NACRT ZAKONA O MEHANIZMIMA REŠAVANjA PORESKIH SPOROVA U EVROPSKOJ UNIJI - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O MEHANIZMIMA REŠAVANjA PORESKIH SPOROVA U EVROPSKOJ UNIJI

I. UVODNE ODREDBE

Predmet uređivanja zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se mehanizmi rešavanja sporova između Republike Srbije i drugih država članica Evropske unije (u daljem tekstu: države članice) kada ti sporovi proizlaze iz tumačenja i primene ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Ovim zakonom utvrđuju se prava i obveze poreskih obveznika u sporovima iz stava 1. ovog člana.

Predmetom spora, za potrebe primene odredaba ovog zakona, smatra se pitanje koje je uzrokovalo spor iz stava 1. ovog člana.

Implementacija propisa Evropske unije

Član 2.

Ovim zakonom se u pravni poredak Republike Srbije implementira Direktiva Saveta Evropske unije 2017/1852 od 10. oktobra 2017. godine o mehanizmima rešavanja poreskih sporova u Evropskoj uniji (Službeni list Evropske unije L 265 od 14. oktobra 2017. godine).

Definicije

Član 3.

U smislu ovog zakona:

1) “nadležni organ države članice” je organ države članice koji je kao takav određen od strane konkretne države članice;

2) “nadležni organ Republike Srbije” je Ministarstvo finansija;

3) “nadležni sud” je sud, tribunal ili drugi organ države članice koji je kao takav određen od strane odnosne države članice;

4) “dvostruko oporezivanje” znači da dve ili više država članica primenjuju poreze obuhvaćene ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja iz člana 1. ovog zakona u pogledu istog oporezivog dohotka, dobiti ili kapitala ako to za posledicu ima dodatnu poresku obvezu, uvećanje poreske obveze ili poništaj ili umanjenje gubitaka koji bi mogli biti iskorišćeni za umanjenje poreske osnovice.

5) “zainteresovani poreski obveznik” je svako lice, uključujući i fizičko, koje je rezident države članice, i na čije oporezivanje neposredno utiče predmet spora.

Izuzev ukoliko kontekst zahteva drugačije, svaki pojam koji nije definisan ovim zakonom imaće značenje u skladu sa ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja iz člana 1. ovog zakona, koji je primenljiv na dan prijema prvog obaveštenja o aktima koji za zainteresovanog poreskog obveznika imaju ili će imati za posledicu nastanak predmeta spora.

Pojam koji nije definisan u ugovoru o izbegavanju dvostrukog oporezivanja iz člana 1. ovog zakona ima značenje koje je imao prema pravu Republike Srbije za potrebe poreza na koje se primenjuje navedeni ugovor, u vreme njegove primene, pri čemu značenje u skladu s primenljivim poreskim zakonodavstvom ima prednost u odnosu na značenje koje tom pojmu pripisuju drugi propisi Republike Srbije.

Odnos prema drugim zakonima

Član 4.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje poreski postupak i zakona na koji taj zakon upućuje, odnosno, ako tim zakonima nije uređeno, odredbe zakona kojim se uređuje upravni spor.

II. PODNOŠENjE PRIGOVORA

Prigovor

Član 5.

Zainteresovani poreski obveznik može izjaviti prigovor u vezi sa predmetom spora nadležnom organu svake relevantne države članice zahtevajući njegovo rešavanje.

Prigovor se podnosi u roku od tri godine od dana prijema prvog obaveštenja o aktima koji za zainteresovanog poreskog obveznika imaju ili će imati posledice koje nisu u skladu s ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja iz člana 1. ovog zakona, bez obzira na to da li taj poreski obveznik ima pristup pravnim sredstvima predviđenim nacionalnim pravom bilo koje relevantne države članice.

Zainteresovani poreski obveznik istovremeno izjavljuje prigovor s istim informacijama nadležnom organu svake relevantne države članice i u prigovoru navodi na koje se druge države članice on odnosi.

Prigovor se podnosi na jednom od službenih jezika države članice ili bilo kom drugom jeziku koji država članica prihvata za tu potrebu.

Nadležni organ Republike Srbije dužan je da u roku od dva meseca od prijema prigovora potvrdi njegov prijem, kao i da nadležne organe drugih relevantnih država članica obavesti o njegovom prijemu i jeziku ili jezicima koje namerava da koristi u komunikaciji tokom postupka.

Prigovor mora da sadrži:

1) ime odnosno naziv, adresu, poreski identifikacioni broj, kao i svaki drugi podatak neophodan za identifikaciju zainteresovanog poreskog obveznika koji podnosi prigovor kao i svakog drugog zainteresovanog lica;

2) preciziranje poreskih perioda na koje se prigovor odnosi;

3) opis relevantnih činjenica i okolnosti slučaja (uključujući pojedinosti o strukturi transakcije i odnosu između podnosioca prigovora i drugih stranaka u relevantnim transakcijama, kao i činjenice utvrđene u dobroj veri u uzajamno obavezujućem sporazumu između podnosioca prigovora i poreskog organa), a posebno: informacije o prirodi i datumu akata koji su doveli do nastanka predmeta spora (uključujući, po potrebi, pojedinosti o istom dohotku, dobiti ili kapitalu ostvarenom u drugoj državi članici i o uključivanju tog dohotka, dobiti ili kapitala u osnovicu u drugoj državi članici, i pojedinosti o porezu koji je naplaćen ili će biti naplaćen u vezi s tim dohotkom, dobiti ili kapitalom u drugoj državi članici), kao i s njima povezane iznose u valutama zainteresovanih država članica, uz kopiju svih pratećih dokumenata;

4) upućivanje na relevantne poreske propise Republike Srbije i propise zainteresovanih država članica, kao i na ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja iz člana 1. ovog zakona. Ako je primenjivo više od jednog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, podnosilac prigovora precizira koji se ugovor tumači u vezi sa relevantnim predmetom spora i koji će se smatrati primenljivim ugovorom u smislu ovog zakona;

5) sledeće informacije, zajedno sa fotokopijom svih propratnih dokumenata:

(1) objašnjenje razloga zbog kojih zainteresovani poreski obveznik smatra da postoji predmet spora;

(2) pojedinosti o svim pravnim sredstvima i sporovima koje je pokrenuo zainteresovani poreski obveznik povodom relevantnih transakcija, kao i o svim sudskim odlukama koje se odnose na predmet spora;

(3) izjavu zainteresovanog poreskog obveznika u kojoj se obvezuje da će bez odlaganja i sa što je moguće više pojedinosti odgovoriti na sve odgovarajuće zahteve nadležnog organa, kao i da će na zahtev nadležnog organa dostaviti svaki traženi dokument;

(4) fotokopiju rešenja o utvrđivanju poreza, zapisnika o poreskoj kontroli ili drugog dokumenta iz kog je proizašao predmet spora, kao i fotokopiju svih drugih dokumenata izdatih od strane poreskih organa povodom predmeta spora;

(5) informacije o svim prigovorima koje je podneo zainteresovani poreski obveznik u okviru drugih postupaka zajedničkog dogovaranja ili postupaka rešavanja sporova iz člana 18. stav 6. ovog zakona, kao i izjavu kojom se izričito obvezuje da će poštovati odredbe člana 18. stav 6. ovog zakona.

6) sve druge informacije koje zatraže nadležni organi, a koje se smatraju neophodnim za ispitivanje osnovanosti prigovora.

Informacije iz stava 6. tačka 6) ovoga člana nadležni organi svake relevantne države članice mogu zatražiti u roku od tri meseca od prijema prigovora.

Dodatni zahtevi za informacije mogu biti upućeni u toku postupka zajedničkog dogovaranja u skladu sa članom 6. ovog zakona, ako nadležni organi to budu smatrali neophodnim.

Na zaštitu informacija i poslovnih tajni ili poslovnih procesa primenjuje se nacionalno zakonodavstvo svake odnosne države članice.

Zainteresovani poreski obveznik je dužan da na zahtev iz stava 6. tačka 6) ovog člana odgovori u roku od tri meseca od njegovog prijema, a fotokopija tog odgovora istovremeno se šalje nadležnim organima drugih relevantnih država članica.

Nadležni organ Republike Srbije donosi odluku o prihvatanju ili odbacivanju prigovora u roku od šest meseci od njegovog prijema ili u roku od šest meseci od prijema informacija iz stava 6. tačka 6) ovog člana, zavisno od toga koji od ta dva roka počinje kasnije da teče.

Nadležni organ Republike Srbije bez odlaganja obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika i nadležne organe drugih relevantnih država članica o svojoj odluci.

U roku od šest meseci od prijema prigovora ili u roku od šest meseci od prijema informacija iz stava 6. tačka 6) ovog člana, zavisno od toga koji od ta dva roka počinje kasnije da teče, nadležni organ Republike Srbije može odlučiti da jednostrano reši predmet spora, bez uključivanja nadležnih organa drugih relevantnih država članica, u kom slučaju o tome bez odlaganja obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika i druge nadležne organe relevantnih država članica, nakon čega se okončavaju postupci započeti u skladu s ovim zakonom.

Postupci započeti u skladu s ovim zakonom okončavaju se i ako nadležni organ druge relevantne države članice obavesti nadležni organ Republike Srbije da je odlučio da predmet spora reši jednostrano.

Zainteresovani poreski obveznik koji želi da povuče prigovor o tome istovremeno obaveštava svaki od nadležnih organa relevantnih država članica, čime se okončavaju svi postupci u skladu s ovim zakonom. Kada nadležni organ Republike Srbije primi obaveštenje o povlačenju prigovora, bez odlaganja obaveštava druge nadležne organe relevantnih država članica o okončanju postupaka.

Prestankom postojanja predmeta spora iz bilo kog razloga svi postupci pokrenuti u skladu s ovim zakonom obustavljaju se, a nadležni organ Republike Srbije bez odlaganja obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika o tome, kao i o načelnim razlozima za to.

Postupak zajedničkog dogovaranja

Član 6.

Ako nadležni organi relevantnih država članica usvoje prigovor, nastojaće da u roku od dve godine od poslednjeg obaveštenja o odluci jedne od država članica o prihvatanju prigovora reše predmet spora zajedničkim dogovaranjem.

Rok iz stava 1. ovoga člana može se produžiti na zahtev nadležnog organa države članice nadležnim organima svih drugih relevantnih država članica, i to najviše za jednu godinu, pod uslovom da nadležni organ koji podnosi zahtev dostavi pisano obrazloženje za to.

Kada nadležni organi država članica postignu sporazum o načinu rešavanja predmeta spora u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ svake relevantne države članice bez odlaganja obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika o tom sporazumu, navodeći da je reč o odluci obavezujućoj za nadležni organ i izvršnoj pod uslovom da zainteresovani poreski obveznik prihvati tu odluku i odrekne se prava na korišćenje drugih pravnih sredstava. Ako su postupci u vezi s drugim pravnim sredstvima već započeti, odluka postaje obavezujuća i izvršna kada zainteresovani poreski obveznik nadležnim organima zainteresovanih država članica dostavi dokaz da su preduzete mere za okončanje tih postupaka. Dokaz o tome dostavlja se u roku od 60 dana od dana obaveštavanja zainteresovanog poreskog obveznika o odluci. Odluka se tada sprovodi bez odlaganja, nezavisno od rokova propisanih srpskim propisima.

Ako nadležni organi relevantnih država članica ne postignu sporazum o načinu rešavanja predmeta spora u roku iz stava 1. ovoga člana, nadležni organ svake relevantne države članice o tome obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika i navodi načelne razloge zbog kojih sporazum nije postignut.

Odluka nadležnog organa u vezi sa prigovorom

Član 7.

Nadležni organ Republike Srbije može odbaciti prigovor u roku iz člana 5. stav 11. ovog zakona ako:

1) prigovor ne sadrži informacije iz člana 5. stav 6. ovog zakona;

2) ne postoji predmet spora ili

3) prigovor nije podnet u roku iz člana 5. stav 2. ovog zakona.

U obaveštenju zainteresovanom poreskom obvezniku upućenom u skladu s članom 5. stav 12. ovog zakona, nadležni organ Republike Srbije navodi razloge za odbacivanje prigovora u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Ako nadležni organ Republike Srbije ne donese odluku o prigovoru u roku iz člana 5. stava 11. ovog zakona, smatraće se da je prigovor usvojen.

Ako su svi nadležni organi relevantnih država članica odbacili prigovor, zainteresovani poreski obveznik ima pravo da pokrene upravni spor protiv odluke nadležnog organa Republike Srbije i/ili da koristi odgovarajuće pravno sredstvo protiv odluke nadležnih organa drugih relevantnih država članica, u skladu s njihovim nacionalnim propisima.

Zainteresovani poreski obveznik koji koristi pravo iz stava 4. ovog člana ne može podneti zahtev iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona:

1) dok je odluka o odbacivanju prigovora predmet upravnog spora i/ili odgovarajućeg pravnog sredstva protiv odluke nadležnih organa drugih relevantnih država članica;

2) ako se na odluku u postupku povodom odgovarajućeg pravnog sredstva protiv odluke nadležnih organa drugih relevantnih država članica može izjaviti žalba; ili

3) kada je odluka o odbacivanju potvrđena u postupku iz tačke 1) ovog stava, a nije moguće osporiti tu odluku pred bilo kojim nadležnim sudom u relevantnim državama članicama.

U slučaju pokretanja upravnog spora i/ili odgovarajućeg pravnog sredstva protiv odluka nadležnih organa drugih relevantnih država članica u skladu s njihovim nacionalnim propisima, odluka doneta u tom postupku uvažava se za potrebe člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

III. REŠAVANjE SPOROVA

Rešavanje sporova pred savetodavnom komisijom

Član 8.

Na pisani zahtev zainteresovanog poreskog obveznika nadležni organi

relevantnih država članica osnivaju savetodavnu komisiju u skladu s članom 10. ovog zakona ako:

1) je prigovor koji je podneo zainteresovani poreski obveznik odbacio barem jedan, ali ne svaki nadležni organ relevantnih država članica, u skladu sa članom 7. stav 1. ovog zakona; ili

2) su nadležni organi relevantnih država članica usvojili prigovor podnet od strane zainteresovanog poreskog obveznika, ali nisu uspeli da postignu sporazum o načinu rešavanja predmeta spora postupkom zajedničkog dogovaranja u rokovima iz člana 6. stav 1. i 2. ovog zakona.

Zainteresovani poreski obveznik može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana samo ako prema primenljivim nacionalnim propisima povodom odbačenog prigovora iz člana 7. stav 1. ovog zakona nije moguće pokrenuti upravni spor i/ili koristiti odgovarajuće pravno sredstvo protiv odluke nadležnih organa drugih relevantnih država članica, ili ako takav postupak nije u toku, ili ako se zainteresovani poreski obveznik odrekao prava na pokretanje takvog postupka, o čemu pisani zahtev mora sadržavati izjavu.

Zainteresovani poreski obveznik podnosi pisani zahtev za formiranje savetodavne komisije najkasnije 50 dana od prijema obaveštenja iz člana 5. stav 12. ovog zakona ili člana., stav 4. ovog zakona, odnosno 50 dana od dana kada je nadležni sud dostavio odluku iz člana 7. stav 4. ovog zakona.

Savetodavna komisija formira se najkasnije 120 dana od prijema zahteva zainteresovanog poreskog obveznika, a njen predsedavajući bez odlaganja obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika o datumu njenog formiranja.

Savetodavna komisija osnovana u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana donosi odluku o prihvatanju prigovora u roku od šest meseci od dana formiranja i o tome obaveštava nadležne organe u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.

Ako savetodavna komisija utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 5. ovog zakona, na pisani zahtev jednog od nadležnih organa pokreće se postupak zajedničkog dogovaranja propisan članom 6. ovog zakona. Nadležni organ obaveštava o podnetom zahtevu savetodavnu komisiju, ostale nadležne organe i zainteresovanog poreskog obveznika. Rok iz člana 6. stav 1. ovog zakona počinje da teče od dana dostavljanja obaveštenja o odluci savetodavne komisije o prihvatanju prigovora.

Ako nijedan nadležni organ ne inicira pokretanje postupka zajedničkog dogovaranja u roku od 60 dana od dostavljanja obaveštenja o odluci savetodavne komisije, savetodavna komisija dostavlja mišljenje o načinu rešavanja predmeta spora iz člana 16. stav 1. i 2. ovog zakona. U tom slučaju, za potrebe člana 16. stav 1. i 2. ovog zakona, smatra se da je savetodavna komisija osnovana na dan isteka navedenog roka od 60 dana.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovoga člana, savetodavna komisija dostavlja mišljenje o načinu rešavanja predmeta spora u skladu s članom 16. stav 1. i 2. ovog zakona.

Imenovanje od strane nadležnog suda ili organa imenovanja

Član 9.

Ako savetodavna komisija ne bude formirana u roku iz člana 8. stava 4. ovog zakona, zainteresovani poreski obveznik može u pisanoj formi zahtevati od predsednika Upravnog suda da formira savetodavnu komisiju u skladu s odredbama ovog člana.

Ako nadležni organ Republike Srbije ne imenuje najmanje jednu nezavisnu osobu od ugleda i njenog zamenika, zainteresovani poreski obveznik može u pisanoj formi zahtevati od predsednika Upravnog suda da imenuje nezavisnu osobu od ugleda i zamenika sa spiska iz člana 11. ovog zakona.

Ako nadležni organi svih relevantnih država članica propuste da imenuju najmanje jednu nezavisnu osobu od ugleda i njenog zamenika, zainteresovani poreski obveznik može u pisanoj formi zahtevati od nadležnih sudova ili organa imenovanja svake od tih država članica da imenuju po dve nezavisne osobe od ugleda sa spiska iz člana 11. ovog zakona.

Nezavisne osobe od ugleda imenuju predsedavajućeg metodom slučajnog odabira sa spiska nezavisnih osoba od ugleda u skladu s članom 10. stav 4. ovog zakona.

Ako u postupku učestvuje više zainteresovanih poreskih obveznika, svaki od njih podnosi pisani zahtev za imenovanje nezavisnih osoba od ugleda i njihovih zamenika u državi članici u kojoj je rezident, a ako u postupku učestvuje samo jedan zainteresovani poreski obveznik, on podnosi pisani zahtev državama članicama čiji nadležni organi su propustili da imenuju najmanje jednu nezavisnu osobu od ugleda i njenog zamenika.

Pisani zahtev za imenovanje nezavisnih osoba od ugleda i njihovih zamenika iz stava 1. do 3. ovog člana upućuje se predsedniku Upravnog suda nakon isteka roka iz člana 8. stav 4. ovog zakona i to u roku od 30 dana od isteka tog roka.

Na postupak imenovanja nezavisnih osoba od ugleda, koji sprovodi predsednik Upravnog suda, shodno se primenjuju odredbe o imenovanju arbitara iz zakona kojim se uređuje arbitražno rešavanje sporova.

Predsednik Upravnog suda obaveštava o odluci iz stava 2. i 3. ovog člana podnosioca zahteva i nadležni organ Republike Srbije, koji o tome bez odlaganja obaveštava nadležni organ druge relevantne države članice.

Savetodavna komisija

Član 10.

Sastav savetodavne komisije iz člana 8 ovog zakona čine:

1) predsedavajući;

2) po jedan predstavnik svakog nadležnog organa relevantnih država članica. Ako se nadležni organi sporazumeju o tome, broj predstavnika može se povećati na dva za svaki nadležni organ;

3) jedna nezavisna osoba od ugleda koju imenuje nadležni organ svake od relevantnih država članica sa spiska iz člana 11 ovog zakona. Ako se nadležni organi sporazumeju o tome, njihov broj može se povećati na dve za svaki nadležni organ.

Nadležni organi relevantnih država članica sporazumeće se o pravilima za imenovanje nezavisnih osoba od ugleda.

Nakon imenovanja nezavisnih osoba od ugleda, za svaku od njih se, u skladu sa pravilima za imenovanje nezavisnih osoba od ugleda, imenuje zamenik za slučaj sprečenosti u obavljanju dužnosti.

Ako pravila za imenovanje iz stava 2 ovog člana nisu usaglašena, nezavisne osobe od ugleda biraju se metodom slučajnog odabira.

Izuzev u slučaju kada je nezavisnu osobu od ugleda imenovao nadležni sud ili organ imenovanja u skladu s članom 9. st. 2. i 3. ovog zakona, nadležni organ svake relevantne države članice može izjaviti prigovor na imenovanje bilo koje nezavisne osobe od ugleda iz razloga koji su prethodno dogovoreni između zainteresovanih nadležnih organa ili iz sledećih razloga:

1) osoba je angažovana u nadležnom organu jedne od relevantnih država članica ili postupa u njegovo ime, ili je bila u takvom odnosu u bilo kom trenutku tokom prethodne tri godine;

2) osoba ima ili je imala znatan udeo ili pravo glasa u bilo kom zainteresovanom poreskom obvezniku ili je zaposlena ili je bila zaposlena ili savetnik zainteresovanog poreskog obveznika u poslednjih pet godina pre dana imenovanja;

3) osoba ne garantuje dovoljan nivo nepristranosti u rešavanju spora ili sporova o kojima se rešava;

4) osoba je zaposlena u društvu koje se bavi poreskim savetovanjem ili u okviru svog poslovanja pruža poreske savete, ili je bila u takvoj situaciji u periodu od najmanje tri godine pre dana imenovanja.

Nadležni organ relevantne države članice može zahtevati od nezavisne osobe od ugleda imenovane u skladu sa st. 2. ili 3. ovoga člana, odnosno od njenog zamenika, da obznani postojanje interesa, odnosa ili druge informacije koja može uticati na njenu nezavisnost ili nepristranost, ili koja bi s razlogom mogla stvoriti utisak pristrasnosti u postupku.

Tokom perioda od 12 meseci nakon donošenja mišljenja savetodavne komisije, nezavisna osoba od ugleda, koja je član savetodavne komisije, ne sme se naći u situaciji zbog koje bi, da je bila u toj situaciji u trenutku imenovanja, nadležni organ mogao izjaviti prigovor na njeno imenovanje u skladu sa ovim članom.

Predstavnici nadležnih organa i nezavisne osobe od ugleda, koji su imenovani u skladu sa stavom 1. ovoga člana, biraju predsedavajućeg savetodavne komisije sa spiska osoba iz člana 11. stava 1. ovog zakona.

Predsedavajući savetodavne komisije iz stava 8. ovog člana će biti sudija, izuzev ukoliko se predstavnici nadležnih organa i nezavisne osobe od ugleda sporazumeju drugačije.

Spisak nezavisnih osoba od ugleda

Član 11.

Spisak nezavisnih osoba od ugleda čine sve nezavisne osobe od ugleda koje su predložile države članice. Za te potrebe svaka država članica imenuje najmanje tri fizička lica koja su kompetentna, nezavisna i sposobna da postupaju nepristrasno i pošteno.

Nezavisne osobe od ugleda koje Republika Srbija imenuje u skladu sa stavom 1. ovog člana imenuje i razrešava ministar nadležan za poslove finansija.

Nadležni organ Republike Srbije obaveštava Evropsku komisiju o imenima predloženih nezavisnih osoba od ugleda i dostavlja potpune i ažurne podatke o njihovoj profesionalnoj i akademskoj biografiji, kompetencijama, stručnosti i potencijalnim sukobima interesa. U obaveštenju se može precizirati koja od navedenih osoba može biti predložena za predsedavajućeg.

Nadležni organ Republike Srbije obaveštava bez odlaganja Evropsku komisiju o svim promenama na spisku nezavisnih osoba od ugleda.

Ako nadležni organ, imajući u vidu odredbe ovog člana, ima opravdan razlog za prigovor na nezavisnost neke osobe sa spiska, o tome obaveštava Evropsku komisiju uz odgovarajuće dokaze.

U slučaju dokumentovanog prigovora druge države članice u vezi sa nezavisnom osobom od ugleda koju je imenovala Republika Srbija, ministar nadležan za poslove finansija u roku od šest meseci ispituje prigovor i donosi odluku o tome da li da razreši tu osobu.

O odluci iz stava 6. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju.

Komisija za alternativno rešavanje sporova

Član 12.

Nadležni organi relevantnih država članica mogu se sporazumeti da, umesto savetodavne komisije, formiraju komisiju za alternativno rešavanje sporova, koja će izdati mišljenje o načinu rešavanja predmeta spora u skladu s članom 16. ovog zakona. Nadležni organi relevantnih država članica mogu se sporazumeti da se komisija za alternativno rešavanje sporova formira kao stalna komisija.

Izuzev pravila o nezavisnosti članova iz člana 10. st. 5. i 6. ovog zakona, komisija za alternativno rešavanje sporova može se razlikovati po sastavu i organizaciji od savetodavne komisije.

Komisija za alternativno rešavanje sporova može primenjivati bilo koji drugi postupak ili tehniku rešavanja sporova za obavezujuće rešavanje predmeta spora. Umesto postupka koji primenjuje savetodavna komisija u skladu sa članom 10. ovog zakona (tzv. postupak “nezavisnog mišljenja”), nadležni organi država članica mogu se sporazumeti da primene drugu vrstu postupka (npr. arbitražni postupak ili postupak “konačne ponude”), koji primenjuje komisija za alternativno rešavanje sporova, u skladu sa ovim članom.

Nadležni organi relevantnih država članica sporazumeće se o pravilima postupanja u skladu s članom 13. ovog zakona.

Na komisiju za alternativno rešavanje sporova primenjuju se odredbe čl. 14. i 15. ovog zakona, osim ako pravila postupanja iz člana 13. ovog zakona ne predviđaju drukčije.

Pravila postupanja

Član 13.

Nadležni organ svake relevantne države članice obaveštava zainteresovanog poreskog obveznika u roku od 120 dana o:

1) pravilima postupanja savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova;

2) roku za izdavanje mišljenja o rešavanju predmeta spora;

3) svim primenljivim odredbama nacionalnih propisa država članica, kao i primenljivim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Pravila postupanja utvrđuju nadležni organi država članica koje učestvuju u sporu.

Pravila postupanja posebno sadrže:

1) opis i karakteristike predmeta spora;

2) određenje pravnih i činjeničnih pitanja koja su predmet spora;

3) određenje forme tela koje rešava spor (savetodavna komisija ili komisija za alternativno rešavanje sporova), kao i vrste alternativnog postupka rešavanja spora, ukoliko se postupak razlikuje od postupka “nezavisnog mišljenja” koji primenjuje savetodavna komisija;

4) vreme trajanja postupka rešavanja spora;

5) sastav savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova (uključujući broj i imena članova, njihove kompetencije i kvalifikacije te predočavanje potencijalnih sukoba interesa);

6) pravila o učestvovanju zainteresovanog poreskog obveznika i trećih lica u postupku, razmeni podnesaka, informacija i dokaza, troškovima, vrsti postupka koji se primenjuje, kao i ostalim relevantnim procesnim i organizacionim pitanjima;

7) pravila o sprovođenju postupka koji primenjuje savetodavna komisija i dostavljanju njenih mišljenja.

Ako se savetodavna komisija formira radi donošenja odluke iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona, pravila postupanja sadrže samo informacije iz stava 3. tač. 1), 4), 5) i 6) ovoga člana.

Ukoliko su pravila postupanja iz ovog člana nepotpuna ili zainteresovani poreski obveznik o njima nije bio obavešten, primenjuju se standardna pravila postupanja koja definiše Evropska komisija.

Ako nadležni organi ne obaveste zainteresovanog poreskog obveznika o pravilima postupanja u skladu sa st. 1-3. ovog člana, nezavisne osobe od ugleda i predsedavajući komisije sačiniće pravila postupanja prema standardnom obrascu iz stava

5. ovog člana i dostaviti ih odnosnom zainteresovanom poreskom obvezniku u roku od 14 dana od formiranja savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova.

Ako nezavisne osobe od ugleda i predsedavajući ne postignu dogovor o pravilima postupanja ili o istim ne obaveste zainteresovanog poreskog obveznika, zainteresovani poreski obveznik/obveznici mogu se obratiti predsedniku Upravnog suda ili nadležnom sudu druge relevantne države članice zahtevom da naloži donošenje pravila postupanja.

Troškovi postupka

Član 14.

Izuzev u slučaju iz stava 4. ovog člana i ukoliko su se nadležni organi relevantnih država članica sporazumeli drugačije, države članice snose na jednake delove:

1) troškove nezavisnih osoba od ugleda, čiji iznos odgovara prosečnom uobičajenom iznosu isplaćenom rukovodećim državnim službenicima relevantnih država članica; i

2) troškove naknade za nezavisne osobe od ugleda, pri čemu naknada po osobi ne može preći 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, za svaki dan sastanka savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova.

Visinu naknada iz stava 1. ovoga člana uređuje ministar nadležan za poslove finansija.

Republika Srbija ne snosi troškove postupka zainteresovanog poreskog obveznika.

Ako se nadležni organi relevantnih država članica sporazumeju o tome, troškove iz stava 1. tač. 1) i 2) snosi zainteresovani poreski obveznik u slučaju da je:

1) povukao prigovor u skladu s članom 5, stav 15. ovog zakona ili

2) nakon odbacivanja prigovora u skladu s članom 7. stav 1. ovog zakona podneo pisani zahtev iz člana 8. st. 1. do 3 ovog zakona, a savetodavna komisija je utvrdila da su nadležni organi osnovano odbacili prigovor.

Informacije, dokazi i saslušanje

Član 15.

Za potrebe postupka iz člana 8. ovog zakona, u slučaju da se nadležni organi relevantnih država članica o tome sporazumeju, zainteresovani poreski obveznik može da savetodavnoj komisiji, odnosno komisiji za alternativno rešavanje sporova dostavi sve informacije, dokaze ili dokumente koji bi mogli biti relevantni za njihovo odlučivanje.

Zainteresovani poreski obveznik i nadležni organi relevantnih država članica dužni su da na zahtev savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova dostavljaju tražene informacije, dokaze ili dokumente.

Nadležni organ Republike Srbije može uskratiti informacije savetodavnoj komisiji u sledećim slučajevima:

1) ukoliko se te informacije ne mogu pribaviti prema propisima Republike Srbije;

2) ukoliko te informacije obuhvataju poslovne tajne ili poslovne procese;

3) ukoliko bi otkrivanje tih informacija bilo bi u suprotnosti s javnim poretkom.

Zainteresovani poreski obveznici mogu na zahtev i uz saglasnost nadležnih organa relevantnih država članica učestvovati u postupku pred savetodavnom komisijom, odnosno komisijom za alternativno rešavanje sporova, neposredno ili preko punomoćnika.

Zainteresovani poreski obveznici su dužni da učestvuju u postupku, neposredno ili preko punomoćnika, na zahtev savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova.

Nezavisne osobe od ugleda i drugi članovi savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova dužni su da čuvaju profesionalnu tajnu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom svake relevantne države članice u pogledu informacija koje saznaju u svojstvu članova tih tela.

Zainteresovani poreski obveznici i njihovi punomoćnici dužni su da sve informacije (uključujući saznanja o dokumentima) o kojima su saznanja stekli u toku postupaka čuvaju kao tajnu, a ukoliko se to od njih zahteva u toku postupka, dužni su da daju izjavu o tome nadležnim organima relevantnih država članica.

Mišljenje savetodavne komisije ili komisije za alternativno rešavanje sporova

Član 16.

Savetodavna komisija, odnosno komisija za alternativno rešavanje sporova dostavlja svoje mišljenje nadležnim organima relevantnih država članica najkasnije šest meseci od dana kada je formirana.

Ako je to potrebno zbog složenosti spora, rok iz stava 1. ovog člana može se produžiti za tri meseca, o čemu odgovarajuća komisija obaveštava nadležne organe relevantnih država članica i zainteresovane poreske obveznike.

Savetodavna komisija, odnosno komisija za alternativno rešavanje sporova zasniva svoje mišljenje na odredbama primenljivog ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja iz člana 1. ovog zakona, kao i na primenljivim unutrašnjim propisima.

Mišljenje se donosi većinom glasova članova odgovarajuće komisije, a ako nije moguće postići većinu, odlučuje glas predsedavajućeg.

Predsedavajući obaveštava nadležne organe relevantnih država članica o mišljenju savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova.

Konačna odluka

Član 17.

Nadležni organi relevantnih država članica su dužni da se o načinu rešavanja predmeta spora sporazumeju u roku od šest meseci od dostavljanja mišljenja savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova.

Nadležni organi relevantnih država članica mogu doneti odluku koja odstupa od mišljenja savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova, izuzev u slučaju da ne postignu sporazum o načinu rešavanja predmeta spora u roku iz stava 1. ovog člana, u kom slučaju ih mišljenje komisije obavezuje.

Nadležni organ Republike Srbije dužan je da bez odlaganja obavesti zainteresovane poreske obveznike o konačnoj odluci. Ako obaveštenje ne bude dostavljeno u roku od 30 dana od donošenja odluke, zainteresovani poreski obveznik - rezident Republike Srbije može zahtevati od predsednika Upravnog suda da naloži nadležnom organu dostavljanje konačne odluke.

Konačna odluka obavezuje relevantne države članice i ne predstavlja precedent.

Konačna odluka se sprovodi pod uslovom da su zainteresovani poreski obveznici saglasni sa njom i to ukoliko se odreknu prava na pravni lek predviđen domaćim pravom u roku od 60 dana od dana dostavljanja obaveštenja o konačnoj odluci.

Izuzev u slučaju da nadležni sud ili drugi pravosudni organ relevantne države članice u skladu s primenljivim nacionalnim propisima o pravnim sredstvima i primenom kriterijuma iz člana 10. ovog zakona utvrdi nedostatak nezavisnosti, konačna odluka sprovodi se prema nacionalnom pravu relevantnih država članica, koje će na temelju te odluke izmeniti inicijalni akt iz koga je proizašao predmet spora, nezavisno od rokova propisanih unutrašnjim propisima.

Ako konačna odluka nije sprovedena, zainteresovani poreski obveznik može zahtevati njeno sprovođenje od nadležnog suda države članice koja nije sprovela odluku.

IV. NACIONALNI POSTUPCI REŠAVANjA SPOROVA

Interakcija sa nacionalnim postupcima i odstupanja

Član 18.

Zainteresovani poreski obveznici mogu pokrenuti postupke predviđene ovim zakonom nezavisno od toga da li je akt države članice iz koga je proizašao predmet spora postao konačan prema nacionalnom pravu te države članice.

Pokretanje postupka zajedničkog dogovaranja ili postupka rešavanja spora u skladu sa članom 6. odnosno članom 8. ovog zakona ne sprečava državu članicu da pokrene ili nastavi sudski postupak ili postupak za izricanje administrativnih ili krivičnih sankcija u vezi sa istim predmetima.

Zainteresovani poreski obveznici mogu koristiti pravna sredstva predviđena nacionalnom pravom relevantne države članice, ali u tom slučaju rokovi iz člana 5. stav 11. odnosno člana 6. stav 1. ovog zakona počinju da teku od dana kada je odluka doneta u tim postupcima postala konačna, ili kada su ti postupci na drugi način konačno okončani.

Postupak zajedničkog dogovaranja koji se vode u skladu sa članom 6. ovog zakona obustavljaju se ako je u Republici Srbiji doneta pravosnažna sudska presuda u vezi sa predmetom spora, o čemu je nadležni organ Republike Srbije dužan da obavesti nadležne organe drugih relevantnih država članica.

Ako je u Republici Srbiji doneta pravnosnažna sudska presuda o predmetu spora u toku postupka koji se vodi u skladu sa članom 10. odnosno 12. ovog zakona, a pre nego što je savetodavna komisija, odnosno komisija za alternativno rešavanje sporova dostavila svoje mišljenje nadležnim organima relevantnih država članica u skladu sa članom 16. ovog zakona, nadležni organ Republike Srbije obaveštava nadležne organe drugih relevantnih država članica, kao i odgovarajuću komisiju o dejstvima te presude.

U slučaju podnošenja prigovora iz člana 5. ovog zakona obustavljaju se svi drugi postupci zajedničkog dogovaranja, odnosno postupci rešavanja sporova koji su u toku, a koji se vode u skladu sa ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenljivom na relevantni predmet spora, i to od momenta kada je bilo koji od nadležnih organa relevantnih država članica prvi put primio prigovor.

Izuzetno od člana 8. ovog zakona, Republika Srbija će uskratiti zainteresovanom poreskom obvezniku pravo na pokretanje postupka rešavanja spora u skladu sa tim članom ako su mu u Republici Srbiji izrečene sankcije u vezi sa dodatno utvrđenom osnovicom kao posledica namere ili grube nepažnje.

Ako je pokrenut krivični ili prekršajni postupak koji bi mogao dovesti do izricanja sankcija iz stava 8. ovog člana, nadležni organ može prekinuti postupak koji se vodi u skladu sa ovim zakonom, od dana usvajanja prigovora do konačnog ishoda krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.

Republika Srbija može uskratiti pristup zainteresovanom poreskom obvezniku postupku rešavanja sporova iz člana 8. ovog zakona ako predmet spora ne rezultira dvostrukim oporezivanjem, o čemu će nadležni organ bez odlaganja obavestiti zainteresovanog poreskog obveznika i nadležne organe drugih relevantnih država članica.

Posebne odredbe za fizička lica i mala pravna lica

Član 19.

Ako je zainteresovani poreski obveznik - rezident Republike Srbije fizičko lice ili lice koje nije veliko pravno lice, niti je deo velike grupe pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, podnošenje prigovora, odgovora na zahtev za dodatnim informacijama, kao i povlačenje prigovora iz člana 5. st. 1, 10. i 15. ovog zakona, odnosno podnošenje pisanog zahteva iz člana 8. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: podnesci) sprovodi isključivo pred nadležnim organom Republike Srbije.

Nadležni organ Republike Srbije u roku od dva meseca od prijema podneska istovremeno obaveštava nadležne organe svih ostalih relevantnih država članica, nakon čega se smatra da je poreski obveznik podnesak podneo svim relevantnim državama članicama na dan obaveštenja.

U slučaju da je nadležni organ Republike Srbije primio dodatne informacije od relevantnog poreskog obveznika u skladu sa članom 5. stav 6. tačka 6) ovog zakona, dužan je da prosledi kopiju tih informacija istovremeno nadležnim organima svih ostalih relevantnih država članica.

Smatra se da su dodatne informacije dostavljene svim relevantnim državama članicama na dan prijema njihove kopije.

Objavljivanje konačnih odluka

Član 20.

Savetodavna komisija i komisija za alternativno rešavanje sporova izdaju svoja mišljenja u pisanoj formi.

Nadležni organi mogu se sporazumeti da objave konačne odluke iz člana 17. ovog zakona u celosti, uz saglasnost svih zainteresovanih poreskih obveznika.

Ako nadležni organi ili zainteresovani poreski obveznik ne pristanu na objavljivanje konačne odluke u celosti, nadležni organ Republike Srbije objaviće njen sažetak.

Sažetak iz stava 3. ovog člana sadrži opis predmeta spora, datum, obuhvaćene poreske periode, pravni osnov, delatnost obveznika, kratak opis ishoda predmeta spora, kao i preciziranje metode primenjene u rešavanju spora.

Pre objavljivanja, nadležni organ Republike Srbije dostavlja zainteresovanom poreskom obvezniku informacije koje će biti objavljene u skladu sa stavom 3. ovog člana.

Zainteresovani poreski obveznik može najkasnije u roku od 60 dana od prijema tih informacija, zatražiti od nadležnog organa da se ne objave podaci koji predstavljaju poslovnu ili profesionalnu tajnu, poslovni proces ili su u suprotnosti sa javnim poretkom.

Nadležni organ Republike Srbije bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju o informacijama koje će biti objavljene u skladu sa st. 2. do 4. ovog člana.

V. ADMINISTRATIVNA PODRŠKA

Član 21.

Nadležni organ Republike Srbije obaveštava Evropsku komisiju o merama koje je preduzeo radi sankcionisanja svih povreda obveze tajnosti predviđene u članu 15. ovog zakona.

Informacije iz člana 20. st. 2-4. ovoga zakona objavljuju se na internet stranama ministarstva nadležnog za poslove finansija i Poreske uprave.

VI. PREKRŠAJNE ODREDBE

Član 22.

Član savetodavne komisije, odnosno komisije za alternativno rešavanje sporova, zainteresovani poreski obveznik, odnosno njegov zastupnik kazniće se za povredu obaveze iz člana 15. stav 6, odnosno člana 15. stav 7. ovog zakona novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 150.000 dinara.

VII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 23.

Ministar nadležan za poslove finansija u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donosi odluke i akta iz člana 11. stav 2. i člana 14. stav 2. ovog zakona.

Član 24.

Odredbe ovoga zakona primenjuju se na sve prigovore povodom predmeta sporova koji se odnose na dohodak, dobit ili kapital ostvaren u poreskoj godini koja počinje 1. januara godine koja sledi godini u kojoj je Republika Srbija pristupila Evropskoj uniji ili nakon toga, podnete od dana stupanja na snagu ovoga zakona.

Član 25.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.