NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA PORODIČNOG ZAKONA: Predloženo ukidanje mogućnosti sklapanja maloletničkog braka uz sudsku dozvolu, čime bi brak bio moguć isključivo nakon navršene 18. godine života

Ukidanje maloletničkih brakova jedan je od najvažnijih predloga novog Nacrta zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, koji je predstavljen u okviru javne rasprave održane i u Nišu, nakon Beograda.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević kaže da je neophodno usklađivanje ovog zakona sa evropskim normama, ali da apsolutno nijedna izmena nije vezana za istopolne brakove.

Nakon Beograda i u Nišu javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona. Predložene novine pripremilo je Ministarstvo za brigu o porodici I demografiju, a učestvovali su predstavnici grada, ustanova i organizacija civilnog društva.

“Potrebno je menjati zakone i usklađivati ih sa novinama i evropskim standardima, tako da smo danas ovde da čujemo koje su predloge, i eventualno, nakon toga, možemo i mi neke predloge da damo” - kaže Milena Rakić iz Centra za socijalni rad “Sveti Sava” Niš.

Aktuelni Porodični zakon primenjuje se više od dve decenije, a iz Ministarstva ističu da je neophodno njegovo usklađivanje sa savremenim normama, posebno u oblastima zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja, kao i sa evropskim standardima, kaže resorna ministarka Jelena Žarić Kovačević.

“Izmene apsolutno ne predviđaju dovođenje u vezu sa uvođenjem istopolnih brakova, apsolutno nijednu odredbu nemamo koju smo mi ponudili kroz ovaj nacrt da je vezana za istopolne brakove. U članu 3 našeg porodičnog zakona se i kaže da je brak zajednica života između muškarca i žene, mi taj član 3 nismo predvideli da menjamo, tako da apsolutno ne” - objašnjava Žarić Kovačević.

Među najvažnijim predloženim izmenama je ukidanje mogućnosti sklapanja maloletničkog braka uz sudsku dozvolu, čime bi brak bio moguć isključivo nakon navršene 18. godine života, kao i jačanje zaštite prava deteta.

“Ja se nadam da ćemo u razgovoru i dogovoru sa predstavnicima pravosuđa moći da te norme definišemo onako kako naš pravni sistem to očekuje od nas, jer ono što je nama najvažnije u čitavom ovom postupku jeste usklađivanje i sa pravilima Evropske unije i sa drugim zakonima iz našeg zakonodavstva, ali je nama mnogo važno da kada radimo na nekim odredbama, da te odredbe kada ih mi promenimo i kada se zakon izglasa u Narodnoj skupštini, možemo da kažemo da će one biti primenljive” - objašnjava ministarka Žarić Kovačević.

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 16. aprila, a planirano je da se održi i u Novom Sadu, 6. aprila 2026. godine.

Građani i institucije svoje predloge i primedbe mogu dostaviti Ministarstvu putem pošte, elektronski ili preko portala “e-Konsultacije”.

Izvor: Vebsajt Zona Plus, 30.03.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija