NACRT ZAKONA O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI - Tekst propisa

I. UVODNI DEO

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se kontrola državne pomoći u cilju zaštite konkurencije na tržištu, primenom načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja, transparentnost u dodeli državne pomoći, pomoć male vrednosti (u daljem tekstu: de minimis pomoć), položaj, organizacija, nadležnosti i ovlašćenja Komisije za kontrolu državne pomoći (u daljem tekstu: Komisija), opšti uslovi, pravila, mere i postupak koji sprovodi Komisija kada postupa u upravnim stvarima.

Primena zakona

Član 2.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na pomoć (podsticaje) u poljoprivredi i ribarstvu u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane (“Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 83/08 - u daljem tekstu: SSP).

II. OSNOVNI INSTITUTI DRŽAVNE POMOĆI

Državna pomoć

Član 3.

Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda koju dodeljuje davalac državne pomoći u bilo kom obliku (instrumentu), kojom se određeni učesnik na tržištu stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente ili se daje prednost proizvodnji određene robe i/ili usluga, kojom se narušava ili može da se naruši konkurencija na tržištu i utiče na trgovinu između Republike Srbije i država članica Evropske unije.

Komisija bliže uređuje način za utvrđivanje da li mera ili transakcija sadrži državnu pomoć.

Šema državne pomoći je akt ili skup akata koji predstavljaju osnov za dodelu državne pomoći korisnicima koji nisu unapred određeni (poznati), odnosno nacrt ili predlog akta, koji će po donošenju predstavljati osnov za dodelu državne pomoći korisnicima koji nisu unapred određeni (poznati).

Šema državne pomoći je i akt kojim se određenom učesniku na tržištu dodeljuje državna pomoć koja nije u vezi sa određenim projektom i koja se dodeljuje u neograničenom vremenskom periodu i/ili u neograničenom iznosu.

Šema državne pomoći ne može trajati duže od deset godina od dana stupanja na snagu, osim u slučaju iz stava 4. ovog člana i drugim izuzetnim slučajevima u skladu sa ovim zakonom.

Individualna državna pomoć je pomoć koja se dodeljuje na osnovu akta davaoca državne pomoći unapred određenom korisniku ili državna pomoć individualnom korisniku koja se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći a za koju postoji obaveza prijave na osnovu ovog zakona.

Postojeća državna pomoć je:

1) dodeljena individualna državna pomoć i šema državne pomoći koja je stupila na snagu pre isteka roka iz člana 73. stav 6. SSP-a i još uvek se primenjuju;

2) šema državne pomoći i individualna državna pomoć koju je Komisija već ocenila kao usklađenu;

3) državna pomoć u vezi sa kojom je nastupila zastarelost u smislu člana 60. ovog zakona;

4) mera pomoći koja u trenutku početka primene nije predstavljala državnu pomoć u smislu propisa o kontroli državne pomoći, ali nakon razvoja tržišta naknadno predstavlja državnu pomoć, pod uslovom da se nije menjala;

5) mera pomoći koja u trenutku početka primene nije predstavljala državnu pomoć u smislu propisa o kontroli državne pomoći, ali nakon liberalizacije određene delatnosti naknadno predstavlja državnu pomoć.

Nova državna pomoć je državna pomoć koja ne predstavlja postojeću državnu pomoć iz stava 7. ovog člana, uključujući i izmene postojećih državnih pomoći, kao i šema državne pomoći čiji se ukupan budžet uveća za više od 20%.

Vrste državne pomoći i instrumenti dodele

Član 4.

Državna pomoć može se dodeliti kao:

1) regionalna državna pomoć,

2) horizontalna državna pomoć,

3) državna pomoć za zaštitu životne sredine i u oblasti energetike,

4) državna pomoć u oblasti kulture i informisanja,

5) državna pomoć u oblasti saobraćaja,

6) državna pomoć za sanaciju i restrukturiranje,

7) državna pomoć u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, ili

8) druga vrsta u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

Državna pomoć može se dodeliti u sledećem obliku, odnosno putem sledećih instrumenata:

1) subvencije (bespovratnog sredstva) ili subvencionisane kamatne stopa na kredit;

2) fiskalne i druge olakšice (umanjenja ili oslobođenja od plaćanja poreza, doprinosa, carina, lokalnih taksi i naknada i drugih dažbina);

3) kredita i/ili zajma davaoca državne pomoći, datog po uslovima povoljnijim od tržišnih;

4) garancije davaoca državne pomoći, date po uslovima povoljnijim od tržišnih;

5) odricanja davaoca državne pomoći od dobiti i/ili dividende;

6) otpisa duga;

7) prodaje ili korišćenja imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne;

8) kupovine ili korišćenja imovine po ceni višoj od tržišne od strane davaoca državne pomoći, i

9) drugih instrumenata čiji se tačan iznos novčane protivvrednosti može unapred izračunati.

Državna pomoć smatra se dodeljenom na dan kada je davalac državne pomoći doneo akt odnosno zaključio ugovor kojim se određenom učesniku na tržištu dodeljuje državna pomoć.

Davalac i korisnik državne pomoći

Član 5.

Davalac državne pomoći je nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, ili svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku.

Korisnik državne pomoći je učesnik na tržištu, odnosno svako pravno ili fizičko lice koje obavlja ekonomsku delatnost, bez obzira na njegovu pravnu formu (oblik organizovanja), način finansiranja i vlasničku strukturu (princip neutralnosti), a kome se dodeljuje državna pomoć u bilo kom obliku.

Ekonomska delatnost iz stava 2. ovog člana predstavlja delatnost proizvodnje ili prometa robe ili pružanja usluga na tržištu.

Davalac državne pomoći je dužan da vrši kontrolu korišćenja dodeljenih sredstava državne pomoći odnosno u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik državne pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i da li je korisnik državne pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu državne pomoći.

Davalac državne pomoći bliže uređuje način i postupak vršenja kontrole i nadzora iz stava 4. ovog člana.

Državna pomoć koja se dodeljuje za namenu koja nije u skladu sa donetim aktom Komisije o oceni usklađenosti te državne pomoći predstavlja nenamenski korišćenu državnu pomoć.

Komisija po saznanju obaveštava državnu instituciju nadležnu za poslove revizije da je državna pomoć nenamenski korišćena u smislu stava 6. ovog člana.

Usklađena državna pomoć

Član 6.

Državna pomoć koja se dodeljuje radi otklanjanja štete prouzrokovane prirodnim katastrofama ili u drugim vanrednim situacijama, u skladu sa zakonom kojim se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, smatra se usklađenom državnom pomoći.

Državna pomoć koja se dodeljuje u obliku naknade za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa a koja predstavlja uvek usklađenu državnu pomoć u smislu propisa kojima se uređuje dodela te vrste državne pomoći, smatra se usklađenom državnom pomoći.

Državna pomoć može biti usklađena ako ispunjava uslove usklađenosti u skladu sa ovim zakonom, a naročito ako se dodeljuje radi:

1) unapređenja ekonomskog razvoja područja u Republici Srbiji sa izuzetno niskim životnim standardom ili sa visokom stopom nezaposlenosti;

2) otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi Republike Srbije ili izvođenja određenog projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju i državu članicu Evropske unije;

3) unapređenja razvoja određenih privrednih delatnosti ili određenih privrednih područja u Republici Srbiji, ako se time ne utiče na trgovinu između Republike Srbije i država članica Evropske unije;

4) unapređenja zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa, ako se time ne narušava ili ne postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu i ne utiče na trgovinu između Republike Srbije i država članica Evropske unije.

Uslove usklađenosti državne pomoći iz stava 3. ovog člana bliže propisuje Vlada.

Izuzetno, državna pomoć može biti usklađena ukoliko davalac državne pomoći dokaže da pozitivni efekti prevazilaze negativne efekte državne pomoći, i to ako:

1) državna pomoć doprinosi unapređenju razvoja određene privredne delatnosti;

2) postoji potreba za intervencijom države;

3) je mera pomoći primerena (cilj se ne može postići bez dodele državne pomoći putem konkretnog instrumenta);

4) je državna pomoć proporcionalna (svedena na minimum), i

5) su podaci o državnoj pomoći dostupni javnosti.

Obaveza usklađivanja šeme državne pomoći

Član 7.

Davalac državne pomoći dužan je da uskladi postojeću šemu državne pomoći sa podzakonskim aktom Vlade iz člana 6. stav 4. ovog zakona odnosno podzakonskim aktom Komisije iz člana 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona, u roku od godinu dana od dana donošenja tih podzakonskih akata.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana Komisija će ponovo oceniti postojeću šemu u skladu sa novim propisom o kontroli državne pomoći.

Mere pomoći koje ne predstavljaju državnu pomoć

Član 8.

Pomoć koja se dodeljuje za obavljanje neekonomskih delatnosti koje su u isključivoj nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao što su vojska, policija, bezbednost i kontrola vazdušnog saobraćaja, nadzor protiv zagađenja i drugih sličnih oblika isključive ili poverene nadležnosti, ne predstavlja državnu pomoć.

Pomoć koja se dodeljuje potrošačima bez diskriminacije u odnosu na poreklo robe, odnosno proizvoda, ne predstavlja državnu pomoć.

Naknada za obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa ne predstavlja državnu pomoć ako ispunjava sledeće uslove:

1) odgovarajućim aktom učesniku na tržištu je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa, uz jasno definisan obim i sadržaj te usluge;

2) parametri na osnovu kojih se izračunava visina naknade utvrđeni su unapred na objektivan i transparentan način;

3) visina naknade ne premašuje iznos neophodan za pokrivanje svih ili dela troškova koji su nastali pri izvršenju obaveze obavljanja usluge od opšteg ekonomskog interesa, uzimajući u obzir relevantne prihode koji su ostvareni obavljanjem te usluge i razumnu dobit, i

4) ako je učesnik na tržištu kome je poverena obaveza obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa izabran u konkurentnom postupku javnog nadmetanja, čime se postiže određivanje najadekvatnije naknade za obavljanje te usluge, ili, ako učesnik na tržištu nije izabran u konkurentnom postupku javnog nadmetanja, naknada je određena na osnovu analize troškova (uzimajući u obzir i prihod i razumnu dobit), koje bi prilikom obavljanja određene usluge od opšteg ekonomskog interesa imao tipični učesnik na tržištu kojim se dobro upravlja, koji raspolaže potrebnim sredstvima i ostvaruje pozitivne finansijske rezultate poslovanja.

Transakcija ne sadrži državnu pomoć ako se davalac državne pomoći ponaša u skladu sa uobičajenim tržišnim okolnostima u konkretnoj situaciji, na način kako bi se ponašao tipični učesnik na tržištu u privatnoj svojini, shodno uslovima i kriterijumima koje bliže uređuje Komisija.

Komisija bliže uređuje uslove kada garancija ili kredit koje daje davalac ne predstavljaju državnu pomoć.

Kumulacija državne pomoći

Član 9.

Kumulacija državne pomoći predstavlja zbir dodeljene državne pomoći koja ima jedinstven cilj i namenu, nezavisno od vrste, instrumenta dodele i davaoca državne pomoći.

U cilju utvrđivanja preostalog dozvoljenog iznosa državne pomoći, koju određeni korisnik može da dobije, davalac je dužan da, pre dodele državne pomoći od korisnika pribavi pisanu izjavu da li mu je, kada, po kojem osnovu i u kojem iznosu prethodno dodeljena državna pomoć za iste opravdane troškove, kao i da izvrši kumulaciju.

Državna pomoć se kumulira sa drugom državnom pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (istu namenu), bez obzira na to da li je pomoć dodeljena kao individualna ili putem šeme državne pomoći, u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

Državna pomoć se kumulira sa de minimis pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove (isti namenu) do maksimalnog intenziteta u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

Državna pomoć može da se dodeli istovremeno sa drugom državnom pomoći i/ili de minimis pomoći za različite opravdane troškove ili namene i te pomoći mogu da budu dodeljene nezavisno jedna od druge do maksimalnih iznosa i intenziteta u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

Opravdani troškovi su troškovi za koje je dozvoljeno dodeliti državnu pomoć u zavisnosti od vrste i namene državne pomoći.

Vlada bliže uređuje pravila kumulacije.

De minimis pomoć

Član 10.

De minimis pomoć je pomoć male vrednosti koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i država članica Evropske unije.

De minimis pomoć se ne prijavljuje Komisiji, već odluku o dodeli donosi davalac de minimis pomoći nakon utvrđivanja da je ta pomoć u skladu sa propisima kojima se uređuje de minimis pomoć.

Davalac je dužan da obavesti Komisiju o dodeljenoj de minimis pomoći.

Vlada bliže uređuje pravila i uslove za de minimis pomoć, gornju granicu iznosa de minimis pomoći, kumulaciju, kao i obaveze davalaca i korisnika de minimis pomoći.

Davalac de minimis pomoći dužan je da uskladi postojeći akt kojim se dodeljuje de minimis pomoć sa podzakonskim aktom Vlade iz stava 4. ovog člana, odnosno podzakonskim aktom Komisije iz člana 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona, u roku od godinu dana od dana donošenja tih podzakonskih akata.

Ako utvrdi da davalac nije postupio u skladu sa obavezom iz stava 5. ovog člana, Komisija može oceniti usklađenost akta kojim se dodeljuje de minimis pomoć sa propisima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.

III. KOMISIJA ZA KONTROLU DRŽAVNE POMOĆI

Položaj

Član 11.

Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i ima status pravnog lica.

Sedište Komisije je u Beogradu.

Komisija je za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti odgovorna Narodnoj skupštini.

Nadležnost Komisije

Član 12.

Komisija:

1) utvrđuje postojanje i ocenjuje usklađenost državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći;

2) rešava o pravima i obavezama davalaca i korisnika državne pomoći;

3) nalaže upravne mere i mere procesnog penala iz ovog zakona;

4) donosi rešenja i zaključke u postupcima kontrole državne pomoći;

5) daje mišljenje o usklađenosti predloga propisa, kao i važećih propisa sa pravilima o dodeli državne pomoći;

6) daje mišljenja u vezi sa primenom propisa iz oblasti državne pomoći;

7) daje obaveštenja o potrebi prijave državne pomoći;

8) vrši neposredni uvid u skladu sa ovim zakonom;

9) predlaže Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija donošenje predloga propisa kojim se uređuje kontrola državne pomoći i propisa za sprovođenje ovog zakona;

10) donosi podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona;

11) sarađuje sa državnom institucijom nadležnom za poslove revizije, poslove budžetske inspekcije, unutrašnje poslove, i drugim subjektima u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti;

12) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti politike konkurencije, odnosno kontrole državne pomoći, radi izvršavanja međunarodnih obaveza u ovoj oblasti i unapređenja odnosa sa međunarodnim institucijama;

13) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o značaju kontrole državne pomoći;

14) vodi registar državne i de minimis pomoći, i druge evidencije u skladu sa zakonom;

15) rešava po zahtevima za zaštitu podataka;

16) sprovodi analizu uticaja državne pomoći;

17) podnosi godišnji izveštaj o radu Komisije, usvaja predlog godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći i usvaja godišnji izveštaj o popisu šema državne pomoći;

18) obavlja i druge poslove utvrđene ovim i drugim zakonom.

Organi Komisije

Član 13.

Organi Komisije su predsednik Komisije i Savet Komisije (u daljem tekstu: Savet).

Predsednik Komisije rukovodi radom Komisije, predstavlja i zastupa Komisiju, donosi akta i obavlja druge poslove u skladu sa propisima.

Savet je kolegijalni organ koji u svom sastavu ima pet članova i to predsednika Komisije i četiri člana Saveta.

Savet odlučuje o pitanjima iz nadležnosti Komisije, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Izbor organa Komisije

Član 14.

Za predsednika Komisije i člana Saveta može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, najmanje sedam godina radnog iskustva u struci i koji je stručan i osposobljen za obavljanje funkcije predsednika Komisije ili člana Saveta.

Stručnost i osposobljenost iz stava 1. ovog člana podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja iz oblasti državne pomoći, zaštite konkurencije i/ili pravnih tekovina Evropske unije, koje pri izboru može da proveri odbor Narodne skupštine nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: nadležni odbor Narodne skupštine). Predsednika Komisije i članove Saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine.

Izbor organa Komisije vrši se po javnom konkursu koji oglašava nadležni odbor Narodne skupštine, najkasnije tri meseca pre prestanka funkcije predsednika Komisije ili člana Saveta istekom mandata ili ispunjenjem zakonom propisanih uslova za penziju, odnosno u roku od 15 dana od dana prestanka mandata predsednika Komisije ili člana Saveta podnošenjem ostavke ili razrešenjem.

Oglas o javnom konkursu za izbor organa Komisije objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i najmanje jednom sredstvu javnog informisanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije, kao i na internet stranici Komisije i Narodne skupštine.

Ako se na javni konkurs prijavi manji broj kandidata od broja koji se bira ili ako nadležni odbor Narodne skupštine predloži manji broj kandidata od broja koji se bira ili ako Narodna skupština odluči da ne izabere predsednika Komisije ili izabere manji broj članova Saveta od broja koji se bira, nadležni odbor Narodne skupštine ponovo raspisuje javni konkurs za izbor predsednika Komisije ili člana Saveta koji nije predložen ili izabran u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje prijava na javnom konkursu, odnosno od dana odlučivanja nadležnog odbora Narodne skupštine ili Narodne skupštine.

Za predsednika Komisije i člana Saveta ne mogu biti birani:

1) poslanici u Narodnoj skupštini i skupštini autonomne pokrajine, odbornici, druga izabrana i postavljena lica, niti članovi političkih stranaka;

2) lica koja su pravnosnažno osuđeno na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim javne funkcije.

Mandat predsednika Komisije i članova Saveta

Član 15.

Mandat predsednika Komisije i članova Saveta traje pet godina, sa mogućnošću ponovnog izbora.

Predsednik Komisije ili član Saveta stupaju na funkciju danom objavljivanja odluke Narodne skupštine o njihovom izboru u “Službenom glasniku Republike Srbije”, ako u odluci Narodne skupštine nije određen drugi datum početka mandata.

Prestanak funkcije predsednika Komisije i člana Saveta

Član 16.

Funkcija predsednika Komisije ili člana Saveta Komisije prestaje:

1) istekom mandata na koji su izabrani;

2) razrešenjem;

3) ostavkom;

4) ispunjenjem uslova za penziju.

U slučaju da je predsedniku Komisije prestala funkcija pre isteka mandata, nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije predsednika Komisije među članovima Saveta.

Vršilac funkcije predsednika Komisije vrši tu funkciju do stupanja na funkciju novog predsednika Komisije i ima prava i obaveze predsednika Komisije iz ovog zakona.

U slučaju da mandat predsednika Komisije ili člana Saveta istekne pre okončanja postupka izbora, predsednik Komisije ili član Saveta nastavlja sa radom u skladu sa ovim zakonom do okončanja postupka izbora.

Razrešenje predsednika Komisije i člana Saveta

Član 17.

Predsednik Komisije ili član Saveta se razrešava ako postane član političke stranke, odnosno političkog subjekta, ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim funkcije, ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon ili zakon iz oblasti sprečavanja korupcije i ako zbog bolesti postane trajno nesposoban za rad.

Inicijativu za pokretanje postupka razrešenja mogu podneti predsednik Komisije, Savet, ili nadležni organ za sprečavanje korupcije.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje predsednika Komisije ili člana Saveta pokreće i vodi nadležni odbor Narodne skupštine.

Predsednik Komisije ili član Saveta protiv koga je pokrenut postupak iz stava 3. ovog člana odmah se obaveštava o podnetoj inicijativi, razlozima za pokretanje postupka, pratećoj dokumentaciji i pravu da se pred nadležnim odborom Narodne skupštine usmeno izjasni na navode iz inicijative.

Nadležni odbor Narodne skupštine može da udalji sa funkcije predsednika Komisije ili člana Saveta protiv koga je pokrenut postupak razrešenja do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od dana pokretanja postupka.

Ako je u smislu stava 5. ovog člana sa funkcije udaljen predsednik Komisije, nadležni odbor Narodne skupštine imenuje vršioca funkcije predsednika Komisije među članovima Saveta.

Nadležni odbor Narodne skupštine podnosi Narodnoj skupštini obrazloženi predlog za razrešenje predsednika ili člana Saveta Komisije sa dokazima za njegovo razrešenje, ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

Predsednik Komisije ili član Saveta razrešavaju se sa funkcije danom objavljivanja odluke Narodne skupštine o razrešenju u “Službenom glasniku Republike Srbije", ako u odluci Narodne skupštine nije određen drugi datum prestanka funkcije.

Rad Saveta

Član 18.

Savet odlučuje na sednicama.

Savet odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova izabranih na funkciju. U slučaju jednake podele glasova, odlučuje glas predsednika Komisije.

Predsednik Komisije ili član Saveta izuzima se od glasanja pri donošenju odluke u vezi sa kojom postoji sukob interesa u smislu propisa kojima se uređuje sukob interesa. Predsednik Komisije ili član Saveta ne može da bude uzdržan prilikom glasanja.

Predsednik Komisije predsedava i rukovodi radom Saveta, potpisuje odluke i druga akta i stara se o njihovom izvršenju.

Zamenika predsednika Komisije iz reda članova Saveta, na predlog predsednika Komisije bira i razrešava Savet, na period od godinu dana.

Zamenik predsednika Komisije ima sva prava i obaveze predsednika Komisije u njegovoj odsutnosti.

Savet donosi poslovnik o svom radu.

Statut Komisije

Član 19.

Statutom Komisije bliže se uređuje unutrašnja organizacija, način rada i sprovođenje postupka pred Komisijom, nadležnosti za donošenje drugih akata Komisije, kao i druga pitanja od značaja za rad Komisije.

Statut Komisije donosi Savet.

Statut Komisije se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Nespojivost funkcije i poslova

Član 20.

Predsednik Komisije i član Saveta, u toku trajanja mandata ne može da obavlja drugu funkciju ili profesionalnu delatnost, odnosno ne može da se bavi bilo kojim javnim ili privatnim poslom, uključujući pružanje savetodavnih usluga u Republici Srbiji iz delokruga poslova koje obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Funkcija predsednika Komisije i člana Saveta nije spojiva sa:

1) funkcijom u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave ili kod nosioca javnih ovlašćenja i funkcijom u političkoj stranci ili sindikatu;

2) radom u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave ili kod nosioca javnih ovlašćenja, odnosno drugih davaoca državne pomoći;

3) članstvom u organu upravljanja ili nadzora privrednog društva, javnog preduzeća, fonda, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja ili drugog pravnog lica sa učešćem državnog kapitala;

4) svojinskim udelom više od 3% u učesniku na tržištu koji može biti korisnik državne pomoći;

5) obavljanjem drugih poslova koji po zakonu nisu spojivi sa obavljanjem javne funkcije;

6) obavljanjem drugih poslova koji bi mogli negativno da utiču na njihovu samostalnost, nepristrasnost i društveni ugled, kao i na poverenje i ugled Komisije.

Predsednik Komisije i član Saveta podleže obavezama i zabranama utvrđenim propisima kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.

Predsednik Komisije i član Saveta je dužan da o činjenicama iz st. 1. i 2. ovog člana pisanim putem obavesti nadležni odbor Narodne skupštine, o čemu informiše Savet.

Sredstva za rad

Član 21.

Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u okviru posebnog budžetskog razdela i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Savet utvrđuje predlog finansijskog plana Komisije i dostavlja ga nadležnom odboru Narodne skupštine na saglasnost.

Komisija nezavisno i samostalno raspolaže sredstvima za rad.

Stručna služba Komisije

Član 22.

Stručna služba Komisije obavlja stručne poslove iz nadležnosti Komisije u skladu sa ovim zakonom, Statutom i drugim aktima Komisije.

Stručne poslove obavljaju kontrolori, viši analitičari, analitičari i stručni saradnici.

Broj kontrolora, viših analitičara, analitičara i stručnih saradnika, bliži opis radnih mesta i uslovi za rad se uređuju aktom o sistematizaciji koji donosi Savet, uz saglasnost nadležnog odbora Narodne skupštine.

U pogledu prava i obaveza zaposlenih u Komisiji primenjuju se odredbe zakona koje uređuju prava državnih službenika i nameštenika, osim ako ovim zakonom i Statutom nije drugačije propisano.

Radnopravni položaj sekretara

Član 23.

Za sekretara može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima položen državni stručni ispit, ima iskustva u rukovođenju i radu u državnim organima i najmanje sedam godina iskustva u struci.

Sekretara postavlja Savet, na predlog predsednika Komisije, na pet godina, a nakon sprovedenog internog ili javnog konkursa.

Plata predsednika Komisije i člana Saveta

Član 24.

Predsednik Komisije ima platu u visini plate predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a član Saveta u visini plate sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Plata zaposlenih u Komisiji

Član 25.

Na primanja zaposlenih u Komisiji primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika i nameštenika.

Usled posebnih odgovornosti i složenosti u radu, zaposlenima u Stručnoj službi Komisije, vrednost koeficijenta radnog mesta može se uvećati najviše za visinu njegove vrednosti, o čemu odlučuje predsednik Komisije.

IV. KONTROLA DRŽAVNE POMOĆI

Primena pravila opšteg upravnog postupka

Član 26.

Na postupke pred Komisijom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Stranka u postupku

Član 27.

Stranka u postupku pred Komisijom je davalac državne pomoći.

Stranka u postupku snosi teret dokazivanja ispunjenosti uslova iz čl. 6. i 8. ovog zakona.

Obaveštenje o potrebi prijave državne pomoći

Član 28.

Davalac državne pomoći može pre donošenja, usvajanja ili utvrđivanja osnova za dodelu potencijalne državne pomoći, dostaviti Komisiji nacrt ili predlog akta kojim se takav osnov propisuje, a u cilju dobijanja obaveštenja o potrebi prijave državne pomoći.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana, Komisija dostavlja davaocu u roku od 15 dana.

Ako dostavljeni akt predstavlja osnov za dodelu državne pomoći, obaveštenje iz stava 1. ovog člana može da sadrži i vrstu državne pomoći koju davalac mora da prijavi.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana donosi predsednik Komisije, o čemu informiše Savet.

Utvrđivanje postojanja i ocena usklađenosti državne pomoći

Član 29.

Komisija, utvrđuje postojanje i ocenjuje usklađenost državne pomoći sa pravilima za dodelu državne pomoći.

Ako utvrdi postojanje, Komisija ocenjuje usklađenost državne pomoći.

Državna pomoć može biti ocenjena kao usklađena, delimično usklađena ili neusklađena.

Državna pomoć koja je ocenjena kao neusklađena smatra se nedozvoljenom državnom pomoći.

Prijava državne pomoći

Član 30.

Nova državna pomoć mora biti prijavljena Komisiji u slučaju da se dodeljuje:

1) na osnovu akta koji predstavlja šemu državne pomoći;

2) na osnovu akta davaoca unapred određenom korisniku (individualna državna pomoć);

3) individualna državna pomoć na osnovu šeme državne pomoći, čija planirana vrednost, bez obzira na vrstu i broj instrumenata dodele, iznosi najmanje deset miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, uvek usklađena državna pomoć iz člana 6. stav 2. ovog zakona, ne prijavljuje se Komisiji, već davalac obaveštava Komisiju o dodeli te državne pomoći u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći.

Potpuna prijava državne pomoći sadrži podatke, informacije i druge činjenice na osnovu kojih Komisija može pravilno i potpuno da utvrdi postojanje i oceni usklađenost državne pomoći.

Sadržinu i oblik prijave iz stava 3. ovog člana bliže uređuje Vlada.

Podnosilac prijave Komisiji je predlagač propisa, davalac ili skup davalaca državne pomoći.

U slučaju da državnu pomoć za jedinstven cilj i namenu putem istog ili različitog instrumenta dodeljuje više davalaca, prijavu državne pomoći podnosi prvi davalac ili skup davalaca.

Podnosilac prijave iz stava 5. ovog člana dužan je da imenuje sve davaoce i instrumente putem kojih se državna pomoć dodeljuje.

Za tačnost i istinitost podataka navedenih u prijavi je odgovoran podnosilac prijave.

Klauzula mirovanja

Član 31.

Nije dozvoljena dodela državne pomoći bez prethodne prijave državne pomoći i odluke Komisije o oceni usklađenosti prijavljene državne pomoći.

1. Kontrola propisa Prethodna kontrola propisa

Član 32.

Predlagač odnosno donosilac propisa koji sadrži osnov za dodelu državne pomoći u smislu člana 3. stav 1. ovog zakona dužan je da nacrt odnosno predlog propisa i prijavu iz člana 30. ovog zakona dostavi Komisiji radi utvrđivanja postojanja i ocene usklađenosti državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći, o čemu Komisija donosi mišljenje.

Komisija donosi mišljenje iz stava 1. ovog člana u roku od 60 dana od dana prijema potpune prijave državne pomoći.

Ako propis iz stava 1. ovog člana ne sadrži dovoljno uslova za ocenu usklađenosti, Komisija u mišljenju ističe neophodnost propisivanja potrebnih uslova, a po potrebi ukazuje na obavezu prijave individualne državne pomoći koja se dodeljuje na osnovu tog propisa.

Pribavljanje mišljenja

Član 33.

Pre donošenja propisa u skladu sa ovim zakonom obavezno je pribaviti mišljenje Komisije.

Naknadna kontrola propisa

Član 34.

Kada Komisija dođe do saznanja da je propis koji sadrži osnov za dodelu državne pomoći donet bez prethodne ocene Komisije, u smislu člana 32. ovog zakona, donosi mišljenje kojim se utvrđuje postojanje i ocenjuje usklađenost državne pomoći.

Ako Komisija oceni da je propis iz stava 1. ovog člana delimično usklađen ili neusklađen sa pravilima za dodelu državne pomoći Komisija donosi mišljenje o obavezi i načinu usklađivanja sa ovim zakonom.

Mišljenja iz st. 1. i 2. ovog člana Komisija dostavlja Vladi radi informisanja.

2. Postupci kontrole akta koji nije propis a) Postupak prethodne kontrole

Član 35.

Postupak prethodne kontrole pokreće se prijavom državne pomoći koja se dodeljuje na osnovu akta koji nije propis, a koju je dužan da dostavi davalac.

Ako prijava nije potpuna u smislu člana 30. stav 3. ovog zakona, Komisija nalaže stranci da uredi prijavu u roku koji odredi Komisija a koji ne može biti kraći od 8 dana.

Prijava se odbacuje rešenjem koje donosi Komisija ako stranka ne uredi prijavu po nalogu Komisije, ako prijavljeni akt ne predstavlja osnov za dodelu državne pomoći, zbog nenadležnosti Komisije, kao i u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 3. ovog člana ako stranka obavesti Komisiju da ne raspolaže traženim podacima, informacijama, dokumentacijom, obrazloženjima i sl. Komisija nastavlja da sprovodi postupak i donosi rešenje na osnovu raspoloživih podataka, informacija, dokumentacije i obrazloženja.

Postupak prethodne kontrole Komisija okončava donošenjem rešenja u roku od 60 dana od dana prijema potpune prijave.

Ako se utvrdi da je akt iz stava 1. ovog člana donet bez prethodne odluke Komisije, Komisija nastavlja kontrolu u preliminarnom postupku ili u postupku naknadne kontrole, o čemu donosi poseban zaključak.

Izmena i odustanak od prijave

Član 36.

Stranka može da odustane od prijave ili da izmeni prijavu do donošenja konačne odluke.

U slučaju izmene prijave, Komisija će da nastavi sa postupkom, s tim što rok za donošenje rešenja počinje da teče iznova od dana prijema izmene prijave.

Ako stranka odustane od prijave, predsednik Komisije donosi rešenje kojim se obustavlja postupak, o čemu informiše Savet.

b) Postupci u naknadnoj kontroli Inicijativa za pokretanje postupaka u naknadnoj kontroli

Član 37.

Inicijativu za pokretanje postupka naknadne kontrole može da podnese učesnik na tržištu (korisnik ili njegov konkurent) ili drugo lice, na koje može da utiče dodela državne pomoći, a koje je dužno da dokaže svoj pravni interes (podnosilac inicijative).

Anonimni podnesak ili podnesak drugog lica koje nije dokazalo pravni interes, bez obzira na njihov sadržaj, ne smatraju se inicijativom u smislu stava 1. ovog člana, a Komisija ih može koristiti kao izvor informacija i podataka na osnovu kojih sprovodi aktivnosti po sopstvenoj inicijativi.

Komisija bliže uređuje oblik i sadržinu inicijative iz stava 1. ovog člana i samo podnesci koji se dostave u tom propisanom obliku smatraju se inicijativom u smislu stava 1. ovog člana.

Komisija može, ako oceni neophodnim, da zatraži od podnosioca inicijative ili drugih lica za koje osnovano pretpostavi da poseduje dopunske informacije, podatke ili dokumenta za postupanje po inicijativi, dostavu tih podataka.

Komisija je dužna da razmotri inicijativu i o ishodu inicijative obavesti podnosioca.

Preliminarni postupak

Član 38.

Komisija zaključkom pokreće preliminarni postupak kada na osnovu sopstvenih informacija, inicijative iz člana 37. ovog zakona ili drugih raspoloživih informacija dođe do saznanja da je donet akt koji nije propis, a koji predstavlja osnov za dodelu državne pomoći ili da su na osnovu određenog akta dodeljena sredstva koja se mogu odnositi na državnu pomoć.

Zaključak iz stava 1. ovog člana se dostavlja davaocu sa pozivom da se na zaključak izjasni u ostavljenom roku.

Rok iz stava 2. ovog člana može se u opravdanim slučajevima produžiti.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba, niti se može pokrenuti upravni spor.

Zaključak o pokretanju preliminarnog postupka može se pobijati tužbom protiv konačnog rešenja Komisije.

Ako na osnovu izjašnjenja i drugih raspoloživih podataka oceni da je dodeljena državna pomoć usklađena, Komisija o tome donosi rešenje.

Preliminarni postupak se obustavlja rešenjem ako Komisija utvrdi da se dodeljena sredstva ne odnose na državnu pomoć.

Do donošenja rešenja u preliminarnom postupku, Komisija može zaključkom da naloži davaocu upravnu meru u skladu sa članom 56. ovog zakona.

Ako osnovano pretpostavi da su sredstva iz stava 1. ovog člana dodeljena suprotno odredbama ovog zakona, Komisija nastavlja kontrolu u postupku naknadne kontrole u skladu sa ovim zakonom o čemu donosi poseban zaključak.

Postupak naknadne kontrole

Član 39.

Komisija pokreće postupak naknadne kontrole po službenoj dužnosti, kada na osnovu sopstvenih informacija, inicijative iz člana 37. ovog zakona i drugih raspoloživih podataka osnovano pretpostavi da je državna pomoć dodeljena suprotno odredbama ovog zakona.

O pokretanju postupka Komisija donosi zaključak koji sadrži razlog za pokretanje postupka, kao i poziv svim zainteresovanim licima koji raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama, da ih dostave Komisiji u ostavljenom roku.

Rok iz stava 2. ovog člana može se u opravdanim slučajevima produžiti.

Zaključak iz stava 2. dostavlja se davaocu koji je davalac dužan da prosledi korisniku državne pomoći.

Protiv zaključka o pokretanju postupka naknadne kontrole nije dozvoljena posebna žalba, niti se može pokrenuti upravni spor.

Zaključak o pokretanju postupka naknadne kontrole može se pobijati tužbom protiv konačnog rešenja Komisije.

Postupak naknadne kontrole Komisija okončava donošenjem rešenja koje sadrži ocenu usklađenosti.

Do donošenja rešenja u postupku naknadne kontrole, Komisija može zaključkom da naloži davaocu upravnu meru u skladu sa članom 56. ovog zakona.

Obaveštenje o bitnim činjenicama utvrđenim u postupku

Član 40.

Ako u postupku naknadne kontrole osnovano pretpostavi da je državna pomoć neusklađena, Komisija, pre donošenja odluke obaveštava stranku o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima će zasnivati rešenje i pozvati da se izjasni u roku koji ne može biti kraći od 20 dana.

Prekid postupka naknadne kontrole

Član 41.

Stranka u postupku može da dostavi zahtev za prekid postupka, u toku postupka naknadne kontrole, a pre donošenja konačne odluke Komisije.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito predlog mera koje je stranka spremna dobrovoljno da preduzme u cilju usklađivanja konkretne državne pomoći sa pravilima za dodelu državne pomoći, zajedno sa uslovima i rokovima za izvršenje tih mera.

Komisija ceni da li će se predloženim merama postići cilj usklađivanja konkretne državne pomoći sa pravilima o dodeli državne pomoći.

Ako utvrdi da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, Komisija donosi rešenje o prekidu postupka kojim se određuju mere na osnovu predloga stranke, rok za izvršenje mera i rok za dostavu dokaza o izvršenju mera.

Komisija prati izvršenje mera iz stava 4. ovog člana i po proteku roka nastavlja postupak.

Ako je stranka u potpunosti izvršila predložene mere, Komisija može rešenjem obustaviti postupak.

3. Opšte odredbe o postupanju Komisije

Član 42.

U postupku se preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju potpunog i pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja.

Sekretar Komisije za sprovođenje postupka određuje ovlašćeno službeno lice iz sastava Stručne službe Komisije koje obavlja stručne poslove iz nadležnosti Komisije.

Ovlašćeno službeno lice Komisije ima službenu legitimaciju koju izdaje predsednik Komisije.

Vlada bliže propisuje oblik i sadržinu službene legitimacije iz stava 3. ovog člana.

Pravo i obaveza stranke u postupku

Član 43.

Stranka ima pravo uvida u spise predmeta.

Stranka u postupku ima pravo da se izjašnjava i da dostavlja dokaze o činjenicama i/ili okolnostima koje su predmet utvrđivanja u postupku.

Pravo obaveštavanja o postupku

Član 44.

Lica koja su podnosioci inicijative iz člana 37. ovog zakona, davaoci informacija i ostala lica koja dokažu svoj pravni interes za praćenje postupka, imaju pravo da budu obavešteni o toku postupka na pisani zahtev koji se podnosi Komisiji.

O opravdanosti zahteva iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik Komisije.

Komisija je dužna da podnosiocu inicijative iz člana 37. ovog zakona dostavi osnovne informacije o toku postupka, osim onih informacija koje mogu uticati na dalji tok postupka.

Obaveza dostavljanja podataka Komisiji

Član 45.

Ovlašćeno službeno lice Komisije zaključkom nalaže davaocu državne pomoći, korisniku državne pomoći ili trećem licu da dostave podatke, isprave i stvari koji su od značaja za postupak.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da postupe po zaključku ovlašćenog službenog lica u roku određenom tim zaključkom.

U slučaju nepostupanja po zaključku iz stava 1. ovog člana, predsednik Komisije može odrediti procesni penal odnosno podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom kontrole propisa Komisija može da zahteva od predlagača odnosno donosioca propisa dostavljanje podataka, isprava i stvari koji su od značaja za ocenu Komisije, a predlagač odnosno donosilac propisa dužan je da postupi po zahtevu Komisije.

Za nepostupanje stranke u postupku odnosno predlagača ili donosioca propisa, po nalogu iz stava 1. ovog člana odnosno po zahtevu Komisije iz stava 4. ovog člana, Komisija može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa ovim zakonom.

Zaključak i zahtevi iz ovog člana sadrže, obrazloženje i rok za postupanje.

Neposredni uvid

Član 46.

Neposredni uvid se sprovodi kod korisnika državne pomoći u slučaju postojanja osnovane sumnje da se državna pomoć ne dodeljuje u skladu sa odlukom Komisije, a nakon izjašnjenja davaoca državne pomoći po tom pitanju.

Prilikom sprovođenja neposrednog uvida, ovlašćeno službeno lice može da:

1) uđe i pregleda poslovne prostorije, vozila, zemljište i druge prostorije korisnika pomoći;

2) izvrši proveru poslovnih i drugih dokumenata; i

3) uzima od zastupnika korisnika i njegovih zaposlenih usmene ili pismene izjave.

Neposredni uvid se sprovodi na osnovu zaključka koji donosi predsednik Komisije, a koji sadrži pravni osnov, razloge za sprovođenje neposrednog uvida, označavanje dokumenata, odnosno podataka u koje će biti izvršen uvid, mesto i vreme sprovođenja neposrednog uvida, podatke o ovlašćenim službenim licima koja će sprovesti neposredni uvid, a po potrebi i druge elemente.

Zaključak iz stava 3. ovog člana Komisija dostavlja korisniku državne pomoći najkasnije tri dana pre sprovođenja neposrednog uvida.

Korisnik je dužan da omogući neometano sprovođenje neposrednog uvida.

Tokom sprovođenja neposrednog uvida ovlašćeno službeno lice može od korisnika zahtevati uvid u dokumentaciju i podatke koji su navedeni u zaključku o sprovođenju neposrednog uvida, a može izvršiti uvid i u drugu dokumentaciju i podatke koje korisnik sam stavi na uvid, što se navodi u zapisniku o sprovođenju neposrednog uvida.

Za vreme sprovođenja neposrednog uvida, ovlašćeno službeno lice ne sme dozvoliti da se neposredni uvid zloupotrebi i da dođe do povrede poslovno osetljivih podataka, poslovne tajne i privilegovane komunikacije korisnika državne pomoći.

Zaštita podataka pred Komisijom

Član 47.

Zaštićeni podaci u smislu ovog zakona su podaci koji su dostavljeni, prikupljeni ili stavljeni na uvid Komisiji, a koji imaju svojstvo poslovne tajne ili poverljivog podatka, čijim bi objavljivanjem odnosno stavljanjem na uvid drugim licima, mogla da nastupi značajna šteta za lica kojima pripadaju ti podaci ili na koje se odnose, ili bi se time ugrozilo, omelo ili otežalo postupanje Komisije.

Poslovna tajna su podaci koji to svojstvo imaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita poslovne tajne odnosno koji su merama ili aktom donetim od strane lica kojem pripadaju, proglašeni poslovnom tajnom u skladu sa drugim zakonima.

Poverljivi podaci u smislu ovog zakona su podaci čije bi iznošenje nanelo značajnu štetu licu kojem pripadaju ili na koje se odnose, ako se oceni da je interes tog lica za zaštitu podataka opravdan i da je po značaju bitno veći u odnosu na interes drugih lica ili javnosti u pogledu davanja tih podataka na uvid ili njihovog objavljivanja.

U zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, poverljivi podaci se naročito odnose na identitet lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje ocene usklađenosti ili lica koje je dostavilo podatke po zahtevu Komisije (izvor podataka), kao i drugih učesnika na tržištu prilikom izjašnjavanja na zahteve, naloge i obaveštenja Komisije.

Ako poverljivi podaci sadrže podatke o ličnosti vrši se pseudonimizacija u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Rešenjem predsednika Komisije se određuju podaci koji imaju svojstvo zaštićenih podataka, ako se utvrdi verovatnim nastupanje uslova iz stava 1. ovog člana.

Zaštićeni podaci se određuju po zahtevu za zaštitu podataka koji se podnosi istovremeno sa podneskom koji sadrži podatke za koje se traži zaštita, a najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja podneska.

Podnosilac je dužan da Komisiji uz zahtev za zaštitu podataka dostavi primerak podneska u kom su podaci za koje se zaštita traži označeni.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, zaštićeni podaci mogu biti određeni po službenoj dužnosti.

Komisija bliže uređuje način na koji će se vršiti izostavljanje zaštićenih podataka iz akata koji se objavljuju i ostale dokumentacije koje čine spise predmeta.

Protiv rešenja kojim nije usvojen zahtev za određivanje zaštićenih podataka, dopuštena je posebna žalba o kojoj odlučuje Savet.

Komisija u svom postupanju primenjuje propise kojima se bliže uređuje zaštita tajnih podataka i zaštita podataka o ličnosti.

V. TRANSPARENTNOST RADA I SARADNjA SA DRUGIM ORGANIMA

Transparentnost rada Komisije

Član 48.

Akt kojim se odlučuje o usklađenosti državne pomoći, kao i zaključak o pokretanju postupka naknadne kontrole objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Komisije.

Prilikom objavljivanja akata iz stava 1. ovog člana u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Komisije iz teksta se izostavljaju podaci koji su zaštićeni u skladu sa ovim zakonom (anonimizirana verzija akta).

Komisija može odlučiti da se zaključak o pokretanju postupka naknadne kontrole ne objavljuje, ako oceni da bi se objavljivanjem ugrozilo sprovođenje postupka.

Ostala akta koja u okviru svojih nadležnosti donosi Komisija, objavljuju se u skladu sa odredbom o načinu njihovog objavljivanja koju sadrži konkretan akt.

Komisija objavljuje na svojoj internet stranici i godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji pošto ga usvoji Vlada, izveštaj o radu Komisije pošto ga usvoji Narodna skupština, kao i izveštaj o analizi uticaja državne pomoći.

Saradnja sa drugim organima

Član 49.

Komisija može pružiti stručnu pomoć davaocima državne pomoći u cilju pravilne primene ovog zakona.

Po zahtevu Komisije, organi nadležni za poslove državne revizije i poslove budžetske inspekcije sarađuju sa Komisijom prilikom sprovođenja određenih radnji u postupku. Po zahtevu Komisije, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove pruža pomoć u izvođenju pojedinih radnji u postupku, a naročito kod neposrednog uvida u skladu sa zakonom.

VI. ANALIZE I IZVEŠTAVANjE KOMISIJE

Registar državne i de minimis pomoći

Član 50.

Komisija vodi Registar državne i de minimis pomoći (u daljem tekstu: Registar) koji predstavlja jedinstvenu elektronsku bazu podataka potrebnih za sprovođenje zakonom propisane nadležnosti.

Registar sadrži podatke o prijavi državne pomoći, dodeljenoj, kao i isplaćenoj državnoj pomoći odnosno podatke o davaocu, korisniku državne pomoći, pravnom osnovu za dodelu, vrsti, instrumentu i iznosu državne pomoći, kao i podatke o dodeljenoj i isplaćenoj de minimis pomoći.

Davalac državne pomoći je dužan da vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj i de minimis pomoći i da te podatke unese u Registar u roku od 20 dana od dana dodele, kao i da u Registar unese podatke o pojedinačnoj isplati u roku od 20 dana od dana svake isplate. Oblik, sadržinu, način unošenja podataka i način vođenja registra iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Komisija.

Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja Registar i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu.

Analiza uticaja državne pomoći

Član 51.

Komisija može, na zahtev Vlade ili na sopstvenu inicijativu, da sprovede analizu određene vrste ili instrumenta državne pomoći, njen uticaj na razvoj određene privredne delatnosti ili tržišta, o čemu sačinjava izveštaj i objavljuje na svojoj internet stranici.

Za potrebe sprovođenja analiza iz stava 1. ovog člana, davalac, korisnik i drugi učesnik na tržištu dužan je da, na zahtev Komisije, dostavi tražene podatke ili dokumenta.

Komisija može, za potrebe analize uticaja, da koristi dokumentaciju i podatke pribavljene u postupcima kontrole, u meri u kojoj se ne ugrožavaju poslovni ili drugi poverljivi podaci koji su kao takvi označeni u postupku.

Evaluacija šeme državne pomoći

Član 52.

Evaluacija šeme državne pomoći je ocena pozitivnih i negativnih efekata šeme državne pomoći, koju na osnovu plana evaluacije sprovodi davalac državne pomoći.

Pozitivan efekat se ocenjuje na osnovu toga da li je ostvaren cilj šeme državne pomoći i da li je ta šema imala podsticajni efekat, tj. da li je uticala na promenu ponašanja učesnika na tržištu.

Negativan efekat se ocenjuje na osnovu toga kakav je šema državne pomoći imala uticaj na tržište i konkurenciju, tj. da li je državna pomoć koja se dodeljivala na osnovu te šeme bila proporcionalna i da li je instrument bio primeren.

Davalac državne pomoći izrađuje predlog plana evaluacije iz stava 1. ovog člana koji dostavlja Komisiji na prethodnu saglasnost.

Postupak evaluacije šeme državne pomoći bliže propisuje Vlada.

Izveštaji Komisije

Član 53.

Komisija podnosi izveštaj o radu do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu Narodnoj skupštini.

Komisija usvaja predlog godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji i dostavlja ga Vladi na usvajanje do kraja tekuće godine za prethodnu godinu.

Komisija usvaja godišnji izveštaj o popisu šema i dostavlja Vladi radi informisanja do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći

Član 54.

Godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći sadrži podatke o isplaćenoj ili na drugi način realizovanoj državnoj pomoći i ukupnom iznosu isplaćene de minimis pomoći.

Godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći sadrži i dostavljene podatke o isplaćenoj pomoći (podsticajima) u sektoru poljoprivrede i ribarstva.

Na osnovu podataka prikupljenih od davalaca, Komisija usvaja predlog godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći.

Davalac državne pomoći je dužan da vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj pomoći i da dostavi podatke neophodne za sačinjavanje izveštaja iz stava 1. ovog člana, najkasnije do 15. maja tekuće za prethodnu godinu.

Za potrebe izrade Godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći, Komisija može koristiti i podatke iz registra državne i de minimis pomoći.

Ako davalac ne dostavi tražene podatke u roku iz stava 4. ovog člana Komisija može sačiniti izveštaj i bez navedenih podataka, u kom će istaći da davalac državne pomoći nije ispunio obavezu propisanu ovim članom.

Podaci korišćeni za izradu godišnjeg izveštaja mogu se dostaviti trećim licima, po dobijanju saglasnosti davaoca državne pomoći, u formi i obliku koji davalac odredi. Obaveze iz stava 4. ovog člana odnose se i na davaoce de minimis pomoći i pomoći (podsticaja) u sektoru poljoprivrede i ribarstva.

Izuzetno od člana 4. stav 2. ovog zakona, za potrebe izrade godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći, dodeljenom državnom pomoći smatra se pomoć koja je isplaćena korisniku ili na drugi način realizovana državna pomoć u izveštajnom periodu.

Komisija bliže uređuje oblik i sadržinu godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći.

Godišnji izveštaj o popisu šema državne pomoći

Član 55.

Godišnji izveštaj o popisu šema državne pomoći sadrži listu akata sa ocenom usklađenosti i preporukama Komisije.

Davalac državne pomoći dužan je da podatke za sačinjavanje godišnjeg izveštaja o popisu šema državne pomoći dostavi najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu.

Komisija bliže uređuje oblik i sadržinu godišnjeg izveštaja o popisu šema državne pomoći.

VII. UPRAVNE MERE I MERE PROCESNOG PENALA

Upravne mere koje izriče Komisija

Član 56.

U preliminarnom postupku Komisija može da odredi meru ponašanja i/ili meru privremenog povraćaja državne pomoći.

U postupku naknadne kontrole Komisija može odrediti meru ponašanja, meru privremenog povraćaja državne pomoći i/ili meru povraćaja državne pomoći.

Mera ponašanja je mera koja za cilj ima otklanjanje neusklađenosti odnosno sprečavanje dodele državne pomoći, koja se naročito sastoji u privremenom ili trajnom obustavljanju vršenja radnji dodele državne pomoći.

Mera privremenog povraćaja je mera kojom Komisija, do donošenja odluke, može da naloži davaocu državne pomoći da, bez odlaganja, preduzme mere u cilju privremenog povraćaja dodeljenog iznosa državne pomoći ako u toku preliminarnog postupka ili u toku postupka naknadne kontrole osnovano sumnja da je državna pomoć neusklađena i da može da prouzrokuje nenadoknadivu štetu konkurentu korisnika.

Mera povraćaja je mera kojom Komisija, ako utvrdi neusklađenost, nalaže davaocu državne pomoći da, bez odlaganja, preduzme mere u cilju povraćaja isplaćenog iznosa ili na drugi način realizovane neusklađene državne pomoći, uvećane za zakonsku zateznu kamatu, počev od dana korišćenja te pomoći do dana povraćaja iskorišćenog iznosa.

Davalac državne pomoći je dužan da, bez odlaganja, donese akt kojim se nalaže povraćaj ili privremeni povraćaj u skladu sa odlukom Komisije.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, Komisija može osloboditi od povraćaja iznosa zatezne kamate, ako davalac dokaže da bi to dovelo do stečaja ili prestanka obavljanja poslovne delatnosti korisnika.

O merama iz st. 1. i 2. ovog člana, Komisija obaveštava i državnu instituciju nadležnu za poslove revizije i poslove budžetske inspekcije.

Iznos državne pomoći predstavlja iznos sredstava koji je isplaćen korisniku ili iznos na drugi način realizovane državne pomoći u skladu sa aktom kojim mu je dodeljena državna pomoć, a zatezna kamata se računa od dana isplate.

Mera procesnog penala

Član 57.

Komisija može korisniku ili učesniku na tržištu odrediti meru procesnog penala u iznosu od 50.000,00 dinara do 500.000,00 dinara za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije, odnosno nepostupanja po tom nalogu, ako:

1) ne postupi po nalogu iz zaključka iz člana 45. stav 1. ovog zakona;

2) neblagovremeno izvršava obaveze naložene zaključkom Komisije;

3) dostavi netačne ili nepotpune podatke.

Dnevni iznos mere procesnog penala ne može biti veći od 5% vrednosti prosečnog dnevnog prihoda korisnika ili drugog učesnika na tržištu, dok ukupni iznos mere procesnog penala ne može biti veći od 1% ukupnog godišnjeg prihoda korisnika ili drugog učesnika na tržištu ostvarenog na teritoriji Republike Srbije u prethodnoj poslovnoj godini.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Komisija može osloboditi lice iz tog stava od mere procesnog penala, ako dokažu da bi ta mera dovela do stečaja ili prestanka obavljanja poslovne delatnosti korisnika ili otežanog poslovanja.

Naplata mere procesnog penala vrši se u korist budžeta Republike Srbije.

Prinudno izvršenje mere procesnog penala, kao i povraćaj naplaćenih sredstava u slučaju umanjenja ili poništaja odlukom suda, sprovodi organ nadležan za poslove finansija u skladu sa propisima kojima se uređuje naplata poreza.

VIII. KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 58.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara do 500.000,00 dinara kazniće se davalac državne pomoći - pravno lice ako:

1) ne uskladi postojeću šemu državne pomoći sa podzakonskim aktom Vlade iz člana 6. stav 4. ovog zakona odnosno podzakonskim aktom Komisije iz člana 12. stav 1. tačka 10) ovog zakona, u roku od godinu dana od dana donošenja tih podzakonskih akata;

2) ne pribavi od korisnika, pre dodele državne pomoći, pisanu izjavu da li mu je, kada i po kom osnovu prethodno dodeljena državna pomoć za iste opravdane troškove, i izvrši kumulaciju u skladu sa članom 9. stav 2. ovog zakona;

3) ne obavesti Komisiju o dodeljenoj de minimis pomoći u skladu sa članom 10. stav 3. ovog zakona;

4) dodeli državnu pomoć bez prethodne prijave državne pomoći i odluke Komisije o oceni usklađenosti prijavljene državne pomoći, u skladu sa članom 30. ovog zakona;

5) ne postupi po zaključku ili zahtevu Komisije za dostavljanje podataka u smislu člana 45. ovog zakona;

6) ne vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj i de minimis pomoći i te podatke ne unese u registar u roku u skladu sa članom 50. stav 3. ovog zakona;

7) na zahtev Komisije, ne dostavi tražene podatke ili dokumenta za potrebe sprovođenja analiza iz člana 51. ovog zakona;

8) nije sproveo evaluaciju državne pomoći u smislu člana 52. ovog zakona;

9) ne vodi evidenciju o dodeljenoj državnoj pomoći, de minimis pomoći i podsticaja u sektoru poljoprivrede i u roku ne dostavi podatke neophodne za sačinjavanje godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći iz člana 54. ovog zakona;

10) ako ne postupi po aktima Komisije kojom se određuju upravne mere u smislu člana 56. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu - davaocu državne pomoći, novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave - davaocu državne pomoći, novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

IX. SUDSKA KONTROLA

Sudska kontrola rešenja Komisije

Član 59.

Protiv konačnog rešenja Komisije može se podneti tužba Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja stranci.

Podnošenje tužbe ne odlaže izvršenje rešenja.

Komisija može po zahtevu podnosioca tužbe da odloži izvršenje rešenja do pravosnažnosti sudske odluke.

Uz zahtev za odlaganje podnosi se dokaz o podnetoj tužbi.

O zahtevu za odlaganje izvršenja odlučuje Savet, po hitnom postupku.

X. ZASTARELOST I TROŠKOVI POSTUPKA

Zastarelost

Član 60.

Po isteku perioda od deset godina, Komisija ne može da naloži povraćaj neusklađene državne pomoći.

Rok iz stava 1. ovog člana računa se počev od dana isplate neusklađene državne pomoći korisniku.

Zastarelost iz stava 1. ovog člana prekida se svakom radnjom Komisije ili stranke u postupku u vezi sa neusklađenom državnom pomoći, nakon čega rok počinje ponovo da teče.

Pravo izricanja mere procesnog penala iz člana 57. ovog zakona zastareva protekom roka od tri godine od dana propuštanja izvršenja radnje ili obaveze naložene od strane Komisije.

Zastarelost iz stava 4. ovog člana prekida se svakom radnjom Komisije u vezi sa vođenjem postupka nakon čega rok počinje ponovo da teče, a najduže do šest godina od dana propuštanja izvršenja radnje ili obaveze naložene od strane Komisije.

XI. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 61.

Na postupke koji su započeti do stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se propisi po kojima su započeti.

Ako posle početka primene ovog zakona rešenje Komisije doneto u skladu sa stavom 1. ovog člana bude poništeno ili ukinuto, ponovni postupak sprovodi se prema odredbama ovog zakona.

Član 62.

Stupanjem na snagu ovog zakona Komisija za kontrolu državne pomoći nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 63.

Predsednik Komisije i član Saveta izabrani u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći (“Službeni glasnik”, broj 73/19) nastavljaju da obavljaju funkciju predsednika i člana Saveta u skladu sa ovim zakonom do isteka mandata na koji su izabrani.

Član 64.

Do dana donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o kontroli državne pomoći (“Službeni glasnik RS”, broj 51/09) i Zakona o kontroli državne pomoći (“Službeni glasnik”, broj 73/19), ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 65.

Podzakonska akta predviđena ovim zakonom doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 66.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o kontroli državne pomoći (“Službeni glasnik RSˮ, broj 73/19).

Član 67.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo finansija, 05.03.2026.