linijskom prevozu sa spiskovima putnika i drugu dokumentaciju prevoznika u vezi sa obavljanjem delatnosti javnog prevoza;

7)         kontroliše spiskove lica koja imaju pravo na prevoz za sopstvene potrebe i drugu dokumentaciju privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika ili poljoprivrednika u vezi sa vršenjem prevoza za sopstvene potrebe;

8)         utvrđuje identitet prevoznika, posade vozila i drugih odgovornih lica za obavljanje prevoza kontrolom pasoša, ličnih karata i drugih odgovarajućih isprava;

9)         kontroliše prevozna dokumenta u obavljanju javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe;

10)       pravi kopije iz poslovnih knjiga i dokumentacije;

11)       kontroliše dokumentaciju privrednih društava, drugih pravnih lica ili preduzetnika u vršenju poslova koji se odnose na posredovanje u zaključivanju ugovora o prevozu;

12)       zahteva informacije sadržane u poslovnim knjigama, ispravama ili bazama podataka;

13)       kontroliše prevozne isprave korisnika prevoza;

14)       nastupi kao anonimni korisnik usluge (prikriveni putnik) samo u slučajevima kada se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu prikupiti podaci od značaja za vršenje inspekcijskog nadzora ili bi to bilo znatno otežano, odnosno ukoliko osnovano sumnja da se radi o neregistrovanoj delatnosti, uz prethodno pribavljanje posebnog pisanog naloga za inspekcijski nadzor.

Član 179.

U vršenju inspekcijskog nadzora Inspektor je dužan i ovlašćen da:

1)         donese privremeno rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence ako je domaći prevoznik prestao da ispunjava uslov poslovnog ugleda iz člana 23. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona;

2)         podnese zahtev Ministarstvu za odlučivanje u skladu sa članom 38. ovog zakona;

3)         naredi otklanjanje nedostataka u pogledu:

(1)        ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje prevoza za sopstvene potrebe,

(2)        načina obavljanja javnog prevoza i prevoza za sopstvene potrebe,

(3)        propisanih uslova koje mora da ispunjava autobuska stanica i autobusko stajalište,

(4)        pridržavanja važećeg reda vožnje,

(5)        izvršavanja poslova u obavljanju delatnosti pružanja staničnih usluga,

(6)        izvršavanja poslova u obavljanju delatnosti javnog prevoza i

(7)        izvršavanja zadataka i poslova posade autobusa, odnosno vozača putničkog vozila;

4)         zabrani naplatu staničnih usluga pružaocu usluga ako autobuska stanica prestane da ispunjava neki od uslova propisanih zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona;

5)         pružaocu usluga zabrani naplatu stanične usluge prijema i otpreme autobusa domaćih prevoznika koji koriste autobusku stanicu, ako ne izmiruje novčane obaveze prema domaćim prevoznicima na način propisan zakonom kojim se uređuju rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama dok ne izmiri novčane obaveze;

6)         izda prekršajni nalog za prekršaje ustanovljene ovim zakonom ili propisom donetim na osnovu ovog zakona;

7)         podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje ustanovljene ovim zakonom, propisom donetim na osnovu ovog zakona ili zakonom kojim se uređuje oglašavanje;

8)         podnese prijavu za privredni prestup ustanovljen ovim zakonom;

9)         isključi putničko vozilo kojim se limo servis obavlja protivno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, odredi mesto parkiranja i oduzme

saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od deset dana, a u slučaju ponovnog isključivanja putničkog vozila istog prevoznika, u trajanju od 30 dana.

Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence

najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja privremenog rešenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Član 180.

U vršenju inspekcijskog nadzora nad obavljanjem domaćeg prevoza Inspektor je dužan i ovlašćen da:

1)         podnosi zahtev za brisanje reda vožnje, odnosno polaska iz reda vožnje kada utvrdi da prevoznik ne obavlja linijski prevoz u skladu sa registrovanim redom vožnje;

2)         isključi autobus ili putničko vozilo domaćeg prevoznika kojim se prevoz putnika ili lica obavlja protivno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona kojima se uređuje taksi prevoz, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice, prethodno uklonjene sa vozila od strane vozača isključenog vozila, u trajanju od 10 dana, a u slučaju ponovnog isključivanja autobusa ili putničkog vozila istog prevoznika, u trajanju od 30 dana;

3)         isključi autobus ili putničko vozilo privrednog društva, drugog pravnog lica, preduzetnika ili poljoprivrednika kojim se prevoz za sopstvene potrebe obavlja protivno odredbama ovog zakona, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od 10 dana;

4)         naredi prevozniku da u određenom roku otkloni uočene nedostatke i nepravilnosti u radu, ako prevoznik obavlja prevoz putnika suprotno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona osim za postupanja, suprotno odredbama čl. 103 st.1.tač.7.;

5)         privremeno oduzme putničko vozilo kojim se obavlja taksi prevoz, a koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja ili privrednog prestupa, do pravosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe i izda potvrdu o oduzimanju putničkog vozila;

6)         privremeno oduzme identifikacionu ispravu - taksi dozvolu do otklanjanja utvrđene nepravilnosti i izda potvrdu o oduzimanju iste.

Inspektor je dužan da bez odlaganja o preduzetoj meri iz stava 1. tač. 2) i 4) ovog člana obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Član 181

U vršenju inspekcijskog nadzora nad obavljanjem međunarodnog prevoza Inspektor je dužan i ovlašćen da:

 

7)         isključi putničko vozilo domaćeg, odnosno stranog prevoznika kojim se obavlja međunarodni linijski, poseban linijski ili vanlinijski prevoz, kao i autobus domaćeg, odnosno stranog prevoznika ako se u autobusu ne nalazi izvod licence ili original dozvole za linijski prevoz sa odobrenim redom vožnje ili važeći cenovnik overen od strane ovlašćenog lica ili ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ili overena fotokopija tih ugovora, zaključenih sa tim prevoznikom, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od 10 dana.

8)         isključi autobus ili putničko vozilo domaćeg privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe protivno odredbama ovog zakona, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od 10 dana;

1)         oduzme kvalifikacionu karticu vozaču autobusa koji u međunarodnom linijskom prevozu putnika vrši ukrcavanje ili iskrcavanje putnika i prtljaga na državnim putevima I reda van autobuskih stajališta, na 10 dana, a u slučaju ponovnog oduzimanja kartice istom vozaču u trajanju od 30 dana. o oduzimanju kvalifikacione kartice inspektor je dužan da neodložno obavesti organ nadležan za njeno izdavanje.

2)         zabrani domaćem prevozniku dalje prevoženje putnika u trajanju od 48 sati i autobus sa vozačem sprovede na najbližu autobusku stanicu gde se putnici mogu iskrcati ako ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona ili odredbama potvrđenih međunarodnih sporazuma.

3)         donosi privremeno rešenje o oduzimanju primerka dozvole za linijski prevoz izdatu domaćem, odnosno stranom prevozniku ako utvrdi da se dozvola zbog oštećenja ne može koristiti za obavljanje prevoza;

4)         donosi privremeno rešenje o oduzimanju isprave domaćem prevozniku za koju je utvrdio da nije dozvola koju je izdao organ nadležan za poslove saobraćaja i zabrani dalje prevoženje putnika, a autobus sa vozačem sprovede na najbližu autobusku stanicu gde se putnici mogu iskrcati;

5)         donosi privremeno rešenje o oduzimanju primerka dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku ako utvrdi da obavlja prevoz koristeći dozvolu za linijski prevoz koja je izdata na ime drugog prevoznika i podnese zahtev Ministarstvu za donošenje rešenja o oduzimanju dozvole prevozniku na čije ime je izdata dozvola;

6)         donosi privremeno rešenje o oduzimanju primerka dozvole za linijski prevoz domaćem prevozniku, odnosno stranom prevozniku ako utvrdi da prevoz ne obavlja u skladu sa dozvolom za linijski prevoz i odobrenim redom vožnje;

7)         zabrani dalje prevoženje lica na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se lica mogu iskrcati na najbližoj autobuskoj stanici, a autobus, odnosno putničko vozilo sprovede ili uputi na granični prelaz na kome je ušao ili na najbliži granični prelaz radi izlaska iz zemlje i zabrani ulazak tog autobusa, odnosno putničkog vozila na teritoriju Republike Srbije u trajanju od pet dana, ako obavlja javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen;

8)         zabrani stranom prevozniku dalje prevoženje putnika na teritoriji Republike Srbije, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližoj autobuskoj stanici, a autobus sa vozačem sprovede ili uputi na granični prelaz na kome je ušao ili na najbliži granični prelaz radi izlaska iz zemlje i zabrani ulazak tog autobusa na teritoriju Republike Srbije u trajanju od pet dana, ako ne obavlja prevoz u skladu sa odredbama ovog zakona ili odredbama potvrđenih međunarodnih sporazuma;

9)         donosi privremeno rešenje o oduzimanju isprave stranom prevozniku za koju je utvrdio da nije dozvola koju je izdao organ nadležan za poslove saobraćaja i zabrani dalje prevoženje putnika, pri čemu se putnici mogu iskrcati na najbližoj autobuskoj stanici, a autobus sa vozačem sprovede ili uputi na granični prelaz na kome je ušao ili na najbliži granični prelaz radi izlaska iz zemlje ako se u autobusu ne nalazi original važeće dozvole ili original druge odgovarajuće isprave za javni prevoz;

10)       donosi privremeno rešenje o oduzimanju primerka dozvole za linijski prevoz stranom prevozniku ako utvrdi da obavlja prevoz koristeći dozvolu za linijski prevoz koja je izdata na ime drugog prevoznika i podnese zahtev Ministarstvu za donošenje rešenja o oduzimanju dozvole prevozniku na čije ime je izdata dozvola.

Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju dozvole, odnosno o oduzimanju primerka dozvole, odnosno o oduzimanju isprave najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja privremenog rešenja iz stava 1. tač. 5), 5), 7), 11) i 12) ovog člana.

Ministarstvo donosi rešenje o izricanju opomene, odnosno rešenje o izricanju upozorenja da će dozvola biti oduzeta, najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja privremenog rešenja iz stava 1. tačka 8) ovog člana.

Rešenje iz st. 2. i 3. ovog člana je konačno.

Inspektor je dužan da bez odlaganja o preduzetoj meri iz stava 1. tač. 1), 2), 9) i 10) ovog člana obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Član 182

Zabranjeno je, za vreme trajanja isključenja, koristiti autobus ili putničko vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz saobraćaja, osim za prevoz do mesta koje je rešenjem inspektora određeno za parkiranje.

Prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice, kome je u vršenju javnog prevoza ili prevoza za sopstvene potrebe isključen autobus ili putničko vozilo, dužan je da na mestu parkiranja koje mu je određeno, obezbedi autobus ili putničko vozilo i plati troškove parkiranja autobusa ili putničkog vozila.

Član 183.

Inspektor je dužan da Ministarstvu podnese zahtev za donošenje rešenja o zabrani pristupa na teritoriju Republike Srbije u trajanju od tri meseca do godinu dana ako utvrdi da je stranom prevozniku, u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva, više od pet puta izrečena inspekcijska mera zabrane daljeg prevoženja putnika zbog prekršaja ustanovljenih ovim zakonom, odnosno propisima donetim na osnovu ovog zakona, odnosno više od dva puta naplaćena novčana kazna zbog obavljanja kabotaže.

Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno.

O donetom rešenju iz stava 1. ovog člana Ministarstvo obaveštava nadležni organ države na čijoj teritoriji se nalazi sedište stranog prevoznika, Upravu granične policije i Upravu carina.

Član 184

U vršenju nadzora nad primenom ovog zakona nadležni carinski organ Republike Srbije dužan je i ovlašćen da:

1)         zabrani ulazak autobusa sa stranim registarskim tablicama na teritoriju Republike Srbije ako se u autobusu stranog prevoznika ne nalazi original važeće dozvole za vanlinijski prevoz i propisno popunjen original putnog lista, odnosno original važeće dozvole za linijski prevoz sa odobrenim redom vožnje, osim ako je potvrđenim međunarodnim sporazumom drugačije predviđeno;

2)         zabrani izlazak autobusa sa domaćim registarskim tablicama sa teritorije Republike Srbije ako se u autobusu domaćeg prevoznika ne nalazi izvod licence i original dozvole za linijski prevoz ili original putnog lista popunjenog na propisan način;

3)         zabrani izlazak autobusa sa domaćim registarskim tablicama sa teritorije Republike Srbije ako se u autobusu privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika koji obavlja prevoz za sopstvene potrebe ne nalazi potvrda o upisu u registar privrednih društava, drugih pravnih lica ili preduzetnika koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe i original putnog lista popunjenog na propisan način.

Nadležni carinski organ Republike Srbije će o zabrani iz stava 1. ovog člana bez odlaganja obavestiti Ministarstvo.

Član 185.

Poverava se autonomnoj pokrajini vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju linijskog, posebnog linijskog i vanlinijskog prevoza u domaćem prevozu, limo servisa i prevoza za sopstvene potrebe lica u domaćem prevozu, koji otpočinje i koji se završava na itinereru na teritoriji autonomne pokrajine, kao i u pregledu autobuske stanice i autobuskog stajališta koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine i u pregledu dokumentacije pružaoca staničnih usluga u vezi sa obavljanjem delatnosti pružanja staničnih usluga.

Ovlašćeno lice autonomne pokrajine u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad obavljanjem prevoza i vršenjem pregleda autobuskih stanica i autobuskih stajališta iz stava 1. ovog člana ima dužnosti i ovlašćenja iz čl. 178, 179. i 180. ovog zakona.

Član 186.

Poverava se opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja vršenje poslova inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju taksi prevoza, limo servisa, domaćeg prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, kao i lokalnog prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe.

Ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja u vršenju poslova inspekcijskog nadzora iz stava 1. ovog člana, ima dužnosti i ovlašćenja iz čl. 178, 179. i 180. ovog zakona.

Član 187.

Ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja u vršenju poslova inspekcijskog nadzora nad primenom propisa kojima se uređuje gradski i prigradski prevoz ima dužnosti i ovlašćenja iz čl. 178, 179. i 180. ovog zakona, osim dužnosti i ovlašćenja iz člana 178. stav 1. tačka 3), člana 179. stav 1. tač. 1) i 2) i člana 180. stav 1. tačka 1) i dužnosti i ovlašćenja u pregledu autobuske stanice i u pregledu dokumentacije pružaoca staničnih usluga u vezi sa obavljanjem delatnosti pružanja staničnih usluga.

Član 188

U izvršavanju nadležnosti jedinice lokalne samouprave u oblasti taksi prevoza i prevoza koji je ovim zakonom zabranjen, kontrolu nad primenom odredaba ovog zakona kojima se uređuju taksi prevoz i prevoz iz člana 14. ovog zakona, vrši i komunalna milicija.

Komunalni milicionar je dužan i ovlašćen da privremeno oduzme vozilo, sačini zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju i izda potvrdu o oduzetom vozilu i bez odlaganja zapisnik i potvrdu dostavi gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za inspekcijske poslove u oblasti saobraćaja ako:

1)         utvrdi da se vozilom vrši taksi prevoz suprotno odredbama ovog zakona ili propisa donetih na osnovu ovog zakona a kojima se uređuje taksi prevoz;

2)         utvrdi da taksi prevoz obavlja pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje nema odobrenje za obavljanje taksi prevoza, ili kada utvrdi da se prevoz putnika vrši suprotno zabrani iz člana 14. ovog zakona.

Ovlašćeno lice gradske uprave, odnosno uprave nadležne za inspekcijske poslove u oblasti saobraćaja dužno je da, u roku od sedam dana od dana dostavljanja zapisnika i potvrde gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za inspekcijske poslove u oblasti saobraćaja, primeni ovlašćenje iz člana 180. stav 1. tačka 2) i tačka 5) ovog zakona ili da vozilo vrati licu od koga je oduzeto.

U cilju prikupljanja podataka od značaja za utvrđivanje činjenica o obavljanju delatnosti prevoza od strane lica koje nema svojstvo prevoznika ili svojstvo taksi vozača u skladu sa ovim zakonom, komunalni milicionar ima pravo da nastupi kao anonimni korisnik usluge (prikriveni putnik) uz prethodno pribavljen pisani nalog za obavljanje poslova komunalnog milicionara bez službene uniforme sa oznakama, u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna milicija.

Član 189.

Ako u vršenju poslova inspekcijskog nadzora Inspektor, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja utvrdi da lice koje nema svojstvo prevoznika, obavlja javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen dužan je i ovlašćen da isključi putničko vozilo ili autobus, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od 90 dana, kao i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 202. stav 1. tačka 1).

Ako u vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja utvrdi da lice koje nema svojstvo prevoznika, obavlja javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen dužan je i ovlašćen da, u slučaju ponovljenog prekršaja u periodu od 12 meseci nakon izrečene mere iz stava 1. ovog člana, privremeno oduzme putničko ili teretno vozilo ili autobus, kojim se obavlja javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen, a koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja ili privrednog prestupa, do pravnosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe i izda potvrdu o oduzimanju vozila.

Inspektor, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja je dužan da bez odlaganja o preduzetoj meri iz stava 1. ovog člana obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Član 190

Ako u vršenju poslova inspekcijskog nadzora Inspektor, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja, utvrdi da lice koje obavlja limo servis nema rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona ili da obavlja limo servis putničkim vozilom koje nije uneto u rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona dužan je i ovlašćen da isključi putničko vozilo, odredi mesto parkiranja i oduzme saobraćajnu dozvolu i registarske tablice u trajanju od 90 dana, kao i da podnese prijavu za privredni prestup ustanovljen u članu 200. stav 1. tač. 16) i

17) ovog zakona, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 201. stav 1. tač. 16) i 17) ovog zakona.

Ako u vršenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja, utvrdi da lice koje obavlja limo servis nema rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona ili da obavlja limo servis putničkim vozilom koje nije uneto u rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona dužan je i ovlašćen da, u slučaju ponovljenog prekršaja u periodu od 12 meseci nakon izrečene mere iz stava 1. ovog člana, privremeno oduzme putničko ili teretno vozilo ili autobus, kojim se obavlja javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen, a koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja ili privrednog prestupa, do pravnosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe i izda potvrdu o oduzimanju vozila.

Inspektor, ovlašćeno lice autonomne pokrajine i ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja, dužno je da bez odlaganja o preduzetoj meri iz stava 1. ovog člana obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Član 191.

Privremeno oduzeto vozilo koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja ili privrednog prestupa čuva se, do pravosnažnog okončanja prekršajnog, odnosno postupka za privredne prestupe, o trošku vlasnika, odnosno lica od koga je privremeno oduzeto.

Ako je presudom iz stava 1. ovog člana određeno da će se putničko vozilo prodati, opštinska, odnosno gradska uprava, odnosno uprava nadležna za poslove saobraćaja, odnosno Ministarstvo čije je ovlašćeno lice, odnosno Inspektor privremeno oduzeo putničko vozilo sprovodi prodaju shodnom primenom poreskih propisa.

Ministar propisuje način oduzimanja, čuvanja i postupanja sa vozilom iz stava 1. ovog člana.

Član 192.

Privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čiji objekti ili sredstva ili osoblje, odnosno rad podležu inspekcijskom nadzoru, dužan je da inspektoru omogući neometano vršenje inspekcijskog nadzora i da bez odlaganja omogući uvid u zahtevanu dokumentaciju i podatke, koje inspektor nije mogao pribaviti po službenoj dužnosti, kao i nesmetan pristup objektima, sredstvima ili osoblju koji su u vezi sa obavljanjem delatnosti prevoza u drumskom saobraćaju.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da izvrše naložene inspekcijske mere.

Član 193

Inspektor, odnosno ovlašćeno lice autonomne pokrajine, opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo da zaustavlja i pregleda autobuse i putnička vozila kojima se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim autobusa i putničkih vozila Vojske Srbije, hitne pomoći i organa unutrašnjih poslova.

Komunalni milicionar u vršenju poslova iz svog delokruga ima pravo da zaustavlja i pregleda:

1)         sva putnička vozila kojima se obavlja taksi prevoz ili koja su na bilo koji način obeležena kao taksi vozila (taksi tabla, posebne registarske oznake, natpisi), radi kontrole dokumentacije i načina obavljanja prevoza u skladu sa ovim zakonom i propisa donetih na osnovu njega;

2)         druga putnička vozila i autobuse, ako postoje indicije ili saznanja da se njima vrši prevoz putnika koji je ovim zakonom zabranjen.

Autobusi i putnička vozila iz st. 1. i 2. ovog člana zaustavljaju se isticanjem stop tablice.

Stop tablica mora biti presvučena reflektujućom materijom ili izrađena na način da se može osvetliti sopstvenim izvorom svetlosti, koji emituje svetlost crvene boje.

Stop tablica presvučena reflektujućom materijom ima oblik kruga prečnika najmanje 12 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova tablice je žute boje, sa crvenom ivicom širine najmanje 2 cm.

Stop tablica sa sopstvenim izvorom svetlosti ima oblik kruga prečnika najmanje 18 cm i pričvršćena je na odgovarajuću dršku. Osnova je žute boje, oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm, čije su površine od reflektujuće materije. Osnova druge strane je bele boje prečnika najmanje 10 cm oko koje je crvena ivica širine najmanje 3 cm sa reflektujućom materijom. U ovu osnovu je ugrađeno svetleće telo koje može da emituje postojano, odnosno trepćuće svetlo crvene boje.

Na osnovi stop tablice koju koristi Inspektor, odnosno ovlašćeno lice autonomne pokrajine, opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja ispisan je tekst: "STOP INSPEKCIJA".

Na osnovi stop tablice koju koristi komunalni policajac ispisan je tekst: “STOP KOMUNALNA MILICIJA”.

Prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, inspektor može službeno vozilo zaustaviti i parkirati na mestu gde vrši inspekcijski nadzor, ukoliko time ne ugrožava bezbednost saobraćaja.

Član 194.

Vozač je dužan da zaustavi autobus ili putničko vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju ako Inspektor, odnosno ovlašćeno lice autonomne pokrajine, opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja, odnosno komunalni policajac istakne stop tablicu iz člana 193. st. 7. i 8. ovog zakona.

Član 195.

Inspektor je dužan da u vršenju inspekcijskog nadzora ima službenu legitimaciju i službenu značku.

Ministar propisuje izgled službene značke iz stava 1. ovog člana.

Službena legitimacija inspektora iz stava 1. ovog člana uređuje se propisima kojima se uređuje inspekcijski nadzor.

Član 196.

Inspektor je dužan da u vršenju inspekcijskog nadzora nosi službeno odelo. Ministar propisuje izgled, sadržinu i korišćenje službenog odela.

Član 197.

Protiv rešenja Inspektora može se izjaviti žalba Ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Protiv rešenja ovlašćenog lica autonomne pokrajine, opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja može se izjaviti žalba Ministarstvu u roku od 15 dana od dana dostavljanja.

Žalba izjavljena protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana odlaže izvršenje rešenja, osim kada se radi o preduzimanju hitnih mera i o meri isključenja putničkog vozila iz saobraćaja u skladu sa članom 179, 180. i 181. ovog zakona.

Član 198.

Za privredni prestup ili prekršaj ustanovljen u ovom zakonu koji izvrši strani prevoznik autobusom kojim obavlja međunarodni prevoz na teritoriji Republike Srbije odgovara jednako kao i domaći prevoznik.

Za prekršaj ustanovljen u ovom zakonu koji izvrši vozač stranog prevoznika u obavljanju međunarodnog prevoza na teritoriji Republike Srbije odgovara jednako kao i vozač domaćeg prevoznika.

Član 199.

Verodostojna isprava kojom se dokazuje izvršenje prekršaja, odnosno privrednog prestupa u smislu ovog zakona, smatra se i:

1)         video ili foto zapis na kome se jasno mogu videti: vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarske tablice vozila i bitna obeležja prekršaja, odnosno privrednog prestupa;

2)         tahografski uložak ili drugi zapis sa tahografskog uređaja;

3)         fotokopija dokumentacije u vezi sa prevozom koja se nalazi u autobusu ili putničkom vozilu;

4)         zapisnik i potvrda koje sačinjava komunalni policajac u vršenju kontrole nad primenom odredaba ovog zakona iz delokruga komunalne policije kojima se uređuje taksi prevoz.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Član 200

Za privredni prestup iz stava 1 tač 13, 16 i 17 ovog člana obavezno se izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta - vozila koje je upotrebljeno za izvršenje privrednog prestupa.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

1)         se u putničkom vozilu, osim u putničkom vozilu kojim se obavlja taksi prevoz, nalazi taksimetar (član 7);

2)         operator koji pruža usluge na teritoriji Republike Srbije nije registrovan u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata (član 15. stav 1);

3)         obavlja domaći ili međunarodni prevoz, a nema licencu za obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza u drumskom saobraćaju (član 17. stav 1);

4)         je dao na korišćenje licencu za prevoz ili izvod licence i omogućio drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći, odnosno međunarodni prevoz (član 18. stav 3);

5)         obavlja vrstu prevoza za koju mu nije izdata licenca za prevoz (član 21. st.1, 2. i 3);

6)         obavlja delatnost pružanja staničnih usluga a nema licencu za obavljanje delatnosti pružanja staničnih usluga (član 42. stav 1);

7)         je dao na korišćenje licencu za pružanje staničnih usluga i omogućio drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju delatnost pružanja staničnih usluga (član 43. stav 2);

8)         ne pruža usluge prevoznicima ili putnicima pod jednakim uslovima ili u skladu sa opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica (član 51. stav 1);

9)         ne naplaćuje stanične usluge u skladu sa kategorijom autobuske stanice (član 53. stav 1);

10)       pruža usluge prevozniku koji obavlja prevoz, a nema registrovani red vožnje, odnosno nema dozvolu za međunarodni linijski prevoz (član 56. stav 1);

11)       ne vodi tačnu evidenciju polazaka i dolazaka autobusa na propisanom obrascu (član 57. stav 1);

12)       međumesni prevoz obavlja ili je obavio na liniji a nema registrovani red vožnje na toj liniji (član 74. stav 1);

13)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje registrovanog reda vožnje omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međumesni prevoz (član 84);

14)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje putnog lista omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći vanlinijski prevoz (član 92. stav 6);

15)       obavlja taksi prevoz, a nema odobrenje za obavljanje taksi prevoza (član 100. stav 1);

16)       za izvršenu uslugu prevoza ne naplati isključivo cenu prevoza u iznosu koji pokazuje taksimetar ili cenu iz potvrde o fiksnoj ceni prevoza u trenutku završetka prevoza (član 114 stav 4);

17)       pruža usluge suprotno članu 117. stav 2. tač. 1), 2) ili 3) ovog zakona;

18)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje dozvole za linijski prevoz omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međunarodni linijski prevoz (član 142. stav 3);

19)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje putnog lista omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međunarodni vanlinijski prevoz (član 153. stav 6);

20)       obavlja limo servis, a nema rešenje za obavljanje limo servisa (član 164 stav 1);

21)       limo servis obavlja vozilom čije registarske oznake nisu unete u rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona (član 166 stav 1);

22)       limo servis obavlja na način koji je suprotan članu 168 stav 1. ovog zakona;

23)       pruža usluge suprotno članu 168 stav 11. tač. 1), 2) ili 3) ovog zakona.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se odgovornom licu izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih dužnosti u trajanju od šest meseci do dve godine u čijem je obavljanju izvršena radnja iz stava 1. ovog člana.

Za privredni prestup iz stava 1. tač. 14) i 19) ovog člana obavezno se izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta - vozila koje je upotrebljeno za izvršenje privrednog prestupa.

Za privredni prestup iz stava 1. tač. 15), 16), 20) i 22) ovog člana obavezno se izriče i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću u trajanju od šest meseci do dve godine.

Član 201.

Novčanom kaznom od 150.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1)         se u putničkom vozilu, osim u putničkom vozilu kojim se obavlja taksi prevoz, nalazi taksimetar (član 7);

2)         operator koji pruža usluge na teritoriji Republike Srbije nije registrovan u Registru privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata (član 15. stav 1);

3)         obavlja domaći ili međunarodni prevoz, a nema licencu za obavljanje svih ili pojedinih vrsta javnog prevoza u drumskom saobraćaju (član 17. stav 1);

4)         je dao na korišćenje licencu za prevoz ili izvod licence i omogućio drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći, odnosno međunarodni prevoz (član 18. stav 3);

5)         obavlja vrstu prevoza za koju mu nije izdata licenca za prevoz (član 21. st.1, 2. i 3);

6)         obavlja delatnost pružanja staničnih usluga a nema licencu za obavljanje delatnosti pružanja staničnih usluga (član 42. stav 1);

7)         je dao na korišćenje licencu za pružanje staničnih usluga i omogućio drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju delatnost pružanja staničnih usluga (član 43. stav 2);

8)         ne pruža usluge prevoznicima ili putnicima pod jednakim uslovima ili u skladu sa opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica (član 51. stav 1);

9)         ne naplaćuje stanične usluge u skladu sa kategorijom autobuske stanice (član 53. stav 1);

10)       pruža usluge prevozniku koji obavlja prevoz, a nema registrovani red vožnje, odnosno nema dozvolu za međunarodni linijski prevoz (član 56. stav 1);

11)       ne vodi tačnu evidenciju polazaka i dolazaka autobusa na propisanom obrascu (član 57. stav 1);

12)       Ako međumesni prevoz obavlja ili je obavio na liniji a nema registrovani red vožnje na toj liniji (član 74. stav 1);

13)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje registrovanog reda vožnje omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međumesni prevoz (član 84);

14)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje putnog lista omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju domaći vanlinijski prevoz (član 92. stav 6);

15)       obavlja taksi prevoz, a nema odobrenje za obavljanje taksi prevoza (član 100. stav 1);

16)       za izvršenu uslugu prevoza ne naplati isključivo cenu prevoza u iznosu koji pokazuje taksimetar ili cenu iz potvrde o fiksnoj ceni prevoza u trenutku završetka prevoza (član 114 stav 4);

17)       pruža usluge suprotno članu 117. stav 2. tač. 1), 2) ili 3) ovog zakona;

18)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje dozvole za linijski prevoz omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međunarodni linijski prevoz (član 142. stav 3);

19)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje putnog lista omogući drugim pravnim ili fizičkim licima koja ne ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom da obavljaju međunarodni vanlinijski prevoz (član 153. stav 6);

20)       obavlja limo servis, a nema rešenje za obavljanje limo servisa (član 164 stav 1);

21)       limo servis obavlja vozilom čije registarske oznake nisu unete u rešenje iz člana 164 stav 1. ovog zakona (član 166 stav 1);

22)       limo servis obavlja na način koji je suprotan članu 168 stav 1. ovog zakona;

23)       pruža usluge suprotno članu 168 stav 11. tač. 1), 2) ili 3) ovog zakona.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tač. 1), 3), 14) i 19) ovog člana.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se preduzetniku izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine u čijem je obavljanju izvršena radnja iz stava 1. ovog člana.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 14) i 19) ovog člana obavezno se izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta - vozila koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja.

Za prekršaj iz stava 1. tač. 15), 16), 20) i 22) ovog člana obavezno se izriče i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.

Član 202.

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

 

1)         obavlja javni prevoz koji je ovim zakonom zabranjen (član 14);

2)         pruža usluge posredovanja u prevozu kojima se korisnik prevoza povezuje sa subjektom koji ne poseduje odgovarajuću licencu, odobrenje ili rešenje za obavljanje javnog prevoza (član 15. stav 6);

3)         oglašava ili nudi usluge prevoza po cenama koje nisu u skladu sa odlukama jedinica lokalne samouprave donetim na osnovu ovog zakona i usluge linijskog prevoza za koje prevoznik ne poseduje registrovan red vožnje u domaćem prevozu, odnosno dozvolu za međunarodni linijski prevoz putnika (član 15. stav 7);

4)         ne saopšti cenu prevoza koja je u skladu sa važećim cenovnikom prevoznika donetim u skladu sa ovim zakonom, odnosno cenom utvrđenom aktima jedinice lokalne samouprave (član 15. stav 8);

5)         koristi usluge posredovanja u prevozu koju pruža subjekat koji ne ispunjava uslove iz člana 15 st. 1. i 2. (član 15. stav 10);

6)         se u sedištu domaćeg prevoznika ne nalazi original licence za prevoz (član 18. stav 1);

7)         se u autobusu domaćeg prevoznika za vreme obavljanja prevoza ne nalazi original izvoda licence (član 18. stav 2);

8)         ne prijavi promenu podataka o uslovima na osnovu kojih je izdata licenca za prevoz u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 32. stav 1);

9)         ne vrati Ministarstvu izvode licence koji čine razliku između broja izdatih izvoda licence i broja koji odgovara promenjenim podacima (član 32. stav 2);

10)       ne vrati Ministarstvu licencu za prevoz i izvode licence ako promenjeni podaci menjaju sadržinu izdate licence za prevoz (član 32. stav 3);

11)       se u sedištu pružaoca usluga ne nalazi original licence za pružanje staničnih usluga (član 43. stav 1);

12)       prevozniku ne omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona autobuske stanice koja je uneta u registrovani, odnosno odobren red vožnje (član 55. stav 3);

13)       naplaćuje stanične usluge prevoznicima i putnicima a izrečena mu je inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga zbog toga što autobuska stanica ne ispunjava neki od propisanih uslova (član 58. stav 5);

14)       ne pruža stanične usluge prevoznicima i putnicima a izrečena mu je inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga zbog toga što autobuska stanica ne ispunjava neki od propisanih uslova (član 58. stav 6);

15)       naplaćuje staničnu uslugu prijema i otpreme autobusa a izrečena mu je inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga zbog ne izmirivanja novčanih obaveza prema domaćim prevoznicima (član 59. stav 1);

16)       ne omogući nesmetan prijem, korišćenje i otpremu autobusa sa perona autobuske stanice koja je uneta u registrovani, odnosno odobreni red vožnje a izrečena mu je inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga zbog ne izmirivanja novčanih obaveza prema domaćim prevoznicima (član 59. stav 3);

17)       prodaje i izdaje vozne karte i druge prevozne isprave u suprotnosti sa registrovanim, odnosno odobrenim redom vožnje i važećim cenovnikom (član 61. stav 4);

18)       prevoz po registrovanom redu vožnje u međumesnom prevozu obavlja prevoznik na čije poslovno ime nije registrovan red vožnje, osim prevoznika kome je na osnovu člana 80. ovog zakona dozvoljeno privremeno obavljanje međumesnog prevoza (član 74. stav 2);

19)       u linijskom prevozu vrši ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobus na autobuskim stanicama, odnosno autobuskim stajalištima koja nisu uneta u registrovani red vožnje (član 82. stav 2);

20)       prestane da obavlja međumesni prevoz suprotno odredbi člana87. stav 1. ovog zakona;

21)       se u autobusu kojim se obavlja linijski prevoz ne nalazi registrovani red vožnje, odnosno fotokopija registrovanog reda vožnje overena pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika (član 88. tačka 1);

22)       ukrcavanje i iskrcavanje putnika u vanlinijskom prevozu vrši na mestima koja nisu utvrđena ugovorom (član 91. stav 4);

23)       putnike ukrcava i iskrcava na autobuskim stajalištima (član 91. stav 5);

24)       se u autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz ne nalazi primerak ugovora na osnovu koga se obavlja prevoz ili popunjen putni list ili na prednjoj strani autobusa nije istaknut natpis: “Vanlinijski prevoz” (član 95. stav 1);

25)       u obavljanju posebnog linijskog prevoza koji se obavlja na osnovu pismenog ugovora i spiska putnika prima druge putnike (član96 stav 1);

26)       zaključi ugovor o obavljanju posebnog linijskog prevoza sa fizičkim licem koje nije preduzetnik (član 96. stav 2);

27)       vrši ukrcavanje i iskrcavanje putnika u posebnom linijskom prevozu na mestima koja nisu utvrđena ugovorom (član 96. stav 5);

28)       u autobusu kojim se obavlja poseban linijski prevoz ne nalazi primerak ugovora na osnovu koga se obavlja prevoz, spisak putnika za svaku pojedinačnu vožnju kojom se izvršava ugovor o posebnom linijskom prevozu i na prednjem delu autobusa natpis: “Poseban linijski prevoz” (član 97. stav 1);

29)       u obavljanju posebnog linijskog prevoza prevozi putnike bez identifikacionih voznih isprava (član 98. stav 2);

30)       ne prijavi prekid obavljanja delatnosti u roku od dva dana od dana prijave u registru privrednih subjekata (član 106. stav 11);

31)       u putničkom vozilu kojim se obavlja taksi prevoz nije na vidnom mestu za korisnika prevoza ugrađen ispravan, overen taksimetar ili nije istaknuta taksi dozvola za vozača (član 109);

32)       izdaje krovne oznake bez prethodno pribavljene saglasnosti opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja (član 110 stav 5);

33)       koristi krovne oznake bez prethodno pribavljene saglasnosti opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja (član 110 stav 5);

34)       postavlja reklamne panoe i nalepnice na kojima se reklamira usluga lica koje ne poseduje odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa, ako je odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadležnog organa propisan kao uslov za obavljanje te delatnosti (član 110 stav 9);

35)       putničkim vozilom kojim se obavlja taksi prevoz obavlja linijski prevoz (član 111. stav 1);

36)       koristi autobuska stajališta koja su određena odlukom jedinice lokalne samouprave za međumesni prevoz putnika (član 111. stav 2.);

37)       obavlja taksi prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, a nema odobrenje te jedinice lokalne samouprave (član 112. stav 1);

38)       ne postupi u skladu sa članom 112. stav 2. ovog zakona;

39)       ne postupi u skladu sa članom 112. stav 3. ovog zakona;

40)       ne postupi u skladu sa članom 112. stav 4. ovog zakona;

41)       bilo kojom svojom radnjom koja se odnosi na davanje na korišćenje krovne oznake, odobrenja, taksi dozvole, taksi vozila i drugo omogući drugim pravnim licima, preduzetnicima ili fizičkim licima da obavljaju taksi prevoz (član 117. stav 1);

42)       taksimetar nije podešen u skladu sa odlukom iz člana 119. stav 6. i cenovnikom iz člana 119. stav 7. ovog zakona (član 119. stav 8);

43)       međunarodni prevoz obavlja autobusom koji ne ispunjava uslove propisane odredbom člana 120;

44)       obavlja kabotažu (član 123);

 

45)       se u autobusu kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz putnika na teritoriji Republike Srbije ne nalazi original dozvole za linijski prevoz sa odobrenim redom vožnje (član 141. stav 1. tačka 1);

46)       ne obavlja linijski prevoz u skladu sa dozvolom za linijski prevoz, odnosno sa odobrenim redom vožnje i važećim cenovnikom (član 142. stav 1);

47)       u obavljanju linijskog prevoza u tranzitu preko teritorije Republike Srbije nema dozvolu koju izdaje Ministarstvo (član 147. stav 1);

48)       prestane da obavlja linijski prevoz suprotno odredbi člana 148. stav 1. ovog zakona;

49)       se u autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz ne nalazi putni list popunjen na propisan način (član 160. stav 1. tačka 1);

50)       se u autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz ne nalazi original dozvole za vanlinijski prevoz (član 161. stav 1. tačka 1);

51)       se u autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz ne nalazi popunjen putni list (član 161. stav 1. tačka 2);

52)       limo servis obavlja vozilom koje je starije od pet, odnosno sedam godina (član 164 stav 2. tačka 3);

53)       limo servis obavlja vozilom koje nema ugrađen digitalni tahograf (član 164 stav 2. tačka 4);

54)       se u vozilu ne nalazi dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi svrha, cilj i trajanje putovanja ili način obračunavanja cene prevoza (član 168 stav 2);

55)       cenu prevoza obračunava suprotno članu 168 stav 3. ovog zakona;

56)       obavlja limo servis koji nije prethodno ugovoren u sedištu prevoznika (član 168 stav 6);

57)       pre otpočinjanja prevoza prevoz nije evidentiran u sedištu prevoznika (član 168 stav 7);

58)       postupa suprotno članu 168 stav 8. ovog zakona;

59)       postupa suprotno članu 168 stav 9. ovog zakona;

60)       postupa suprotno članu 168 stav 10. ovog zakona;

61)       prevoz za sopstvene potrebe obavlja suprotno odredbi člana 169. stav 1. ovog zakona;

62)       se u autobusu kojim se vrši međunarodni prevoz za sopstvene potrebe ne nalazi original potvrde iz člana 174. stav 6. ovog zakona ili propisno popunjen putni list (član 176. stav 1);

63)       ne vrati Ministarstvu potvrdu o upisu u registar privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe (član 174. stav 8);

64)       za vreme trajanja isključenja koristi autobus ili putničko vozilo koje je u vršenju inspekcijskog nadzora isključeno iz saobraćaja (član 182. stav 1).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana, osim za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Novčanom kaznom od 150.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tač. 1) i 64) ovog člana.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice ako prevoz obavlja suprotno odredbama člana 168 st. 6, 8, 9. i 10. i člana 169. stav 2. ovog zakona.

 

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1) ovog člana obavezno se izriče i zaštitna mera oduzimanja predmeta - vozila koje je upotrebljeno za izvršenje prekršaja.

Za pokušaj prekršaja iz stava 1. tačka 1) ovog člana kazniće se učinilac.

Član 203.

Novčanom kaznom od 200.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice

ako:

1)         autobus, odnosno putničko vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju nije registrovano na teritoriji Republike Srbije (član 4. stav 2);

2)         se u autobusu, odnosno putničkom vozilu kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, ne nalazi putni nalog za autobus, odnosno putničko vozilo ili putni nalog nije popunjen na propisan način, potpisan od strane vozača i ovlašćenog lica (član 5. stav 1);

3)         autobus kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju nema na bočnim stranama ispisan naziv prevoznika (član 6. stav 1);

4)         su autobusi uzeti u zakup kojima se obavlja domaći i međunarodni javni prevoz, kao i prevoz za sopstvene potrebe dati u podzakup (član 8. stav 1);

5)         se autobusi uzeti u lizing kojima se obavlja domaći i međunarodni javni prevoz, kao i prevoz za sopstvene potrebe koriste suprotno propisima kojima se uređuje posao lizinga motornih vozila (član 8. stav 2);

6)         se u poslovnim prostorijama ne nalaze osnovni poslovni dokumenti, posebno računovodstveni dokumenti, dokumenti o ljudskim resursima, dokumenti koji sadrže podatke o vremenu vožnje i vremenu odmora vozača, putni nalozi, putni listovi i drugi dokumenti bitni za obavljanje delatnosti javnog prevoza (član 30. stav 2);

7)         u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o oduzimanju licence za prevoz i izvoda licence ne vrati Ministarstvu licencu za prevoz i sve primerke izvoda licence (član 36. stav 3);

8)         ne istakne na vidnom mestu izvod iz reda vožnje ili opšte uslove međumesnog prevoza ili opšte uslove poslovanja autobuske stanice (član 51. stav 2);

9)         registrovani, odnosno odobreni red vožnje za svaku liniju, kao i važeći cenovnik, ne dostavi pružaocima usluga na autobuskim stanicama koje su unete u red vožnje, najkasnije pet dana pre početka obavljanja prevoza (član 55. stav 1);

10)       putniku koji ima voznu kartu izdatu na autobuskoj stanici, prelaznu voznu kartu, povratnu voznu kartu ili mesečnu voznu kartu ne omogući nesmetan pristup autobusu na peronu (član 55. stav 4);

11)       najkasnije do desetog u mesecu ne dostavi izveštaj republičkoj inspekciji za drumski saobraćaj o neobavljanju linijskog prevoza po registrovanim, odnosno odobrenim redovima vožnje, za prethodni mesec (član 57. stav 2);

12)       za korišćenje autobuskog stajališta prevoznicima i putnicima naplaćuje naknadu (član 58. stav 3);

13)       vozne karte i druge prevozne isprave za registrovane, odnosno odobrene redove vožnje prodaje i izdaje van mesta propisanih u članu 61. stav 2. ovog zakona;

14)       u domaćem prevozu na autobuskoj stanici licu, odnosno korisniku prevoza, ne omogući nesmetan pristup autobusu na peronu, u periodu do pet minuta pre polaska autobusa (član 61. stav 5);

15)       se ne pridržava registrovanog reda vožnje (član 82. stav 1);

16)       u linijskom prevozu primi u autobus broj putnika koji je veći od broja raspoloživih mesta upisanih u saobraćajnu dozvolu (član 83. stav 1);

17)       u toku važenja reda vožnje privremeno obustavi ili izmeni linijski prevoz suprotno odredbi člana 85. stav 1. ovog zakona;

18)       pre početka obustave ili izmene linijskog prevoza o tome ne obavesti nadležni organ, odnosno korisnike prevoza (član 85. stav 2);

 

19)       se u autobusu kojim se obavlja linijski prevoz ne nalazi važeći cenovnik overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika (član 88. tačka 2);

20)       na prednjoj strani autobusa nije istaknut naziv linije prema redu vožnje, a u gradskom i prigradskom prevozu i sa strane pored ulaznih vrata (član 88. tačka 4);

21)       ugovor zaključen između prevoznika i fizičkog lica koje nije preduzetnik, nije overen kod organa nadležnog za overu (član 91. stav 2);

22)       u vanlinijskom prevozu zaključi više od jednog ugovora za jednu vožnju ili ugovor nije numerisan ili je zaključen sa više korisnika (član 91. stav 3);

23)       ugovor nije sačinjen čitko ili nije zaključen ili overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu (član 91. stav 6);

24)       ugovorom o obavljanju posebnog linijskog prevoza nije utvrđen prevozni put sa utvrđenim polazištem i odredištem ili mesta ukrcavanja i iskrcavanja putnika ili plan obavljanja prevoza ili cena prevoza ili ugovor nije numerisan (član 96. stav 3);

25)       se u putnom listu nalazi veći broj imena putnika od broja raspoloživih mesta upisanih u saobraćajnoj dozvoli autobusa ili nije zaključen i overen posebno za svaku vožnju sadržanu u ugovoru o prevozu (član 95. stav 4);

26)       spisak putnika na osnovu koga se obavlja poseban linijski prevoz nije popunjen čitko, tačno i zaključen i overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika (član 96. stav 7);

27)       spisak putnika nije popunjen čitko, zaključen i overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika, pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu (član 97. stav 2);

28)       ne prijavi svaku promenu u pogledu vozila i vozača za koje su izdate odgovarajuće taksi dozvole u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 106. stav 10);

29)       prilikom obavljanja prevoza nije uključen taksimetar, osim u slučaju kada je prevoz otpočeo sa taksi stajališta na lokacijama od posebnog interesa za jedinicu lokalne samouprave (član 114 stav 1);

30)       ne postupi u skladu sa članom 114 stav 2. ovog zakona;

31)       ne izda račun korisniku usluge taksi prevoza za obavljeni prevoz koji sadrži naziv i sedište taksi prevoznika, datum, relaciju ili kilometražu i cenu prevoza (član 114 stav 5);

32)       se u vozilu kojim se obavlja taksi prevoz ne nalazi neki od dokumenata propisanih u članu 118. ovog zakona;

33)       na prednjoj strani autobusa kojim se obavlja linijski prevoz nije istaknut naziv linije (član 143. stav 1);

34)       u roku od petnaest dana od prestanka obavljanja prevoza ne vrati dozvole Ministarstvu (član 148. stav 4);

35)       u toku važenja dozvole za linijski prevoz privremeno obustavi ili izmeni linijski prevoz suprotno odredbi člana 149. stav 1. ovog zakona;

36)       pre početka obustave ili izmene linijskog prevoza o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno korisnike prevoza (član 149. stav 2);

37)       se u autobusu ne nalazi ugovor o prevozu, odnosno dokumentacija iz koje se nesumnjivo može utvrditi vrsta vanlinijskog prevoza (član 160. stav 1. tačka 2);

38)       na prednjoj strani autobusa kojim se obavlja međunarodni vanlinijski prevoz nije istaknut natpis: “Vanlinijski prevoz” (član 160. stav 1. tačka 3);

39)       ne obavlja prevoz u skladu sa popunjenim putnim listom ili putni list ne popuni na propisan način (član 162. stav 2);

40)       ne obavlja vanlinijski prevoz u skladu sa izdatom dozvolom za vanlinijski prevoz (član 162. stav 3);

41)       ne obavlja u skladu sa popunjenim putnim listom vanlinijski prevoz za koji je potvrđenim međunarodnim sporazumom predviđeno da se obavlja bez dozvole (član 162. stav 4);

 

42)       putničko vozilo nema na bočnim stranama poslovno ime prevoznika i natpis “limo servisˮ (član 164 stav 3);

43)       je putničko vozilo kojim se obavlja limo servis, a koje je uzeto u zakup, dato u podzakup (član 164 stav 8);

44)       vozač putničkog vozila ne ispunjava uslove iz člana 164 stav 10. ovog zakona;

45)       vozač nema kvalifikacionu karticu vozača ili vozačku dozvolu sa upisanim kodom

“95” (član 164 stav 11);

46)       ne prijavi svaku promenu u pogledu sedišta i vozila (član 164 stav 12);

47)       se za vreme obavljanja limo servisa u donjem desnom uglu vetrobranskog stakla vozila ne nalazi tabla na kojoj je ispisano poslovno ime prevoznika i reči “limo servisˮ (član 166 stav 2);

48)       se u vozilu kojim se obavlja limo servis ne nalazi neki od dokumenata iz člana 166 stav

3. ovog zakona;

49)       postupa suprotno članu 167 stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 7) ili 8) ovog zakona;

50)       vozač putničkog vozila nije u radnom odnosu, niti radno angažovan kod prevoznika (član 167 stav 2);

51)       je zaključen ugovor suprotno članu 168 stav 1. ovog zakona (član 168 stav 4);

52)       limo servis nudi na javnim površinama (putevima, trgovima, taksi ili autobuskim stajalištima i sl.) (član 168 stav 5).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 60.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tačka 46) ovog člana.

Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se fizičko lice ako prevoz obavlja suprotnoodredbama člana 4. stav 2, člana 114 stav 2, člana 118. i člana 168 stav

5.ovog zakona.

 

ako:

 

Član 204.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice

1)         izdavanje i vođenje putnih naloga, kao i evidenciju o izdatim putnim nalozima ne vrši na propisan način (član 5. stav 2);

2)         kopije dokumenata na osnovu kojih je zaključen ugovor o pružanju usluga posredovanja u prevozu sa prevoznikom ne čuva u okviru svoje evidencije kao sastavni deo dokumentacije o zaključenom ugovoru, sve dok traje ugovorni odnos sa prevoznikom, a najmanje dve godine po prestanku tog odnosa (član 15. stav 4);

3)         se u autobusu kojim se obavlja javni prevoz prevoze lica i stvari čiji prevoz nije dozvoljen odredbom člana 16. ovog zakona;

4)         ne oglasi nevažećom izgubljenu, ukradenu ili uništenu licencu za prevoz, odnosno izvod licence u “Službenom glasniku Republike Srbije” ili ne obavesti pismenim putem Ministarstvo (član 30. stav 1);

5)         ne istakne na vidnom mestu izvod iz reda vožnje ili opšte uslove međumesnog prevoza ili opšte uslove poslovanja autobuske stanice (član 51. stav 2);

6)         izvod iz reda vožnje ne istakne na vidnom mestu u autobuskoj stanici, najkasnije dva dana pre početka obavljanja prevoza (član 55. stav 2);

7)         linijski prevoz obavlja suprotno opštim uslovima međumesnog prevoza (član 70. stav 1);

 

8)         na zahtev korisnika prevoza prevoznik i posada autobusa ne daju na uvid opšte uslove međumesnog prevoza (član 70. stav 5);

9)         se međumesni prevoz obavlja autobusom koji ne ispunjava uslove propisane odredbama člana 71. ovog zakona;

10)       ne obezbedi prevoz prtljaga istovremeno s prevozom putnika kome prtljag pripada (član 83. stav 2);

11)       Ministarstvu ne podnese zahtev za izmenu registrovanog reda vožnje (član 86. stav 4);

12)       ne obezbedi vozaču identifikacionu ispravu (član 90. stav 1);

13)       ne čuva putni list i ugovor o prevozu dve godine od dana obavljenog prevoza (član 91. stav 7);

14)       ugovor o prevozu i spisak putnika ne čuva dve godine od dana obavljenog prevoza (član 96. stav 8);

15)       identifikaciona vozna isprava ne sadrži ime, prezime i fotografiju putnika, naziv korisnika prevoza, prevozni put, rok važenja, potpis i pečat izdavaoca vozne isprave (član 98. stav 3);

16)       taksi prevoz ne obavi najkraćom trasom do odredišta, odnosno putniku ne preporuči povoljniju trasu (član 115 stav 1);

17)       je taksi vozilo u funkciji javnog prevoza, a taksi vozač nije istakao krovnu oznaku (član 115 stav 3);

18)       ne dostavi Ministarstvu izveštaj o obavljanju linijskog prevoza po odobrenom redu vožnje (član 146. stav 1);

19)       ne obezbedi vozaču identifikacionu ispravu (član 150. stav 1);

20)       ako prevoznik obavlja povremeni prevoz putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju između Republike Srbije i država koje su ugovorne strane sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) suprotno odredbama tog sporazuma (član 152. stav 4);

21)       ako prevoznik obavlja povremeni prevoz putnika u međunarodnom drumskom saobraćaju između Republike Srbije i država koje nisu ugovorne strane sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) suprotno međunarodnim (bilateralnim sporazumima) i odredbama ovog zakona (član 152. stav 5);

22)       u obavljanju vanlinijskog prevoza više organizovanih grupa putnika istim autobusom, za svaku grupu nije popunjen poseban putni list (član 162. stav 1);

23)       ne čuva putni list i ugovor o prevozu, odnosno dokumentaciju iz koje se nesumnjivo može utvrditi vrsta vanlinijskog prevoza koja je obavljena na osnovu putnog lista dve godine od dana obavljenog prevoza (član 162. stav 6);

24)       u autobusu kojim se vrši domaći prevoz za sopstvene potrebe ne nalazi numerisan i čitko popunjen spisak lica koja se prevoze, potpisan od strane vlasnika, odnosno imaoca autobusa ili (član 172. stav 1);

25)       spisak lica koja se prevoze nije zaključen pre postavljanja autobusa za ukrcavanje u polazištu (član 172. stav 1);

26)       spisak lica ne čuva dve godine od dana izvršenog prevoza (član 172. stav 2);

27)       se na prednjoj strani autobusa, odnosno putničkog vozila, kojim se vrši domaći prevoz za sopstvene potrebe ne nalazi natpis “Prevoz za sopstvene potrebe” (član 172. stav 3);

28)       se na prednjoj strani autobusa kojim se vrši međunarodni prevoz za sopstvene potrebe ne nalazi natpis “Prevoz za sopstvene potrebe” (član 176. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom od 25.000 do 75.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

 

Član 205.

Novčanom kaznom od 80.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj vozač ako ne zaustavi autobus, odnosno putničko vozilo kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju kada Inspektor, odnosno ovlašćeno lice autonomne pokrajine, opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja istakne stop tablicu iz člana 193. stav 7. ovog zakona, odnosno kada komunalni milicionar istakne stop tablicu iz člana 193. stav 8. ovog zakona (član 194).

Član 206.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1)         se na krovu autobusa, odnosno putničkog vozila kojim se obavlja prevoz u drumskom saobraćaju, osim autobusa i putničkog vozila kojim se obavlja osposobljavanje kandidata za vozače i putničkog vozila kojim se obavlja taksi prevoz nalazi krovna oznaka sa poslovnim imenom ili drugim natpisima, kao i krovna oznaka bez natpisa (član 6. stav 2);

2)         se u autobusu za vreme obavljanja prevoza ne nalazi licenca vozača, ugovor o radu za vozače koji su u radnom odnosu, odnosno drugi ugovor u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada ili overena fotokopija tih ugovora za vozače koji su radno angažovani (član 29);

3)         ne izda putniku čitko popunjenu, numerisanu voznu kartu za određenu relaciju, sa upisanim datumom putovanja i cenom prevoza, kao i numerisanu potvrdu za prevoz putničkog prtljaga (član 61. stav 1);

4)         vozač koji upravlja autobusom kojim se obavlja međumesni prevoz nema identifikacionu ispravu (član 90. stav 2);

5)         putni list nije zaključen i overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu ili nije popunjen čitko i tačno (član 95. stav 2);

6)         podatke unete u putni list precrtava ili ispravlja (član 95. stav 3);

7)         vozač nije u radnom odnosu kod privrednog društva (član 102. stav 6);

8)         je reklamni pano postavljen tako da zaklanja krovnu oznaku (član 110. stav 7);

9)         obavlja međunarodni linijski ili posebni linijski ili vanlinijski prevoz putničkim vozilom (član 121. stav 1);

10)       obavlja međunarodni linijski ili posebni linijski ili vanlinijski prevoz putničkim vozilom (član 121. stav 2);

11)                   u naselju ili naseljenom mestu koje je uneto u odobreni red vožnje i koje ima autobusku stanicu koristi autobusko stajalište (član 124. stav 6)

12)       se u autobusu kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz putnika na teritoriji Republike Srbije ne nalazi važeći cenovnik overen pečatom i potpisom ovlašćenog lica prevoznika (član 141. stav 1. tačka 2);

13)       se u autobusu kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz putnika na teritoriji Republike Srbije ne nalazi izvod licence za međunarodni prevoz putnika izdat u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države sedišta ili ugovor o radu, odnosno overena fotokopija ugovora o radu vozača zaključenog između vozača koji upravlja autobusom i prevoznika, odnosno potvrda da je vozač u radnom odnosu kod prevoznika, sa prevodom na srpski jezik (član 141. stav 2);

14)       u obavljanju linijskog prevoza u tranzitu preko teritorije Republike Srbije ukrcava i iskrcava putnike na teritoriji Republike Srbije (član 147. stav 4);

15)       vozač koji upravlja autobusom kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz nema identifikacionu ispravu (član 150. stav 2);

 

16)       putni list ne popuni, ne potpiše, ne overi i ne zaključi u polazištu posle ukrcavanja putnika u autobus, a pre polaska iz polazišta (član 155. stav 1);

17)       na graničnom prelazu nije dao putni list na overu nadležnom carinskom organu Republike Srbije (član 155. stav 2);

18)       se u autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz ne nalazi overen izvod licence za međunarodni prevoz putnika, izdat u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom države sedišta (član 161. stav 1. tačka 3);

19)       se u autobusu kojim se obavlja vanlinijski prevoz na teritoriji Republike Srbije ne nalazi ugovor o radu, odnosno overena fotokopija ugovora o radu vozača zaključenog između vozača koji upravlja autobusom i prevoznika, odnosno potvrda da je vozač u radnom odnosu kod prevoznika, sa prevodom na srpski jezik (član 161. stav 1. tačka 4);

20)       podatke unete u putni list precrtava ili ispravlja (član 162. stav 5);

21)       vozač putničkog vozila nije u radnom odnosu ili radno angažovan kod prevoznika (član 167 stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom u fiksnom iznosu od

30.000 dinara za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 50.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom u fiksnom iznosu od 30.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 207.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu jedinice lokalne samouprave ako dva puta godišnje ne dostavi Ministarstvu izveštaj o privrednim subjektima koji imaju pravo da obavljaju limo servis (član 164 stav 15).

IX. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 208.

Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana početka primene ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave dužna je da propise za sprovođenje ovog zakona kojima se uređuje taksi prevoz donese u roku od 12 meseci od dana početka primene ovog zakona.

Član 209.

Do donošenja propisa iz člana 208. ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - dr. zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020).

Član 210.

Licence, dozvole, redovi vožnje, rešenja i potvrde izdate do dana početka primene ovog zakona važe do isteka roka na koji su izdate.

Član 211.

Na postupke koji nisu okončani do dana početka primene ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona po kojem su započeti.

 

Član 212.

Privredna komora Srbije dužna je da, po zahtevu prevoznika, sprovede postupak provere usklađenosti važećih redova vožnje sa važećim Daljinarom za međumesni saobraćaj.

Ministar propisuje način i postupak provere usklađenosti redova vožnje iz stava 1. ovog člana.

Važeći redovi vožnje u međumesnom prevozu koji nakon sprovedenog postupka iz stava

1. ovog člana nisu usklađeni sa daljinarom neće biti registrovani i overeni u skladu sa članom 76. stav 2. ovog zakona.

Član 214.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 41/2018, 44/2018 - dr. zakon, 83/2018, 31/2019 i 9/2020).

Član 215.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona osim:

2)         odredaba iz člana 127. st. 3 i 4, čl. 128. i 129. stav 9. ovog zakona koje se primenjuju danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji;

3)         odredaba ovog zakona kojima se uređuje taksi prevoz, inspekcijski nadzor i kaznene odredbe u obavljanju taksi prevoza koje se primenjuju po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

IZ OBRAZLOŽENjA

II.         RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA I OSNOVNA REŠENjA

Oblast prevoza putnika u drumskom saobraćaju u Republici Srbiji uređena je Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (“Službeni glasnik RS”, br. 68/15, 41/18, 44/18 - dr. zakon, 83/18, 31/19 i 9/20).

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 002204504 2025 od 30. decembra 2025. godine obrazovana je Radna grupa za izradu Nacrta zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu: Radna grupa).

Zadatak Radne grupe bio je da sagleda primenu važećeg zakona i pripremi predlog normativnih rešenja radi njegovog unapređenja, imajući u vidu promene privrednog i regulatornog okruženja u kojem se obavlja delatnost prevoza putnika u drumskom saobraćaju, potrebu otklanjanja uočenih nedostataka u primeni pojedinih zakonskih rešenja, kao i potrebu njegovog daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Republika Srbija je, u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji, a naročito u okviru Pregovaračkog poglavlja 14 - Transportna politika, preuzela obavezu postepenog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti drumskog prevoza. U tom cilju, ovim zakonom vrši se transpozicija i implementacija odredaba relevantnih propisa Evropske unije, i to:

-           Uredbe (EZ) br. 1071/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o utvrđivanju zajedničkih pravila u pogledu uslova koji moraju biti ispunjeni za obavljanje delatnosti drumskog prevoznika i o stavljanju van snage Direktive Saveta 96/26/EZ.

-           Uredbe (EZ) br. 1073/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 21. oktobra 2009. godine o zajedničkim pravilima za pristup međunarodnom tržištu usluga prevoza putnika autobusima i o izmeni Uredbe (EZ) br. 561/2006.

-           Uredbe (EU) 2020/1055 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. jula 2020. godine o izmeni uredaba (EZ) br. 1071/2009, (EZ) br. 1072/2009 i (EU) br. 1024/2012 radi njihovog prilagođavanja razvoju u sektoru drumskog saobraćaja.

-           Uredbe (EZ) br. 1370/2007 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. godine o uslugama javnog prevoza putnika železnicom i drumom i o stavljanju van snage uredaba Saveta (EEZ) br. 1191/69 i (EEZ) br. 1107/70.

 

-           Uredbe komisije (EU) br. 361/2014 od 9. aprila 2014. godine o utvrđivanju detaljnih pravila za primenu Uredbe (EZ) br. 1073/2009 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu dokumenata za međunarodni prevoz putnika autobusima i o stavljanju van snage Uredbe Komisije (EZ) br. 2121/98.

Prilikom izrade Nacrta zakona, kao polazna osnova, korišćeni su nacrti zakona koje su pripremili eksperti projekta PLAC IV, finansiranog od strane Evropske unije radi pružanja podrške procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i predlozi koje su dostavili Privredna komora Srbije i Gransko udruženje poslodavaca drumskog saobraćaja Srbije “Srbijatransport”.

Tekst Nacrta zakona rezultat je rada Radne grupe, analize važećeg normativnog okvira, razmatranja svih dostavljenih predloga i njihovog usaglašavanja sa pravnim sistemom Republike Srbije i pravnim tekovinama Evropske unije.

Tokom rada Radne grupe utvrđeno je da predložene izmene obuhvataju više od polovine odredaba važećeg Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, kao i da se njima uređuje značajan broj novih pravnih instituta, menjaju postojeća zakonska rešenja i vrši usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije. Iz tih razloga ocenjeno je da izmene prevazilaze obim koji je celishodno urediti zakonom o izmenama i dopunama.

Imajući u vidu navedeno, a u skladu sa članom 47. stav 2. Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa (“Službeni glasnik RS”, broj 21/10), kojim je propisano da, ako se menja ili dopunjuje više od polovine članova osnovnog propisa, treba doneti novi propis, predloženo je donošenje novog Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Pristup delatnosti drumskog prevoznika

Zakonom se uređuju uslovi pod kojima privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može steći pravo na obavljanje javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju. Ovi uslovi obuhvataju poslovni ugled, finansijsku sposobnost, profesionalnu osposobljenost lica odgovornog za prevoz, raspolaganje odgovarajućim voznim parkom, ispunjenost uslova u pogledu vozača, kao i postojanje stvarnog i stabilnog sedišta prevoznika.

Ova oblast je predmet uređivanja Uredbe (EZ) br. 1071/2009 Evropskog parlamenta i Saveta, kojom se utvrđuju zajednička pravila za pristup delatnosti drumskog prevoznika. Navedena uredba propisuje četiri osnovna uslova koja prevoznik mora ispunjavati: stvarno i stalnog sedište, dobar poslovni ugled, finansijsku sposobnost i profesionalnu osposobljenost. Izmenama uvedenim Uredbom (EU) 2020/1055 dodatno su pooštreni uslovi u pogledu stvarnog poslovanja prevoznika i mehanizama kontrole ispunjenosti uslova.

Tokom primene važećeg zakona uočeno je da pojedina rešenja nisu dovoljno precizna, naročito u delu koji se odnosi na dokazivanje stvarnog i stalnog sedišta prevoznika i proveru profesionalne osposobljenosti lica odgovornog za prevoz.

Predloženim rešenjima preciznije se uređuju uslovi za sticanje i zadržavanje licence za obavljanje javnog prevoza, naročito u pogledu stvarnog i stalnog sedišta prevoznika, poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti i profesionalne osposobljenosti lica odgovornog za prevoz.

 

Članom 25. preciznije se uređuje profesionalna osposobljenost lica odgovornog za prevoz. Pored polaganja ispita i sticanja sertifikata o profesionalnoj kompetentnosti, predviđa se mogućnost priznavanja ranije stečenog radnog iskustva u poslovima upravljanja prevozom, pod uslovima propisanim zakonom i podzakonskim aktom.

Ovo rešenje je predloženo polazeći od činjenice da je u praksi veliki broj lica dugi niz godina obavljao poslove organizacije i upravljanja prevozom i stekao značajno praktično iskustvo, ali nije posedovao formalno stečen sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti.

Priznavanjem relevantnog radnog iskustva obezbeđuje se pravično i postepeno usklađivanje sa evropskim standardima, uz očuvanje stečenih prava i iskustva lica koja već poseduju relevantna stručna znanja.

Članom 30. Nacrta zakona detaljnije se uređuje dokazivanje postojanja stvarnog i stabilnog sedišta prevoznika, kroz obavezu raspolaganja poslovnim prostorom, administrativnim kapacitetima, dokumentacijom i drugim elementima koji ukazuju na stvarno obavljanje delatnosti na teritoriji Republike Srbije.

U odnosu na važeći zakon, uvode se precizniji kriterijumi za utvrđivanje stvarnog poslovanja, što omogućava efikasniju kontrolu i sprečava zloupotrebe u vidu formalnog osnivanja privrednih subjekata bez stvarne poslovne aktivnosti.

Istovremeno se unapređuju mehanizmi nadzora nad ispunjenošću ovih uslova tokom perioda važenja licence, čime se obezbeđuje da pravo na obavljanje delatnosti imaju isključivo prevoznici koji kontinuirano ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Suzbijanje nelegalnog prevoza i elektronske platforme

Članom 14. Zakona se uređuje zabrana obavljanja javnog prevoza od strane lica koja nemaju svojstvo prevoznika, kao i uslovi pod kojima se prevoz smatra nedozvoljenim javnim prevozom. Uređuju se i prava i obaveze subjekata koji učestvuju u organizovanju i pružanju usluga prevoza putnika.

U cilju efikasnijeg suzbijanja nelegalnog prevoza, preciznije su definisani kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li se određeni prevoz smatra nedozvoljenim javnim prevozom, kako bi se otklonile nedoumice koje su postojale u dosadašnjoj primeni zakona i obezbedilo ujednačeno postupanje inspekcijskih organa.

Članom 15. Zakona po prvi put se na sistemski i sveobuhvatan način uređuje pružanje usluga posredovanja u prevozu putem elektronskih platformi. Uvodi se obaveza da operator elektronske platforme bude registrovan u Republici Srbiji, propisuju se uslovi za zaključivanje ugovora sa prevoznicima, obaveza provere važećih licenci i dozvola, vođenje evidencija o angažovanim vozilima i vozačima, kao i obaveza čuvanja dokumentacije.

Operatoru se izričito zabranjuje posredovanje u prevozu licima koja ne poseduju zakonom propisana odobrenja, kao i oglašavanje ili nuđenje usluga prevoza po cenama koje nisu u skladu sa aktima jedinica lokalne samouprave.

Na ovaj način uspostavlja se jednak pravni režim za sve učesnike na tržištu, obezbeđuje veća zaštita korisnika usluga i stvaraju uslovi za efikasnije suzbijanje nelegalnog prevoza koji se organizuje putem digitalnih platformi.

 

Domaći linijski prevoz i sistem redova vožnje

Zakonom se uređuju vrste domaćeg javnog prevoza putnika, i to linijski prevoz, vanlinijski prevoz i poseban linijski prevoz. Linijski prevoz se obavlja kao gradski i prigradski prevoz, odnosno kao međumesni prevoz, u zavisnosti od teritorije na kojoj se prevoz organizuje i obavlja.

Tokom primene važećeg zakona uočeni su problemi koji su se odnosili na postupak registracije redova vožnje, njihovo održavanje, brisanje linija koje se faktički ne održavaju, kao i na nedovoljnu povezanost pojedinih opština i naseljenih mesta.

Poseban problem predstavljalo je to što u pojedinim opštinama i naseljenim mestima javni prevoz nije uopšte uspostavljen, dok su u drugim sredinama pojedine linije ukinute zbog ekonomske neisplativosti ili se prevoz obavljao u nedovoljnom obimu i sa nedovoljnom učestalošću polazaka.

Članom 11. Nacrta zakona omogućava se da dve ili više jedinica lokalne samouprave koje se nalaze na teritoriji istog upravnog okruga, na osnovu međusobnog sporazuma, zajednički organizuju međumesni prevoz kao uslugu od opšteg ekonomskog interesa.

Ovo rešenje je predloženo kao odgovor na problem nedovoljne saobraćajne povezanosti ruralnih, planinskih i demografski ugroženih područja, gde pojedinačne jedinice lokalne samouprave često nemaju dovoljne finansijske i organizacione kapacitete da samostalno obezbede održiv sistem javnog prevoza.

Posledice nepostojanja organizovanog javnog prevoza ogledaju se u otežanom pristupu zdravstvenoj zaštiti, srednjem i visokom obrazovanju, zapošljavanju, organima državne uprave i drugim uslugama od javnog značaja, što posebno pogađa starija lica, učenike, studente i građane koji ne poseduju sopstveno motorno vozilo.

Predloženim rešenjem omogućava se udruživanje više jedinica lokalne samouprave radi uspostavljanja zajedničke mreže linija, racionalnijeg korišćenja raspoloživih resursa i obezbeđivanja kontinuirane usluge prevoza.

Nacrt zakona predviđa da jedinice lokalne samouprave podnose zahtev Ministarstvu za uspostavljanje ovakvog prevoza, a da Ministarstvo, nakon razmatranja opravdanosti zahteva, donosi odluku koju dostavlja Privrednoj komori Srbije radi sprovođenja vanrednog usaglašavanja redova vožnje.

Očekivani efekti ovog rešenja su povećanje mobilnosti stanovništva, bolja dostupnost javnih usluga, veća teritorijalna povezanost opština unutar upravnog okruga i stvaranje uslova za ravnomerniji regionalni razvoj.

Pored ovog rešenja, članovima 70-90 preciznije se uređuju postupak registracije reda vožnje, prava i obaveze prevoznika nakon registracije, uslovi i postupak izmene reda vožnje, kao i razlozi za brisanje reda vožnje po službenoj dužnosti.

U odnosu na važeći zakon, jasnije se propisuje obaveza redovnog i kontinuiranog održavanja registrovanih polazaka, postupanje u slučaju privremene obustave prevoza i uslovi pod kojima se red vožnje može brisati ako se linija faktički ne održava.

Ovim rešenjima obezbeđuje se veća pouzdanost sistema javnog prevoza, ažurnost registra redova vožnje i bolja zaštita korisnika usluga.

 

Međunarodni prevoz putnika

Zakonom se uređuju uslovi i postupak za obavljanje međunarodnog linijskog i vanlinijskog prevoza putnika, izdavanje dozvola i saglasnosti, vođenje putnih listova, prava i obaveze domaćih i stranih prevoznika, kao i saradnja nadležnih organa u postupcima odobravanja i kontrole međunarodnog prevoza.

Ova oblast je predmet uređivanja Uredbe (EZ) br. 1073/2009 Evropskog parlamenta i Saveta o zajedničkim pravilima za pristup međunarodnom tržištu usluga prevoza putnika autobusima. Navedena uredba propisuje uslove za izdavanje dozvola za međunarodni linijski prevoz, pravila za obavljanje posebnih linijskih prevoza, sadržinu i način vođenja putnih listova u vanlinijskom prevozu, kao i mehanizme saradnje nadležnih organa država na čijoj teritoriji se prevoz obavlja.

Tokom primene važećeg zakona uočeno je da pojedine odredbe nisu u potpunosti usklađene sa navedenom uredbom, kao i da su pojedini administrativni postupci nepotrebno složeni i vremenski dugi.

Članovima 126-136. Nacrta zakona detaljnije se uređuju uslovi za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole za međunarodni linijski prevoz, sadržina dozvole, rokovi njenog važenja, postupak izmene i produženja dozvole, kao i dokumentacija koju je prevoznik dužan da dostavi nadležnom organu.

U odnosu na važeći zakon, preciznije se propisuju elementi koje zahtev mora sadržati, što omogućava efikasnije postupanje nadležnog organa i smanjuje broj slučajeva u kojima je potrebno naknadno dopunjavati dokumentaciju.

Članovima 126-140. detaljnije se uređuje postupak oduzimanja dozvole za međunarodni prevoz u slučaju težih ili ponovljenih povreda propisa, čime se jača mehanizam kontrole i obezbeđuje da pravo na obavljanje međunarodnog prevoza imaju samo prevoznici koji trajno ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Članovima 152-163. preciznije se uređuju putni listovi i dokumentacija koja mora da se nalazi u vozilu prilikom obavljanja međunarodnog vanlinijskog prevoza, kao i postupanje u slučaju kontrole od strane nadležnih organa.

Ovim rešenjima sprečava se zloupotreba vanlinijskog prevoza za faktičko obavljanje linijskog prevoza bez propisanih dozvola i obezbeđuje efikasnija kontrola međunarodnog prevoza.

Zakonom se uređuju se prava i obaveze stranih prevoznika i uslovi pod kojima mogu obavljati prevoz na teritoriji Republike Srbije, uz poštovanje principa reciprociteta i međunarodnih sporazuma.

Ovim rešenjima obezbeđuje se jednak tretman domaćih i stranih prevoznika, veća pravna sigurnost u međunarodnom saobraćaju i lakše funkcionisanje domaćih prevoznika na međunarodnom tržištu.

Ugovori o pružanju usluga javnog prevoza putnika

Zakonom se uređuje javni prevoz putnika koji se obavlja kao usluga od opšteg ekonomskog interesa, uključujući način planiranja, organizovanja i finansiranja ovih usluga, kao i prava i obaveze nadležnih organa i prevoznika.

 

Ova oblast je predmet Uredbe (EZ) br. 1370/2007 Evropskog parlamenta i Saveta, kojom se uređuje način organizovanja usluga javnog prevoza putnika železnicom i drumom, uslovi za zaključivanje ugovora o javnoj usluzi, dodelu isključivih prava i naknadu troškova prevoznicima koji izvršavaju obaveze javne usluge.

Osnovni cilj navedene uredbe je obezbeđivanje dostupnog, kontinuiranog i kvalitetnog javnog prevoza, uz poštovanje pravila konkurencije i transparentno korišćenje javnih sredstava.

Važeći zakon nije sadržao sveobuhvatan i sistemski uređen pravni okvir za organizovanje javnog prevoza kao usluge od opšteg ekonomskog interesa, što je u praksi dovodilo do različitih pristupa jedinica lokalne samouprave u pogledu poveravanja prevoza, zaključivanja ugovora i finansiranja usluge.

Članom 63. Nacrta zakona detaljno se uređuju pojam javne usluge, obaveze javne usluge, postupak poveravanja obavljanja prevoza, uslovi za zaključivanje ugovora o javnoj usluzi i kriterijumi za izbor prevoznika.

Preciznije se propisuje koje elemente mora sadržati odluka o poveravanju javne usluge, uključujući opis usluge, teritoriju na kojoj se usluga obavlja, trajanje ugovora, način finansiranja i mehanizme kontrole izvršavanja ugovornih obaveza. Uređuje se mogućnost dodele isključivih prava prevozniku kada je to neophodno radi obezbeđivanja ekonomske održivosti javne usluge.

Članom 63. detaljnije se propisuje sadržina ugovora o javnoj usluzi, uključujući obaveze prevoznika u pogledu kvaliteta usluge, redovnosti saobraćanja, izveštavanja i saradnje sa nadležnim organom.

Članovima 64. i 65. uređuje se način obračuna naknade prevozniku i mehanizmi kontrole korišćenja javnih sredstava.

Propisuju se pravila za utvrđivanje opravdanih troškova, prihoda i razumne dobiti prevoznika, kako bi se sprečila prekomerna kompenzacija i obezbedilo racionalno korišćenje javnih sredstava.

Ovim rešenjima uspostavlja se jedinstven pravni okvir za planiranje, organizovanje i finansiranje javnog prevoza putnika u skladu sa evropskim standardima, uz obezbeđivanje transparentnosti, pravne sigurnosti i racionalnog korišćenja javnih sredstava.

Taksi prevoz

Zakonom se uređuju uslovi za obavljanje taksi prevoza, položaj taksi prevoznika i taksi vozača, način obrazovanja i primene taksi tarife, izdavanje taksi dozvola, kao i organizacija taksi prevoza na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Polazi se od koncepta da je taksi prevoz delatnost od posebnog značaja za svakodnevno funkcionisanje lokalnih zajednica, jer obezbeđuje individualni prevoz putnika u svim delovima dana, uključujući i situacije kada linijski prevoz nije dostupan. Zbog toga je zakonodavac i u važećem zakonu propisao posebne uslove u pogledu vozača, vozila, taksi tarife i organizacije taksi prevoza.

Tokom primene važećeg zakona uočeno je da je razvoj digitalnih tehnologja značajno promenio način na koji korisnici naručuju prevoz i komuniciraju sa prevoznicima.

 

Mobilne aplikacije i elektronske platforme omogućile su brže povezivanje korisnika i prevoznika, praćenje dolaska vozila, bezgotovinsko plaćanje i druge pogodnosti koje su postale uobičajene u savremenom poslovanju.

Istovremeno, u praksi su se pojavile nedoumice u pogledu pravne prirode ovih platformi, načina formiranja cene prevoza, obaveza platforme prema nadležnim organima i pitanja da li platforma može posredovati u zaključivanju ugovora o prevozu sa licima koja ne poseduju odobrenje za obavljanje taksi prevoza.

Uslovi za obavljanje taksi prevoza

Članovima 100-104. Nacrta zakona preciznije se uređuju uslovi koje moraju ispunjavati taksi prevoznik i taksi vozač.

U odnosu na važeći zakon, jasnije se propisuju uslovi u pogledu profesionalne osposobljenosti, zdravstvene sposobnosti i neosuđivanosti taksi vozača, kao i postupak izdavanja, produženja i oduzimanja taksi dozvole za vozača.

Takođe se preciznije uređuje obaveza da taksi vozač tokom obavljanja prevoza kod sebe ima propisane isprave i omogući njihov uvid nadležnim organima.

Ovim rešenjem obezbeđuje se ujednačenija primena propisa na teritoriji Republike Srbije i smanjuje prostor za različita tumačenja uslova koje taksi vozač mora ispunjavati.

Formiranje cene taksi prevoza

Članovima 114. i 119. preciznije se uređuje način formiranja cene taksi prevoza.

Važeći zakon polazi od koncepta da se cena prevoza obračunava putem taksimetra, u skladu sa taksi tarifom koju utvrđuje jedinica lokalne samouprave.

Međutim, u praksi su se sve više koristile mobilne aplikacije koje su korisnicima omogućavale da pre otpočinjanja vožnje dobiju informaciju o procenjenoj ili fiksnoj ceni prevoza, što je dovodilo do različitih tumačenja u pogledu zakonitosti takvog načina obračuna.

Predloženim rešenjem zadržava se osnovno pravilo da taksi tarifu utvrđuje jedinica lokalne samouprave, ali se preciznije uređuje mogućnost da se konkretna cena vožnje utvrdi i putem elektronske platforme za posredovanje, odnosno platforme za komunikaciju, pod uslovom da:

•           je cena poznata korisniku pre otpočinjanja vožnje;

•           je cena formirana u skladu sa važećom taksi tarifom;

•           korisnik ima mogućnost da pre prihvatanja usluge bude obavešten o ceni i drugim bitnim uslovima prevoza;

•           se podaci o vožnji evidentiraju na način koji omogućava naknadnu kontrolu.

Na ovaj način omogućava se korišćenje savremenih tehnologija i povećava transparentnost cene za korisnike usluga, jer putnik pre ulaska u vozilo zna koliko će prevoz koštati.

 

Istovremeno se sprečava mogućnost da platforma samostalno formira cene nezavisno od taksi tarife koju je utvrdila jedinica lokalne samouprave, čime se obezbeđuju jednaki uslovi poslovanja svih taksi prevoznika.

Pravna priroda elektronskih platformi

Članom 114. detaljno se uređuje pravni položaj operatora elektronskih platformi.

Polazi se od toga da operator platforme ne obavlja taksi prevoz, već posreduje u povezivanju korisnika usluge i taksi prevoznika radi zaključivanja ugovora o prevozu.

Ovakvo rešenje ima za cilj da se jasno razgraniče:

•           taksi prevoznik, koji je nosilac delatnosti i odgovoran je za zakonito obavljanje prevoza;

•           taksi vozač, koji neposredno izvršava uslugu prevoza;

•           operator platforme, koji obezbeđuje tehnološko rešenje za komunikaciju, naručivanje usluge i razmenu podataka.

Preciziranje ovih uloga bilo je neophodno jer je u praksi dolazilo do različitih tumačenja da li platforma ima status prevoznika, posrednika ili pružaoca informacionih usluga.

Obaveze operatora platforme

Predloženim rešenjem operator platforme je dužan da pre uključivanja prevoznika na platformu proveri da li prevoznik poseduje važeće odobrenje za obavljanje taksi prevoza i da li vozač poseduje važeću taksi dozvolu.

Operator platforme je dužan i da:

•           vodi ažurnu evidenciju vozila i vozača koji koriste platformu;

•           čuva podatke o realizovanim vožnjama u propisanom roku;

•           omogući nadležnim organima pristup podacima radi vršenja inspekcijskog nadzora;

•           bez odlaganja obustavi posredovanje za prevoznika ili vozača za koje utvrdi da više ne ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Ove obaveze su propisane radi obezbeđivanja efikasne kontrole tržišta i sprečavanja posredovanja u nezakonitom prevozu.

Limo servis

Članom 164. Zakona uređuju se uslovi za obavljanje limo servisa kao posebne vrste javnog prevoza putnika, prava i obaveze privrednih subjekata koji obavljaju ovu delatnost, kao i način zaključivanja i izvršavanja ugovora o prevozu.

U oblasti limo servisa zadržava se koncept prema kojem se ova delatnost smatra javnim prevozom, ali se dodatno razgraničava u odnosu na taksi prevoz. Limo servis se definiše kao prevoz koji se obavlja putničkim vozilom iznajmljenim sa uslugom vozača, na osnovu unapred zaključenog ugovora, sa unapred poznatom relacijom i cenom prevoza.

 

Cilj predloženih izmena je da se spreči zloupotreba limo servisa za faktičko obavljanje taksi prevoza ili druge vrste prevoza bez ispunjavanja uslova propisanih za tu delatnost.

Istovremeno se privrednim subjektima koji zakonito obavljaju limo servis obezbeđuje jasniji i predvidiviji pravni okvir za poslovanje, što je od značaja za razvoj poslovnog, turističkog i protokolarnog prevoza.

Takođe, uvodi se mogućnost zaključenja ugovora digitalnim putem i mogućnost naručivanja usluge limo servisa putem digitalne platforme za komunikaciju.

Preciznijim uređivanjem uslova za obavljanje limo servisa, kao i načina zaključivanja ugovora i evidentiranja pruženih usluga, obezbeđuje se jasno razgraničenje između taksi prevoza i limo servisa, čime se doprinosi pravnoj sigurnosti svih učesnika na tržištu i efikasnijem inspekcijskom nadzoru.

Prevoz lica za sopstvene potrebe

Važećim zakonom prevoz lica za sopstvene potrebe uređen je kao prevoz koji privredno društvo, drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja kao pomoćnu aktivnost, u vezi sa poslovima iz svoje delatnosti i bez naplate usluge prevoza.

Tokom primene zakona uočene su nedoumice u pogledu kruga lica koja mogu obavljati ovaj prevoz, naročito u međunarodnom saobraćaju, kao i u pogledu njegovog razgraničenja od javnog prevoza.

Nacrtom zakona preciznije se uređuju subjekti koji mogu obavljati prevoz za sopstvene potrebe, uključujući i strana lica kojima je takav prevoz odobren u državi njihovog sedišta. Zadržano je pravilo da se ovaj prevoz obavlja isključivo kao pomoćna aktivnost i bez naplate, čime se jasnije sprečava obavljanje javnog prevoza pod vidom prevoza za sopstvene potrebe.

U oblasti uslova u pogledu voznog parka izvršena je liberalizacija postojećih rešenja. Važećim zakonom propisano je da domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može obavljati prevoz za sopstvene potrebe autobusom u vlasništvu ili lizingu, dok je upotreba autobusa uzetog u zakup u međunarodnom prevozu bila uslovljena prethodnim ispunjenjem uslova da prevoznik već raspolaže autobusom u vlasništvu ili lizingu. Nacrtom zakona ovaj uslov se ukida, tako da se prevoz za sopstvene potrebe može obavljati autobusom u vlasništvu, lizingu ili zakupu, čime se omogućava veća fleksibilnost u organizovanju prevoza i usklađuju zakonska rešenja sa potrebama privrede, bez narušavanja uslova za bezbedno i zakonito obavljanje prevoza.

Inspekcijski nadzor

Zakonom se značajno unapređuje sistem inspekcijskog nadzora nad primenom zakona, sa ciljem efikasnijeg suzbijanja nelegalnog prevoza, obezbeđivanja zakonitog poslovanja prevoznika i jednoobrazne primene propisa.

Članovima 177-199. detaljno se uređuju prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora drumskog saobraćaja, ovlašćenja lica autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i postupak vršenja inspekcijskog nadzora. Preciznije se propisuju mere koje inspektor može preduzimati radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti, uključujući privremeno isključenje vozila iz saobraćaja, privremeno oduzimanje isprava i

 

registarskih tablica, zabranu daljeg obavljanja prevoza, kao i druge upravne mere radi sprečavanja nezakonitog obavljanja prevoza.

Istovremeno se preciznije uređuje saradnja inspekcijskih organa sa drugim državnim organima, razmena podataka i način kontrole ispunjenosti uslova za obavljanje pojedinih vrsta prevoza, čime se jačaju mehanizmi nadzora i povećava efikasnost otkrivanja i sprečavanja nelegalnog prevoza.

Ovim rešenjima obezbeđuje se efikasniji inspekcijski nadzor, veća pravna sigurnost svih učesnika na tržištu prevoza putnika, ravnopravni uslovi poslovanja i doslednija primena zakona.

Očekivani efekti predloženih rešenja

Predložena zakonska rešenja usmerena su na stvaranje modernog, transparentnog i održivog sistema javnog prevoza putnika u drumskom saobraćaju, koji će obezbediti viši stepen bezbednosti saobraćaja, unapređenje kvaliteta usluga, efikasniji inspekcijski nadzor, ravnopravne uslove poslovanja svih prevoznika i potpunije usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Očekuje se da će predložena rešenja doprineti:

•           povećanju pravne sigurnosti u oblasti obavljanja javnog prevoza putnika;

•           efikasnijem suzbijanju nelegalnog prevoza i nelojalne konkurencije;

•           boljoj zaštiti korisnika usluga prevoza;

•           većoj dostupnosti javnog prevoza u ruralnim i demografski ugroženim područjima;

•           racionalnijem planiranju i finansiranju javnog prevoza kao usluge od opšteg ekonomskog interesa;

•           unapređenju digitalizacije usluga prevoza, uz očuvanje zakonitosti poslovanja;

•           jačanju administrativnih kapaciteta nadležnih organa za kontrolu i praćenje tržišta prevoza putnika;

•           stvaranju uslova za dalje usklađivanje sa standardima Evropske unije u oblasti drumskog saobraćaja.

Poseban značaj imaju rešenja koja omogućavaju uspostavljanje prevoza u opštinama u kojima on ne postoji, kao i uređenje odnosa između tradicionalnih oblika prevoza i novih digitalnih modela posredovanja. Na taj način stvaraju se uslovi za veću dostupnost prevoza građanima, podsticanje regionalne povezanosti, unapređenje kvaliteta života stanovništva i razvoj efikasnog, pouzdanog i zakonitog sistema javnog prevoza putnika u Republici Srbiji.

III.        OBJAŠNjENjE OSNOVNIH ZAKONSKIH REŠENjA

Članom 1. utvrđuje se predmet zakona i propisuje se da se ovim zakonom uređuju uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju u domaćem i međunarodnom prevozu, pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama i inspekcijski nadzor.

Članom 2. uređuje se značenje pojedinih pojmova koji su od značaja za primenu zakona.

 

Članovima 3-9. uređene su opšte odredbe o obavljanju prevoza putnika u drumskom saobraćaju. Ovim članovima uređuju se pravni osnov za obavljanje prevoza, uslovi koje moraju ispunjavati vozila, vođenje putnih naloga, obeležavanje vozila, pravila o korišćenju vozila uzetih u zakup i lizing, kao i dostavljanje akata u upravnim postupcima.

Članom 10. Uređuje se osnovna podela javnog prevoza u drumskom saobraćaju.

Članom 11. uređuju se vrste domaćeg javnog prevoza putnika, i to linijski, vanlinijski, poseban linijski i taksi prevoz, kao i podela linijskog prevoza na gradski i prigradski, odnosno međumesni prevoz. Istovremeno se propisuje mogućnost da dve ili više jedinica lokalne samouprave sa teritorije istog upravnog okruga, radi povećanja mobilnosti stanovništva i obezbeđivanja dostupnosti javnog prevoza, zajednički organizuju međumesni prevoz kao uslugu od opšteg ekonomskog interesa, kao i postupak pokretanja i sprovođenja vanrednog usaglašavanja redova vožnje.

Članom 12. uređuju se vrste međunarodnog javnog prevoza putnika, tako što se propisuje da se međunarodni prevoz obavlja kao linijski, poseban linijski i vanlinijski prevoz, koji može biti bilateralni, multilateralni i tranzitni.

Članom 13. propisuje se da se limo servis smatra javnim prevozom putnika, čime se njegov pravni položaj jasno određuje u okviru sistema javnog prevoza i obezbeđuje primena odredaba ovog zakona koje se odnose na tu vrstu prevoza.

Članom 14. se uređuje pojam nedozvoljenog javnog prevoza putnika. Propisuju se kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje da li se određeni prevoz smatra nezakonitim javnim prevozom.

Članom 15. uređuje se pružanje usluga posredovanja u prevozu putem elektronskih platformi. Propisuju se uslovi koje operator elektronske platforme mora da ispunjava za obavljanje delatnosti, njegove obaveze u pogledu registracije, zaključivanja ugovora sa prevoznicima, provere ispunjenosti zakonom propisanih uslova, vođenja i čuvanja evidencija, kao i odgovornost za zakonitost pružanja usluga posredovanja. Istovremeno se zabranjuje posredovanje u prevozu licima koja ne poseduju odgovarajuću licencu, odobrenje ili rešenje za obavljanje javnog prevoza, kao i oglašavanje ili nuđenje usluga prevoza suprotno odredbama ovog zakona. Takođe, uređuje se način informisanja korisnika o ceni prevoza i trenutak zaključenja ugovora o prevozu posredstvom elektronske platforme.

Članom 16. propisuju se ograničenja u pogledu lica i stvari koje se mogu prevoziti u autobusu kojim se obavlja javni prevoz putnika, sa ciljem obezbeđivanja bezbednosti putnika, posade i nesmetanog obavljanja prevoza.

Članovima 17-21. Uređuje se sistem licenciranja za obavljanje domaćeg i međunarodnog javnog prevoza putnika. Propisuju se vrste licenci za prevoz, nadležnost za njihovo izdavanje, rok važenja, način korišćenja i čuvanja licence i izvoda licence, kao i zabrana njihovog ustupanja drugim licima. Istovremeno se utvrđuje obim prava koja prevoznik stiče u zavisnosti od vrste licence koju poseduje, odnosno koje vrste domaćeg i međunarodnog linijskog, vanlinijskog i posebnog linijskog prevoza može da obavlja na osnovu izdate licence.

Članovima 22-30. propisuju se uslovi za izdavanje licence.

Članom 31. uređen je postupak podnošenja zahteva za izdavanje licence za prevoz i odlučivanje nadležnog organa po podnetom zahtevu.

 

Članom 32. propisuje se postupak promene podataka u vezi sa izdatom licencom. Članom 33. propisan je izgled i sadržina izvoda licence za prevoz.

Članovima 34-37. uređuje se prestanak važenja, produženje roka važenja i oduzimanje licence za prevoz, kao i vođenje registra izdatih i oduzetih licenci i izvoda licence. Propisuju se slučajevi u kojima licenca prestaje da važi, postupak njenog produženja i oduzimanja kada prevoznik prestane da ispunjava zakonom propisane uslove, kao i obaveza vraćanja licence i izvoda licence. Istovremeno se uspostavlja elektronski registar licenci i izvoda licence, sa mogućnošću elektronske provere njihove važećosti putem jedinstvenog identifikatora, odnosno QR/2D koda, čime se unapređuje transparentnost, olakšava rad nadležnih organa i omogućava efikasnija kontrola zakonitosti obavljanja prevoza.

Članom 38. uređena je provera ispunjenosti uslova za izdavanje licence u toku važenja licence.

Članovima 39-40. uređuju se izuzeci od obaveze posedovanja licence za prevoz, kao i saradnja i razmena podataka sa nadležnim organima drugih država u oblasti licenciranja i kontrole međunarodnog prevoza.

Članovima 41-43. uređuje se delatnost pružanja staničnih usluga na autobuskim stanicama. Propisuju se stanične usluge koje se pružaju putnicima i prevoznicima, uslovi za obavljanje ove delatnosti, obaveza posedovanja licence za pružanje staničnih usluga, kao i način njenog korišćenja i čuvanja.

Članovima 44-46. uređuju se uslovi i postupak za izdavanje licence za pružanje staničnih usluga. Propisuju se uslovi koje mora ispunjavati pružalac staničnih usluga i autobuska stanica, uslovi u pogledu poslovnog ugleda, rok važenja licence, kao i postupak podnošenja zahteva i odlučivanja o izdavanju licence.

Članovima 47-50. uređuju se prestanak važenja, oduzimanje i produženje roka važenja licence za pružanje staničnih usluga, kao i vođenje registra izdatih licenci. Propisuju se slučajevi u kojima licenca prestaje da važi ili se oduzima, postupak za produženje njenog važenja, kao i obaveza Ministarstva da vodi registar izdatih licenci za pružanje staničnih usluga.

Članovima 51-55. uređuju se način pružanja staničnih usluga, prava i obaveze pružalaca staničnih usluga i prevoznika, kao i uslovi korišćenja autobuskih stanica. Propisuju se obaveza pružanja staničnih usluga pod jednakim uslovima, donošenje i sadržina opštih uslova poslovanja autobuskih stanica, način utvrđivanja i naplate staničnih usluga, kategorizacija autobuskih stanica, kao i obaveze prevoznika i pružalaca staničnih usluga u pogledu dostavljanja redova vožnje, isticanja obaveštenja i obezbeđivanja nesmetanog prihvata i otpreme autobusa i ukrcavanja putnika.

Članovima 56. i 57. uređuju se obaveze pružalaca staničnih usluga u pogledu pružanja staničnih usluga i vođenja evidencija. Propisuje se da se stanične usluge mogu pružati samo prevoznicima koji ispunjavaju zakonom propisane uslove za obavljanje prevoza, kao i obaveza vođenja elektronske evidencije polazaka i dolazaka autobusa i dostavljanja izveštaja nadležnoj inspekciji radi praćenja i kontrole obavljanja linijskog prevoza.

Članom 58. uređuju se uslovi koje moraju ispunjavati autobuske stanice i autobuska stajališta, njihova osnovna namena i način korišćenja. Propisuju se minimalni uslovi

 

za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i stajališta, zabrana naplate naknade za korišćenje autobuskih stajališta, kao i posledice u slučaju kada autobuska stanica ne ispunjava zakonom propisane uslove.

Članom 59. uređuju se posledice neizvršavanja novčanih obaveza pružaoca staničnih usluga prema domaćim prevoznicima. Propisuje se zabrana naplate staničnih usluga do izmirenja dospelih obaveza, obaveza obaveštavanja Ministarstva o njihovom izmirenju, kao i obaveza da se prevoznicima omogući nesmetano korišćenje autobuske stanice do otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.

Članom 60. uređuje se postupak u slučaju kada autobuska stanica ne ispunjava zakonom propisane uslove za pružanje staničnih usluga. Propisuju se ovlašćenja inspektora da naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u ostavljenom roku, kao i oduzimanje licence za pružanje staničnih usluga ako nedostaci ne budu otklonjeni.

Članom 61. uređuju se način prodaje i izdavanja voznih karata i drugih prevoznih isprava u domaćem i međunarodnom linijskom prevozu, prava i obaveze prevoznika, agenata za prodaju karata i putnika, kao i pravila koja se odnose na posredovanje, kontrolu i dokazivanje prava na prevoz, uključujući mogućnost izdavanja voznih karata i potvrda za prevoz prtljaga u elektronskom obliku.

Članom 62. uređuju se nadležnosti jedinica lokalne samouprave u oblasti organizovanja javnog prevoza putnika i taksi prevoza, mogućnost obavljanja gradskog, prigradskog i prevoza na teritoriji upravnog okruga na osnovu ugovora o javnoj usluzi, kao i ovlašćenja nadležnih organa za korišćenje video-nadzora radi unapređenja bezbednosti javnog prevoza i zaštite lica, u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Članovima 63-66. uređuju se uslovi i način poveravanja obavljanja javnog prevoza putnika kao usluge od opšteg ekonomskog interesa. Propisuju se uslovi za zaključivanje ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika, sadržina ugovora, način utvrđivanja naknade i dodele isključivih prava, trajanje ugovora i uslovi za njegovo produženje, kao i mere koje nadležni organ može preduzeti radi obezbeđivanja kontinuiranog obavljanja javnog prevoza u slučaju prekida prevoza ili neposrednog rizika od njegovog prekida.

Članovima 67-69. uređuju se način poveravanja obavljanja javnog prevoza putnika javnom preduzeću, uslovi za direktnu dodelu ugovora o pružanju usluga javnog prevoza putnika, kao i obaveza izveštavanja o pružanju usluga javnog prevoza. Propisuju se uslovi pod kojima nadležni organ može neposredno poveriti obavljanje javnog prevoza javnom preduzeću nad kojim ima kontrolu, slučajevi u kojima je dozvoljena direktna dodela ugovora o javnoj usluzi, kao i obaveza objavljivanja godišnjih izveštaja radi obezbeđivanja transparentnosti u finansiranju i obavljanju javnog prevoza putnika.

Članom 70. uređuju se opšti uslovi za obavljanje međumesnog linijskog prevoza putnika. Propisuje se da se linijski prevoz obavlja u skladu sa zakonom, podzakonskim propisima i opštim uslovima međumesnog prevoza, utvrđuje se nadležnost Privredne komore Srbije za njihovo donošenje, njihova sadržina, kao i obaveza njihovog objavljivanja.

Članovima 70-73. uređuju se uslovi i način obavljanja domaćeg međumesnog linijskog prevoza putnika. Propisuje se primena opštih uslova međumesnog prevoza, uslovi koje moraju ispunjavati vozila, način određivanja i korišćenja autobuskih stajališta, pravila za izmenu stajališta i autobuskih stanica u registrovanim redovima vožnje, kao i obaveze jedinica lokalne samouprave i Privredne komore Srbije u pogledu vođenja evidencije i obezbeđivanja dostupnosti stajališta.

 

Članovima 74-76. uređuju se način obavljanja međumesnog linijskog prevoza, registracija i važenje redova vožnje, uslovi za njihovo izvršavanje, zabrana ustupanja registrovanog reda vožnje drugom prevozniku, pravila za utvrđivanje vremena polazaka i dolazaka, kao i nadležnosti Ministarstva i jedinica lokalne samouprave u postupku registracije, overe i vođenja registra redova vožnje.

Članovima 77. i 78. uređuju se nadležnost, uslovi i postupak registracije i overe redova vožnje u linijskom prevozu, rokovi za podnošenje zahteva i preuzimanje registrovanih redova vožnje, kao i postupak usaglašavanja predloga redova vožnje sa postojećim redovima vožnje. Propisuju se i nadležnosti Ministarstva i Privredne komore Srbije u postupku redovnog i vanrednog usaglašavanja redova vožnje, uključujući slučajeve kada se vanredno usaglašavanje sprovodi zbog izgradnje novih državnih puteva ili uspostavljanja novih linija od javnog interesa.

Član 79. uređuje uslove i postupak izmene registrovanog reda vožnje tokom njegovog važenja. Propisuju se slučajevi u kojima Ministarstvo može odobriti izmenu reda vožnje, ograničenja za pojedine izmene, mogućnost izdvajanja polazaka u posebne redove vožnje, kao i razlozi za odbijanje zahteva i konačnost donetih rešenja.

Članovima 80-81. uređuje se privremeno obavljanje međumesnog prevoza u slučaju prestanka obavljanja prevoza po registrovanom redu vožnje, uslovi i postupak za određivanje drugog prevoznika, kao i obaveza prevoznika da putnicima blagovremeno i na dostupan način pruži informacije o linijskom prevozu, redu vožnje, maršruti, cenama karata i uslovima prevoza.

Članovima 82-85. uređuju se obaveze prevoznika u obavljanju linijskog prevoza. Propisuje se obaveza pridržavanja registrovanog reda vožnje, pravila ukrcavanja i iskrcavanja putnika, obaveza prevoza putnika i njihovog prtljaga u okviru raspoloživih kapaciteta, zabrana ustupanja registrovanog reda vožnje drugim licima, kao i uslovi i postupak za privremenu obustavu ili izmenu linijskog prevoza usled više sile, radova na putu ili drugih okolnosti koje utiču na odvijanje saobraćaja.

Članovima 86. i 87. uređuju se uslovi i postupak za brisanje registrovanog reda vožnje, odnosno pojedinih polazaka iz registra, slučajevi u kojima Ministarstvo donosi rešenje o brisanju reda vožnje, kao i obaveze prevoznika u slučaju prestanka obavljanja međumesnog prevoza, uključujući obaveštavanje nadležnih organa, pružalaca staničnih usluga i korisnika prevoza.

Članovima 88-90. uređuje se dokumentacija i oznake koje moraju da se nalaze u autobusu kojim se obavlja linijski prevoz, uslovi za obavljanje BIS prevoza, kao i obaveza prevoznika da obezbedi identifikacionu ispravu za vozača koji obavlja međumesni prevoz i zabrana upravljanja autobusom bez te isprave.

Članovima 91-93. uređuju se uslovi i način obavljanja vanlinijskog prevoza putnika. Propisuje se obaveza obavljanja prevoza na osnovu putnog lista i pismenog ugovora o prevozu, pravila za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, izdavanje i korišćenje knjige putnih listova, čuvanje dokumentacije, kao i ovlašćenja ministra da bliže propiše izgled, sadržinu i način vođenja putnih listova i prateće dokumentacije.

Članom 94. uređuje se razgraničenje vanlinijskog i linijskog prevoza, propisujući da se prevoz koji se obavlja sa elementima redovnosti, po istoj ili sličnoj relaciji i sa istim ili sličnim mestima ukrcavanja i iskrcavanja putnika, smatra linijskim prevozom koji se obavlja suprotno uslovima propisanim ovim zakonom.

 

Članom 95. propisuje se dokumentacija koja mora da se nalazi u autobusu prilikom obavljanja vanlinijskog prevoza, način popunjavanja i vođenja putnog lista, kao i obaveza isticanja oznake “vanlinijski prevoz”, radi obezbeđivanja zakonitosti i efikasne kontrole obavljanja prevoza.

Članovima 96-99. uređuje se poseban linijski prevoz. Propisuju se uslovi za obavljanje prevoza radnika, đaka i studenata, sadržina i čuvanje ugovora, obaveza posedovanja identifikacionih voznih isprava, dokumentacija u vozilu, kao i uslovi za obavljanje posebnog linijskog prevoza u međunarodnom saobraćaju.

Članovima 100. i 101. uređuju se uslovi za obavljanje taksi prevoza. Propisuje se postupak izdavanja odobrenja za obavljanje taksi prevoza, uslovi koje moraju ispunjavati privredno društvo i preduzetnik, broj taksi vozača po vozilu, kao i uslovi u pogledu sedišta i čuvanja poslovne dokumentacije.

Članovima 102-104. uređuju se uslovi koje moraju ispunjavati taksi vozači, taksi vozila i taksi prevoznici. Propisuju se uslovi u pogledu stručne osposobljenosti, zdravstvene sposobnosti i radnopravnog statusa vozača, tehnički i drugi uslovi koje mora ispunjavati taksi vozilo, kao i uslovi u pogledu poslovnog ugleda i izmirenja poreskih obaveza za obavljanje taksi prevoza.

Članom 105. uređuje se postupak periodične provere ispunjenosti uslova za obavljanje taksi prevoza. Propisuje se obaveza jedinice lokalne samouprave da vrši proveru ispunjenosti uslova, kao i postupak ukidanja odobrenja u slučaju prestanka ispunjenosti propisanih uslova.

Članovima 106-108. uređuju se postupak izdavanja odobrenja za obavljanje taksi prevoza, prava i obaveze taksi prevoznika nakon izdavanja odobrenja, prestanak važenja odobrenja, kao i mogućnost propisivanja minimalnog obima angažovanja taksi vozila i posledice nepoštovanja tih uslova.

Članovima 109-111. uređuju se obavezna oprema i obeležja taksi vozila, način izdavanja i korišćenja krovne oznake, uslovi za postavljanje reklama na taksi vozilima, kao i zabrane u obavljanju taksi prevoza, uključujući zabranu obavljanja linijskog prevoza i korišćenja autobuskih stajališta namenjenih međumesnom prevozu.

Članom 112. uređuje se teritorijalno područje obavljanja taksi prevoza. Propisuju se uslovi pod kojima taksi prevoznik može obavljati prevoz van teritorije jedinice lokalne samouprave koja je izdala odobrenje, obaveza uklanjanja krovne oznake nakon završetka prevoza, kao i pravila za obračun naknade u slučaju čekanja radi povratka istog putnika.

Članovima 113. i 114. propisuju se prava i obaveze taksi vozača u pogledu prijema putnika i slučajeva u kojima mogu odbiti prevoz, pravila o obaveznoj upotrebi taksimetra i izuzecima od te obaveze, uslovi za utvrđivanje i naplatu cene taksi prevoza, obaveza izdavanja računa korisniku usluge, kao i način dokazivanja unapred ugovorene cene prevoza kada je usluga naručena putem telefonskog (pozivnog) centra ili elektronske platforme.

Članovima 115. i 116. propisuju se pravila obavljanja taksi prevoza u pogledu izbora trase kretanja, isticanja i korišćenja krovne oznake tokom pružanja usluge, izbora taksi vozila na taksi stajalištima, kao i ograničenja i uslovi za prevoz određenih lica, životinja i stvari taksi vozilom.

 

Članom 117. propisuju se zabrane omogućavanja neovlašćenog obavljanja taksi prevoza, zabrane posredovanja u pružanju taksi usluga od strane lica koja ne poseduju propisano odobrenje ili pružaju usluge po cenama suprotnim odluci jedinice lokalne samouprave, kao i obaveza privrednih subjekata koji pružaju usluge radio veze i informacionih tehnologija da posluju u skladu sa propisima kojima se uređuju elektronske komunikacije, elektronsko poslovanje i elektronska trgovina.

Članom 118. propisuje se dokumentacija i isprave koje moraju da se nalaze u taksi vozilu tokom obavljanja taksi prevoza, uključujući odobrenje za obavljanje prevoza, taksi dozvole, cenovnik, dokaze o radnom odnosu i osiguranju, obaveštenje o podnošenju pritužbi, saglasnost za korišćenje krovne oznake, kao i druga dokumenta utvrđena aktom jedinice lokalne samouprave.

Članom 119. propisuju se ovlašćenja jedinice lokalne samouprave u pogledu uređivanja načina obavljanja taksi prevoza, donošenja programa organizacije taksi prevoza i utvrđivanja optimalnog broja taksi vozila, načina određivanja dozvoljenog broja vozila, utvrđivanja i usklađivanja cena taksi usluga, uslova za odstupanje od propisanih cena kod vožnji ugovorenih putem platforme, obaveze podešavanja taksimetra, kao i vođenja registra taksi prevoznika, taksi vozača, taksi vozila, ugovora o zakupu vozila i krovnih oznaka.

Članovima 120-123. propisuju se uslovi za obavljanje međunarodnog prevoza putnika, vrsta vozila kojima se međunarodni prevoz može obavljati, zabrana obavljanja međunarodnog linijskog, posebnog linijskog i vanlinijskog prevoza putničkim vozilom, primena pravila za međunarodni posebni linijski prevoz, kao i zabrana kabotaže i izuzeci kada se prevoz na teritoriji Republike Srbije koji organizuje strani prevoznik ne smatra kabotažom.

Članovima 124. i 125. propisuju se uslovi za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza putnika na osnovu dozvole, postupak izdavanja dozvole i njena sadržina, obaveza obavljanja prevoza u skladu sa odobrenim redom vožnje, pravila korišćenja autobuskih stanica i stajališta, rok važenja i neprenosivost dozvole, kao i obaveza Ministarstva da vodi registar izdatih dozvola i propiše obrasce i sadržinu zahteva, dozvole i registra.

Članovima 126. i 127. propisuju se uslovi i postupak za izdavanje dozvole za međunarodni linijski prevoz domaćim i stranim prevoznicima, uslovi koje domaći prevoznik mora da ispuni, mogućnost izdavanja dozvole zajednički za više prevoznika, razlozi za odbijanje zahteva, kao i konačnost rešenja Ministarstva. Takođe se uređuje postupak podnošenja i odlučivanja o zahtevu stranog prevoznika, rokovi za postupanje, uslovi za odbijanje zahteva, kriterijumi za ocenu uticaja nove linije na postojeći javni prevoz, princip uzajamnosti i uslovi za izdavanje dozvole stranom prevozniku, uključujući izmenu prevoznika koji obavlja liniju.

Članom 128. propisuju se uslovi pod kojima Ministarstvo može oduzeti dozvolu za obavljanje međunarodnog linijskog prevoza stranom prevozniku, uz otkazni rok od šest meseci, u slučaju kada taj prevoz, usled nepredvidivih i neotklonjivih okolnosti koje nisu postojale u vreme izdavanja dozvole, ozbiljno ugrožava održivost uporedivog prevoza koji se obavlja na osnovu ugovora o javnim uslugama.

Članom 129. propisuju se uslovi pod kojima podvozar može obavljati međunarodni linijski prevoz u ime i za račun prevoznika kome je izdata dozvola, postupak upisa podvozara u dozvolu za linijski prevoz, uslovi koje podvozar mora da ispuni, način podnošenja i odlučivanja o zahtevu za upis podvozara, kao i ograničenje da prevoznik ne

 

može poveriti podvozaru obavljanje većeg dela usluga javnog prevoza putnika. Takođe se propisuje obaveza da prevoznik kome je izdata dozvola i podvozar imaju sedište u istoj državi, osim ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno, kao i konačnost rešenja Ministarstva.

Članovima 130-132. propisuju se uslovi i postupak za usaglašavanje predloga redova vožnje domaćih prevoznika u međunarodnom linijskom prevozu, obaveza usklađivanja vremena polazaka, dolazaka i zadržavanja sa uslovima bezbednog odvijanja saobraćaja, sadržina i način podnošenja predloga reda vožnje, kao i nadležnost Ministarstva za sprovođenje postupka usaglašavanja. Takođe se uređuju uslovi za odobravanje reda vožnje, rok važenja rešenja o usaglašenom redu vožnje, obaveza prevoznika da u tom roku podnese zahtev za izdavanje dozvole za linijski prevoz, kao i razlozi za odbijanje zahteva i konačnost rešenja Ministarstva.

Članom 133. propisuje se ograničenje za ponovno odobravanje reda vožnje domaćem i stranom prevozniku kojima je oduzeta dozvola za linijski prevoz zbog propisanih razloga, tako što im se u roku od dve godine od dana dostavljanja rešenja o oduzimanju dozvole ne može odobriti red vožnje na istoj liniji, niti na liniji koja je uspostavljena sa istom državom i koja obuhvata iste autobuske stanice i stajališta kao oduzeti red vožnje.

Članovima 134-136. propisuju se uslovi i postupak za izmenu odobrenog reda vožnje ili itinerera, produženje važenja dozvole za međunarodni linijski prevoz, kao i mogućnost izdavanja dozvole sa ograničenim rokom važenja u slučaju kada nije moguće blagovremeno okončati postupak usaglašavanja sa nadležnim organima drugih država. Uređuju se uslovi pod kojima Ministarstvo odlučuje o zahtevima prevoznika, sprovođenje postupka usaglašavanja izmena reda vožnje, rokovi za podnošenje zahteva za produženje dozvole, razlozi za odbijanje zahteva, kao i konačnost donetih rešenja.

Članovima 137-140. propisuju se uslovi i postupak za oduzimanje dozvole za međunarodni linijski prevoz domaćem i stranom prevozniku, slučajevi u kojima Ministarstvo donosi rešenje o oduzimanju dozvole, uključujući gubitak licence, oduzimanje dozvole od strane organa druge države, ustupanje dozvole drugom prevozniku, ponovljene povrede propisa i neizvršavanje prevoza u skladu sa odobrenim redom vožnje. Takođe se uređuje obaveza dostavljanja rešenja o oduzimanju dozvole stranom prevozniku preko nadležnog organa države njegovog sedišta, kao i oduzimanje dozvola svim prevoznicima na istoj liniji kada se prevoz ne obavlja duže od tri meseca u kontinuitetu. Propisuje se i konačnost rešenja Ministarstva.

Članom 141. propisuje se obavezna dokumentacija koja mora da se nalazi u autobusu kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz putnika, u papirnom ili elektronskom obliku, uključujući dozvolu za linijski prevoz sa odobrenim redom vožnje, cenovnik i dokaz o radnom odnosu vozača kod prevoznika. Za autobuse kojima prevoz obavlja strani prevoznik dodatno se propisuje obaveza posedovanja izvoda licence za međunarodni prevoz putnika, kao i dokaza o radnom odnosu vozača sa prevodom na srpski jezik.

Članom 142. propisuju se obaveze prevoznika u pogledu obavljanja međunarodnog linijskog prevoza u skladu sa izdatim dozvolama, odobrenim redom vožnje i važećim cenovnikom, obaveza domaćeg prevoznika da otpočne obavljanje prevoza u propisanom roku od dana dostavljanja dozvole, kao i zabrana ustupanja ili korišćenja dozvole za linijski prevoz na način kojim bi se omogućilo obavljanje prevoza licima koja ne ispunjavaju uslove propisane zakonom.

 

Članovima 143-145. propisuju se obaveze prevoznika u pogledu obeležavanja autobusa kojim se obavlja međunarodni linijski prevoz isticanjem naziva linije, obaveštavanja korisnika o otpočinjanju obavljanja prevoza, mogućnosti istovremenog obavljanja međunarodnog linijskog i međumesnog prevoza kada su itinerer, stajališta i vremena polazaka i dolazaka usklađeni, kao i uslovi za obavljanje linijskog prevoza u vidu BIS prevoza i obaveza posedovanja propisane dokumentacije u takvom prevozu.

Članovima 146. i 147. propisuju se obaveze domaćeg prevoznika u pogledu dostavljanja izveštaja Ministarstvu o obavljanju međunarodnog linijskog prevoza u skladu sa odobrenim redom vožnje, rokovi i način dostavljanja izveštaja, kao i ovlašćenje ministra da propiše njegovu sadržinu i obrazac. Takođe se uređuju uslovi za obavljanje linijskog prevoza u tranzitu preko teritorije Republike Srbije od strane stranog prevoznika, postupak izdavanja dozvole za takav prevoz, uslovi za njeno izdavanje i zabrana ukrcavanja i iskrcavanja putnika na teritoriji Republike Srbije tokom tranzitnog prevoza.

Članovima 148. i 149. propisuju se uslovi i postupak za prestanak obavljanja međunarodnog linijskog prevoza na zahtev prevoznika, obaveze prevoznika u pogledu blagovremenog obaveštavanja Ministarstva i korisnika prevoza, vraćanja dozvole i postupanja u slučaju prestanka prevoza domaćeg prevoznika kada liniju nastavlja strani prevoznik. Takođe se uređuju slučajevi u kojima prevoznik može privremeno obustaviti ili izmeniti obavljanje linijskog prevoza zbog više sile, radova na putu ili mera nadležnih organa, kao i obaveza obaveštavanja Ministarstva i korisnika prevoza o nastalim izmenama.

Članovima 150. i 151. propisuju se obaveze domaćeg prevoznika u pogledu obezbeđivanja identifikacione isprave vozaču koji upravlja autobusom u međunarodnom linijskom prevozu, sadržina identifikacione isprave i zabrana upravljanja autobusom bez posedovanja takve isprave. Takođe se propisuje primena odredaba koje uređuju međunarodni prevoz putnika na uspostavljanje i obavljanje multilateralnog prevoza.

Članom 152. propisuju se vrste i uslovi za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza putnika, koji se obavlja kao povremeni i naizmenični prevoz, vrste povremenog prevoza, uslovi za obavljanje naizmeničnog prevoza, kao i primena međunarodnih sporazuma za obavljanje povremenog prevoza. Takođe se uređuju uslovi pod kojima domaći i strani prevoznici obavljaju vanlinijski prevoz na osnovu putnog lista i dozvole, slučajevi kada se povremeni prevoz smatra nedozvoljenim linijskim prevozom, mogućnost obavljanja izletničkog prevoza od strane stranih prevoznika, sadržina i čuvanje putnog lista, kao i obaveze u slučaju kada više prevoznika obavlja prevoz za istog ugovarača.

Članovima 153-155. propisuju se uslovi i postupak za izdavanje knjige putnih listova domaćem prevozniku, obaveza dostavljanja popunjenih putnih listova uz zahtev, nadležnost Ministarstva za odlučivanje o zahtevu i razlozi za odbijanje zahteva. Takođe se uređuje zabrana ustupanja putnih listova licima koja ne ispunjavaju uslove za obavljanje međunarodnog vanlinijskog prevoza, ovlašćenje ministra za propisivanje izgleda, sadržine i načina popunjavanja putnog lista, kao i obaveze prevoznika u pogledu popunjavanja, potpisivanja, overe i zaključivanja putnog lista pre otpočinjanja prevoza i njegove overe od strane nadležnog carinskog organa Republike Srbije prilikom ulaska i izlaska iz zemlje.

Članovima 156. i 157. propisuju se uslovi i postupak za izdavanje dozvole za međunarodni vanlinijski prevoz stranom i domaćem prevozniku, način podnošenja zahteva preko nadležnih organa država, obaveza dostavljanja dokumentacije kojom se dokazuje vrsta prevoza za koju se dozvola traži, kao i mogućnost odbijanja ili uskraćivanja saglasnosti u slučaju narušavanja interesa domaćih prevoznika. Takođe se uređuje neprenosivost dozvole za vanlinijski prevoz, postupak izdavanja dozvole u slučajevima kada ona nije razmenjena sa nadležnim organom druge države, kao i rok i način podnošenja zahteva domaćeg prevoznika za izdavanje dozvole.

Članovima 158. i 159. propisuju se uslovi i postupak za dodelu dozvola za međunarodni vanlinijski prevoz domaćim prevoznicima u slučajevima kada je međunarodnim sporazumom predviđeno obavljanje prevoza na osnovu dozvole, način podnošenja zahteva i uslovi korišćenja i razduživanja razmenjenih dozvola. Takođe se uređuju ovlašćenja ministra da propiše uslove i obrasce za dodelu dozvola, kao i mogućnost privremene zabrane dodele dozvola prevozniku koji ne koristi i ne razdužuje dozvole u skladu sa propisanim uslovima. Propisuje se i ovlašćenje ministra za utvrđivanje izgleda i sadržine obrazaca dozvola za povremeni i naizmenični prevoz.

Članovima 160-162. propisuju se obavezna dokumentacija koja mora da se nalazi u autobusu domaćih i stranih prevoznika tokom obavljanja međunarodnog vanlinijskog prevoza, uključujući putni list, ugovor o prevozu, dozvolu za vanlinijski prevoz, izvod licence i dokaz o radnom odnosu vozača, kao i obaveza isticanja oznake “Vanlinijski prevoz” na autobusu domaćeg prevoznika. Takođe se uređuju pravila za prevoz više organizovanih grupa putnika istim autobusom, obaveza pravilnog popunjavanja i korišćenja putnog lista, zabrana ispravljanja podataka u putnom listu, uslovi za obavljanje prevoza od strane stranog prevoznika, kao i obaveza domaćeg prevoznika da čuva putni list i prateću dokumentaciju u propisanom roku.

Članom 163. propisuju se administrativne mere koje Ministarstvo može izreći domaćem prevozniku u slučaju kada nadležni organ druge države obavesti Ministarstvo o povredama međunarodnih sporazuma u oblasti međunarodnog prevoza putnika. Uređuju se vrste mera koje se mogu izreći, uključujući opomenu, opomenu sa upozorenjem, privremeno ili trajno oduzimanje dozvole za međunarodni linijski prevoz, kao i zabranu obavljanja međunarodnog vanlinijskog prevoza na određeni period. Takođe se propisuje nadležnost Ministarstva za donošenje rešenja o administrativnim merama i pravo na žalbu Vladi protiv donetog rešenja.

Članovima 164. i 165. propisuju se uslovi za obavljanje limo servisa, uključujući uslove koje privredno društvo ili preduzetnik mora da ispuni u pogledu sedišta, poslovnog ugleda, vozila i vozača, kao i postupak izdavanja rešenja nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Uređuju se karakteristike i uslovi koje moraju da ispunjavaju putnička vozila za obavljanje limo servisa, uslovi u pogledu vlasništva, lizinga i zakupa vozila, uslovi za vozače, obaveze prijavljivanja promena nadležnom organu, vođenje evidencije prevoznika i dostavljanje podataka Ministarstvu. Takođe se propisuje obaveza periodične provere ispunjenosti uslova za obavljanje limo servisa, kao i postupak ukidanja rešenja u slučaju prestanka ispunjavanja propisanih uslova.

Članovima 166. i 167. propisuju se uslovi za neposredno obavljanje limo servisa, uključujući ograničenje da se prevoz može obavljati samo vozilima čije su registarske oznake unete u rešenje nadležnog organa, obavezu označavanja vozila, kao i obaveznu dokumentaciju koja se mora nalaziti u vozilu tokom obavljanja usluge. Takođe se propisuju obaveze prevoznika u pogledu označavanja poslovnog prostora, isticanja radnog vremena i cena usluga, informisanja korisnika o uslovima i ceni prevoza, izdavanja računa, vođenja evidencije ugovorenih prevoza i čuvanja dokumentacije, kao i obaveza da vozač bude u radnom odnosu ili radno angažovan kod prevoznika.

Članom 168. propisuju se uslovi i način obavljanja limo servisa na osnovu ugovora zaključenog u pisanom ili elektronskom obliku, odnosno putem platforme, uz obavezu da se putničko vozilo iznajmljuje u celini i da se svrha, cilj i trajanje prevoza utvrđuju unapred. Uređuje se način utvrđivanja i obračuna cene prevoza, obavezna dokumentacija u vozilu kojom se dokazuje osnov i uslovi prevoza, sadržina elektronske potvrde zahteva putem platforme, kao i obaveze prevoznika u pogledu evidentiranja i čuvanja podataka o ugovorenim prevozima. Takođe se propisuje zabrana nuđenja limo servisa na javnim površinama, obaveza vraćanja vozila u sedište prevoznika nakon obavljenog prevoza, zabrana obavljanja limo servisa na način koji ima elemente drugih vrsta prevoza, kao i ograničenja za rad platformi i drugih posrednika u cilju sprečavanja neovlašćenog obavljanja limo servisa ili dovođenja korisnika u zabludu o vrsti prevoza. Propisuju se i minimalni podaci koje platforma mora prikazati korisniku pre potvrde vožnje.

Članovima 169-176. propisuju se uslovi i način obavljanja prevoza lica za sopstvene potrebe u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju, kategorije lica koja se mogu prevoziti bez naplate usluge prevoza, kao i slučajevi u kojima se prevoz za sopstvene potrebe smatra nedozvoljenim linijskim prevozom. Uređuju se uslovi pod kojima se ovaj prevoz može obavljati autobusom, zabrane u pogledu korišćenja pojedinih vrsta vozila, obavezna dokumentacija i oznake koje moraju da se nalaze u vozilu, kao i postupak izdavanja knjige putnih listova i dozvola za međunarodni prevoz za sopstvene potrebe. Takođe se propisuju uslovi za upis u registar privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika koji vrše međunarodni prevoz za sopstvene potrebe, postupak vođenja i ažuriranja tog registra, izdavanje potvrde o upisu, kao i obavezna dokumentacija koja mora da se nalazi u autobusu prilikom obavljanja međunarodnog prevoza za sopstvene potrebe.

Članovima 177-199. uređuje se inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, nadležnosti republičkog inspektora za drumski saobraćaj, ovlašćenja i mere koje se preduzimaju u postupku inspekcijskog nadzora u domaćem i međunarodnom prevozu putnika, prevozu za sopstvene potrebe, taksi prevozu i limo servisu, kao i nadzor nad radom autobuskih stanica i pružalaca staničnih usluga. Propisuju se prava i dužnosti inspektora u pogledu kontrole vozila, dokumentacije, prevoznika, posrednika i korisnika prevoza, mere za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, privremeno oduzimanje licenci, dozvola, kvalifikacionih kartica i drugih isprava, isključenje vozila iz saobraćaja, privremeno oduzimanje vozila, kao i posebne mere prema domaćim i stranim prevoznicima u slučaju nezakonitog obavljanja prevoza. Takođe se uređuju ovlašćenja carinskih organa, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i komunalne milicije u vršenju inspekcijskog nadzora, postupak zaustavljanja i kontrole vozila, prava i obaveze nadziranih subjekata, pravna sredstva protiv inspekcijskih rešenja, odgovornost stranih prevoznika za privredne prestupe i prekršaje, kao i vrste verodostojnih isprava koje se mogu koristiti kao dokaz u postupcima utvrđivanja povreda ovog zakona.

Članovima 200-207. propisuju se privredni prestupi i prekršaji za povrede odredaba ovog zakona, vrste i visina novčanih kazni za pravna lica, preduzetnike, odgovorna i fizička lica, kao i zaštitne mere koje se izriču za najteže povrede zakona, uključujući oduzimanje vozila i zabranu obavljanja određene delatnosti. Takođe se uređuje odgovornost za nezakonito obavljanje javnog prevoza, taksi prevoza, limo servisa, domaćeg i međunarodnog prevoza, prevoza za sopstvene potrebe, kao i za povrede propisa koje se odnose na licence, dozvole, dokumentaciju, autobuske stanice, redove vožnje, putne listove i uslove obavljanja pojedinih vrsta prevoza. Propisuju se i prekršaji vozača, odgovornih lica u jedinicama lokalne samouprave i inspektora, čime se uspostavlja jedinstven i sveobuhvatan kazneni sistem radi obezbeđivanja dosledne primene zakona, unapređenja bezbednosti drumskog saobraćaja, sprečavanja nelegalnog prevoza i obezbeđivanja ravnopravnih uslova poslovanja svih učesnika na tržištu prevoza putnika.

Članovima 208-215. predviđene su prelazne i završne odredbe Zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, 13.08.2026.