NACRT ZAKONA O MINIMALNOM GLOBALNOM POREZU NA DOBIT - Tekst propisa

NACRT ZAKONA O MINIMALNOM GLOBALNOM POREZU NA DOBIT

I.          Uvodne odredbe

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obezbeđivanje minimalnog efektivnog oporezivanja dobiti multinacionalnih grupa preduzeća i velikih domaćih grupa, obuhvaćeni subjekti, način obračuna efektivne poreske stope, obračun poreske osnovice i poreske obaveze dopunskog poreza, izuzeti subjekti, postupak prikupljanja informacija o obuhvaćenim subjektima i načinu podnošenja prijava i plaćanja dopunskog poreza.

Usklađenost s pravnom tekovinom Evropske unije

Član 2.

Ovim zakonom se u pravni poredak Republike Srbije prenosi Direktiva Saveta (EU) 2022/2523 od 14. decembra 2022. o obezbeđivanju globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za grupe multinacionalnih preduzeća i velike domaće grupe u Uniji (SL L 328/1, 22. 12. 2022.).

Odnos prema drugim propisima

Član 3.

U primeni ovog zakona na sva pitanja u vezi sa utvrđivanjem, naplatom, procenom i povraćajem poreza, kontrolom, žalbenim postupkom, zastarelošću i prekršajnim postupkom primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuju poreski postupak i poreska administracija i prekršajni postupak.

Osnovne definicije

Član 4.

Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

1) Subjekt znači svako fizičko i pravno lice ili lice bez pravnog subjektiviteta za čiji se pravni aranžman sastavlja odvojena računovodstvena dokumentacija.

2) Grupa znači:

(1) određeni broj subjekata povezanih vlasništvom ili kontrolom, kako je utvrđeno prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja koje sastavlja krajnje matično društvo, uključujući svaki subjekt koji je možda isključen iz konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva samo zbog svoje male veličine, pitanja materijalnosti ili zbog toga što je namenjen za prodaju ili

(2) subjekt koji ima jednu ili više stalnih poslovnih jedinica, pod uslovom da nije deo druge grupe iz podtačke (1) ove tačke.

3) Multinacionlna grupa preduzeća (u daljem tekstu: grupa MNP-a) znači svaka grupa koja obuhvata najmanje jedan subjekt ili stalnu poslovnu jedinicu koja se ne nalazi u jurisdikciji krajnjeg matičnog društva.

4) Velika domaća grupa znači grupa čiji se svi sastavni subjekti nalaze u Republici.

5) Sastavni subjekt znači:

(1) svaki subjekt koji je deo grupe MNP-a ili velike domaće grupe i

(2) svaka stalna poslovna jedinica glavnog subjekta koji je deo grupe MNP-a iz podtačke (1) ove tačke.

6) Konsolidovani finansijski izveštaji znači:

(1) finansijski izveštaji koje sastavlja subjekt u skladu s prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva u kojima se imovina, obaveze, prihodi, rashodi i novčani tokovi tog subjekta i svih subjekata u kojima ima kontrolni udeo prikazuju kao da pripadaju jedinstvenoj privrednoj celini,

(2) za grupe kako su definisane u tački 2) podtačka (2) ovog stava, finansijski izveštaji koje sastavlja subjekt u skladu s prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva,

(3) finansijski izveštaji krajnjeg matičnog društva koji se ne sastavljaju u skladu s prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva i koji su naknadno prilagođeni kako bi se sprečilo svako znatno narušavanje tržišne konkurencije i

(4) ako krajnje matično društvo ne sastavlja finansijske izveštaje kako je opisano u podtačkama (1), (2) ili (3) ove tačke, finansijski izveštaji koji bi se sastavljali da je krajnje matično društvo dužno da sastavlja takve finansijske izveštaje u skladu sa:

- prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva ili

- drugim standardom finansijskog računovodstva i pod uslovom da se ti finansijski izveštaji prilagođavaju kako bi se sprečilo svako znatno narušavanje tržišne konkurencije.

7) Fiskalna godina znači računovodstveni period za koji krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe sastavlja svoje konsolidovane finansijske izveštaje ili, ako krajnje matično društvo ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje, kalendarsku godinu, a u svrhu ovog zakona se izjednačava s poreskim periodom za subjekte iz Republike.

8) Sastavni subjekt koji podnosi prijavu znači subjekt koji podnosi Prijavu informacija o dopunskom porezu u skladu s članom 46. ovog zakona.

9) Lice javnog prava znači subjekt koji ispunjava sve sledeće kriterijume:

(1) deo je vlade ili je u njenom potpunom vlasništvu (uključujući sve njene političke organizacione jedinice ili lokalne vlasti),

(2) ne obavlja trgovinsku ili poslovnu delatnost i njegova je glavna svrha:

- obavljanje funkcije u delokrugu vlade ili

- upravljanje imovinom navedene vlade ili jurisdikcije ili ulaganje te imovine putem vršenja i držanja ulaganja i upravljanja imovinom te povezanih investicionih aktivnosti koje se odnose na imovinu vlade ili jurisdikcije,

(3) odgovorno je vladi za svoju opštu uspešnost i dostavlja joj godišnje izveštaje sa informacijama i

(4) imovina tog subjekta nakon njegovog raspuštanja prelazi na vladu, a u meri u kojoj taj subjekt raspodeljuje neto dobit, ta se neto dobit raspodeljuje isključivo toj vladi, pri čemu nijedan deo njegove neto dobiti ne može biti u korist nekog privatnog lica.

10) Međunarodna organizacija znači svaka međuvladina organizacija, uključujući nadnacionalnu organizaciju, ili agencija ili telo koji su u potpunosti u njenom vlasništvu koja ispunjava sve sledeće kriterijume:

(1) pretežno je sastavljena od vlada,

(2) ima na snazi sporazum o sedištu ili sporazum koji je suštinski sličan sporazumu o sedištu s jurisdikcijom u kojoj je osnovana, na primer aranžmane kojima se kancelarijama ili poslovnim jedinicama organizacije u jurisdikciji daje pravo na povlastice i imunitete i

(3) zakonom ili aktima o upravljanju međunarodnom organizacijom sprečava se da njeni prihodi mogu biti u korist privatnih lica,

11) Neprofitna organizacija znači subjekt koji ispunjava sve sledeće kriterijume:

(1) osnovan je i deluje u jurisdikciji u kojoj je rezident:

- isključivo u verske, dobrotvorne, naučne, umetničke, kulturne, sportske, obrazovne ili druge slične svrhe ili

- kao stručna organizacija, poslovna zajednica, privredna komora, organizacija rada, organizacija u poljoprivredi ili hortikulturi, građansko udruženje ili organizacija koja deluje isključivo s ciljem unapređenja socijalne zaštite,

(2) gotovo sva dobit od aktivnosti navedenih u podtački (1) ove tačke je izuzeta od poreza na dobit u jurisdikciji u kojoj je rezident

(3) nema akcionara ni članova koji imaju vlasničke ili korisničke udele u njegovoj dobiti ili imovini,

(4) nije dozvoljena raspodela dobiti ili imovine subjekta privatnom licu ili subjektima koji se ne bave humanitarnim radom, kao ni upotreba te dobiti ili imovine u njihovu korist, osim:

- u vezi sa humanitarnim aktivnostima subjekta

- kao isplata razumne naknade za obavljene usluge ili za korišćenje dobara ili kapitala ili

- kao isplata po fer tržišnoj vrednosti za nepokretnosti koje je subjekt kupio i

(5) nakon prestanka, likvidacije ili raspuštanja subjekta sva njegova imovina se raspodeljuje ili vraća neprofitnoj organizaciji ili vladi (uključujući svako javno-pravno lice) u jurisdikciji u kojoj je subjekt bio rezident ili bilo kojoj njenoj političkoj organizacionoj jedinici,

(6) ne obavlja trgovinsku ili poslovnu delatnost koja nije neposredno povezana sa svrhom zbog koje je osnovan.

12) Provodni subjekt znači subjekt u meri u kojoj je fiskalno transparentan u pogledu svojih prihoda, rashoda, dobiti ili gubitka u jurisdikciji u kojoj je osnovan, osim ako je poreski rezident i podleže obuhvaćenom porezu na prihod ili dobit u drugoj jurisdikciji. Provodnim subjektom smatra se:

(1) poreski transparentan subjekt u pogledu prihoda, rashoda, dobiti ili gubitka u meri u kojoj je fiskalno transparentan u jurisdikciji u kojoj se nalazi njegov vlasnik,

(2) obrnuti hibridni subjekt u pogledu prihoda, rashoda, dobiti ili gubitka u meri u kojoj nije fiskalno transparentan u jurisdikciji u kojoj se nalazi njegov vlasnik

- u smislu ove definicije fiskalno transparentan subjekt znači subjekt čiji se prihodi, rashodi, dobit ili gubitak prema pravu određene jurisdikcije tretiraju kao da ih je ostvario neposredni vlasnik tog subjekta srazmerno njegovom udelu u tom subjektu,

- vlasnički udeo u subjektu ili stalnoj poslovnoj jedinici koja je sastavni subjekt tretira se kao da se drži putem transparentne poreske strukture ako se taj vlasnički udeo drži posredno preko lanca poreski transparentnih subjekata,

- sastavni subjekt koji nije poreski rezident i koji ne podleže obuhvaćenom porezu ili kvalifikovanom domaćem dopunskom porezu na osnovu mesta uprave, mesta osnivanja ili sličnih kriterijuma smatra se provodnim subjektom i poreski transparentnim subjektom u pogledu svojih prihoda, rashoda, dobiti ili gubitka u meri u kojoj se njegovi vlasnici nalaze u jurisdikciji u kojoj se subjekt smatra fiskalno transparentnim, pri čemu se mesto poslovanja ne nalazi u jurisdikciji u kojoj je osnovan, a prihodi, rashodi, dobit ili gubitak nisu pripisivi stalnoj poslovnoj jedinici.

13) Stalna poslovna jedinica znači:

(1) mesto poslovanja ili pretpostavljeno mesto poslovanja koje se nalazi u jurisdikciji u kojoj se smatra stalnom poslovnom jedinicom u skladu sa primenljivim poreskim ugovorom, pod uslovom da ta jurisdikcija oporezuje dobit koja mu je pripisiva u skladu sa odredbom sličnom članu 7. OECD-ovog modela ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja porezima na dohodak i na imovinu, sa izmenama,

(2) ako ne postoji primenljivi poreski ugovor, mesto poslovanja ili pretpostavljeno mesto poslovanja koje se nalazi u jurisdikciji koja oporezuje dobit pripisivu takvom mestu poslovanja na neto osnovi na sličan način na koji oporezuje sopstvene poreske rezidente,

(3) ako u jurisdikciji ne postoji sistem oporezivanja dobiti, mesto poslovanja ili pretpostavljeno mesto poslovanja koje se nalazi u toj jurisdikciji i koje bi se smatralo stalnom poslovnom jedinicom u skladu sa OECD-ovim modelom ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja porezima na dohodak i na imovinu, sa izmenama, pod uslovom da ta jurisdikcija ima pravo da oporezuje dobit pripisivu mestu poslovanja u skladu sa članom 7. tog modela ugovora ili

(4) mesto poslovanja ili pretpostavljeno mesto poslovanja koje nije opisano u podtačkama 1) do 3) ove tačke u kojem se poslovanje obavlja van jurisdikcije u kojoj se nalazi subjekt pod uslovom da ta jurisdikcija izuzima dobit pripisivu takvom poslovanju.

14) Krajnje matično društvo znači:

(1) subjekt koji je neposredni ili posredni vlasnik kontrolnog udela u bilo kom drugom subjektu i koji nije u neposrednom ili posrednom vlasništvu drugog subjekta sa kontrolnim udelom u njemu ili

(2) glavni subjekt grupe kako je definisan u tački 2) podtačka (2) ovog stava.

15) Minimalna poreska stopa je poreska stopa od petnaest procenata (15 %).

16) Dopunski porez znači dopunski porez obračunat za jurisdikciju ili sastavni subjekt u skladu sa članom 29. ovog zakona.

17) Režim oporezivanja kontrolisanog inostranog društva znači skup poreskih pravila, osim kvalifikovanog pravila o uključivanju dobiti, prema kojem neposredni ili posredni akcionar ili udeličar inostranog subjekta ili glavni subjekt stalne poslovne jedinice podleže oporezivanju svog udela u delu dobiti ili celokupnoj dobiti koju je ostvario taj inostrani sastavni subjekt, nezavisno od toga da li se ta dobit raspodeljuje akcionaru, odnosno udeličar.

18) Kvalifikovano pravilo o uključivanju dobiti znači skup pravila koji se primenjuje u domaćem pravu određene jurisdikcije, pod uslovom da ta jurisdikcija ne pruža nikakve koristi povezane s tim pravilima i:

(1) identičan je pravilima utvrđenim u ovom zakonu ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, u dokumentu Poreski izazovi koji proističu iz digitalizacije privrede - globalni model pravila protiv smanjenja poreske osnovice (drugi stub), u skladu sa kojima matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe obračunava i plaća svoj pripisani udeo u dopunskom porezu u odnosu na sastavne subjekte grupe koji podležu niskoj poreskoj stopi,

(2) primenjuje se na način koji je u skladu sa pravilima utvrđenim u ovom zakonu ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, sa modelom pravila OECD-a.

19) Sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi znači:

(1) sastavni subjekt grupe MNP-a ili velike domaće grupe koji se nalazi u jurisdikciji sa niskim poreskim opterećenjem ili

(2) sastavni subjekt bez državne pripadnosti koji u fiskalnoj godini ima kvalifikovanu dobit i efektivnu poresku stopu koja je niža od minimalne poreske stope.

20) Posredničko matično društvo znači sastavni subjekt koji je neposredni ili posredni vlasnik vlasničkog udela u drugom sastavnom subjektu u istoj grupi MNP-a ili velikoj domaćoj grupi i koji se ne smatra krajnjim matičnim društvom, matičnim društvom u delimičnom vlasništvu, stalnom poslovnom jedinicom ili investicionim subjektom.

21) Kontrolni udeo znači vlasnički udeo u subjektu usled čije se visine od vlasnika udela zahteva, ili bi se od njega zahtevalo, da konsoliduje imovinu, obaveze, prihode, rashode i novčane tokove subjekta na pojedinačnoj osnovi, u skladu sa prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva; smatra se da glavni subjekt drži kontrolni udeo u svojim stalnim poslovnim jedinicama.

22) Matično društvo u delimičnom vlasništvu znači sastavni subjekt koji je neposredni ili posredni vlasnik vlasničkog udela u drugom sastavnom subjektu iste grupe MNP-a ili velike domaće grupe, pri čemu više od 20 % njegovog vlasničkog udela u dobiti tog subjekta neposredno ili posredno drži jedno ili više lica koja nisu sastavni subjekti grupe MNP-a ili velike domaće grupe, i koji se ne smatra krajnjim matičnim društvom, stalnom poslovnom jedinicom ili investicionim subjektom.

23) Vlasnički udeo znači svaki vlasnički udeo kojim se ostvaruje pravo na dobit, kapital ili rezerve subjekta ili stalne poslovne jedinice.

24) Matično društvo znači krajnje matično društvo koje nije isključeni subjekt, posredničko matično društvo ili matično društvo u delimičnom vlasništvu.

25) Prihvatljivi standard finansijskog računovodstva znači međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI ili MSFI kako ga je donela Unija na osnovu Uredbe (EZ) br. 1606/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 19. jula 2002. o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda (SL L 243, 11. 9. 2002.)) kao i opšteprihvaćena računovodstvena načela Australije, Brazila, Kanade, država članica Evropske unije, država članica Evropskog ekonomskog prostora, Hong Konga (Kine), Japana, Meksika, Novog Zelanda, Narodne Republike Kine, Republike Indije, Republike Koreje, Rusije, Singapura, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država.

26) Odobreni standard finansijskog računovodstva znači, za određeni subjekt, skup opšteprihvaćenih računovodstvenih načela koje dopušta ovlašćeno računovodstveno telo u jurisdikciji u kojoj se taj subjekt nalazi.

U svrhu ove definicije, ovlašćeno računovodstveno telo znači telo koje je u određenoj jurisdikciji pravno ovlašćeno da propisuje, uspostavlja ili prihvata računovodstvene standarde za potrebe finansijskog izveštavanja.

27) Znatno narušavanje tržišne konkurencije znači, u pogledu primene posebnog načela ili postupka iz skupa opšteprihvaćenih računovodstvenih načela, primenu tog načela ili postupka koje za posledicu ima ukupnu promenu prihoda ili rashoda veću od 75.000.000,00 evra u određenoj fiskalnoj godini u odnosu na iznos koji bi bio utvrđen primenom odgovarajućeg načela ili postupka u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI ili MSFI kako ga je donela Unija na osnovu Uredbe (EZ) br. 1606/2002).

28) Kvalifikovani domaći dopunski porez znači dopunski porez koji se sprovodi u domaćem pravu određene jurisdikcije pod uslovom da ta jurisdikcija ne pruža nikakve koristi povezane sa tim pravilima i:

(1) kojim se predviđa utvrđivanje viška dobiti sastavnih subjekata koji se nalaze u toj jurisdikciji u skladu sa pravilima utvrđenim ovim zakonom ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, modelom pravila OECD-a i primena minimalne poreske stope na taj višak dobiti na jurisdikciju i sastavne subjekte u skladu sa pravilima utvrđenim ovim zakonom ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, modelom pravila OECD-a i

(2) primenjuje se na način koji je u skladu sa pravilima utvrđenim ovim zakonom ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, modelom pravila OECD-a.

29) Neto knjigovodstvena vrednost materijalne imovine znači prosek početne i krajnje vrednosti materijalne imovine nakon što su u obzir uzeti akumulirana amortizacija, iscrpljivanje i umanjenje vrednosti, kako je zabeleženo u finansijskim izveštajima.

30) Investicioni subjekt znači:

(1) investicioni fond ili subjekt za ulaganja u nekretnine,

(2) subjekt koji je, neposredno ili preko lanca takvih subjekata, u najmanje 95% vlasništvu subjekta iz podtačke (1) ove tačke i koji posluje isključivo ili gotovo isključivo radi držanja imovine ili ulaganja sredstava u korist tih subjekata ili

(3) subjekt čije je najmanje 85% vrednosti u vlasništvu subjekta iz podtačke (1) ove tačke pod uslovom da je gotovo sva njegova dobit ostvarena od dividendi ili dobiti ili gubitka od vlasničkog kapitala koji su isključeni iz obračuna kvalifikovane dobiti u smislu ovog zakona.

31) Investicioni fond znači subjekt koji ispunjava sve sledeće uslove ili aranžman kojim se ispunjavaju svi sledeći uslovi:

(1) osmišljen je tako da objedinjuje finansijsku ili nefinansijsku imovinu određenog broja ulagača, među kojima neki nisu povezani,

(2) ulaže u skladu sa utvrđenom politikom ulaganja,

(3) omogućava ulagačima smanjenje transakcionih, istraživačkih i analitičkih troškova ili zajedničku raspodelu rizika,

(4) prvenstveno je namenjen ostvarivanju dobiti od ulaganja ili zaštiti od konkretnog ili opšteg događaja ili ishoda,

(5) njegovi ulagači imaju pravo na povraćaj od imovine fonda ili dobiti ostvarene od te imovine na osnovu svog doprinosa,

(6) taj fond, ili njegova uprava, podleže regulatornom režimu, uključujući primerena pravila o borbi protiv pranja novca i zaštiti ulagača, za investicione fondove u jurisdikciji u kojoj je osnovan ili u kojoj se njime upravlja i

(7) njime upravljaju stručnjaci za upravljanje investicionim fondovima u ime ulagača.

32) Subjekt za ulaganja u nekretnine znači subjekt sa velikim brojem ulagača koji ima pretežno nepokretnu imovinu i koji podleže jedinstvenom nivou oporezivanja koje se odnosi na subjekt ili na imaoce udela, sa odlaganjem od najduže godinu dana.

33) Penzioni fond znači:

(1) subjekt koji je osnovan i koji posluje u određenoj jurisdikciji isključivo ili gotovo isključivo radi upravljanja penzionim ili dodatnim davanjima ili isplate takvih davanja fizičkim licima ako:

- taj subjekt kao takav reguliše ta jurisdikcija ili jedna od njenih političkih organizacionih jedinica ili lokalnih organa ili

- ta davanja su obezbeđena ili na drugi način zaštićena nacionalnim propisima i finansiraju se skupom imovine koji drži fiducijar ili zadužbinar kako bi se obezbedilo ispunjenje odgovarajućih penzionih obaveza u slučaju nesolventnosti grupe MNP-a i velike domaće grupe,

(2) subjekt za pružanje usluga u oblasti penzijskog osiguranja.

34) Subjekt za pružanje usluga u oblasti penzijskog osiguranja znači subjekt koji je osnovan i koji posluje isključivo ili gotovo isključivo radi ulaganja sredstava u korist subjekata iz tačke 33) podtačka (1) ovog stava ili obavljanja aktivnosti koje su pomoćne u odnosu na regulisane aktivnosti iz tačke 33) podtačka (1) ovog stava, pod uslovom da je subjekt za pružanje usluga u oblasti penzijskog osiguranja deo iste grupe kao i subjekti koji obavljaju te regulisane aktivnosti.

35) Jurisdikcija sa niskim poreskim opterećenjem u pogledu grupe MNP-a ili velike domaće grupe u svakoj fiskalnoj godini znači država članica ili jurisdikcija treće zemlje u kojoj grupa MNP-a ili velika domaća grupa ima kvalifikovanu dobit i podleže efektivnoj poreskoj stopi koja je niža od minimalne poreske stope.

36) Kvalifikovana dobit ili gubitak znači neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnog subjekta koji su prilagođeni u skladu sa pravilima iz poglavlja III, VI i VII ovog zakona.

37) Nekvalifikovani povratni imputirani porez znači svaki porez, osim kvalifikovanog imputiranog poreza, koji obračunava ili plaća sastavni subjekt i:

(1) koji je se može vratiti stvarnom vlasniku dividende koju je isplatio takav sastavni subjekt u vezi sa tom dividendom ili koji stvarni vlasnik može odbiti od poreske obaveze koja nije povezana sa takvom dividendom ili

(2) koji se može vratiti društvu koje isplaćuje dividende nakon isplate dividende akcionaru,

(3) u smislu ove definicije kvalifikovani imputirani porez znači obuhvaćeni porez koji obračunava ili plaća sastavni subjekt, uključujući stalnu poslovnu jedinicu, koji se može vratiti ili odbiti stvarnom vlasniku dividende koju je isplatio sastavni subjekt ili, u slučaju obuhvaćenog poreza koji obračunava ili plaća stalna poslovna jedinica, dividende koju je isplatio glavni subjekt, u meri u kojoj je povraćaj plativ ili je odbitak:

- odobrila jurisdikcija koja nije jurisdikcija koja je uvela obuhvaćene poreze,

- odobren stvarnom vlasniku dividende koja podleže oporezivanju po nominalnoj stopi koja je jednaka minimalnoj poreskoj stopi na primljenu dividendu ili veća od nje, u skladu sa domaćim pravom jurisdikcije koja je nametnula obuhvaćene poreze sastavnom subjektu,

- odobren fizičkom licu koje je stvarni vlasnik dividende i poreski rezident u jurisdikciji koja je nametnula obuhvaćene poreze sastavnom subjektu i koje podleže oporezivanju po nominalnoj stopi koja je jednaka standardnoj poreskoj stopi koja se primenjuje na redovnu dobit ili veća od nje ili

- odobren osobi javnog prava, međunarodnoj organizaciji, rezidentnoj neprofitnoj organizaciji, rezidentnom penzionom fondu, rezidentnom investicionom subjektu koji nije deo grupe MNP-a ili velike domaće grupe, ili rezidentnom društvu za životno osiguranje u meri u kojoj se dividenda prima u vezi sa aktivnostima rezidentnih penzionih fondova i podleže oporezivanju na sličan način kao i dividenda koju prima penzioni fond pod sledećim uslovima: neprofitna organizacija ili penzioni fond rezidenti su u određenoj jurisdikciji ako su osnovani i ako se njima upravlja u toj jurisdikciji, investicioni subjekt rezident je u određenoj jurisdikciji ako je osnovan i regulisan u toj jurisdikciji, društvo za životno osiguranje je rezident u jurisdikciji u kojoj se nalazi.

38) Kvalifikovani povratni poreski kredit znači:

(1) poreski kredit sa pravom na povraćaj osmišljen tako da se isplaćuje u novcu ili novčanom ekvivalentu sastavnom subjektu u roku od četiri godine od dana kada sastavni subjekat stiče pravo na povratni poreski kredit u skladu sa pravom jurisdikcije koja odobrava kredit ili

(2) ako je pravo na povraćaj poreskog kredita pruženo samo delimično, deo povratnog poreskog kredita koji je plativ u novcu ili novčanom ekvivalentu sastavnom subjektu u roku od četiri godine od dana kada sastavni subjekat stiče pravo na delimični povratni poreski kredit, pri čemu kvalifikovani povratni poreski kredit ne uključuje nijedan iznos poreza koji se može odbiti ili vratiti na osnovu kvalifikovanog imputiranog poreza ili nekvalifikovanog povratnog imputiranog poreza.

39) Nekvalifikovani povratni poreski kredit znači poreski kredit koji nije kvalifikovani povratni poreski kredit, ali za koji se u celosti ili delimično može ostvariti pravo na povraćaj.

40) Glavni subjekat znači subjekat koji u svoje finansijske izveštaje uključuje neto računovodstvenu dobit ili gubitak stalne poslovne jedinice.

41) Sastavni subjekat - vlasnik znači sastavni subjekat koji je neposredni ili posredni vlasnik vlasničkog udela u drugom sastavnom subjektu iste grupe MNP-a ili velike domaće grupe.

42) Prihvatljivi sistem poreza na raspodelu znači sistem oporezivanja dobiti:

(1) kojim se uvodi porez na dobit samo ako se ta dobit raspodeljuje ili se smatra da je raspodeljena akcionarima ili ako društvo snosi određene neposlovne troškove,

(2) kojim se uvodi porez po stopi jednakoj minimalnoj poreskoj stopi ili većoj od nje i

(3) koji je bio na snazi 1. jula 2021. ili ranije.

43) Kvalifikovano pravilo o prenisko oporezovanoj dobiti znači skup pravila koji se sprovodi u domaćem pravu određene jurisdikcije, pod uslovom da ta jurisdikcija ne pruža nikakve koristi povezane sa tim pravilima i:

(1) istovetan je pravilima utvrđenim ovim zakonom ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, modelom pravila OECD-a u skladu sa kojima jurisdikcija prikuplja svoj pripadajući udeo u dopunskom porezu grupe MNP-a koji nije naplaćen na osnovu pravila o uključivanju dobiti za sastavne subjekte te grupe MNP-a koji podležu niskoj poreskoj stopi,

(2) primenjuje se na način koji je u skladu sa pravilima utvrđenim ovim zakonom ili, kada je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, modelom pravila OECD-a.

44) Subjekat imenovan za podnošenje prijave znači sastavni subjekat, osim krajnjeg matičnog društva, koji je grupa MNP-a ili velika domaća grupa imenovala da bi u njeno ime ispunio obavezu podnošenja prijave iz člana 46. ovog zakona.

45) Jurisdikcija je državna ili nedržavna poreska jurisdikcija koja ima fiskalnu autonomiju u pogledu poreza na dobit.

Licima javnog prava iz stava 1. tačke 9) ovog člana u Republici smatraju se Republika, jedinice lokalne samouprave, kao i pravna lica čiji je osnivač Republika i/ili jedinice lokalne samouprave, osim privrednih društava i drugih lica koja obavljaju privrednu delatnost u smislu propisa o oporezivanju dobiti, a ista na odgovarajući način primenjuju druge uslove iz stava 1. tačke 9) ovog člana.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu, a imaju rodno značenje, odnose se jednako na muški i ženski rod.

Područje primene

Član 5.

Ovaj zakon se primenjuje na sastavne subjekte koji su članovi grupe MNP-a ili velike domaće grupe čiji godišnji prihod u konsolidovanim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog društva u najmanje dve od četiri fiskalne godine koje neposredno prethode predmetnoj fiskalnoj godini iznosi 750.000.000,00 evra ili više, uključujući prihod od isključenih subjekata iz stava 3. ovog člana.

Ako je jedna ili više fiskalnih godina iz stava 1. ovog člana duža ili kraća od 12 meseci, prag prihoda iz stava 1. ovog člana prilagođava se razmerno za svaku od tih fiskalnih godina.

Ovaj se zakon ne primenjuje na sledeće subjekte:

1) lice javnog prava, međunarodnu organizaciju, neprofitnu organizaciju, penzioni fond, investicioni fond koji je krajnje matično društvo ili subjekat za ulaganja u nepokretnosti koji je krajnje matično društvo,

2) subjekat čije je najmanje 95 % vrednosti u vlasništvu jednog ili više subjekata iz tačke 1) ovog stava neposredno ili putem jednog ili više isključenih subjekata, osim subjekata za pružanje usluga u oblasti penzijskog osiguranja, i koji:

(1) posluje isključivo ili gotovo isključivo radi držanja imovine ili ulaganja sredstava u korist subjekta ili subjekata iz tačke 1) ovog stava ili

(2) obavlja isključivo aktivnosti koje su pomoćne aktivnostima koje obavlja subjekat ili subjekti iz tačke 1) ovog stava,

(3) subjekat čije je najmanje 85 % vrednosti u vlasništvu, neposredno ili posredno preko jednog ili više isključenih subjekata, jednog ili više subjekata iz tačke a) ovog stava, osim subjekata za pružanje usluga u oblasti penzijskog osiguranja, pod uslovom da gotovo sav njegov prihod proizlazi iz dividendi, odnosno iz dobiti ili gubitka po osnovu vlasničkog kapitala koji su isključeni iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka u skladu sa članom 18. stavom 2. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Izuzetno od stava 3. tačka 1) ovog člana, sastavni subjekat koji podnosi prijavu može, u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona, da odabere da se subjekat iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana neće smatrati isključenim subjektom.

Minimalno efektivno oporezivanje dobiti subjekata iz stava 1. ovog člana obezbeđuje se primenom pravila za plaćanje dopunskog poreza, utvrđenih prema odredbama ovog zakona, i to:

1) pravilo za utvrđivanje kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza u skladu sa kojim se dopunski porez obračunava i plaća za višak dobiti svih sastavnih subjekata koji podležu niskoj poreskoj stopi i koji se nalaze u Republici,

2) pravilo o uključivanju dobiti u skladu sa kojim matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe obračunava i plaća svoj pripadajući udeo u dopunskom porezu u odnosu na sastavne subjekte grupe koji podležu niskoj poreskoj stopi,

3) pravilo o prenisko oporezovanoj dobiti u skladu sa kojim sastavni subjekat grupe MNP-a podleže dopunskom porezu jednakom njegovom udelu dopunskog poreza koji nije naplaćen na osnovu pravila o uključivanju dobiti za sastavne subjekte grupe koji podležu niskoj poreskoj stopi.

Primenom pravila iz stava 5. ovog člana utvrđuje se iznos dopunskog poreza subjektima iz stava 1. ovog člana kojim se obezbeđuje da efektivno oporezivanje dobiti iznosi najmanje 15%.

Poreska obaveza iz stava 5. ovog člana ne može umanjiti osnovicu poreza na dobit.

Dopunski porez predstavlja prihod državnog budžeta Republike.

Lokacija sastavnog subjekta

Član 6.

U smislu primene ovog zakona smatra se da se subjekat koji nije provodni subjekat nalazi u jurisdikciji u kojoj se smatra rezidentom u svrhu oporezivanja na osnovu njegovog mesta upravljanja, njegovog mesta osnivanja ili sličnih kriterijuma. Ako nije moguće utvrditi lokaciju sastavnog subjekta koji nije provodni subjekat, smatra se da se nalazi u jurisdikciji u kojoj je osnovan.

Provodni subjekat nema državnu pripadnost, osim ako je krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe ili ako je dužan da primenjuje pravilo o uključivanju dobiti u skladu sa čl. 7. do 10. ovog zakona, a u tom se slučaju smatra da se provodni subjekat nalazi u jurisdikciji u kojoj je osnovan.

Za stalnu poslovnu jedinicu iz:

- člana 4. stav 1. tačka 13) podtačka (1) ovog zakona smatra se da se nalazi u jurisdikciji u kojoj se smatra stalnom poslovnom jedinicom i podleže oporezivanju na osnovu važećeg primenjivog poreskog ugovora

- člana 4. stav 1. tačka 13. podtačka (2) ovog zakona smatra se da se nalazi u jurisdikciji u kojoj podleže oporezivanju na neto osnovi na osnovu svog poslovnog prisustva

- člana 4. stav 1. tačka 13. podtačka (3) ovog zakona smatra se da se nalazi u jurisdikciji u kojoj je smeštena

- člana 4. stav 1. tačka 13. podtačka (4) ovog zakona smatra se da nema državnu pripadnost.

Ako se sastavni subjekt nalazi u dvema jurisdikcijama i te jurisdikcije primenjuju poreski ugovor, smatra se da se sastavni subjekt nalazi u jurisdikciji u kojoj se smatra rezidentom u svrhu oporezivanja u skladu sa tim poreskim ugovorom.

Ako se sastavni subjekt nalazi u dvema jurisdikcijama, a te jurisdikcije nemaju primenjivi poreski ugovor, smatra se da se sastavni subjekt nalazi u jurisdikciji koja je za određenu fiskalnu godinu naplatila veći iznos obuhvaćenih poreza. U svrhu izračuna iznosa obuhvaćenih poreza, iznos poreza plaćenog u skladu sa režimom oporezivanja kontrolisanog inostranog društva ne uzima se u obzir. Ako je iznos obuhvaćenih poreza koji treba da se plate u dvema jurisdikcijama jednak ili je jednak nuli, smatra se da se sastavni subjekt nalazi u jurisdikciji u kojoj je veći iznos sadržajnog isključenja dobiti izračunat na nivou subjekta u skladu sa članom 30. ovog zakona. Ako je iznos sadržajnog isključenja dobiti u dvema jurisdikcijama jednak ili je jednak nuli, smatra se da sastavni subjekt nema državnu pripadnost, ako nije krajnje matično društvo, a u tom se slučaju smatra da se nalazi u jurisdikciji u kojoj je osnovan.

Ako se zbog primene st. 4. i 5. ovog člana matično društvo nalazi u jurisdikciji u kojoj ne podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti, smatra se da podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti druge jurisdikcije, osim ako važećim primenjivim poreskim ugovorom nije zabranjena primena takvog pravila.

Ako sastavni subjekt promeni svoju lokaciju tokom fiskalne godine, smatra se da se nalazi u jurisdikciji u kojoj se u skladu sa ovim članom smatralo da se nalazio na početku te fiskalne godine.

II.         PRAVILO O UKLjUČIVANjU DOBITI I PRAVILO O PRENISKO OPOREZOVANOJ DOBITI

Obaveza krajnjeg matičnog društva

Član 7.

Krajnje matično društvo sa sedištem u Republici koje je sastavni subjekt podleže dopunskom porezu za određenu fiskalnu godinu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za njegove sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u drugoj jurisdikciji ili nemaju državnu pripadnost.

Ako se sastavni subjekt koji je krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe oporezuje niskim poreskim opterećenjem, taj sastavni subjekt podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu i za sve sastavne subjekte grupe koji podležu niskoj poreskoj stopi u Republici.

Obaveza posredničkog matičnog društva

Član 8.

Posredničko matično društvo koje se nalazi u Republici i koje je u vlasništvu krajnjeg matičnog društva koje se nalazi u jurisdikciji treće zemlje podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu za njegove sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u drugoj jurisdikciji ili nemaju državnu pripadnost.

Ako se posredničko matično društvo oporezuje niskom poreskom stopom, a u vlasništvu je krajnjeg matičnog društva koje se nalazi u jurisdikciji treće zemlje, to posredničko matično društvo podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu i za njegove sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u Republici.

Izuzetno st. 1. i 2. ovog člana se ne primenjuju:

1) ako krajnje matično društvo podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti za tu fiskalnu godinu ili

2) ako se drugo posredničko matično društvo nalazi u jurisdikciji gde podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti za tu fiskalnu godinu i neposredni je ili posredni vlasnik kontrolnog udela u posredničkom matičnom društvu.

Obaveza posredničkog matičnog društva koje je u vlasništvu isključenog krajnjeg matičnog društva

Član 9.

Ako se posredničko matično društvo nalazi u Republici, a u vlasništvu je krajnjeg matičnog društva koje je isključeni subjekt, to društvo podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu za svoje sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u drugoj jurisdikciji ili nemaju državnu pripadnost.

Ako se posredničko matično društvo nalazi u Republici i oporezuje se niskim poreskim opterećenjem, a u vlasništvu je krajnjeg matičnog društva koje je isključeni subjekt, to posredničko matično društvo podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu za sebe i za svoje sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u Republici.

Izuzetno st. 1. i 2. ovog člana se ne primenjuju ako se drugo posredničko matično društvo nalazi u jurisdikciji u kojoj podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti za tu fiskalnu godinu i neposredni je ili posredni vlasnik kontrolnog udela u posredničkom matičnom društvu iz st. 1. i 2. ovog člana.

Obaveza matičnog društva u delimičnom vlasništvu

Član 10.

Ako se matično društvo u delimičnom vlasništvu nalazi u Republici ono podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu za njegove sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u drugoj jurisdikciji ili nemaju državnu pripadnost.

Ako se matično društvo u delimičnom vlasništvu nalazi u Republici i oporezuje se niskim poreskim opterećenjem, ono podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu za sebe i za svoje sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u Republici.

Izuzetno st. 1. i 2. ovog člana se ne primenjuju ako su vlasnički udeli matičnog društva u delimičnom vlasništvu u potpunom neposrednom ili posrednom vlasništvu drugog matičnog društva u delimičnom vlasništvu na koje se primenjuje kvalifikovano pravilo o uključivanju dobiti za tu fiskalnu godinu.

Određivanje visine dopunskog poreza na osnovu pravila o uključivanju dobiti

Član 11.

Dopunski porez na osnovu pravila o uključivanju dobiti koji mora da plati matično društvo za sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi u skladu sa članom 7. stav 1. članom 8. stav 1. članom 9. stav 1. i članom 10. stav 1. ovog zakona jednak je dopunskom porezu za sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi obračunatom u skladu sa članom 29. ovog zakona, pomnoženim sa pripadajućim udelom matičnog društva u takvom dopunskom porezu za određenu fiskalnu godinu.

Pripadajući udeo matičnog društva u dopunskom porezu za sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi jeste deo vlasničkog udela matičnog društva u kvalifikovanoj dobiti sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi. Taj udeo jednak je kvalifikovanoj dobiti sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi za određenu fiskalnu godinu umanjen za iznos takve dobiti pripisive vlasničkim udelima koje drže drugi vlasnici, podeljeno sa kvalifikovanom dobiti sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi za određenu fiskalnu godinu. Iznos kvalifikovane dobiti pripisive vlasničkim udelima u sastavnom subjektu koji podleže niskoj poreskoj stopi koje drže drugi vlasnici jeste iznos koji bi se smatrao pripisivim tim vlasnicima u skladu sa načelima prihvatljivog standarda finansijskog računovodstva koji se primenjuje u konsolidovanim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog društva da je neto dobit sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi jednaka njegovoj kvalifikovanoj dobiti i

1) matično društvo sastavilo je konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa tim računovodstvenim standardom (hipotetički konsolidovani finansijski izveštaji),

2) matično društvo je bilo vlasnik kontrolnog udela u sastavnom subjektu koji podleže niskoj poreskoj stopi tako da su svi prihodi i rashodi sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi bili konsolidovani na pojedinačnoj osnovi sa prihodima i rashodima matičnog društva u hipotetičkim konsolidovanim finansijskim izveštajima,

3) sva kvalifikovana dobit sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi bila je pripisiva transakcijama sa licima koja nisu subjekti grupe i

4) sve vlasničke udele koji nisu u neposrednom ili posrednom vlasništvu matičnog društva držala su lica koja nisu subjekti grupe.

Osim iznosa dodeljenog matičnom društvu u skladu sa stavom 1. ovog člana, dopunski porez na osnovu pravila o uključivanju dobiti koji matično društvo mora da plati na osnovu člana 7. stav 2, člana 8. stav 2, člana 9. stav 2. i člana 10. stav 2. ovog zakona uključuje, za određenu fiskalnu godinu, u skladu sa članom 29. ovog zakona:

1) puni iznos dopunskog poreza obračunatog za to matično društvo i

2) iznos dopunskog poreza obračunatog za njegove sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u Republici pomnožen sa pripadajućim udelom matičnog društva u takvom dopunskom porezu za određenu fiskalnu godinu.

Prebijanje poreza na osnovu pravila o uključivanju dobiti

Član 12.

Ako matično društvo koje se nalazi u Republici posredno preko drugog posredničkog matičnog društva ili matičnog društva u delimičnom vlasništvu koje podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti za određenu fiskalnu godinu ima vlasnički udeo u sastavnom subjektu koji podleže niskoj poreskoj stopi, dopunski porez koji se plaća na osnovu čl. 7. do 10. ovog zakona umanjuje se za iznos koji je jednak delu pripisivog udela prvopomenutog matičnog društva u dopunskom porezu koji plaća posredničko matično društvo ili matično društvo u delimičnom vlasništvu.

Kvalifikovani domaći dopunski porez

Član 13.

U Republici se obračunava i plaća kvalifikovani domaći dopunski porez.

Obavezi plaćanja kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza iz stava 1. ovog člana za određenu fiskalnu godinu podleže matično društvo grupe MNP-a koje se nalazi u Republici, matično društvo velike domaće grupe, i svi njihovi sastavni subjekti koji se nalaze u Republici u skladu sa odredbama ovog zakona ako je njihova efektivna poreska stopa utvrđena prema odredbama ovog zakona manja od 15%.

Pri utvrđivanju prava i obaveza poreskog obveznika iz stava 2. ovog člana, odnosno prilikom obračuna obaveze kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza, osim ovog člana na odgovarajući način se primenjuju druge odredbe ovog zakona koje se primenjuju pri utvrđivanju dopunskog poreza na osnovu pravila o uključivanju dobiti.

U smislu primene stava 1. ovog člana obračun viška dobiti sastavnih subjekata koji podležu niskoj poreskoj stopi zasniva se na računovodstvenom standardu iz člana 17. ovog zakona ili na računovodstvenom standardu kojim se obezbeđuje primena kvalifikovanog međunarodnog sporazuma o bezbednoj luci iz člana 34. i člana 60. stava 2. ovog zakona, a koji se odnosi na računovodstveni standard.

Ako se matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe nalazi u Republici, a sastavni subjekti koji su u njegovom neposrednom ili posrednom vlasništvu se nalaze u Republici ili drugoj jurisdikciji, podležu kvalifikovanom domaćem dopunskom porezu za određenu fiskalnu godinu u tim jurisdikcijama, iznos dopunskog poreza koji bi platilo matično društvo na osnovu pravila o uključivanju dobiti iz čl. 7, 8. i 9. ovog zakona umanjuje se, do nule, za iznos kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza koji plaća matica i sastavni subjekti. Ako je kvalifikovani domaći dopunski porez za određenu fiskalnu godinu zasnovan na finansijskim izveštajima sačinjenim u skladu sa prihvatljivim računovodstvenim standardom krajnjeg matičnog društva ili sa računovodstvenim standardom iz stava 4. ovog člana, dopunski porez iz člana 29. ovog zakona ne obračunava se za sastavne subjekte te grupe MNP-a ili velike domaće grupe koji se nalaze u Republici ili drugoj državi članici. To ne sprečava obračun svakog daljeg dopunskog poreza na osnovu člana 31. ovog zakona.

Ako iznos kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza za određenu fiskalnu godinu nije plaćen u Republici četiri godine nakon godine u kojoj je trebalo da bude plaćen, iznos kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza koji nije plaćen dodaje se dopunskom porezu u određenoj jurisdikciji obračunatom u skladu sa članom 29. stavom 3. ovog zakona i ne naplaćuje se u Republici.

Ako kvalifikovani domaći dopunski porez za određenu fiskalnu godinu nije plaćen u drugoj jurisdikciji ili državi članici četiri godine nakon godine u kojoj je trebalo da bude plaćen, taj porez će se naplatiti prema čl. 7, 8, 9. i 31. ovog zakona.

Kvalifikovani domaći dopunski porez iz stava 1. ovog člana utvrđuje se i naplaćuje pre primene pravila iz člana 5. stav 5. tač. 2) i 3) ovog zakona.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje postupak obračuna i naplate kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza.

Primena pravila o prenisko oporezovanoj dobiti u celoj grupi MNP-a

Član 14.

Ako se krajnje matično društvo grupe MNP-a nalazi u jurisdikciji treće zemlje u kojoj se ne primenjuje kvalifikovano pravilo o uključivanju dobiti ili ako je krajnje matično društvo grupe MNP-a isključeni subjekt, sastavni subjekti koji se nalaze u Republici podležu, za određenu fiskalnu godinu, dopunskom porezu na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti dodeljenom Republici u skladu sa članom 16. ovog zakona.

U smislu primene stava 1. ovog člana prilagođavanje se sprovodi u obliku dopunskog poreza koji treba da plate sastavni subjekti.

Odredbe ovog člana ne odnose se na sastavne subjekte koji su investicioni subjekti.

Primena pravila o prenisko oporezovanoj dobiti u jurisdikciji krajnjeg matičnog društva

Član 15.

Ako se krajnje matično društvo grupe MNP-a nalazi u jurisdikciji treće zemlje sa niskim poreskim opterećenjem, sastavni subjekti koji se nalaze u Republici podležu prilagođavanju koje je jednako iznosu dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti dodeljenoj Republici za određenu fiskalnu godinu u skladu sa članom 16. ovog zakona.

U smislu primene stava 1. ovog člana prilagođavanje se sprovodi u obliku dopunskog poreza koji treba da plate sastavni subjekti.

Izuzetno stav 1. ovog člana se ne primenjuje kada krajnje matično društvo u jurisdikciji treće zemlje sa niskim poreskim opterećenjem podleže kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti za sebe i za svoje sastavne subjekte koji podležu niskoj poreskoj stopi i nalaze se u toj jurisdikciji.

Izuzetno st. 1. i 2. ovog člana se ne primenjuju na sastavne subjekte koji su investicioni subjekti.

Obračun i dodela iznosa dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti

Član 16.

Iznos dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti dodeljen Republici obračunava se množenjem ukupnog dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti, kako je utvrđen u skladu sa stavom 2. ovog člana, procentom koji se pripisuje Republici na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti, kako je utvrđen u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Ukupni dopunski porez na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za određenu fiskalnu godinu jednak je zbiru dopunskog poreza obračunatog za svaki sastavni subjekt grupe MNP-a koji podleže niskoj poreskoj stopi za tu fiskalnu godinu, u skladu sa članom 29. ovog zakona, što podleže prilagođavanjima iz st. 3. i 4. ovog člana.

Dopunski porez na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi jednak je nuli ako u određenoj fiskalnoj godini sve vlasničke udele krajnjeg matičnog društva u takvom sastavnom subjektu koji podleže niskoj poreskoj stopi neposredno ili posredno drži jedno matično društvo ili više njih, a to matično društvo ili matična društva dužna su da primenjuju kvalifikovano pravilo o uključivanju dobiti za taj sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi za navedenu fiskalnu godinu.

Kada se ne primenjuje stav 3. ovog člana, dopunski porez na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi umanjuje se za pripisivi udeo matičnog društva u dopunskom porezu tog sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi koji je obračunat na osnovu kvalifikovanog pravila o uključivanju dobiti.

Procenat koji se pripisuje Republici na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti izračunava se za svaku fiskalnu godinu i za svaku grupu MNP-a prema sledećoj formuli:

50% * broj zaposlenih u Republici/broj zaposlenih u svim jurisdikcijama sa pravilom o prenisko oporezovanoj dobiti +

50% * ukupna vrednost materijalne imovine u Republici/ukupna vrednost materijalne imovine u svim jurisdikcijama sa pravilom o prenisko oporezovanoj dobiti

pri čemu:

1) broj zaposlenih u Republici predstavlja ukupan broj zaposlenih svih sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u Republici,

2) broj zaposlenih u svim jurisdikcijama sa kvalifikovanim pravilom o prenisko oporezovanoj dobiti je ukupan broj zaposlenih svih sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u jurisdikciji koja za fiskalnu godinu primenjuje važeće kvalifikovano pravilo o prenisko oporezovanoj dobiti

3) ukupna vrednost materijalne imovine je zbir neto knjigovodstvene vrednosti materijalne imovine svih sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u Republici,

4) ukupna vrednost materijalne imovine u svim jurisdikcijama sa pravilom o prenisko oporezovanoj dobiti je zbir neto knjigovodstvene vrednosti materijalne imovine svih sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u jurisdikciji koja za fiskalnu godinu primenjuje važeće kvalifikovano pravilo o prenisko oporezovanoj dobiti.

Broj zaposlenih je broj zaposlenih na osnovu ekvivalenta punog radnog vremena svih sastavnih subjekata koji se nalaze u relevantnoj jurisdikciji, uključujući spoljne saradnike pod uslovom da učestvuju u redovnim poslovnim aktivnostima sastavnog subjekta. Materijalna imovina uključuje materijalnu imovinu svih sastavnih subjekata koji se nalaze u relevantnoj jurisdikciji, ali ne uključuje novac ili novčane ekvivalente, nematerijalnu ili finansijsku imovinu.

Zaposleni čiji su troškovi zarada uključeni u odvojenu računovodstvenu dokumentaciju stalne poslovne jedinice kako je utvrđeno u članu 20. stav 1. ovog zakona i u skladu sa članom 20. stav 2. ovog zakona raspoređuju se jurisdikciji u kojoj se nalazi ta stalna poslovna jedinica. Materijalna imovina uključena u odvojenu računovodstvenu dokumentaciju stalne poslovne jedinice, kako je utvrđeno članom 20. stav 1. ovog zakona i prilagođeno u skladu sa članom 20. stav 2. ovog zakona raspoređuje se jurisdikciji u kojoj se nalazi ta stalna poslovna jedinica. Broj zaposlenih i materijalna imovina raspoređeni u jurisdikciji stalne poslovne jedinice ne uzimaju se u obzir za broj zaposlenih i materijalnu imovinu jurisdikcije glavnog subjekta. Broj zaposlenih i neto knjigovodstvena vrednost materijalne imovine koju drži investicioni subjekt nisu elementi formule iz stava 5. ovog člana. Broj zaposlenih i neto knjigovodstvena vrednost materijalne imovine provodnog subjekta nisu elementi formule iz stava 5. ovog člana, osim u slučaju da su raspoređeni stalnoj poslovnoj jedinici ili, ako ne postoji stalna poslovna jedinica, sastavnim subjektima koji se nalaze u jurisdikciji u kojoj je osnovan provodni subjekt.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, smatra se da je procenat koji se pripisuje jurisdikciji na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za grupu MNP-a za određenu fiskalnu godinu jednak nuli ako iznos dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti raspoređen toj jurisdikciji u prethodnoj fiskalnoj godini nije imao za posledicu da se sastavnim subjektima te grupe MNP-a koji se nalaze u toj jurisdikciji nametne dodatni novčani poreski rashod koji je ukupno jednak iznosu dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti pripisanog toj jurisdikciji za navedenu prethodnu fiskalnu godinu. Broj zaposlenih i neto knjigovodstvena vrednost materijalne imovine sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u jurisdikciji sa procentom na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za određenu fiskalnu godinu jednakim nuli nisu elementi formule za raspodelu ukupnog dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti grupi MNP-a za tu fiskalnu godinu.

Odredba stava 8. ovog člana ne primenjuje se za određenu fiskalnu godinu ako sve jurisdikcije sa kvalifikovanim pravilom o prenisko oporezovanoj dobiti koje je na snazi za dotičnu fiskalnu godinu imaju procenat na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za grupu MNP-a za tu fiskalnu godinu jednak nuli.

III.        OBRAČUN KVALIFIKOVANE DOBITI ILI GUBITKA

Utvrđivanje kvalifikovane dobiti ili gubitka

Član 17.

Kvalifikovana dobit ili gubitak sastavnog subjekta utvrđuju se prilagođavanjem neto računovodstvene dobiti ili gubitka iz čl. 18. do 21. ovog zakona, sastavnog subjekta za određenu fiskalnu godinu pre bilo kakvih prilagođavanja, u okviru postupka konsolidacije, za uklanjanje transakcija unutar grupe, kako je utvrđeno računovodstvenim standardom koji se primenjuje pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva.

Ako nije moguće jasno utvrditi neto računovodstvenu dobit ili gubitak sastavnog subjekta na osnovu prihvatljivog ili odobrenog standarda finansijskog računovodstva koji se primenjuje pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva, neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnog subjekta za određenu fiskalnu godinu može se utvrditi primenom drugog prihvatljivog ili odobrenog standarda finansijskog računovodstva pod uslovom:

1) da se računovodstvena dokumentacija sastavnog subjekta sastavlja na osnovu tog računovodstvenog standarda,

2) da su informacije iz računovodstvene dokumentacije pouzdane i

3) da se trajne razlike veće od 1.000.000,00 evra koje su rezultat primene određenog načela ili standarda na stavke prihoda ili rashoda ili transakcije, kada se to načelo ili standard razlikuje od finansijskog standarda koji se primenjuje pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva, prilagođavaju kako bi bile u skladu sa tretmanom koji se za tu stavku zahteva računovodstvenim standardom koji se primenjuje pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Ako krajnje matično društvo ne sastavlja svoje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva iz člana 4. stav 1. tačka 6) podtačka (3) ovog zakona, konsolidovani finansijski izveštaji krajnjeg matičnog društva prilagođavaju se kako bi se sprečilo svako znatno narušavanje tržišnog nadmetanja.

Kada krajnje matično društvo ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje kako su navedeni u članu 4. stav 1. tačka 6. podtač. (1), (2) i (3) ovog zakona, konsolidovani finansijski izveštaji krajnjeg matičnog društva iz člana 4. stav 1. tačka 6) podtačka (4) ovog zakona jesu oni koji bi se sastavljali da je krajnje matično društvo dužno da sastavlja takve konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa:

1) prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva ili

2) odobrenim standardom finansijskog računovodstva, pod uslovom da su takvi konsolidovani finansijski izveštaji prilagođeni kako bi se sprečilo svako znatno narušavanje tržišnog nadmetanja.

Ako država članica ili jurisdikcija treće zemlje primenjuje kvalifikovani domaći dopunski porez, neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnih subjekata koji se nalaze u toj državi članici ili jurisdikciji treće zemlje mogu se utvrditi u skladu sa prihvatljivim ili odobrenim finansijskim računovodstvenim standardom koji se razlikuje od standarda finansijskog računovodstva koji se primenjuju pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva, pod uslovom da su takva neto računovodstvena dobit ili gubitak prilagođeni kako bi se sprečilo svako znatno narušavanje tržišnog nadmetanja.

Ako primena posebnog načela ili postupka iz skupa opšteprihvaćenih računovodstvenih načela dovede do znatnog narušavanja tržišnog nadmetanja, računovodstveni tretman svake stavke ili transakcije na koju se primenjuje to načelo ili postupak prilagođava se kako bi bio u skladu sa tretmanom koji se zahteva za tu stavku ili transakciju u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI ili MSFI kako ga je donela Unija na osnovu Uredbe (EZ) br. 1606/2002).

Prilagođavanja radi utvrđivanja kvalifikovane dobiti ili gubitka

Član 18.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) neto poreski rashod znači neto iznos sledećih stavki:

(1) obuhvaćenih poreza obračunatih kao rashod (poreska obaveza) i svih tekućih i odgođenih obuhvaćenih poreza uključenih u rashod za porez na dobit, uključujući obuhvaćene poreze na dobit koja je isključena iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka,

(2) odložene poreske imovine pripisive gubitku za određenu fiskalnu godinu,

(3) kvalifikovanih domaćih dopunskih poreza obračunatih kao rashod,

(4) poreza koji proističu iz pravila ovog zakona ili, kad je reč o jurisdikcijama trećih zemalja, modela pravila OECD-a, obračunatih kao rashod i

(5) nekvalifikovanih povratnih imputiranih poreza obračunatih kao rashod.

2) isključena dividenda znači dividenda ili druga raspodela primljena ili obračunata na osnovu vlasničkog udela, osim dividende ili druge raspodele primljene ili obračunate za:

(1) vlasnički udeo koji grupa drži u određenom subjektu i kojim se ostvaruje pravo na manje od 10 % dobiti, kapitala ili rezervi ili glasačka prava u tom subjektu na dan raspodele ili prodaje (portfeljski udeo) i

(2) vlasnički udeo koji je u ekonomskom vlasništvu sastavnog subjekta koji na dan raspodele prima ili obračunava dividende ili druge raspodele u periodu kraćem od jedne godine.

(3) vlasnički udeo u investicionom subjektu koji podleže odluci u skladu sa članom 43. ovog zakona.

3) isključena dobit ili gubitak od vlasničkog kapitala znači dobit ili gubitak koji su uključeni u neto računovodstvenu dobit ili gubitak sastavnog subjekta, koji proističu iz:

(1) dobiti i gubitka zbog promena fer vrednosti vlasničkog udela, osim za portfeljske udele

(2) dobiti ili gubitka povezanih sa vlasničkim udelom uključenim na osnovu računovodstvene metode udela i

(3) dobiti i gubitka od prodaje vlasničkog udela, osim prodaje portfeljskog udela

4) uključena dobit ili gubitak zbog metode revalorizacije znači neto dobit ili gubitak, uvećani ili umanjeni za sve povezane obuhvaćene poreze za određenu fiskalnu godinu, koji proističu iz primene računovodstvene metode ili prakse kojom se, za sve nepokretnosti, postrojenja i opremu:

(1) periodično prilagođava knjigovodstvena vrednost takve nepokretnosti, postrojenja i opreme njenoj fer vrednosti,

(2) beleže promene vrednosti u ostaloj sveobuhvatnoj dobiti i

(3) naknadno ne iskazuje dobit ili gubitak obračunat u ostaloj sveobuhvatnoj dobiti preko računa dobiti i gubitka.

4) asimetrična dobit ili gubitak zbog kursnih razlika znači dobit ili gubitak zbog kursnih razlika subjekta čije su računovodstvena i poreska funkcionalna valuta različite i koji je:

(1) uključen u obračun oporezive dobiti ili gubitka sastavnog subjekta i koji se može pripisati kursnim razlikama između računovodstvene funkcionalne valute i poreske funkcionalne valute sastavnog subjekta,

(2) uključen u obračun neto računovodstvene dobiti ili gubitka sastavnog subjekta i koji se može pripisati kursnim razlikama između računovodstvene funkcionalne valute i poreske funkcionalne valute sastavnog subjekta,

(3) uključen u obračun neto računovodstvene dobiti ili gubitka sastavnog subjekta i koji se može pripisati kursnim razlikama između valute treće strane i računovodstvene funkcionalne valute sastavnog subjekta i

(4) koji se može pripisati kursnim razlikama između valute treće strane i poreske funkcionalne valute sastavnog subjekta, bez obzira na to da li su ta dobit ili gubitak valute treće strane uključeni u oporezivu dobit.

(5) u smislu primene ove tačke poreska funkcionalna valuta je funkcionalna valuta koja se koristi za utvrđivanje oporezive dobiti ili gubitka sastavnog subjekta za obuhvaćeni porez u jurisdikciji u kojoj se nalazi. Računovodstvena funkcionalna valuta je funkcionalna valuta koja se koristi za utvrđivanje neto računovodstvene dobiti ili gubitka sastavnog subjekta. Valuta treće strane je valuta koja nije poreska funkcionalna valuta ili računovodstvena funkcionalna valuta sastavnog subjekta.

5) rashodi odbijen zbog posebnih pravila - poreski nepriznati rashodi znači:

(1) rashodi koje je sastavni subjekt obračunao za nezakonita plaćanja, uključujući mito i provizije i

(2) rashodi koje je sastavni subjekt obračunao za novčane kazne i sankcije u iznosu jednakom ili većem od 50.000,00 evra ili iznosu iste vrednosti u funkcionalnoj valuti u kojoj se izračunava neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnog subjekta

6) greške iz prethodnog perioda i promene računovodstvenih politika znači promena u početnom vlasničkom kapitalu sastavnog subjekta na početku fiskalne godine koja se može pripisati:

(1) ispravljanju greške u utvrđivanju neto računovodstvene dobiti ili gubitka u prethodnoj fiskalnoj godini koja je uticala na prihode ili rashode koji se mogu uključiti u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka u toj prethodnoj fiskalnoj godini, osim u meri u kojoj je takvo ispravljanje izazvalo znatno smanjenje obaveze plaćanja obuhvaćenih poreza u skladu sa članom 27. ovog zakona i

(2) promeni računovodstvenih načela ili računovodstvene politike koja je uticala na prihode ili rashode uključene u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka

7) obračunati rashodi za penzije znači razlika između iznosa rashoda za penzione obaveze uključenog u neto računovodstvenu dobit ili gubitak i iznosa uplaćenog u penzioni fond za fiskalnu godinu.

Neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnog subjekta prilagođavaju se (povećanjem ili smanjenjem u zavisnosti od iskazanog u pripadajućim finansijskim izveštajima) za iznos sledećih stavki kako bi se utvrdila njegova kvalifikovana dobit ili gubitak:

1) neto poreski rashodi,

2) isključene dividende,

3) isključena dobit ili gubitak od vlasničkog kapitala,

4) uključena dobit ili gubitak zbog metode revalorizacije,

5) dobit ili gubitak od prodaje imovine i obaveza isključenih u skladu sa članom 37. ovog zakona,

6) asimetrični dobici ili gubici zbog kursnih razlika,

7) rashodi odbijeni zbog posebnih pravila (poreski nepriznati rashodi),

8) greške iz prethodnog perioda i promene računovodstvenih načela i

9) obračunati rashodi za penzije.

Prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, sastavni subjekt može iznos prikazan u njegovoj računovodstvenoj dokumentaciji kao trošak ili rashod takvog sastavnog subjekta koji je plaćen kao naknada na osnovu akcija zameniti iznosom koji je dopušten kao odbitak za obračun njegove oporezive dobiti na njegovoj lokaciji. Ako mogućnost upotrebe opcionih akcija nije iskorišćena, iznos troška ili rashoda naknade na osnovu akcija koji je odbijen od neto računovodstvene dobiti ili gubitka sastavnog subjekta za obračun njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka za sve prethodne fiskalne godine uključuje se u fiskalnu godinu u kojoj je mogućnost istekla. Ako je deo iznosa troška ili rashoda naknade na osnovu akcija zabeležen u računovodstvenoj dokumentaciji sastavnog subjekta u fiskalnim godinama koje prethode fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta, iznos jednak razlici između ukupnog iznosa troška ili rashoda naknade na osnovu akcija koji je odbijen za obračun njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka u tim prethodnim fiskalnim godinama i ukupnog iznosa troška ili rashoda naknade na osnovu akcija koji bi bio odbijen za obračun njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka u tim prethodnim fiskalnim godinama da je u tim godinama doneta odluka, uključuje se u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta za tu fiskalnu godinu. Odluka se donosi u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona i dosledno se primenjuje na sve sastavne subjekte koji se nalaze u istoj jurisdikciji za godinu u kojoj se donosi i za sve sledeće fiskalne godine. U fiskalnoj godini u kojoj je odluka opozvana, iznos neplaćenog troška ili rashoda naknade na osnovu akcija, odbijen na osnovu odluke, koji premašuje obračunate računovodstvene rashode, uključuje se u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta.

Sve transakcije između sastavnih subjekata koji se nalaze u različitim jurisdikcijama koje nisu zabeležene u istom iznosu u računovodstvenoj dokumentaciji oba sastavna subjekta ili koje nisu u skladu sa načelom nepristrasne transakcije prilagođavaju se tako da budu zabeležene u istom iznosu i u skladu sa načelom nepristrasne transakcije. Gubitak od prodaje ili druge vrste prenosa određene imovine između dva sastavna subjekta koji se nalaze u istoj jurisdikciji, koji nije zabeležen u skladu sa načelom nepristrasne transakcije, prilagođava se na osnovu načela nepristrasne transakcije ako je taj gubitak uključen u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka. U smislu ovog stava načelo nepristrasne transakcije znači načelo prema kojem se transakcije između sastavnih subjekata beleže s obzirom na uslove koji bi se postigli između nezavisnih preduzeća u uporedivim transakcijama i u uporedivim okolnostima.

U svrhu obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta kvalifikovani povratni poreski krediti iz člana 4. stava 1. tačke 38) ovog zakona tretiraju se kao dobitak. U svrhu obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta nekvalifikovani povratni poreski krediti ne tretiraju se kao dobitak.

Prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu dobici i gubici povezani s imovinom i obavezama na koje se primenjuje računovodstvo koje se zasniva na fer vrednosti ili umanjenju vrednosti u konsolidovanim finansijskim izveštajima za određenu fiskalnu godinu mogu se utvrđivati na osnovu načela realizacije za potrebe obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka. U tom slučaju dobitak ili gubitak koji proističe iz primene računovodstva koje se zasniva na fer vrednosti ili umanjenju vrednosti imovine ili obaveza isključuje se iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta. Knjigovodstvena vrednost imovine ili obaveza u svrhu utvrđivanja dobitka ili gubitka jeste knjigovodstvena vrednost u trenutku sticanja imovine ili nastanka obaveza ili prvog dana fiskalne godine u kojoj je odluka doneta, u zavisnosti od toga koji je dan kasniji. Odluka se donosi u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona i primenjuje se na sve sastavne subjekte koji se nalaze u jurisdikciji za koju je doneta, osim u slučaju da sastavni subjekt koji podnosi prijavu odluči da odluku ograniči na materijalnu imovinu sastavnih subjekata ili na investicione subjekte. U fiskalnoj godini u kojoj se odluka opoziva, iznos jednak razlici između fer vrednosti imovine ili obaveza i knjigovodstvene vrednosti imovine ili obaveza prvog dana fiskalne godine u kojoj je opoziv izvršen, utvrđen u skladu s odlukom, uključuje se ako fer vrednost premašuje knjigovodstvenu vrednost u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnih subjekata ili se iz njega odbija ako računovodstvena vrednost premašuje fer vrednost.

Svi rashodi povezani s aranžmanom finansiranja u kojem jedan ili više sastavnih subjekata odobrava kredit jednom ili više drugih sastavnih subjekata iste grupe ili na drugi način uloži u jedan ili više drugih sastavnih subjekata iste grupe (aranžman finansiranja unutar grupe) ne uzimaju se u obzir za potrebe obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) sastavni subjekt nalazi se u jurisdikciji sa niskim poreskim opterećenjem ili jurisdikciji koja bi imala nisko poresko opterećenje da sastavni subjekt nije obračunao rashode,

2) razumno se može predvideti da će se, tokom očekivanog trajanja aranžmana finansiranja unutar grupe, aranžmanom finansiranja unutar grupe povećati iznos rashoda koji se uzimaju u obzir za potrebe obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka tog sastavnog subjekta, a da to pritom ne dovede do razmernog povećanja oporezive dobiti sastavnog subjekta koji odobrava kredit (druga ugovorna strana),

3) druga ugovorna strana nalazi se u jurisdikciji koja nije jurisdikcija sa niskim poreskim opterećenjem ili u jurisdikciji koja ne bi imala nisko poresko opterećenje da druga ugovorna strana nije obračunala dobitak povezan s rashodom.

Krajnje matično društvo može odlučiti da primeni konsolidovani računovodstveni tretman za uklanjanje prihoda, rashoda, dobitaka i gubitaka iz transakcija između sastavnih subjekata koji se nalaze u istoj jurisdikciji i koji su uključeni u grupu za poresku konsolidaciju za potrebe obračuna neto kvalifikovane dobiti ili gubitka tih sastavnih subjekata. Odluka se donosi u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona. U fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta ili opozvana sprovode se odgovarajuća prilagođavanja tako da se stavke kvalifikovane dobiti ili gubitka ne uzimaju u obzir više puta ili da se izostave zbog te odluke ili njenog opoziva.

Osiguravajuće društvo isključuje iz obračuna svoje kvalifikovane dobiti ili gubitka svaki iznos koji se naplaćuje ugovaračima osiguranja za poreze koje je platilo osiguravajuće društvo u vezi s povraćajima ugovaračima osiguranja. Osiguravajuće društvo uključuje u obračun svoje kvalifikovane dobiti ili gubitka sve povraćaje ugovaračima osiguranja koji se ne odražavaju u njegovom neto računovodstvenom dobitku ili gubitku u meri u kojoj se odgovarajuće povećanje ili smanjenje obaveza prema ugovaračima osiguranja odražava u njegovom neto računovodstvenom dobitku ili gubitku.

Svaki iznos koji se priznaje kao smanjenje vlasničkog kapitala sastavnog subjekta i koji je posledica raspodela ili dospelih raspodela određenog instrumenta koji je taj sastavni subjekt izdao u skladu s bonitetnim regulatornim zahtevima (dodatni osnovni kapital) tretira se kao rashod pri obračunu njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka. Svaki iznos koji se priznaje kao povećanje vlasničkog kapitala sastavnog subjekta i koji je rezultat primljenih ili dospelih raspodela dodatnog osnovnog kapitala koji drži sastavni subjekt uključuje se u obračun njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka.

Prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, kvalifikovana dobit ili gubitak sastavnog subjekta koji se nalazi u određenoj jurisdikciji, koji proističu iz činjenice da je taj sastavni subjekt prodao lokalnu materijalnu imovinu koja se nalazi u toj jurisdikciji trećim licima koja nisu članovi grupe, za određenu fiskalnu godinu mogu se prilagoditi kako je određeno u ovom članu. U smislu ovog stava lokalna materijalna imovina jeste nepokretna imovina koja se nalazi u istoj jurisdikciji kao i sastavni subjekt.

Neto dobitak od prodaje lokalne materijalne imovine u fiskalnoj se godini u kojoj je odluka doneta prebija sa svakim neto gubitkom sastavnog subjekta koji se nalazi u toj jurisdikciji koji proističe iz prodaje lokalne materijalne imovine kako je navedeno u stavu 11. ovog člana u fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta i u četiri fiskalne godine koje prethode toj fiskalnoj godini (petogodišnji period). Neto dobitak najpre se prebija s neto gubitkom, ako postoji, koji je nastao u prvoj fiskalnoj godini petogodišnjeg perioda. Svaki preostali iznos neto dobitka prenosi se i prebija sa svim neto gubicima koji su nastali u sledećim fiskalnim godinama petogodišnjeg perioda.

Svaki iznos neto dobitka koji preostane nakon primene stava 12. ovog člana ravnomerno se raspoređuje tokom petogodišnjeg perioda za potrebe obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka svakog sastavnog subjekta koji se nalazi u toj jurisdikciji koji je ostvario neto dobitak od prodaje lokalne materijalne imovine kako je navedeno u stavu 11. ovog člana u fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta. Preostali iznos neto dobitka dodeljenog sastavnom subjektu srazmeran je iznosu neto dobitka tog sastavnog subjekta podeljenog s neto dobitkom svih sastavnih subjekata.

Ako nijedan sastavni subjekt u određenoj jurisdikciji nije ostvario neto dobitak od prodaje lokalne materijalne imovine kako je navedeno u stavu 11. ovog člana u fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta, preostali iznos neto dobitka iz stava 13. ovog člana dodeljuje se jednako svakom sastavnom subjektu u toj jurisdikciji i ravnomerno raspoređuje tokom petogodišnjeg perioda za obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka svakog od tih sastavnih subjekata.

Svako prilagođavanje na osnovu st. 11. do 14. ovog člana za fiskalne godine koje prethode fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta podleže prilagođavanju u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona. Odluka se donosi jednom godišnje u skladu sa članom 47. stav 2. ovog zakona.

Isključenje dobiti od međunarodnog pomorskog prevoza

Član 19.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) dobit od međunarodnog pomorskog prevoza znači neto dobitak koji sastavni subjekt ostvaruje od sledećih aktivnosti, pod uslovom da se prevoz ne obavlja unutrašnjim plovnim putevima unutar iste jurisdikcije:

(1) prevoza putnika ili tereta brodom u međunarodnom saobraćaju, bez obzira na to da li je brod u vlasništvu, zakupu ili je na drugi način na raspolaganju sastavnom subjektu,

(2) prevoza putnika ili tereta brodom u međunarodnom saobraćaju u okviru ugovora o zakupu slotova,

(3) najma broda namenjenog prevozu putnika ili tereta u međunarodnom saobraćaju čarterom koji ima svu opremu, posadu i potpuno je snabdeven,

(4) najma broda bez posade koji se upotrebljava za prevoz putnika ili tereta u međunarodnom saobraćaju drugom sastavnom subjektu,

(5) učešća u udruženju, zajedničkom poslovanju ili međunarodnoj operativnoj agenciji za prevoz putnika ili tereta brodom u međunarodnom saobraćaju i

(6) prodaje broda koji se upotrebljava za prevoz putnika ili tereta u međunarodnom saobraćaju pod uslovom da se sastavni subjekt koristi brodom najmanje godinu dana.

2) kvalifikovana dobit sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza znači neto dobitak koji sastavni subjekt ostvaruje od sledećih aktivnosti, pod uslovom da se takve aktivnosti obavljaju prvenstveno u vezi s prevozom putnika ili tereta brodovima u međunarodnom saobraćaju:

(1) najma broda bez posade drugom brodarskom preduzeću koje nije sastavni subjekt, pod uslovom da trajanje najma nije duže od tri godine,

(2) prodaje karata koje su izdala druga brodarska preduzeća za domaći deo međunarodne plovidbe

(3) najma i kratkoročnog skladištenja kontejnera ili penala zbog nepravovremenog vraćanja kontejnera,

(4) usluga koje inženjeri, osoblje zaduženo za održavanje, osoblje koje rukuje teretom, ugostiteljsko osoblje i osoblje zaduženo za korisničke usluge pružaju drugim brodarskim preduzećima i

(5) dobiti od ulaganja, ako je ulaganje kojim se ostvaruje dobit sastavni deo obavljanja delatnosti plovidbe brodova u međunarodnom prometu.

Dobit međunarodnog pomorskog prevoza i kvalifikovana dobit sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza sastavnog subjekta isključuju se iz obračuna njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka, pod uslovom da sastavni subjekt dokaže da se strateško ili komercijalno upravljanje svim dotičnim brodovima stvarno obavlja unutar jurisdikcije u kojoj se nalazi sastavni subjekt.

Ako obračun dobiti međunarodnog pomorskog prevoza sastavnog subjekta i kvalifikovane dobiti sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza ima kao rezultat gubitka, taj se gubitak isključuje iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnog subjekta.

Ukupna kvalifikovana dobit sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza svih sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji ne sme premašiti 50 % dobiti međunarodnog pomorskog prevoza tih sastavnih subjekata.

Troškovi sastavnog subjekta koji su:

1) direktno pripisivi njegovim aktivnostima međunarodnog pomorskog prevoza navedenim u stavu 1. tački 1) ovog člana i kvalifikovanim sporednim aktivnostima međunarodnog pomorskog prevoza navedenim u stavu 1. tački 2) ovog člana dodeljuju se tim aktivnostima u svrhu izračuna neto dobiti međunarodnog pomorskog prevoza i neto kvalifikovane dobiti sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza sastavnog subjekta.

2) indirektno pripisivi proizlaze iz njegovih aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza i kvalifikovanih sporednih aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza odbijaju se od takvih aktivnosti sastavnog subjekta radi obračuna dobiti međunarodnog pomorskog prevoza i kvalifikovane dobiti sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog saobraćaja sastavnog subjekta na osnovu njegovih prihoda od takvih aktivnosti srazmerno njegovim ukupnim prihodima.

Svi direktni i indirektni troškovi pripisani dobiti međunarodnog pomorskog prevoza i kvalifikovanoj dobiti sporedne aktivnosti međunarodnog pomorskog prevoza sastavnog subjekta u skladu sa stavom 5. ovog člana isključuju se iz obračuna njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka.

Raspodela kvalifikovane dobiti ili gubitka između glavnog subjekta i stalne poslovne jedinice

Član 20.

Ako je sastavni subjekt stalna poslovna jedinica iz člana 4. stav 1. tačka 13) podtač. (1), (2) ili (3) ovog zakona, njegova neto računovodstvena dobit ili gubitak jednaki su neto dobiti ili gubitku koji se uzimaju u obzir u odvojenoj računovodstvenoj dokumentaciji te stalne poslovne jedinice. Ako stalna poslovna jedinica nema odvojenu računovodstvenu dokumentaciju, njeni neto računovodstvena dobit ili gubitak jednaki su iznosu koji bi se uzimao u obzir u njenoj odvojenoj računovodstvenoj dokumentaciji da je sastavljena na samostalnoj osnovi i u skladu sa računovodstvenim standardom koji se primenjuje pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva.

Ako sastavni subjekt odgovara definiciji stalne poslovne jedinice iz člana 4. stav 1. tačka 13) podtačke (1) ili (2) ovog zakona, njegova neto računovodstvena dobit ili gubitak prilagođavaju se tako da se u obzir uzimaju samo iznosi i stavke prihoda i rashoda koje mu se mogu pripisati u skladu sa primenjivim poreskim ugovorom ili domaćim pravom jurisdikcije u kojoj se nalazi, nezavisno od iznosa dobiti koja podleže oporezivanju i iznosa rashoda koji se mogu odbiti u toj jurisdikciji. Ako sastavni subjekt odgovara definiciji stalne poslovne jedinice iz člana 4. stav 1. tačka 13. podtačka 3) ovog zakona, njegovi neto računovodstvena dobit ili gubitak prilagođavaju se tako da se u obzir uzimaju samo iznosi i stavke prihoda i rashoda koje bi mu se pripisale u skladu sa članom 7. OECD-ovog modela ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja porezima na dohodak i na imovinu, sa izmenama.

Ako sastavni subjekt odgovara definiciji stalne poslovne jedinice iz člana 4. stav 1. tačka 13) podtačka 4) ovog zakona, njegova neto računovodstvena dobit ili gubitak obračunavaju se na osnovu iznosa i stavki dobiti izuzete u jurisdikciji u kojoj se nalazi glavni subjekt pripisive poslovanju van te jurisdikcije i iznosa i stavki rashoda koji se ne odbija u svrhu oporezivanja u jurisdikciji u kojoj se nalazi glavni subjekt i koji se može pripisati takvom poslovanju.

Neto računovodstvena dobit ili gubitak stalne poslovne jedinice ne uzimaju se u obzir pri određivanju kvalifikovane dobiti ili gubitka glavnog subjekta, osim kako je predviđeno stavom 5. ovog člana.

Kvalifikovani gubitak stalne poslovne jedinice tretira se kao rashod glavnog subjekta pri obračunu njegove kvalifikovane dobiti ili gubitka u meri u kojoj se gubitak stalne poslovne jedinice smatra rashodom pri obračunu domaće oporezive dobiti tog glavnog subjekta i ne prebija se stavkom domaće oporezive dobiti koja podleže porezu u skladu sa pravom jurisdikcije glavnog subjekta i jurisdikcije stalne poslovne jedinice. Kvalifikovana dobit koju stalna poslovna jedinica naknadno ostvari tretira se kao kvalifikovana dobit glavnog subjekta do iznosa kvalifikovanog gubitka koji se prethodno tretirao kao rashod glavnog subjekta.

Raspodela kvalifikovane dobiti ili gubitka provodnog subjekta

Član 21.

Neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnog subjekta koji je provodni subjekt umanjuje se za iznos koji se može dodeliti njegovim vlasnicima koji nisu subjekti grupe i koji imaju vlasnički udeo u tom provodnom subjektu direktno ili preko lanca poreski transparentnih subjekata, osim:

1) u slučaju da je provodni subjekt krajnje matično društvo ili

2) u slučaju da je provodni subjekt u vlasništvu takvog krajnjeg matičnog društva iz tačke a) ovog stava direktno ili preko lanca poreski transparentnih subjekata.

Neto računovodstvena dobit ili gubitak sastavnog subjekta koji je provodni subjekt umanjuju se za neto računovodstvenu dobit ili gubitak dodeljene drugom sastavnom subjektu.

Ako provodni subjekt u celosti ili delimično posluje preko stalne poslovne jedinice, njegova neto računovodstvena dobit ili gubitak koji preostaju nakon primene stava 1. ovog člana dodeljuju se toj stalnoj poslovnoj jedinici u skladu sa članom 20. ovog zakona.

Ako poreski transparentni subjekt nije krajnje matično društvo, neto računovodstvena dobit ili gubitak provodnog subjekta koji preostaju nakon primene stavova 1. i 3. ovog člana dodeljuju se sastavnim subjektima odnosno vlasnicima u skladu sa njihovim vlasničkim udelima u provodnom subjektu.

Ako je provodni subjekt poreski transparentni subjekt koji je krajnje matično društvo ili obrnuti hibridni subjekt, svaka neto računovodstvena dobit ili gubitak provodnog subjekta koji preostaju nakon primene st. 1. i 3. ovog člana dodeljuju se krajnjem matičnom društvu ili obrnutom hibridnom subjektu.

Odredbe st. 3. do 5. ovog člana primenjuju se zasebno za svaki vlasnički udeo u provodnom subjektu.

IV.        OBRAČUN PRILAGOĐENIH OBUHVAĆENIH POREZA

Obuhvaćeni porezi

Član 22.

Obuhvaćeni porezi sastavnog subjekta uključuju:

1) poreze zabeležene u računovodstvenoj dokumentaciji (finansijskim izveštajima) sastavnog subjekta s obzirom na njegov prihod ili dobit ili njegov udeo u prihodu ili dobiti sastavnog subjekta u kojem ima vlasnički udeo,

2) poreze na raspodeljenu dobit, pretpostavljene raspodele dobiti i neposlovne rashode nametnute u okviru prihvatljivog sistema poreza na raspodelu,

3) poreze uvedene umesto opšte primenjivog poreza na dobit i

4) poreze koji se naplaćuju s obzirom na neraspodeljenu dobit i vlasnički kapital privrednih društava, uključujući poreze na višestruke komponente na osnovu dobiti i vlasničkog kapitala.

Obuhvaćeni porezi sastavnog subjekta ne uključuju:

1) dopunski porez koji je matično društvo obračunalo na osnovu kvalifikovanog pravila o uključivanju dobiti

2) dopunski porez koji je obračunao sastavni subjekat u okviru kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza

3) poreze koji se mogu pripisati prilagođavanju koje je sproveo sastavni subjekat kao rezultat primene kvalifikovanog pravila o prenisko oporezovanoj dobiti

4) nekvalifikovani povratni imputirani porez i

5) porezi koje plaća društvo za osiguranje za povraćaje ugovaračima osiguranja.

Obuhvaćeni porezi koji se odnose na svaku neto dobit ili gubitak koji proističu iz prodaje lokalne materijalne imovine iz člana 18. stav 11. ovog Zakona u fiskalnoj godini u kojoj je odluka doneta isključuju se iz obračuna obuhvaćenih poreza.

Prilagođeni obuhvaćeni porezi

Član 23.

Prilagođeni obuhvaćeni porezi sastavnog subjekta za fiskalnu godinu određuju se prilagođavanjem zbira tekućeg poreskog rashoda (ili obaveze) obračunatog u njegovoj neto računovodstvenoj dobiti ili gubitku u odnosu na obuhvaćene poreze za fiskalnu godinu, za:

1) neto iznos njegovih povećanja i smanjenja obuhvaćenih poreza za fiskalnu godinu kako je navedeno u st. 2. i 3. ovog člana

2) ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza kako je navedeno u članu 24. ovog zakona i

3) svako povećanje ili smanjenje obuhvaćenih poreza evidentiranih u vlasničkom kapitalu ili ostaloj sveobuhvatnoj dobiti povezanoj sa iznosima uključenim u obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka koji podležu oporezivanju na osnovu domaćih poreskih pravila.

Povećanja obuhvaćenih poreza sastavnog subjekta za fiskalnu godinu zasnivaju se na svakom iznosu:

1) obuhvaćenih poreza obračunatih kao rashod u dobiti pre oporezivanja u računovodstvenoj dokumentaciji,

2) odložene poreske imovine kvalifikovanog gubitka koja je upotrebljena u skladu sa članom 25. stav 2. ovog zakona,

3) obuhvaćenih poreza koji se odnose na nesigurnu poresku poziciju i koji su prethodno isključeni u skladu sa stavom 3. tačka 4) ovog člana i koji su plaćeni u fiskalnoj godini i

4) kredita ili povraćaja u vezi sa kvalifikovanim povratnim poreskim kreditom koji je obračunat kao smanjenje tekućeg poreskog rashoda.

Smanjenja obuhvaćenih poreza sastavnog subjekta za fiskalnu godinu zasnivaju se na:

1) iznosu tekućeg poreskog rashoda u vezi sa dobiti isključenom iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka u skladu sa poglavljem III. ovog Zakona

2) svakom iznosu kredita ili povraćaja u vezi sa nekvalifikovanim povratnim poreskim kreditom koji nije evidentiran kao smanjenje tekućeg poreskog rashoda

3) svakom iznosu obuhvaćenih poreza vraćenih ili knjiženih u korist sastavnog subjekta koji se nije tretirao kao prilagođavanje tekućeg poreskog rashoda u računovodstvenoj dokumentaciji (finansijskim izveštajima), osim ako se odnosi na kvalifikovani povratni poreski kredit

4) iznosu tekućeg poreskog rashoda koji se odnosi na nesigurnu poresku poziciju i

5) svakom iznosu tekućeg poreskog rashoda za koji se ne očekuje da će biti plaćen u roku od tri godine nakon završetka fiskalne godine.

U smislu obračuna prilagođenih obuhvaćenih poreza, ako je iznos obuhvaćenog poreza opisan u više od jedne tačke u st. 1. do 3. ovog člana, uzima se u obzir samo jednom.

Ako za fiskalnu godinu ne postoji neto kvalifikovana dobit u određenoj jurisdikciji, a iznos prilagođenih obuhvaćenih poreza za tu jurisdikciju je negativan i manji od iznosa jednakog neto kvalifikovanom gubitku pomnoženom sa minimalnom poreskom stopom (očekivani prilagođeni obuhvaćeni porezi), iznos jednak razlici između iznosa prilagođenih obuhvaćenih poreza i iznosa očekivanih prilagođenih obuhvaćenih poreza tretira se kao dalji dopunski porez za tu fiskalnu godinu. Iznos daljeg dopunskog poreza dodeljuje se svakom sastavnom subjektu u jurisdikciji u skladu sa članom 31. stav 3. ovog zakona.

Ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza

Član 24.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) nedopušteni obračun znači:

(1) svaka promena odloženog poreskog rashoda obračunata u računovodstvenoj dokumentaciji sastavnog subjekta koja se odnosi na nesigurnu poresku poziciju i

(2) svaka promena odloženog poreskog rashoda obračunata u računovodstvenoj dokumentaciji sastavnog subjekta koja se odnosi na raspodele koje dodeljuje sastavni subjekat.

2) nepotraživani obračun znači svako povećanje obaveze odloženog poreza evidentirano u finansijskim izveštajima sastavnog subjekta za fiskalnu godinu za koje se ne očekuje da će biti plaćeno u periodu utvrđenom u stavu 7. ovog člana i koje sastavni subjekat koji podnosi prijavu godišnje odluči, u skladu sa članom 47. stav 2. ovog zakona da neće uključiti u ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza za tu fiskalnu godinu.

Kada je poreska stopa koja se primenjuje za obračun odloženog poreskog rashoda:

1) jednaka ili ispod minimalne poreske stope, ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza koji se dodaje prilagođenim obuhvaćenim porezima sastavnog subjekta za fiskalnu godinu u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 2) ovog zakona jeste odloženi poreski rashod (obaveza) obračunat u njegovoj računovodstvenoj dokumentaciji u vezi sa obuhvaćenim porezima, što podleže prilagođavanjima na osnovu st. 3. do 6. ovog člana,

2) viša od minimalne poreske stope, ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza koji se dodaje prilagođenim obuhvaćenim porezima sastavnog subjekta za fiskalnu godinu u skladu sa članom 23. stav 1. tačka 2) ovog zakona jeste odloženi poreski rashod obračunat u njegovoj računovodstvenoj dokumentaciji u vezi sa izmenom obuhvaćenih poreza po minimalnoj poreskoj stopi, što podleže prilagođavanjima na osnovu st. 3. do 6. ovog člana.

Ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza uvećava se za:

1) svaki iznos nedopuštenog ili nepotraživanog obračuna plaćenog tokom fiskalne godine i

2) svaki iznos ponovo obračunate obaveze odloženog poreza utvrđene u prethodnoj fiskalnoj godini koji je plaćen tokom fiskalne godine.

Ako za fiskalnu godinu odložena poreska imovina gubitka nije priznata u računovodstvenoj dokumentaciji jer nisu ispunjeni kriterijumi za priznavanje, ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza umanjuje se za iznos kojim bi se smanjio ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza da je obračunata odložena poreska imovina gubitka za fiskalnu godinu.

Ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza ne uključuje:

1) iznos odloženog poreskog rashoda povezanog sa stavkama isključenim iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka u skladu sa poglavljem III. ovog Zakona,

2) iznos odloženog poreskog rashoda povezanog sa nedopuštenim i nepotraživanim obračunima,

3) efekat prilagođavanja vrednovanja ili računovodstvenog priznavanja u pogledu odloženih poreskih sredstava

4) iznos odloženog poreskog rashoda koji proizlazi iz ponovnog merenja s obzirom na promenu primenljive domaće poreske stope i

5) iznos odloženog poreskog rashoda s obzirom na generisanje i upotrebu poreskih kredita.

Ako su odložena poreska sredstva, koja se mogu pripisati kvalifikovanom gubitku sastavnog subjekta, evidentirana za određenu fiskalnu godinu po stopi nižoj od minimalne poreske stope, može se preinačiti po minimalnoj poreskoj stopi u istoj fiskalnoj godini ako poreski obveznik može da dokaže da je odložena poreska imovina pripisiva kvalifikovanom gubitku. Ako se odložena poreska imovina poveća, ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza smanjuje se na odgovarajući način.

Obaveza odloženog poreza koja nije poništena i čiji iznos nije plaćen u narednih pet fiskalnih godina ponovo se obračunava u meri u kojoj je uzeta u obzir u ukupnom iznosu prilagođavanja odloženog poreza sastavnog subjekta. Iznos ponovo obračunate obaveze odloženog poreza utvrđene za tekuću fiskalnu godinu smatra se smanjenjem obuhvaćenih poreza iz pete fiskalne godine koja prethodi tekućoj fiskalnoj godini, a efektivna poreska stopa i dopunski porez te fiskalne godine ponovo se obračunavaju u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona. Ponovo obračunata obaveza odloženog poreza za tekuću fiskalnu godinu iznos je povećanja u kategoriji obaveze odloženog poreza koje je uključeno u ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza u petoj fiskalnoj godini koja prethodi tekućoj fiskalnoj godini i koje nije poništeno do kraja poslednjeg dana tekuće fiskalne godine.

Izuzetno od stava 7. ovog člana ako obaveza odloženog poreza predstavlja izuzetak za ponovni obračun, ne obračunava se ponovo čak i ako nije poništena ili plaćena u narednih pet godina. Izuzetak za ponovni obračun jeste iznos obračunatih poreskih rashoda pripisiv promenama povezanih odloženih poreskih obaveza s obzirom na sledeće stavke:

1) naknade za povraćaj troškova materijalne imovine,

2) trošak dozvole ili sličnog aranžmana vlade za korišćenje nepokretnom imovinom ili iskorišćavanje prirodnih resursa koji uključuje znatna ulaganja u materijalnu imovinu,

3) rashode za istraživanje i razvoj,

4) rashode za razgradnju i sanaciju,

5) računovodstvo na osnovu fer vrednosti za nerealizovane neto dobiti,

6) neto dobit od kursnih razlika,

7) rezerve osiguranja i odložene troškove pribavljanja polise osiguranja,

8) dobit od prodaje materijalne imovine koja se nalazi u istoj jurisdikciji kao i sastavni subjekt koja se ponovo ulaže u materijalnu imovinu u istoj jurisdikciji i

9) dodatne iznose obračunate kao rezultat promena računovodstvenih načela u odnosu na stavke navedene u tač. 1) do 8) ovog stava.

Odluka o kvalifikovanom gubitku

Član 25.

Izuzetno od člana 24. ovog zakona, sastavni subjekt koji podnosi prijavu može doneti odluku o kvalifikovanom gubitku za određenu jurisdikciju u skladu sa kojom se odložena poreska sredstava kvalifikovanog gubitka određuju za svaku fiskalnu godinu u kojoj u toj jurisdikciji postoji neto kvalifikovani gubitak. U tu svrhu, odložena poreska sredstva kvalifikovanog gubitka jednaka su neto kvalifikovanom gubitku za određenu fiskalnu godinu za određenu jurisdikciju pomnožena sa minimalnom poreskom stopom. Odluka o kvalifikovanom gubitku ne donosi se za jurisdikciju sa prihvatljivim sistemom poreza na raspodelu na osnovu člana 42. ovog zakona.

Odložena poreska sredstva kvalifikovanog gubitka određena u skladu sa stavom 1. ovog člana upotrebljavaju se u svakoj narednoj fiskalnoj godini u kojoj postoji neto kvalifikovana dobit u određenoj jurisdikciji u iznosu koji je jednak neto kvalifikovanoj dobiti pomnoženoj sa minimalnom poreskom stopom ili, ako je niži, iznosom raspoloživih odloženih poreskih sredstava kvalifikovanog gubitka.

Odložena poreska sredstva kvalifikovanog gubitka utvrđena na osnovu stava 1. ovog člana umanjuju se za iznos koji se upotrebljava za fiskalnu godinu, a saldo se prenosi u naredne fiskalne godine.

Ako je odluka o kvalifikovanom gubitku opozvana, sva preostala odložena poreska sredstava kvalifikovanog gubitka utvrđena na osnovu stava 1. ovog člana smanjuju se na nulu od prvog dana prve fiskalne godine u kojoj se odluka o kvalifikovanom gubitku više ne primenjuje.

Odluka o kvalifikovanom gubitku podnosi se uz prvu Prijavu informacija o dopunskom porezu iz člana 46. ovog zakona, grupe MNP-a ili velike domaće grupe u kojoj se navodi jurisdikcija za koju je doneta odluka.

Ako provodni subjekt koji je krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe donese odluku o kvalifikovanom gubitku u skladu sa ovim članom, odložena poreska sredstva kvalifikovanog gubitka obračunavaju se prema kvalifikovanom gubitku provodnog subjekta nakon smanjenja u skladu sa članom 40. stav 3. ovog zakona.

Posebna dodela obuhvaćenih poreza za određene vrste sastavnih subjekata

Član 26.

Stalnoj poslovnoj jedinici dodeljuje se iznos svih obuhvaćenih poreza koji su uključeni u računovodstvenu dokumentaciju (finansijske izveštaje) sastavnog subjekta i koji se odnose na kvalifikovanu dobit ili gubitak te stalne poslovne jedinice.

Sastavnom subjektu - vlasniku dodeljuje se iznos svih obuhvaćenih poreza koji su uključeni u računovodstvenu dokumentaciju poreski transparentnog subjekta i koji se odnose na kvalifikovanu dobit ili gubitak dodeljene tom sastavnom subjektu - vlasniku u skladu sa članom 21. stav 4. ovog zakona.

Sastavnom subjektu dodeljuje se iznos svih obuhvaćenih poreza uključenih u računovodstvenu dokumentaciju (finansijske izveštaje) njegovih neposrednih ili posrednih sastavnih subjekata - vlasnika na osnovu režima oporezivanja kontrolisanog inostranog društva, za njihov udeo u dobiti kontrolisanog inostranog društva.

Sastavnom subjektu koji je hibridni subjekt dodeljuje se iznos svih obuhvaćenih poreza koji su uključeni u računovodstvenu dokumentaciju (finansijske izveštaje) njegovog sastavnog subjekta - vlasnika i koji se odnose na kvalifikovanu dobit hibridnog subjekta. Hibridni subjekt znači subjekt koji se smatra zasebnom osobom u smislu oporezivanja dobiti u jurisdikciji u kojoj se nalazi, ali fiskalno transparentnim u jurisdikciji u kojoj se nalazi njegov vlasnik.

Sastavnom subjektu koji je izvršio raspodelu tokom fiskalne godine dodeljuje se iznos svih obuhvaćenih poreza obračunatih u računovodstvenoj dokumentaciji njegovog neposrednog sastavnog subjekta - vlasnika na takve raspodele.

Sastavni subjekt kojem su dodeljeni obuhvaćeni porezi u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana u vezi sa pasivnom dobiti uključuje takve obuhvaćene poreze u svoje prilagođene obuhvaćene poreze u iznosu koji je jednak obuhvaćenim porezima dodeljenim u vezi sa takvom pasivnom dobiti. Sastavni subjekt može da uključi u svoje prilagođene obuhvaćene poreze iznos koji proizlazi iz množenja procenta dopunskog poreza za određenu jurisdikciju sa iznosom pasivne dobiti sastavnog subjekta koji je obuhvaćen režimom oporezivanja kontrolisanog inostranog društva ili pravilom fiskalne transparentnosti ako je taj iznos manji. U tom slučaju, procenat dopunskog poreza za određenu jurisdikciju određuje se bez uzimanja u obzir obuhvaćenih poreza koje je u vezi sa takvom pasivnom dobiti platio sastavni subjekt - vlasnik. Svi obuhvaćeni porezi sastavnog subjekta - vlasnika nastali u vezi sa takvom pasivnom dobiti koji preostanu ne dodeljuju se u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana. U smislu ovog stava pasivna dobit znači sledeće stavke dobiti uključene u kvalifikovanu dobit u meri u kojoj sastavni subjekt - vlasnik podleže porezu u skladu sa režimom oporezivanja kontrolisanog inostranog društva ili kao rezultat vlasničkog udela u hibridnom subjektu:

1) dividenda ili ekvivalenti dividendi,

2) kamata ili ekvivalenti kamata,

3) zakupnina,

4) licence,

5) rente ili

6) neto dobit od imovine koja stvara dobit opisanu u tačkama 1) do 5) ovog stava.

Ako se kvalifikovana dobit stalne poslovne jedinice smatra kvalifikovanom dobiti glavnog subjekta u skladu sa članom 20. stav 5. ovog zakona, svi obuhvaćeni porezi koji nastaju u jurisdikciji u kojoj se nalazi stalna poslovna jedinica i povezani su sa takvom dobiti smatraju se obuhvaćenim porezima glavnog subjekta u iznosu koji ne premašuje takvu dobit pomnoženu sa najvećom poreskom stopom na redovnu dobit u jurisdikciji u kojoj se nalazi glavni subjekt.

Prilagođavanja nakon podnošenja prijave i promene poreskih stopa

Član 27.

Ako sastavni subjekt evidentira prilagođavanje svojih obuhvaćenih poreza za prethodnu fiskalnu godinu u sopstvenoj računovodstvenoj dokumentaciji, takvo prilagođavanje se tretira kao prilagođavanje obuhvaćenih poreza u fiskalnoj godini u kojoj je sprovedeno, osim ako se prilagođavanje odnosi na fiskalnu godinu u kojoj je došlo do smanjenja obuhvaćenih poreza za određenu jurisdikciju. Ako postoji smanjenje obuhvaćenih poreza koji su bili uključeni u prilagođene obuhvaćene poreze sastavnog subjekta za prethodnu fiskalnu godinu, efektivna poreska stopa i dopunski porez za takvu fiskalnu godinu ponovo se obračunavaju u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona umanjenjem prilagođenih obuhvaćenih poreza za iznos smanjenja obuhvaćenih poreza. Kvalifikovana dobit za fiskalnu godinu i sve prethodne fiskalne godine prilagođava se u skladu s tim. Prilikom godišnjeg donošenja odluke sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, u skladu sa članom 47. stav 2. ovog zakona, beznačajno smanjenje obuhvaćenih poreza može se smatrati prilagođavanjem obuhvaćenih poreza u fiskalnoj godini u kojoj je sprovedeno prilagođavanje. Beznačajno smanjenje obuhvaćenih poreza je ukupno smanjenje od manje od 1.000.000,00 evra prilagođenih obuhvaćenih poreza utvrđenih za određenu jurisdikciju za datu fiskalnu godinu.

Ako je primenjiva domaća poreska stopa smanjena ispod minimalne poreske stope i ako takvo smanjenje rezultira odloženim poreskim rashodom, iznos odloženog poreskog rashoda koji iz toga proističe tretira se kao prilagođavanje obaveze sastavnog subjekta za obuhvaćene poreze koji se uzimaju u obzir u skladu sa članom 23. ovog zakona za prethodnu fiskalnu godinu.

Ako je odloženi poreski rashod uzet u obzir po stopi nižoj od minimalne poreske stope i ako se primenjiva poreska stopa kasnije poveća, iznos određenog poreskog rashoda koji proističe iz takvog povećanja tretira se prilikom plaćanja kao prilagođavanje obaveze sastavnog subjekta za obuhvaćene poreze potraživane za prethodnu fiskalnu godinu u skladu sa članom 23. ovog zakona. Prilagođavanje ne sme premašiti iznos jednak preinačenom odloženom poreskom rashodu po minimalnoj poreskoj stopi.

Ako više od 1.000.000,00 evra od iznosa koji je sastavni subjekt obračunao kao tekući poreski rashod i koji je uključen u prilagođene obuhvaćene poreze za određenu fiskalnu godinu nije plaćeno u roku od tri godine nakon završetka te fiskalne godine, efektivna poreska stopa i dopunski porez za fiskalnu godinu u kojoj je neplaćeni iznos potraživan kao obuhvaćeni porez ponovo se izračunavaju u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona isključivanjem tog neplaćenog iznosa iz prilagođenih obuhvaćenih poreza.

V.         OBRAČUN EFEKTIVNE PORESKE STOPE I DOPUNSKOG POREZA

Određivanje efektivne poreske stope

Član 28.

Efektivna poreska stopa grupe MNP-a ili velike domaće grupe izračunava se za svaku fiskalnu godinu i za svaku jurisdikciju, pod uslovom da u jurisdikciji postoji neto kvalifikovana dobit, u skladu sa sledećom formulom:

efektivna poreska stopa = prilagođeni obuhvaćeni porezi sastavnih subjekata u jurisdikciji/neto kvalifikovana dobit sastavnih subjekata u jurisdikciji

pri čemu su prilagođeni obuhvaćeni porezi sastavnih subjekata zbir prilagođenih obuhvaćenih poreza svih sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji, utvrđenih u skladu sa poglavljem IV ovog zakona.

Neto kvalifikovana dobit ili gubitak sastavnih subjekata u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu utvrđuje se u skladu sa sledećom formulom:

neto kvalifikovana dobit ili gubitak = kvalifikovana dobit sastavnih subjekata - kvalifikovani gubici subjekata pri čemu:

1) kvalifikovana dobit sastavnih subjekata je pozitivan zbir, ako postoji, kvalifikovane dobiti svih sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji, utvrđene u skladu sa poglavljem III ovog zakona,

2) kvalifikovani gubici sastavnih subjekata su zbir kvalifikovanih gubitaka svih sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji, utvrđenih u skladu sa poglavljem III ovog zakona.

Prilagođeni obuhvaćeni porezi i kvalifikovana dobit ili gubitak sastavnih subjekata koji su investicioni subjekti isključeni su iz obračuna efektivne poreske stope u skladu sa stavom 1. ovog člana i obračuna neto kvalifikovane dobiti u skladu sa stavom 2. ovog člana.

Efektivna poreska stopa svakog sastavnog subjekta bez državne pripadnosti izračunava se, za svaku fiskalnu godinu, odvojeno od efektivne poreske stope svih drugih sastavnih subjekata.

Obračun dopunskog poreza

Član 29.

Ako je efektivna poreska stopa jurisdikcije u kojoj se nalaze sastavni subjekti niža od minimalne poreske stope za određenu fiskalnu godinu, grupa MNP-a ili velika domaća grupa obračunava dopunski porez zasebno za svaki od svojih sastavnih subjekata koji imaju kvalifikovanu dobit uključenu u obračun neto kvalifikovane dobiti u toj jurisdikciji. Dopunski porez obračunava se na nivou jurisdikcije.

Procenat dopunskog poreza za određenu jurisdikciju za datu fiskalnu godinu pozitivna je razlika u procentnim poenima, ako postoji, obračunata u skladu sa sledećom formulom:

procenat dopunskog poreza = minimalna poreska stopa - efektivna poreska stopa

pri čemu je efektivna poreska stopa izračunata u skladu sa članom 28. ovog zakona.

Dopunski porez u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu pozitivan je iznos, ako postoji, obračunat u skladu sa sledećom formulom:

dopunski porez u određenoj jurisdikciji = (procenat dopunskog poreza * višak dobiti) + dodatni dopunski porez - domaći dopunski porez

pri čemu:

1) dodatni dopunski porez je iznos poreza kako je utvrđen u skladu sa članom 31. ovog zakona za fiskalnu godinu

2) domaći dopunski porez je iznos poreza za fiskalnu godinu kako je utvrđen u skladu sa članom 13. ovog zakona ili na osnovu kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza jurisdikcije treće zemlje.

Višak dobiti za određenu jurisdikciju za datu fiskalnu godinu iz stava 3. ovog člana pozitivan je iznos, ako postoji, izračunat u skladu sa sledećom formulom:

višak dobiti = neto kvalifikovana dobit - sadržinsko isključivanje dobiti

pri čemu:

1) neto kvalifikovana dobit je dobit utvrđena u skladu sa članom 28. stavom 2. ovog zakona za određenu jurisdikciju

2) sadržinsko isključivanje dobiti je iznos utvrđen u skladu sa članom 30. ovog zakona za određenu jurisdikciju.

Dopunski porez sastavnog subjekta za tekuću fiskalnu godinu izračunava se u skladu sa sledećom formulom:

dopunski porez sastavnog subjekta = dopunski porez jurisdikcije * kvalifikovana dobit sastavnog subjekta/ukupna kvalifikovana dobit sastavnih subjekata pri čemu:

1) kvalifikovana dobit sastavnog subjekta za određenu jurisdikciju za datu fiskalnu godinu je dobit utvrđena u skladu sa poglavljem III ovog zakona

2) ukupna kvalifikovana dobit svih sastavnih subjekata za određenu jurisdikciju za datu fiskalnu godinu je zbir kvalifikovane dobiti svih sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu.

Ako je dopunski porez jurisdikcije rezultat ponovnog obračuna u skladu sa članom 31. stavom 1. ovog zakona i ne postoji neto kvalifikovana dobit u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu, dopunski porez dodeljuje se svakom sastavnom subjektu primenom formule iz stava 5. ovog člana na osnovu kvalifikovane dobiti sastavnih subjekata u fiskalnim godinama za koje se sprovode ponovni obračuni u skladu sa članom 31. stavom 1. ovog zakona.

Dopunski porez svakog sastavnog subjekta bez državne pripadnosti obračunava se, za svaku fiskalnu godinu, odvojeno od dopunskog poreza svih ostalih sastavnih subjekata.           

Sadržinsko isključenje dobiti

Član 30.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) prihvatljivi zaposleni znači zaposleni sa punim ili nepunim radnim vremenom sastavnog subjekta i spoljni saradnici koji učestvuju u redovnim poslovnim aktivnostima grupe MNP-a ili velike domaće grupe pod vođstvom i kontrolom grupe MNP-a ili velike domaće grupe,

2) prihvatljivi troškovi plata znači izdaci za naknade zaposlenima, uključujući plate, nadnice i druge izdatke koji zaposlenom pružaju neposrednu i posebnu ličnu korist, kao što su zdravstveno osiguranje i doprinosi za penzijsko osiguranje, porezi koji proističu iz radnog odnosa i doprinosi poslodavca za socijalno osiguranje,

3) prihvatljiva materijalna imovina znači:

(1) nepokretnosti, postrojenja i oprema koji se nalaze u jurisdikciji

(2) prirodni resursi koji se nalaze u jurisdikciji

(3) zakupčevo pravo korišćenja materijalnom imovinom koja se nalazi u jurisdikciji i

(4) dozvola ili sličan aranžman vlade za korišćenje nepokretnom imovinom ili iskorišćavanje prirodnih resursa koji uključuje znatna ulaganja u materijalnu imovinu.

Osim u slučaju da sastavni subjekt grupe MNP-a ili velike domaće grupe koji podnosi prijavu odluči, u skladu sa članom 47. stav 2. ovog zakona, da ne primeni suštinsko isključenje dobiti za fiskalnu godinu, neto kvalifikovana dobit za određenu jurisdikciju umanjuje se, u svrhu obračuna dopunskog poreza, za iznos jednak zbiru izuzeća za plate iz stava 3. ovog člana i izuzeća za materijalnu imovinu iz stava 4. ovog člana za svaki sastavni subjekt koji se nalazi u jurisdikciji.

Izuzeće za plate sastavnog subjekta koji se nalazi u određenoj jurisdikciji iznosi 5% njegovih prihvatljivih troškova plata prihvatljivih zaposlenih koji rade za grupu MNP-a ili veliku domaću grupu u toj jurisdikciji, uz izuzetak prihvatljivih troškova plata:

1) koji su kapitalizovani i uključeni u knjigovodstvenu vrednost prihvatljive materijalne imovine

2) koji su pripisivi dobiti isključenoj u skladu sa članom 19. ovog zakona.

Izuzeće za materijalnu imovinu sastavnog subjekta koji se nalazi u određenoj jurisdikciji iznosi 5% knjigovodstvene vrednosti prihvatljive materijalne imovine koja se nalazi u toj jurisdikciji, uz izuzetak:

1) knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti, uključujući zemljište i zgrade, koje su namenjene prodaji, zakupu ili ulaganju

2) knjigovodstvene vrednosti materijalne imovine upotrebljene za ostvarivanje dobiti isključene u skladu sa članom 19. ovog zakona.

U smislu stava 4. ovog člana knjigovodstvena vrednost prihvatljive materijalne imovine predstavlja prosek knjigovodstvene vrednosti prihvatljive materijalne imovine na početku i na kraju fiskalne godine, kako je zabeleženo za potrebe sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva, umanjeno za akumuliranu amortizaciju, amortizaciju i obezvređenje i uvećano za bilo koji iznos pripisiv kapitalizaciji rashoda za plate.

U smislu st. 3. i 4. ovog člana prihvatljivi troškovi plata i prihvatljiva materijalna imovina sastavnog subjekta koji je stalna poslovna jedinica jesu oni koji su uključeni u njegovu odvojenu računovodstvenu dokumentaciju u skladu sa članom 20. st. 1. i 2. ovog zakona, pod uslovom da se prihvatljivi troškovi plata i prihvatljiva materijalna imovina nalaze u istoj jurisdikciji kao i stalna poslovna jedinica. Prihvatljivi troškovi plata i prihvatljiva materijalna imovina stalne poslovne jedinice ne uzimaju se u obzir za prihvatljive troškove plata i prihvatljivu materijalnu imovinu glavnog subjekta. Ako je prihod stalne poslovne jedinice u celini ili delimično isključen na osnovu člana 21. stav 1. i člana 40. stav 5. ovog zakona, prihvatljivi troškovi plata i prihvatljiva materijalna imovina takve stalne poslovne jedinice isključuju se iz obračuna u istoj srazmeri u skladu sa ovim članom za grupu MNP-a ili veliku domaću grupu.

Prihvatljivi troškovi plata prihvatljivih zaposlenih koje isplaćuje provodni subjekt i prihvatljiva materijalna imovina u vlasništvu provodnog subjekta koji nisu dodeljeni u skladu sa stavom 6. ovog člana dodeljuju se:

1) sastavnim subjektima - vlasnicima provodnog subjekta, razmerno iznosu koji im je dodeljen u skladu sa članom 21. stav 4. ovog zakona, pod uslovom da se prihvatljivi zaposleni i prihvatljiva materijalna imovina nalaze u jurisdikciji sastavnog subjekta -vlasnika i

2) provodnom subjektu, ako je krajnje matično društvo, umanjeni razmerno dobiti isključenoj iz obračuna kvalifikovane dobiti provodnog subjekta u skladu sa članom 40. st. 1. i 2. ovog zakona, pod uslovom da se prihvatljivi zaposleni i prihvatljiva materijalna imovina nalaze u jurisdikciji provodnog subjekta.

Sadržinsko isključenje dobiti svakog sastavnog subjekta bez državne pripadnosti obračunava se, za svaku fiskalnu godinu, odvojeno od sadržinskog isključenja dobiti svih drugih sastavnih subjekata.

Sadržinsko isključenje dobiti obračunato u skladu sa ovim članom ne uključuje izuzeće za plate i izuzeće za materijalnu imovinu sastavnih subjekata koji su investicioni subjekti u određenoj jurisdikciji.

U smislu stava 7. ovog člana svi ostali prihvatljivi troškovi plata i prihvatljiva materijalna imovina provodnog subjekta isključuju se iz obračuna sadržinskog isključenja dobiti grupe MNP-a ili velike domaće grupe.

Dodatni dopunski porez

Član 31.

Ako na osnovu člana 13. stav 6, člana 16. st. 11. do 15, člana 24. stav 6, člana 27. st. 1. i 4. i člana 42. stava 5. ovog zakona, prilagođavanje obuhvaćenih poreza ili kvalifikovane dobiti ili gubitka dovede do ponovnog obračuna efektivne poreske stope i dopunskog poreza grupe MNP-a za prethodnu fiskalnu godinu, efektivna poreska stopa i dopunski porez ponovo se obračunavaju u skladu sa pravilima utvrđenim u čl. 28, 29. i 30. ovog zakona. Svaki iznos daljeg dopunskog poreza koji proističe iz takvog ponovnog obračuna tretira se kao dodatni dopunski porez u smislu člana 29. stava 3. ovog zakona za fiskalnu godinu tokom koje je izvršen ponovni obračun.

Ako postoji dodatni dopunski porez, a ne postoji neto kvalifikovana dobit za određenu jurisdikciju za tu fiskalnu godinu, kvalifikovana dobit svakog sastavnog subjekta koji se nalazi u toj jurisdikciji jeste iznos koji je jednak dopunskom porezu dodeljenom takvim sastavnim subjektima u skladu sa čl. 29. st. 5. i 6. ovog zakona podeljen sa minimalnom poreskom stopom.

Ako u skladu sa članom 23. stav 5. ovog zakona postoji obaveza plaćanja dodatnog dopunskog poreza, kvalifikovana dobit svakog sastavnog subjekta koji se nalazi u određenoj jurisdikciji jednaka je dopunskom porezu dodeljenom tom sastavnom subjektu podeljenom sa minimalnom poreskom stopom. Dodela se sprovodi razmerno svakom sastavnom subjektu na osnovu sledeće formule:

(kvalifikovana dobit ili gubitak * minimalna poreska stopa) - prilagođeni obuhvaćeni porez

Dodatni dopunski porez dodeljuje se samo sastavnim subjektima koji beleže iznos prilagođenog obuhvaćenog poreza koji je manji od nule i manji od kvalifikovane dobiti ili gubitka takvih sastavnih subjekata pomnožen sa minimalnom poreskom stopom.

Ako se sastavnom subjektu dodeljuje dodatni dopunski porez u skladu sa ovim članom i članom 29. st. 5. i 6. ovog zakona, takav se sastavni subjekt tretira kao sastavni subjekt koji podleže niskoj poreskoj stopi u smislu poglavlja II ovog zakona.

“De minimis” isključenje

Član 32.

Izuzetno od čl. 28. do 31. i člana 33. ovog zakona, pri donošenju odluke sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, dopunski porez koji plaćaju sastavni subjekti koji se nalaze u određenoj jurisdikciji jednak je nuli za određenu fiskalnu godinu ako je za tu fiskalnu godinu:

1) prosečan kvalifikovani prihod svih sastavnih subjekata koji se nalaze u toj jurisdikciji manji od 10.000.000,00 evra i

2) prosečna kvalifikovana dobit ili gubitak svih sastavnih subjekata u toj jurisdikciji je gubitak ili iznosi manje od 1.000.000,00 evra.

Odluka se donosi jednom godišnje u skladu sa članom 47. stav 2. ovog zakona.

Prosečan kvalifikovani prihod ili prosečna kvalifikovana dobit ili gubitak iz stava 1. ovog člana prosek je kvalifikovanog prihoda ili kvalifikovane dobiti ili gubitka sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu i dve prethodne fiskalne godine. Ako u jednoj od te dve prethodne fiskalne godine ili u obe te fiskalne godine u određenoj jurisdikciji nema sastavnih subjekata sa kvalifikovanim prihodom ili gubitkom ta fiskalna godina odnosno obe te fiskalne godine se isključuje odnosno isključuju iz obračuna prosečnog kvalifikovanog prihoda ili kvalifikovane dobiti ili gubitka te jurisdikcije.

Kvalifikovani prihod sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu jeste zbir svih prihoda sastavnih subjekata koji se nalaze u toj jurisdikciji, umanjen ili uvećan za svako usklađivanje sprovedeno u skladu sa poglavljem III ovog zakona.

Kvalifikovana dobit ili gubitak sastavnih subjekata koji se nalaze u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu jesu neto kvalifikovana dobit ili gubitak te jurisdikcije obračunati u skladu sa članom 28. stavom 2. ovog zakona.

“De minimis” isključenje iz st. 1. do 4. ovog člana ne primenjuje se na sastavne subjekte bez državne pripadnosti i investicione subjekte. Prihod i kvalifikovana dobit ili gubitak takvih subjekata isključuju se iz obračuna “de minimis” isključenja.

Sastavni subjekti u manjinskom vlasništvu

Član 33.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) sastavni subjekat u manjinskom vlasništvu znači sastavni subjekat u kojem krajnje matično društvo ima neposredni ili posredni vlasnički udeo od 30 % ili manje,

2) matično društvo u manjinskom vlasništvu znači sastavni subjekat u manjinskom vlasništvu koji neposredno ili posredno drži kontrolne udele u drugom sastavnom subjektu u manjinskom vlasništvu, osim u slučaju da kontrolne udele prvog subjekta neposredno ili posredno drži drugi sastavni subjekat u manjinskom vlasništvu,

3) podgrupa u manjinskom vlasništvu znači matično društvo u manjinskom vlasništvu i njegova društva ćerke u manjinskom vlasništvu i

4) društvo ćerka u manjinskom vlasništvu znači sastavni subjekat u manjinskom vlasništvu čiji su kontrolni udeli u neposrednom ili posrednom vlasništvu matičnog društva u manjinskom vlasništvu.

Obračun efektivne poreske stope i dopunskog poreza za određenu jurisdikciju u skladu sa poglavljima III do VII ovog zakona kada je reč o članovima podgrupe u manjinskom vlasništvu primenjuje se kao da je svaka podgrupa u manjinskom vlasništvu zasebna grupa MNP-a ili velika domaća grupa. Prilagođeni obuhvaćeni porezi i kvalifikovana dobit ili gubitak članova podgrupe u manjinskom vlasništvu isključuju se iz određivanja preostalog iznosa efektivne poreske stope grupe MNP-a ili velike domaće grupe obračunate u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona i iz neto kvalifikovane dobiti obračunate u skladu sa članom 28. stav 2. ovog zakona.

Efektivna poreska stopa i dopunski porez sastavnog subjekta u manjinskom vlasništvu koji nije investicioni subjekat i koji nije član podgrupe u manjinskom vlasništvu obračunavaju se na nivou subjekta u skladu sa poglavljima III do VII ovog zakona. Prilagođeni obuhvaćeni porezi i kvalifikovana dobit ili gubitak sastavnog subjekta u manjinskom vlasništvu isključuju se iz određivanja preostalog iznosa efektivne poreske stope grupe MNP-a ili velike domaće grupe obračunate u skladu sa članom 28. stav 1. ovog zakona i iz neto kvalifikovane dobiti obračunate u skladu sa stavom 2. istog člana.

Sigurne luke

Član 34.

Izuzetno od čl. 28. do 33. ovog zakona, prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu smatraće se da je dopunski porez koji treba da plati grupa u određenoj jurisdikciji za datu fiskalnu godinu jednak nuli ako se efektivnim nivoom oporezivanja sastavnih subjekata koji se nalaze u toj jurisdikciji ispunjavaju uslovi iz kvalifikovanog međunarodnog sporazuma o sigurnim lukama.

U smislu stava 1. ovog člana kvalifikovani međunarodni sporazum o sigurnim lukama znači međunarodni skup pravila i uslova na koji su sve države članice pristale i kojim se grupama, koje spadaju u područje primene ovog zakona, omogućava da za određenu jurisdikciju odluče da upotrebe jednu ili više sigurnih luka.

VI.        POSEBNA PRAVILA ZA RESTRUKTUIRANjE PRIVREDNIH DRUŠTAVA I HOLDINGA

Primena praga konsolidovanog prihoda na spajanja i razdvajanja grupe

Član 35.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) spajanje znači svaki dogovor:

(1) kojim se svi ili gotovo svi subjekti grupe dveju ili više odvojenih grupa stavljaju pod zajedničku kontrolu tako da čine subjekte mešovite grupe ili

(2) kojim se subjekat koji nije član nijedne grupe stavlja pod zajedničku kontrolu sa drugim subjektom ili grupom tako da čine subjekte mešovite grupe

2) razdvajanje znači svaki dogovor kojim se subjekti jedne grupe dele na dve ili više različitih grupa koje više ne konsoliduje isto krajnje matično društvo.

Ako se dve grupe ili više njih spoje u jednu grupu u bilo kojoj od poslednje četiri uzastopne fiskalne godine koje neposredno prethode predmetnoj fiskalnoj godini, smatra se da je prag konsolidovanog prihoda grupe MNP-a ili velike domaće grupe iz člana 5. ovog zakona, dostignut za sve fiskalne godine pre spajanja ako zbir prihoda uključenih u svaki od njihovih konsolidovanih finansijskih izveštaja za tu fiskalnu godinu iznosi 750.000.000,00 ili više evra.

Ako se subjekat koji nije član grupe (ciljani subjekat) spoji sa subjektom ili grupom (subjekat sticalac) u predmetnoj fiskalnoj godini, a ni ciljani subjekat ni subjekat sticalac nisu imali konsolidovane finansijske izveštaje ni u jednoj od poslednje četiri uzastopne fiskalne godine koje neposredno prethode predmetnoj fiskalnoj godini, smatra se da je prag konsolidovanih prihoda grupe MNP-a ili velike domaće grupe dostignut za tu godinu ako zbir prihoda uključenih u svaki od njihovih finansijskih izveštaja ili konsolidovanih finansijskih izveštaja za tu fiskalnu godinu iznosi 750.000.000,00 ili više evra.

Ako se jedna grupa MNP-a ili velika domaća grupa obuhvaćena područjem primene ovog zakona razdvoji na dve grupe ili više njih (svaka je razdvojena grupa), smatra se da je razdvojena grupa dostigla prag konsolidovanog prihoda kada:

1) u odnosu na prvu predmetnu fiskalnu godinu koja se završava nakon razdvajanja, razdvojena grupa ima godišnji prihod od 750.000.000,00 ili više evra u toj fiskalnoj godini

2) u odnosu na period od druge do četvrte predmetne fiskalne godine koja se završava nakon razdvajanja, razdvojena grupa ima godišnji prihod od 750.000.000,00 ili više evra u najmanje dve od tih fiskalnih godina.

Sastavni subjekti koji se pridružuju ili napuštaju grupu MNP-a ili veliku domaću grupu

Član 36.

Ako subjekt, ciljni subjekt, postane ili prestane da bude konstituentni subjekt grupe MNP-a ili velike domaće grupe kao posledica prenosa neposrednih ili posrednih vlasničkih udela u ciljnom subjektu, ili ako ciljni subjekt postane krajnje matično društvo nove grupe tokom fiskalne godine (godina sticanja), ciljni subjekt se smatra članom grupe MNP-a ili velike domaće grupe u smislu ovog zakona pod uslovom da je deo njegove imovine, obaveza, prihoda, rashoda i novčanih tokova uključen u konsolidovane finansijske izveštaje krajnjeg matičnog društva na pojedinačnoj osnovi u godini sticanja. Efektivna poreska stopa i dopunski porez ciljnog subjekta obračunavaju se u skladu sa st. 2. do 8. ovog člana.

Grupa MNP-a ili velika domaća grupa u godini sticanja uzima u obzir samo neto računovodstvenu dobit ili gubitak i prilagođene obuhvaćene poreze ciljnog subjekta koji su u smislu ovog zakona uključeni u konsolidovane finansijske izveštaje krajnjeg matičnog društva.

U godini sticanja i svakoj sledećoj fiskalnoj godini kvalifikovana dobit ili gubitak i prilagođeni obuhvaćeni porezi ciljnog subjekta utvrđuju se na osnovu istorijske knjigovodstvene vrednosti njegove imovine i obaveza.

U godini sticanja, pri obračunu prihvatljivih troškova plata ciljnog subjekta u skladu sa članom 30. stav 3. ovog zakona uzimaju se u obzir samo troškovi koji se navode u konsolidovanim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog društva.

Obračun knjigovodstvene vrednosti prihvatljive materijalne imovine ciljnog subjekta u skladu sa članom 30. stav 4. ovog zakona, prilagođava se, po potrebi, srazmerno periodu u kojem je ciljni subjekt bio član grupe MNP-a ili velike domaće grupe u godini sticanja.

Uz izuzetak odloženih poreskih sredstava kvalifikovanog gubitka iz člana 25. ovog zakona, grupa MNP-a ili velika domaća grupa koja je sticalac uzima u obzir odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze ciljnog subjekta koje se prenose između grupe MNP-a ili velike domaće grupe na isti način i u istoj meri kao da grupa MNP-a ili velika domaća grupa koja je sticalac kontroliše ciljni subjekt u trenutku nastanka takve imovine i obaveza.

Odložene poreske obaveze ciljnog subjekta koje su prethodno bile uključene u njegov ukupan iznos prilagođavanja odloženog poreza tretiraju se kao da ih je, u smislu člana 24. stav 7. ovog zakona, u godini sticanja grupa MNP-a ili velika domaća grupa koja je prodavac poništila i kao da proističu iz grupe MNP-a ili velike domaće grupe koja je sticalac, osim što u takvim slučajevima svako naknadno smanjenje obuhvaćenih poreza na osnovu člana 24. stav 7. ovog zakona, stupa na snagu u godini u kojoj je iznos ponovo obračunat.

Ako je ciljni subjekt matično društvo i subjekt grupe u dve ili više grupa MNP-ova ili velikih domaćih grupa u godini sticanja, taj subjekt zasebno primenjuje pravilo o uključivanju dobiti na svoje pripisive udele u dopunskom porezu sastavnih subjekata koji podležu niskoj poreskoj stopi utvrđene za svaku grupu MNP-a ili veliku domaću grupu.

Izuzeto od st. 1. do 8. ovog člana, sticanje ili prodaja kontrolnog udela u ciljnom subjektu smatra se sticanjem ili prodajom imovine i obaveza ako jurisdikcija u kojoj se nalazi ciljni subjekt ili, u slučaju poreski transparentnog subjekta, jurisdikcija u kojoj se nalazi imovina, tretira sticanje ili prodaju tog kontrolnog udela na isti ili sličan način kao sticanje ili prodaju imovine i obaveza i prodavcu nameće obuhvaćeni porez na osnovu razlike između poreske osnovice i naknade plaćene u zamenu za kontrolni udeo ili fer vrednost imovine i obaveza.

Prenos imovine i obaveza

Član 37.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) reorganizacija znači transformacija ili prenos imovine i obaveza kao, na primer, u okviru spajanja, razdvajanja, likvidacije ili slične transakcije u sledećim slučajevima:

(1) naknada za prenos se, u celosti ili u znatnom delu, sastoji od vlasničkih udela koje izdaje sastavni subjekt koji je sticalac ili lice povezano sa sastavnim subjektom koji je sticalac ili, u slučaju likvidacije, od vlasničkih udela ciljnog subjekta ili, ako naknada nije predviđena, ako izdavanje vlasničkog udela ne bi imalo ekonomski značaj,

(2) dobit ili gubitak sastavnog subjekta koji je prodavac te imovine ne podleže oporezivanju, u celosti ili delimično i

(3) poreskim propisima jurisdikcije u kojoj se nalazi sastavni subjekt koji je sticalac zahteva se da sastavni subjekt koji je sticalac oporezivu dobit nakon prodaje ili sticanja obračuna tako što će na imovinu primeniti poresku osnovicu sastavnog subjekta koji je prodavac, koja je prilagođena za svaki nekvalifikovani dobitak ili gubitak od prodaje ili sticanja,

2) nekvalifikovana dobit ili gubitak znači dobit ili gubitak sastavnog subjekta koji je prodavac, u zavisnosti od toga koji je iznos manji, a koji nastaje u vezi sa reorganizacijom koja podleže oporezivanju na lokaciji sastavnog subjekta koji je prodavac, kao i finansijska računovodstvena dobit ili gubitak koji nastaju u vezi sa reorganizacijom.

Sastavni subjekt koji prodaje imovinu i obaveze (sastavni subjekt koji je prodavac) uključuje dobit ili gubitak koji proističu iz takve prodaje u obračun svoje kvalifikovane dobiti ili gubitka. Sastavni subjekt koji stiče imovinu i obaveze (sastavni subjekt koji je sticalac) određuje svoju kvalifikovanu dobit ili gubitak na osnovu knjigovodstvene vrednosti stečene imovine i preuzetih obaveza utvrđenih u skladu sa standardom finansijskog računovodstva koji se primenjuje pri sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja krajnjeg matičnog društva.

Izuzeto od stava 2. ovog člana, ako se prodaja ili sticanje imovine i preuzetih obaveza sprovodi u kontekstu reorganizacije:

1) sastavni subjekt koji je prenosilac isključuje svaku dobit ili gubitak koji proističu iz takve prodaje iz obračuna svoje kvalifikovane dobiti ili gubitka i

2) sastavni subjekt koji je sticalac utvrđuje svoju kvalifikovanu dobit ili gubitak na osnovu knjigovodstvene vrednosti stečene imovine i preuzetih obaveza sastavnog subjekta koji je prenosilac pri prenosu.

Izuzeto od st. 2. i 3. ovog člana, ako se prenos imovine i obaveza sprovodi u kontekstu reorganizacije koja za subjekta prenosioca ima za posledicu nekvalifikovani dobitak ili gubitak:

1) sastavni subjekt koji je prenosilac uključuje dobit ili gubitak od prodaje u obračun svoje kvalifikovane dobiti ili gubitka u meri nekvalifikovane dobiti ili gubitka i

2) sastavni subjekt koji je sticalac utvrđuje svoju kvalifikovanu dobit ili gubitak nakon sticanja koristeći se knjigovodstvenom vrednošću stečene imovine i preuzetih obaveza sastavnog subjekta koji je prenosilac pri prodaji, prilagođenom u skladu sa lokalnim poreskim pravilima sastavnog subjekta koji je sticalac kako bi se obračunali nekvalifikovani dobitak ili gubitak.

Prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, ako je sastavni subjekt dužan da prilagodi ili mu je dozvoljeno da prilagodi osnovicu svoje imovine i iznos svojih obaveza po fer vrednosti u svrhu oporezivanja u jurisdikciji u kojoj se nalazi, taj sastavni subjekt može:

1) pri obračunu svoje kvalifikovane dobiti ili gubitka, uključiti iznos dobitka ili gubitka povezanog sa svojom celokupnom imovinom i obavezama koji je:

(1) jednak razlici između knjigovodstvene vrednosti imovine ili obaveze za potrebe finansijskog računovodstva neposredno pre dana događaja koji je prouzrokovao poresko prilagođavanje (događaj pokretač) i fer vrednosti imovine ili obaveze neposredno posle tog događaja i

(2) umanjen (ili uvećan) za nekvalifikovanu dobit ili gubitak, ako postoji, koji nastaju u vezi sa događajem pokretačem,

2) upotrebiti fer vrednost imovine ili obaveze za potrebe finansijskog računovodstva odmah nakon događaja pokretača za obračun kvalifikovane dobiti ili gubitka u fiskalnim godinama koje se završavaju nakon tog događaja i

3) uključiti neto ukupan iznos utvrđen u tački a) ovog stava u kvalifikovanu dobit ili gubitak sastavnog subjekta na jedan od sledećih načina:

(1) neto ukupan iznos uključen je u fiskalnu godinu u kojoj dolazi do događaja pokretača ili

(2) iznos jednak neto ukupnom iznosu podeljenom sa pet uključen je u fiskalnu godinu u kojoj dolazi do događaja pokretača i u svaku od četiri fiskalne godine koje neposredno slede nakon toga, osim ako sastavni subjekt u određenoj fiskalnoj godini unutar tog perioda napusti grupu MNP-a ili veliku domaću grupu, u kom će slučaju preostali iznos u celosti biti uključen u tu fiskalnu godinu.

Zajednički poduhvati

Član 38.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) zajednički poduhvat znači subjekat čiji su finansijski rezultati prijavljeni u skladu sa metodom udela u konsolidovanim finansijskim izveštajima krajnjeg matičnog društva pod uslovom da krajnje matično društvo direktno ili indirektno drži najmanje 50 % njegovog vlasničkog udela. Zajednički poduhvat ne obuhvata:

(1) krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe koja treba da primenjuje pravilo o uključivanju dobiti,

(2) isključeni subjekat iz člana 5. stav 3. ovog zakona,

(3) subjekat čije vlasničke udele koje drži grupa MNP-a ili velika domaća grupa direktno drže putem isključenog subjekta iz člana 5. stav 3. ovog zakona ako posluje isključivo ili gotovo isključivo radi držanja imovine ili ulaganja sredstava u korist svojih ulagača, ili ako obavlja aktivnosti koje su pomoćne u odnosu na one koje obavlja isključeni subjekat, ili ako se gotovo sva njegova dobit isključuje iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka u skladu sa članom 18. stav 2. tač. 2) i 3) ovog zakona,

(4) subjekat koji drži grupa MNP-a ili velika domaća grupa koja se sastoji isključivo od isključenih subjekata ili

(5) povezani subjekat zajedničkog poduhvata.

2) povezani subjekat zajedničkog poduhvata znači:

(1) subjekat čija se imovina, obaveze, prihodi, rashodi i novčani tokovi konsoliduju zajedničkim poduhvatom u skladu sa prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva ili bi se konsolidovali da je zajednički poduhvat bio dužan da konsoliduje takvu imovinu, obaveze, prihode, rashode i novčane tokove u skladu sa prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva ili

(2) stalna poslovna jedinica čiji je glavni subjekat zajednički poduhvat ili subjekat iz podtačke (1) ove tačke. U tim se slučajevima stalna poslovna jedinica se smatra posebnim povezanim subjektom zajedničkog poduhvata.

3) dopunski porez koji mora da plati grupa zajedničkih poduhvata znači pripisivi udeo svakog matičnog društva u dopunskom porezu grupe zajedničkih poduhvata.

Matično društvo koje drži direktan ili indirektan vlasnički udeo u zajedničkom poduhvatu ili povezanom subjektu zajedničkog poduhvata primenjuje pravilo o uključivanju dobiti na svoj pripisivi udeo u dopunskom porezu tog zajedničkog poduhvata ili povezanog subjekta zajedničkog poduhvata u skladu sa čl. 7. do 12. ovog zakona.

Dopunski porez zajedničkog poduhvata i njegovih povezanih subjekata (zajedno grupa zajedničkog poduhvata) obračunava se u skladu sa poglavljima III do VII ovog zakona, kao da su oni sastavni subjekti posebne grupe MNP-a ili velike domaće grupe i da je zajednički poduhvat krajnje matično društvo te grupe.

Dopunski porez koji mora da plati grupa zajedničkih poduhvata umanjuje se za pripisivi udeo svakog matičnog društva u dopunskom porezu na osnovu stava 2. ovog člana svakog člana grupe zajedničkih poduhvata koji je obračunat na osnovu stava 3. ovog člana. Sav preostali iznos dopunskog poreza dodaje se ukupnom iznosu dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti u skladu sa članom 16. stav 2. ovog zakona.

Grupe MNP-ova sa više matičnih društava

Član 39.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) grupa MNP-a ili velika domaća grupa sa više matičnih društava znači dve grupe ili više njih u kojima krajnja matična društva zaključuju dogovor koji je spojena struktura ili aranžman dvostruko uvrštenih preduzeća koji uključuje najmanje jedan subjekat ili stalnu poslovnu jedinicu mešovite grupe koji se nalaze u jurisdikciji koja se razlikuje od lokacije drugih subjekata mešovite grupe,

2) spojena struktura znači aranžman koji su zaključila dva krajnja matična društva odvojenih grupa ili više njih:

(1) na osnovu kojeg je 50% ili više vlasničkih udela u krajnjim matičnim društvima odvojenih grupa, ako su uvrštena, kotirano po jedinstvenoj ceni i koji su, zbog oblika vlasništva, ograničenja prenosa ili drugih uslova, povezani jedni s drugima te se ne mogu samostalno prenositi niti se njima može samostalno trgovati i

(2) na osnovu kojeg jedno od krajnjih matičnih društava sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje u kojima se imovina, obaveze, prihodi, rashodi i novčani tokovi svih subjekata dotičnih grupa prikazuju zajedno kao da su jedinstvena privredna celina i za koje se u okviru regulatornog režima zahteva spoljna revizija

3) aranžman dvostruko uvrštenih preduzeća znači aranžman koji su zaključila dva krajnja matična društva odvojenih grupa ili više njih na osnovu kojeg:

(1) krajnja matična društva pristaju da će svoje poslovanje udružiti samo na osnovu ugovora,

(2) krajnja matična društva će na osnovu ugovornih aranžmana svojim akcionarima, odnosno udeličarima, za dividende i u slučaju likvidacije, izvršiti raspodele na osnovu fiksnog odnosa,

(3) aktivnostima krajnjih matičnih društava upravlja se kao jedinstvenom privrednom celinom u skladu sa ugovornim aranžmanima uz zadržavanje njihovih posebnih pravnih ličnosti,

(4) vlasnički udeli krajnjih matičnih društava koji su obuhvaćeni dogovorom kotirani su, prenose se te se njima samostalno trguje na različitim tržištima kapitala i

(5) krajnja matična društva sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u kojima su imovina, obaveze, prihodi, rashodi i novčani tokovi subjekata u svim grupama prikazani zajedno kao da su jedinstvena privredna celina, i za koje se u okviru regulatornog režima zahteva spoljna revizija.

Ako subjekti i sastavni subjekti dveju grupa ili više njih čine deo grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava, subjekti i sastavni subjekti svake grupe smatraju se članovima jedne grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava. Subjekat, osim isključenog subjekta iz člana 5. stav 3. ovog zakona, smatra se sastavnim subjektom ako ga je grupa MNP-a ili velika domaća grupa sa više matičnih društava konsolidovala na pojedinačnoj osnovi ili ako njegove kontrolne udele drže subjekti u grupi MNP-a ili velikoj domaćoj grupi sa više matičnih društava.

Konsolidovani finansijski izveštaji grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava kombinovani su konsolidovani finansijski izveštaji iz definicija spojene strukture ili aranžmana dvostruko uvrštenih preduzeća iz stava 1. ovog člana, sastavljeni u skladu sa prihvatljivim standardom finansijskog računovodstva koji se smatra računovodstvenim standardom krajnjeg matičnog društva.

Krajnja matična društva odvojenih grupa koja čine grupu MNP-a ili veliku domaću grupu sa više matičnih društava krajnja su matična društva grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava. Pri primeni ovog zakona u pogledu grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava sva upućivanja na krajnje matično društvo primenjuju se, prema potrebi, kao da se odnose na više krajnjih matičnih društava.

Matična društva grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava koja se nalaze u određenoj državi članici, uključujući svako krajnje matično društvo, primenjuju pravilo o uključivanju dobiti u skladu sa čl. 7. do 12. ovog zakona u pogledu njihovog pripisivog udela u dopunskom porezu sastavnih subjekata koji podležu niskoj poreskoj stopi.

Sastavni subjekti grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava koji se nalaze u određenoj državi članici primenjuju pravilo o prenisko oporezovanoj dobiti u skladu sa čl. 14, 15. i 16. ovog zakona, uzimajući u obzir dopunski porez svakog sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi koji je član grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava.

Krajnja matična društva grupe MNP-a ili velike domaće grupe sa više matičnih društava dužna su da podnesu Prijavu informacija o dopunskom porezu u skladu sa članom 46. ovog zakona, osim ako odrede jedan subjekat za podnošenje prijave u smislu člana 46. stav 3. tačka 2) ovog zakona. Ta prijava uključuje informacije o svakoj grupi koja čini grupu MNP-a ili veliku domaću grupu sa više matičnih društava.

VII.       REŽIMI PORESKE NEUTRALNOSTI I RASPODELE

Krajnje matično društvo koje je provodni subjekat

Član 40.

Kvalifikovana dobit provodnog subjekta koji je krajnje matično društvo umanjuje se, za određenu fiskalnu godinu, za iznos kvalifikovane dobiti pripisive imaocu vlasničkog udela (vlasniku) u provodnom subjektu, pod uslovom:

1) da imalac vlasništva podleže porezu na tu dobit tokom fiskalne godine koja se završava u roku od 12 meseci nakon završetka te fiskalne godine po nominalnoj stopi koja je jednaka minimalnoj poreskoj stopi ili viša od nje ili

2) da se razumno može očekivati da je zbirni iznos prilagođenih obuhvaćenih poreza krajnjeg matičnog društva i poreza koje je vlasnik platio na takvu dobit u roku od 12 meseci nakon završetka te fiskalne godine jednak iznosu koji je jednak toj dobiti pomnoženoj sa minimalnom poreskom stopom ili veći od tog iznosa.

Kvalifikovana dobit prolaznog subjekta koji je krajnje matično društvo takođe se umanjuje, za određenu fiskalnu godinu, za iznos kvalifikovane dobiti koji se dodeljuje vlasniku prolaznog subjekta pod uslovom da je vlasnik:

1) fizičko lice koje je poreski rezident u jurisdikciji u kojoj se nalazi krajnje matično društvo i koje drži vlasničke udele kojima stiče pravo na 5% dobiti i imovine krajnjeg matičnog društva ili manje od toga ili

2) lice javnog prava, međunarodna organizacija, neprofitna organizacija ili penzioni fond koji su poreski rezidenti u jurisdikciji u kojoj se nalazi krajnje matično društvo i drže vlasničke udele kojima stiču pravo na 5% dobiti i imovine krajnjeg matičnog društva ili manje od toga.

Kvalifikovani gubitak prolaznog subjekta koji je krajnje matično društvo takođe se umanjuje, za određenu fiskalnu godinu, za iznos kvalifikovanog gubitka pripisivog vlasniku u prolaznom subjektu. Navedeno se ne primenjuje u meri u kojoj vlasniku nije dozvoljena upotreba takvog gubitka za izračunavanje svoje oporezive dobiti.

Obuhvaćeni porezi prolaznog subjekta koji je krajnje matično društvo umanjuju se srazmerno iznosu kvalifikovane dobiti umanjene u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Odredbe ovog člana primenjuju se na stalnu poslovnu jedinicu preko koje prolazni subjekt koji je krajnje matično društvo u celosti ili delimično obavlja svoje poslovanje ili preko koje se u celosti ili delimično obavlja poslovanje poreski transparentnog subjekta pod uslovom da je vlasnički udeo krajnjeg matičnog društva u tom poreski transparentnom subjektu neposredan ili preko lanca poreski transparentnih subjekata.

Krajnje matično društvo koje podleže režimu izuzimanja dividende

Član 41.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) režim izuzimanja dividende znači poreski režim u kojem se primenjuje jedinstven nivo oporezivanja dobiti vlasnika subjekta izuzimanjem ili isključivanjem dobiti raspodeljene vlasnicima iz dobiti subjekta ili oslobađanjem zadruge od oporezivanja

2) dividenda koja se može izuzeti u odnosu na sastavni subjekt koji podleže režimu izuzimanja dividende znači:

(1) raspodela dobiti nosiocu vlasničkog udela u sastavnom subjektu koja se može izuzeti iz oporezive dobiti sastavnog subjekta u skladu s pravom jurisdikcije u kojoj se nalazi ili

(2) raspodela dividende u korist članova zadruge i

3) zadruga znači subjekt koji zajedno stavlja na tržište ili kupuje robu ili usluge u ime svojih članova i koji podleže poreskom režimu u jurisdikciji u kojoj se nalazi kojim se obezbeđuje poreska neutralnost u pogledu robe ili usluga koje njegovi članovi prodaju ili kupuju putem zadruge.

Krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe koje podleže režimu izuzimanja dividende za određenu fiskalnu godinu umanjuje svoju kvalifikovanu dobit, do nule, za iznos koji je raspodeljen kao dividenda koja se može odbiti u roku od 12 meseci nakon završetka te fiskalne godine, pod uslovom:

1) da dividenda podleže oporezivanju kod primaoca tokom fiskalne godine koja se završava u roku od 12 meseci nakon završetka fiskalne godine po nominalnoj stopi koja je jednaka minimalnoj poreskoj stopi ili viša od nje ili

2) da se razumno može očekivati da je ukupan iznos prilagođenih obuhvaćenih poreza i poreza krajnjeg matičnog društva koji primalac plaća na takvu dividendu jednak toj dobiti pomnoženoj sa minimalnom poreskom stopom ili veći od nje.

Krajnje matično društvo grupe MNP-a ili velike domaće grupe koje podleže režimu izuzimanja dividende za određenu fiskalnu godinu isto tako umanjuje svoju kvalifikovanu dobit, do nule, za iznos koji raspodeljuje kao dividendu koja se može odbiti, u roku od 12 meseci nakon završetka te fiskalne godine, pod uslovom da je primalac:

1) fizičko lice i da je primljena dividenda raspodela dobiti u korist članova zadruge za snabdevanje

2) fizičko lice koje je poreski rezident u istoj jurisdikciji u kojoj se nalazi krajnje matično društvo i koje drži vlasničke udele kojima stiče pravo na 5 % dobiti i imovine krajnjeg matičnog društva ili manje od toga ili

3) lice javnog prava, međunarodna organizacija, neprofitna organizacija ili penzioni fond, osim subjekta za pružanje usluga u oblasti penzijskog osiguranja koji su poreski rezidenti u jurisdikciji u kojoj se nalazi krajnje matično društvo.

Obuhvaćeni porezi krajnjeg matičnog društva, osim poreza za koje je dozvoljeno izuzimanje dividende, umanjuju se srazmerno iznosu kvalifikovane dobiti umanjene u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana.

Ako krajnje matično društvo ima vlasnički udeo u drugom sastavnom subjektu koji podleže režimu izuzimanja dividende, neposredno ili preko lanca takvih sastavnih subjekata, st. 2, 3. i 4. ovog člana primenjuju se na bilo koji drugi sastavni subjekt koji se nalazi u jurisdikciji krajnjeg matičnog društva i koji podleže režimu izuzimanja dividende, u meri u kojoj krajnje matično društvo dalje raspodeljuje njegovu kvalifikovanu dobit primaocima koji ispunjavaju uslove iz st. 2. i 3. ovog člana.

U smislu stava 2. ovog člana dividenda u korist članova koju raspodeljuje zadruga za snabdevanje smatra se podložnom oporezivanju kod primaoca u meri u kojoj se takvom dividendom umanjuju rashodi ili troškovi koji se mogu odbiti pri izračunavanju oporezive dobiti ili gubitka primaoca.

Prihvatljivi sistemi poreza na raspodelu

Član 42.

Sastavni subjekt koji podnosi prijavu može za sebe ili u odnosu na drugi sastavni subjekt koji podleže prihvatljivom sistemu poreza na raspodelu odlučiti da uključi iznos utvrđen kao pretpostavljeni porez na raspodelu u prilagođene obuhvaćene poreze sastavnog subjekta za određenu fiskalnu godinu, u skladu sa stavom 2. ovog člana. Odluka se donosi jednom godišnje u skladu sa članom 47. stav 2. ovog zakona i primenjuje se na sve sastavne subjekte koji se nalaze u određenoj jurisdikciji.

Iznos pretpostavljenog poreza na raspodelu niži je od iznosa:

1) prilagođenih obuhvaćenih poreza potrebnog za povećanje efektivne poreske stope obračunate u skladu sa članom 29. stav 2. ovog zakona za određenu jurisdikciju za fiskalnu godinu do minimalne poreske stope ili

2) poreza koji bi bio plaćen da su sastavni subjekti koji se nalaze u određenoj jurisdikciji tokom te fiskalne godine raspodelili svu svoju dobit koja podleže prihvatljivom sistemu poreza na raspodelu.

U slučaju da je donesena odluka u skladu sa stavom 1. ovog člana, za svaku fiskalnu godinu u kojoj se primenjuje takva odluka uspostavlja se račun za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu. Iznos pretpostavljenog poreza na raspodelu utvrđen u skladu sa stavom 2. ovog člana za određenu jurisdikciju dodaje se računu za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu za fiskalnu godinu u kojoj je uspostavljen. Na kraju svake sledeće fiskalne godine, neizmireni iznos na računima za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu utvrđenog za prethodne fiskalne godine umanjuje se hronološkim redom, do nule, za poreze koje su platili sastavni subjekti tokom fiskalne godine za stvarne ili pretpostavljene raspodele. Iznos na računima za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu koji preostane nakon primene umanjuje se, do nule, za iznos jednak neto kvalifikovanom gubitku određene jurisdikcije pomnoženim sa minimalnom poreskom stopom.

Iznos neto kvalifikovanog gubitka pomnožen sa minimalnom poreskom stopom koji je preostao primenom umanjenja iz stava 3. ovog člana za određenu jurisdikciju prenosi se u sledeće fiskalne godine te se njime umanjuje sav iznos koji preostane na računu za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu nakon primene stava 3. ovog člana.

Neizmireni iznos, ako postoji, na računu za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu poslednjeg dana četvrte fiskalne godine nakon fiskalne godine za koju je takav račun uspostavljen, tretira se kao umanjenje prilagođenih obuhvaćenih poreza koji su za tu fiskalnu godinu prethodno utvrđeni. Efektivna poreska stopa i dopunski porez za tu fiskalnu godinu ponovo se obračunavaju, u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona.

Porezi plaćeni u određenoj fiskalnoj godini za stvarne ili pretpostavljene raspodele ne uključuju se u prilagođene obuhvaćene poreze u meri u kojoj se njima umanjuje račun za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana.

Ako sastavni subjekt koji podleže odluci iz stava 1. ovog člana napusti grupu MNP-a ili veliku domaću grupu ili se gotovo sva njegova imovina prenese na lice koje nije sastavni subjekt iste grupe MNP-a ili velike domaće grupe koja se nalazi u istoj jurisdikciji, svi neizmireni iznosi na računu za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu u prethodnim fiskalnim godinama u kojima je takav račun uspostavljen tretiraju se kao umanjenje prilagođenih obuhvaćenih poreza za svaku od tih fiskalnih godina u skladu sa članom 31. stav 1. ovog zakona. Svaki dospeli iznos daljeg dopunskog poreza množi se sledećim odnosom kako bi se odredio dalji dopunski porez koji treba platiti za tu jurisdikciju:

Kvalifikovana dobit sastavnog subjekta/neto kvalifikovana dobit jurisdikcije pri čemu:

1) kvalifikovana dobit sastavnog subjekta utvrđuje se u skladu sa poglavljem III ovog Zakona za svaku fiskalnu godinu u kojoj postoji neizmireni iznos na računu za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu u određenoj jurisdikciji i

2) neto kvalifikovana dobit za određenu jurisdikciju utvrđuje se u skladu sa članom 28. stav 2. ovog zakona za svaku fiskalnu godinu u kojoj postoji neizmireni iznos na računu za ponovni obračun pretpostavljenog poreza na raspodelu u toj jurisdikciji.

Određivanje efektivne poreske stope i dopunskog poreza investicionog subjekta

Član 43.

Ako je sastavni subjekt grupe MNP-a ili velike domaće grupe investicioni subjekt koji nije poreski transparentan subjekt i koji nije doneo odluku u skladu sa čl. 44. i 45. ovog zakona, efektivna poreska stopa tog investicionog subjekta obračunava se odvojeno od efektivne poreske stope jurisdikcije u kojoj se nalazi.

Efektivna poreska stopa investicionog subjekta iz stava 1. ovog člana jednaka je njegovim prilagođenim obuhvaćenim porezima podeljenim sa iznosom koji je jednak pripisivom udelu grupe MNP-a ili velike domaće grupe u kvalifikovanoj dobiti ili gubitku tog investicionog subjekta. Ako se više investicionih subjekata nalazi u određenoj jurisdikciji, njihova efektivna poreska stopa obračunava se kombinovanjem njihovih prilagođenih obuhvaćenih poreza i pripisivih udela grupe MNP-a ili velike domaće grupe u njihovoj kvalifikovanoj dobiti ili gubitku.

Prilagođeni obuhvaćeni porezi investicionog subjekta iz stava 1. ovog člana prilagođeni su obuhvaćeni porezi koji se mogu pridružiti pripisivom udelu grupe MNP-a ili velike domaće grupe u kvalifikovanoj dobiti investicionog subjekta i obuhvaćeni porezi dodeljeni investicionom subjektu u skladu sa članom 26. ovog zakona. Prilagođeni obuhvaćeni porezi investicionog subjekta ne uključuju obuhvaćene poreze koje je investicioni subjekt obračunao i koji se mogu pridružiti dobiti koja nije deo pripisivog udela grupe MNP-a ili velike domaće grupe u dobiti investicionog subjekta.

Dopunski porez investicionog subjekta iz stava 1. ovog člana jeste iznos koji je jednak procentu dopunskog poreza investicionog subjekta pomnoženom sa iznosom koji je jednak razlici između pripisivog udela grupe MNP-a ili velike domaće grupe u kvalifikovanoj dobiti investicionog subjekta i sadržajnog isključenja dobiti obračunatog za investicioni subjekt. Procenat dopunskog poreza investicionog subjekta pozitivan je iznos jednak razlici između minimalne poreske stope i efektivne poreske stope tog investicionog subjekta. Ako se više investicionih subjekata nalazi u određenoj jurisdikciji, njihova efektivna poreska stopa obračunava se kombinovanjem njihovih iznosa sadržajnog isključenja dobiti i pripisivog udela grupe MNP-a ili velike domaće grupe u njihovoj kvalifikovanoj dobiti ili gubitku. Sadržajno isključenje dobiti investicionog subjekta utvrđuje se u skladu sa članom 30. ovog zakona i st. 1. do 7. ovog člana. Prihvatljivi troškovi plata prihvatljivih zaposlenih i prihvatljiva materijalna imovina koji se uzimaju u obzir za takav investicioni subjekt umanjuju se razmerno pripisivom udelu grupe MNP-a ili velike domaće grupe u kvalifikovanoj dobiti investicionog subjekta podeljenom sa ukupnom kvalifikovanom dobiti takvog investicionog subjekta.

U smislu ovog člana, pripisivi udeo grupe MNP-a ili velike domaće grupe u kvalifikovanoj dobiti ili gubitku investicionog subjekta utvrđuje se u skladu sa članom 11. ovog zakona, uzimajući u obzir samo udele koji ne podležu odluci u skladu sa članom 44. ili 45. ovog zakona.

Odluka da se investicioni subjekt tretira kao poreski transparentni subjekt

Član 44.

U smislu ovog člana investicioni subjekt za pružanje usluga u oblasti osiguranja znači subjekt koji bi odgovarao definiciji investicionog fonda iz člana 4. stav 1. tačka 31. ovog zakona ili subjekta za ulaganja u nepokretnosti iz člana 4. stav 1. tačka 32. ovog zakona da nije osnovan u vezi sa obavezama na osnovu ugovora o osiguranju ili o rentnom osiguranju i da nije u celosti u vlasništvu subjekta koji, u jurisdikciji u kojoj se nalazi, podleže propisima kao osiguravajuće društvo.

Prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, sastavni subjekt koji je investicioni subjekt ili investicioni subjekt za pružanje usluga u oblasti osiguranja može se tretirati kao poreski transparentni subjekt ako sastavni subjekt - vlasnik podleže oporezivanju u jurisdikciji u kojoj se nalazi u skladu sa režimom zasnovanim na fer tržišnoj vrednosti ili sličnim režimom na osnovu godišnjih promena fer vrednosti njegovih vlasničkih udela u tom subjektu i ako je poreska stopa na takvu dobit, primenljiva na sastavni subjekt - vlasnika, jednaka minimalnoj poreskoj stopi ili viša od nje.

Sastavni subjekt koji posredno ima vlasnički udeo u investicionom subjektu ili u investicionom subjektu za pružanje usluga u oblasti osiguranja preko direktnog vlasničkog udela u drugom investicionom subjektu ili investicionom subjektu za pružanje usluga u oblasti osiguranja smatra se obveznikom poreza u skladu sa režimom zasnovanim na fer tržišnoj vrednosti ili sličnim režimom u pogledu svog posrednog vlasničkog udela u prvonavedenom subjektu ili investicionom subjektu za pružanje usluga u oblasti osiguranja ako podleže režimu zasnovanom na fer tržišnoj vrednosti ili sličnom režimu u pogledu svog direktnog vlasničkog udela u drugonavedenom subjektu ili investicionom subjektu za pružanje usluga u oblasti osiguranja.

Odluka iz stava 2. ovog člana donosi se u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona. Ako se odluka opozove, dobit ili gubitak od prodaje imovine ili obaveze koju drži investicioni subjekt ili investicioni subjekt za pružanje usluga u oblasti osiguranja određuje se na osnovu fer tržišne vrednosti imovine ili obaveze prvog dana u godini u kojoj je odluka opozvana.

Odluka o primeni metode oporezive raspodele

Član 45.

Prema odluci sastavnog subjekta koji podnosi prijavu, sastavni subjekt - vlasnik investicionog subjekta može primeniti metodu oporezive raspodele u odnosu na njegov vlasnički udeo u investicionom subjektu, pod uslovom da sastavni subjekt - vlasnik nije investicioni subjekt i da se razumno može očekivati da će podleći porezu na raspodele koje dodeljuje investicioni subjekt po poreskoj stopi koja je jednaka minimalnoj poreskoj stopi ili je viša od nje.

Primenom metode oporezive raspodele, raspodele i pretpostavljene raspodele kvalifikovane dobiti investicionog subjekta uključuju se u kvalifikovanu dobit sastavnog subjekta - vlasnika koji je primio raspodelu, pod uslovom da nije investicioni subjekt. Iznos obuhvaćenih poreza investicionog subjekta koji se može odbiti od poreske obaveze sastavnog subjekta - vlasnika koja proizlazi iz raspodele investicionog subjekta uključuje se u kvalifikovanu dobit i prilagođene obuhvaćene poreze sastavnog subjekta - vlasnika koji je primio raspodelu. Udeo sastavnog subjekta - vlasnika u neraspodeljenoj neto kvalifikovanoj dobiti investicionog subjekta iz stava 3. ovog člana ostvarenoj u trećoj godini koja prethodi fiskalnoj godini (predmetna godina) tretira se kao kvalifikovana dobit tog investicionog subjekta za fiskalnu godinu. Iznos jednak takvoj kvalifikovanoj dobiti pomnoženoj sa minimalnom poreskom stopom tretira se kao dopunski porez sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi za fiskalnu godinu u smislu poglavlja II ovog zakona. Kvalifikovana dobit ili gubitak investicionog subjekta i prilagođeni obuhvaćeni porezi koji su pripisivi takvoj dobiti za fiskalnu godinu isključuju se iz obračuna efektivne poreske stope u skladu sa poglavljem V ovog zakona i članom 43. st. 1. do 4. ovog zakona osim iznosa obuhvaćenih poreza investicionog subjekta koji se može odbiti od poreske obaveze sastavnog subjekta - vlasnika koja proizlazi iz raspodele investicionog subjekta uključuje se u kvalifikovanu dobit i prilagođene obuhvaćene poreze sastavnog subjekta - vlasnika koji je primio raspodelu.

Neraspodeljena neto kvalifikovana dobit investicionog subjekta za predmetnu godinu jednaka je iznosu kvalifikovane dobiti tog investicionog subjekta za predmetnu godinu umanjene, do nule, za:

1) obuhvaćene poreze investicionog subjekta

2) raspodele i pretpostavljene raspodele akcionarima koji nisu investicioni subjekti tokom perioda koji počinje prvog dana treće godine koja prethodi fiskalnoj godini i završava poslednjeg dana izveštajne fiskalne godine tokom koje se imalo vlasništvo nad vlasničkim udelom (predmetno razdoblje)

3) kvalifikovane gubitke nastale tokom predmetnog razdoblja i

4) bilo koji preostali iznos kvalifikovanih gubitaka kojim se još nije umanjila neraspodeljena neto kvalifikovana dobit tog investicionog subjekta za prethodnu predmetnu godinu odnosno prenos gubitka od ulaganja.

U smislu ovog člana pretpostavljena raspodela nastaje ako se direktan ili indirektan vlasnički udeo u investicionom subjektu prenese na subjekt koji ne pripada grupi MNP-a ili velikoj domaćoj grupi i koji je jednak udelu neraspodeljene neto kvalifikovane dobiti koja je pripisiva takvom vlasničkom udelu na dan takvog prenosa, koji se utvrđuje bez obzira na pretpostavljenu raspodelu.

Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se u skladu sa članom 47. stav 1. ovog zakona. Ako se odluka opozove, udeo sastavnog subjekta - vlasnika u neraspodeljenoj neto kvalifikovanoj dobiti investicionog subjekta za predmetnu godinu na kraju fiskalne godine koja prethodi fiskalnoj godini u kojoj je odluka opozvana tretira se kao kvalifikovana dobit investicionog subjekta za fiskalnu godinu. Iznos jednak takvoj kvalifikovanoj dobiti pomnoženoj minimalnom poreskom stopom tretira se kao dopunski porez sastavnog subjekta koji podleže niskoj poreskoj stopi za fiskalnu godinu u smislu poglavlja II ovog zakona.

Neraspodeljena neto kvalifikovana dobit investicionog subjekta ne umanjuje se za raspodele ili pretpostavljene raspodele kojima se već umanjila neraspodeljena neto kvalifikovana dobit tog investicionog subjekta za prethodnu oglednu godinu primenom stava 3. tačka 2) ovog člana. Neraspodeljena neto kvalifikovana dobit investicionog subjekta ne umanjuje se za iznos kvalifikovanih gubitaka kojima se već umanjila neraspodeljena neto kvalifikovana dobit tog investicionog subjekta za prethodnu predmetnu godinu primenom stava 3. tačka 3) ovog člana.

VIII.      ADMINISTRATIVNE ODREDBE

Obaveze podnošenja informacija o dopunskom porezu

Član 46.

Pojedini pojmovi u smislu ovog člana imaju sledeće značenje:

1) imenovani lokalni subjekt znači sastavni subjekt grupe MNP-a ili velike domaće grupe koji se nalazi u Republici i koga su drugi sastavni subjekti grupe MNP-a ili velike domaće grupe koji se nalaze u Republici Srbiji imenovali za podnošenje Prijave informacija o dopunskom porezu ili za obaveštavanje u njihovo ime u skladu s ovim članom te za dostavljanje informacija potrebnih za podnošenje prijava

2) sporazum između kvalifikovanih nadležnih organa znači bilateralni ili multilateralni sporazum ili dogovor između dva ili više nadležnih organa kojim se predviđa automatska razmena godišnjih prijava sa informacijama o dopunskom porezu.

Sastavni subjekt koji se nalazi u Republici ili imenovani lokalni subjekt u ime sastavnog subjekta podnosi Prijavu informacija o dopunskom porezu Poreskoj upravi u skladu sa stavom 5. ovog člana.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, sastavni subjekt ili imenovani lokalni subjekt nije dužan da za fiskalnu godinu podnese Prijavu informacija o dopunskom porezu ako je takvu Prijavu, u skladu sa zahtevima iz stava 5. ovog člana:

1) podnelo krajnje matično društvo koje se nalazi u jurisdikciji koja sa Republikom ima potpisan sporazum između kvalifikovanih nadležnih organa ili

2) podneo subjekt imenovan za podnošenje Prijave, a koji se nalazi u jurisdikciji koja sa Republikom ima potpisan sporazum između kvalifikovanih nadležnih organa.

Ako se primenjuje stav 3. ovog člana, sastavni subjekt u Republici ili imenovani lokalni subjekt u njegovo ime, dužan je da obavesti Poresku upravu o identitetu subjekta koji podnosi Prijavu informacija o dopunskom porezu te o jurisdikciji u kojoj se nalazi.

Prijava informacija o dopunskom porezu podnosi se putem standardnog obrasca i uključuje sledeće informacije u pogledu grupe MNP-a ili velike domaće grupe:

1) identifikaciju sastavnih subjekata, uključujući njihove poreske identifikacione brojeve, ako postoje, jurisdikciju u kojoj se nalaze i njihov status u skladu s pravilima ovog zakona

2) informacije o celokupnoj korporativnoj strukturi grupe MNP-a ili velike domaće grupe, uključujući kontrolne udele u sastavnim subjektima koje drže drugi sastavni subjekti

3) informacije koje su nužne za obračun:

(1) efektivne poreske stope za svaku jurisdikciju i dopunskog poreza, uključujući i kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza svakog sastavnog subjekta

(2) dopunskog poreza člana grupe zajedničkih poduhvata

(3) raspodele dopunskog poreza u skladu s pravilom o uključivanju dobiti ili iznosa dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti koji se dodeljuje svakoj jurisdikciji i

4) evidenciju donetih odluka u skladu s ovim zakonom.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako se sastavni subjekt nalazi u Republici, a njegovo krajnje matično društvo se nalazi u jurisdikciji treće zemlje koja primenjuje pravila koja su ocenjena kao uporediva pravilima iz ovog zakona u skladu sa članom 59. ovog zakona, sastavni subjekt ili imenovani lokalni subjekt podnosi Prijavu informacija o dopunskom porezu koja sadrži sledeće informacije:

1) sve informacije koje su potrebne za primenu člana 10. ovog zakona uključujući:

(1) identifikaciju svih sastavnih subjekata u kojima matično društvo u delimičnom vlasništvu koje se nalazi u Republici drži, direktno ili indirektno, vlasnički udeo u bilo kom trenutku fiskalne godine te strukturu takvih vlasničkih udela

(2) sve informacije potrebne za obračun efektivne poreske stope jurisdikcija u kojima matično društvo u delimičnom vlasništvu koje se nalazi u Republici drži vlasničke udele u sastavnim subjektima utvrđenim u podtački (1) ove tačke i dospeli dopunski porez i

(3) sve informacije koje su u tu svrhu relevantne u skladu sa čl. 11, 12. ili 13. ovog zakona.

2) sve informacije potrebne za primenu člana 15. ovog zakona, uključujući:

(1) identifikaciju svih sastavnih subjekata koji se nalaze u jurisdikciji krajnjeg matičnog društva i strukturu tih vlasničkih udela

(2) sve informacije koje su potrebne za obračun efektivne poreske stope u jurisdikciji krajnjeg matičnog društva i njegovog dospelog dopunskog poreza i

(3) sve informacije potrebne za pripisivanje takvog dopunskog poreza uz primenu formule za pripisiavanje na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti iz člana 16. ovog zakona

4) sve informacije koje su potrebne za primenu kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza od strane svake jurisdikcije koja je odlučila da primenjuje takav dopunski porez.

Prijava informacija o dopunskom porezu iz st. 5. i 6. ovog člana i sva relevantna obaveštenja podnose se Poreskoj upravi najkasnije 15 meseci nakon isteka poslednjeg dana fiskalne godine elektronskim putem.

Ako se dva ili više sastavnih subjekata istog MNP-a ili velike domaće grupe koji podležu primeni ovog zakona, nalaze u Republici, dužni su da imenuju jednog od njih koji će se smatrati odgovornim subjektom za sva prava i obaveze iz poresko-pravnog odnosa u skladu sa opštim poreskim propisima i ovim zakonom do roka za podnošenje Prijave iz stava 7. ovog člana.

Ako se ne ispuni navedena obaveza iz st. 2. do 4. ili 6. ovog člana u zadatom roku, odgovorni subjekt ili bilo koji sastavni subjekt iz grupe na području Republike koji podleže primeni ovog zakona može biti pozvan na dostavljanje podataka iz st. 5. i 6. ovog člana.

Smatra se da je poreski obveznik ispunio obavezu podnošenja Prijave iz stava 7. ovog člana ako je ispunio obavezu podnošenja prijave sa informacijama o dopunskom porezu u skladu sa propisima o administrativnoj saradnji u oblasti poreza.

Ministar finansija pravilnikom iz člana 13. stav 9. ovog zakona propisuje postupak prijave odgovornog sastavnog subjekta i način preuzimanja prava i obaveza iz poresko-pravnog odnosa.

Odluke

Član 47.

Odluke iz člana 5. stav 4, člana 18. st. 3, 6. i 8. i čl. 44. i 45. ovog zakona donose se za period od pet godina, počev od godine u kojoj je odluka doneta. Odluka nastavlja da se primenjuje, osim u slučaju da sastavni subjekt koji podnosi Prijavu opozove odluku na kraju petogodišnjeg perioda. Opoziv odluke važi pet godina, počev od kraja godine u kojoj je odluka opozvana.

Odluke iz člana 18. st. 11. do 15, člana 24. stav 1. tačke 2), člana 27. stava 1, člana 30. stav 2, člana 32. stav 1. i člana 42. stav 1. ovog zakona donose se za period od godinu dana. Odluka nastavlja da se primenjuje, osim u slučaju da sastavni subjekt koji podnosi Prijavu opozove odluku na kraju godine.

Odluke iz st. 1. i 2. ovog člana podnose sastavni subjekti koji u Republici podležu ovom zakonu ako se ne dostavljaju putem Prijave informacija o dopunskom porezu iz člana 46. ovog zakona.

Prijava dopunskog poreza i plaćanje dopunskog poreza

Član 48.

Sastavni subjekt koji podleže dopunskom porezu na osnovu pravila o uključivanju dobiti ili pravila o prenisko oporezovanoj dobiti u Republici u skladu sa ovim zakonom dužan je da podnese Prijavu dopunskog poreza u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje Prijave informacija iz člana 46. stav 7. ovog zakona.

Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se Poreskoj upravi elektronskim putem.

Na izmenu Prijave shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju poreski postupak i poresku administaraciju, uzimajući u obzir odredbe o ponovnom obračunu iz člana 31. ovog zakona.

Sastavni subjekt koji je obavezan da podnese Prijavu dopunskog poreza u skladu sa stavom 1. ovog člana plaća dopunski porez u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje Prijave.

U slučaju da je nekoliko sastavnih subjekata istog MNP-a ili velike domaće grupe obavezno da obračuna i plati dopunski porez iz stava 1. ovog člana u skladu sa ovim zakonom, njihova ukupna poreska obaveza smatra se jednim dugom u smislu zakona kojim se uređuje poreski postupak i svi sastavni subjekti odgovaraju kao solidarni dužnici.

U slučaju iz stava 5. ovog člana imenovani odgovorni subjekt iz člana 46. stav 8. ovog zakona podnosi objedinjenu poresku prijavu koja će sadržati podatke potrebne za obračun poreske obaveze iz stava 1. ovog člana.

Ministar finansija pravilnikom iz člana 13. stav 9. ovog zakona propisuje sadržaj i podatke za Prijavu dopunskog poreza, te način plaćanja dopunskog poreza.

Prijava i plaćanje kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza

Član 49.

Sastavni subjekt koji je obveznik kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza u Republici u skladu sa članom 13. ovog zakona dužan je da podnese Prijavu domaćeg dopunskog poreza u roku za podnošenje Prijave informacija o dopunskom porezu iz člana 46. stava 7. ovog zakona.

Prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se Poreskoj upravi elektronskim putem.

Na izmenu Prijave shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija, uzimajući u obzir odredbe o ponovnom obračunu iz člana 31. ovog zakona.

Sastavni subjekt koji je obavezan da podnese Prijavu domaćeg dopunskog poreza u skladu sa stavom 1. ovog člana plaća domaći dopunski porez u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje Prijave.

U slučaju da je nekoliko sastavnih subjekata iste MNP ili velike domaće grupe koji se nalaze u Republici, obavezno da obračuna i plati kvalifikovani domaći dopunski porez u skladu sa ovim zakonom, njihova ukupna poreska obaveza smatra se jednim dugom u smislu zakona kojim se uređuje poreski postupak i svi su sastavni subjekti solidarno odgovorni za plaćanje kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza.

U slučaju iz stava 5. ovog člana imenovani odgovorni subjekt iz člana 46. stava 8. ovog zakona podnosi objedinjenu poresku prijavu koja će sadržati podatke potrebne za obračun kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza iz stava 1. ovog člana.

Ministar finansija pravilnikom iz člana 13. stava 9. ovog zakona propisuje sadržaj i podatke za Prijavu domaćeg dopunskog poreza te način plaćanja domaćeg dopunskog poreza.

Član 50.

Prilikom utvrđivanja iznosa dopunske poreske obaveze prema ovom Zakonu, Poreska uprava ovlašćena je da utvrdi usklađenost dobiti pre oporezivanja iskazane u pripadajućim finansijskim izveštajima i poreskim prijavama za fiskalnu godinu sa računovodstvenim propisima.

Prilikom utvrđivanja iznosa dopunske poreske obaveze uzeće se u obzir usvojeni odgovarajući modeli i pravila OECD-a koji se odnose na primenu pravila iz člana 5. ovog zakona u meri u kojoj je to u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ministar finansija pravilnikom iz člana 13. stava 9. ovog zakona propisuje jedinstvenu primenu modela i pravila OECD-a iz stava 2. ovog člana.

Ministarstvo finansija obaveštava Evropsku komisiju o primeni kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza.

Ako Republika opozove primenu kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza, Ministarstvo finansija o tome obaveštava Evropsku komisiju.

Automatska razmena informacija

Član 51.

Poreska uprava razmenjuje podatke iz člana 46. ovog zakona i druge podatke u skladu sa važećim kvalifikovanim sporazumom između nadležnih organa koji se odnosi na primenu ovog zakona.

IX.        POSEBNA PRAVILA U PRELAZNOM PERIODU

Poreski tretman odložene poreske imovine, odloženih poreskih obaveza i prenete imovine u trenutku prelaza.

Član 53.

U smislu ovog člana prelazna godina za jurisdikciju znači prva fiskalna godina u kojoj grupa MNP-a ili velika domaća grupa u odnosu na tu jurisdikciju potpada pod oblast primene ovog Zakona.

Pri utvrđivanju efektivne poreske stope za određenu jurisdikciju tokom prelazne godine i za svaku sledeću fiskalnu godinu grupa MNP-a ili velika domaća grupa uzima u obzir svu odloženu poresku imovinu i sve odložene poreske obaveze koje se odražavaju ili objavljuju u finansijskim izveštajima svih sastavnih subjekata u jurisdikciji za prelaznu godinu. Odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze uzimaju se u obzir po nižoj minimalnoj poreskoj stopi i prema primenljivoj domaćoj poreskoj stopi. Međutim, odložena poreska imovina evidentirana po poreskoj stopi nižoj od minimuma može se obračunavati po minimalnoj poreskoj stopi ako poreski obveznik može da dokaže da se odložena poreska imovina može pripisati kvalifikovanom gubitku. Ne uzima se u obzir efekat bilo kakvog usklađivanja vrednovanja ili usklađivanja računovodstvenog priznavanja u odnosu na odloženo poresko potraživanje.

Odložena poreska imovina koja proističe iz stavki isključenih iz obračuna kvalifikovane dobiti ili gubitka u skladu s poglavljem III ovog zakona isključuje se iz obračuna iz stava 2. ovog člana ako ta odložena poreska imovina proističe iz transakcije izvršene nakon 30. novembra 2021.

U slučaju prenosa imovine između sastavnih subjekata nakon 30. novembra 2021. i pre početka prelazne godine, osnovica stečene imovine, osim inventara, zasniva se na knjigovodstvenoj vrednosti prenete imovine sastavnog subjekta koji je otuđio imovinu, ako se odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze utvrđuju na toj osnovi.

Suštinsko isključenje dobiti u prelaznom periodu

Član 54.

U svrhu primene člana 30. stav 3. ovog zakona vrednost od 5% za svaku fiskalnu godinu koja počinje od 31. decembra sledećih kalendarskih godina zamenjuje se vrednostima navedenim u sledećoj tabeli:

2023.	10 %
2024.	9,8 %
2025.	9,6 %
2026.	9,4 %
2027.	9,2 %
2028.	9,0 %
2029.	8,2 %
2030.	7,4 %
2031.	6,6 %
2032.	5,8 %

U svrhu primene člana 30. stav 4. ovog zakona vrednost od 5% za svaku fiskalnu godinu koja počinje od 31. decembra sledećih kalendarskih godina zamenjuje se vrednostima navedenim u sledećoj tabeli:

2023.	8 %
2024.	7,8 %
2025.	7,6 %
2026.	7,4 %
2027.	7,2 %
2028.	7,0 %
2029.	6,6 %
2030.	6,2 %
2031.	5,8 %
2032.	5,4 %

Početna faza izuzimanja grupe MNP-a i velike domaće grupe iz pravila o uključivanju dobiti i pravila o prenisko oporezovanoj dobiti

Član 55.

Dopunski porez koji plaća krajnje matično društvo koje se nalazi u određenoj državi članici u skladu s članom 7. stav 2 ovog zakona ili posredničko matično društvo koje se nalazi u državi članici u skladu s članom 9. stav 2 ovog zakona, ako je krajnje matično društvo isključeni subjekt, smanjuje se na nulu:

1) u prvih pet godina početne faze međunarodne aktivnosti grupe MNP-a, nezavisno od zahteva utvrđenih u poglavlju V ovog zakona

2) u prvih pet godina, počev od prvog dana fiskalne godine u kojoj je velika domaća grupa prvi put obuhvaćena područjem primene ovog zakona.

Ako se krajnje matično društvo grupe MNP-a nalazi u jurisdikciji treće zemlje, dopunski porez koji plaća sastavni subjekt koji se nalazi u određenoj državi članici u skladu s članom 16. stav 2. ovog zakona smanjuje se na nulu u prvih pet godina početne faze međunarodne aktivnosti te grupe MNP-a, nezavisno od zahteva utvrđenih u poglavlju V ovog zakona.

Smatra se da je grupa MNP-a iz stava 1. ovog člana u početnoj fazi svoje međunarodne aktivnosti ako, za fiskalnu godinu:

1) ima sastavne subjekte u najviše šest jurisdikcija i

2) zbir neto knjigovodstvene vrednosti materijalne imovine svih sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u svim jurisdikcijama osim referentne jurisdikcije ne premašuje 50.000.000 evra. Referentna jurisdikcija znači jurisdikciju u kojoj sastavni subjekti grupe MNP-a imaju najveću ukupnu vrednost materijalne imovine u fiskalnoj godini u kojoj je grupa MNP-a prvobitno obuhvaćena područjem primene ovog zakona. Ukupna vrednost materijalne imovine u određenoj jurisdikciji zbir je neto knjigovodstvenih vrednosti sve materijalne imovine svih sastavnih subjekata grupe MNP-a koji se nalaze u toj jurisdikciji.

Period od pet godina iz stava 1. tačke 1) i stava 2. ovog člana počinje od početka fiskalne godine u kojoj je grupa MNP-a prvobitno obuhvaćena područjem primene ovog zakona, pri čemu petogodišnji period za:

1) grupu MNP-a iz stava 1. tačke 1) ovog člana počinje 31. decembra 2023.

2) grupu MNP-a iz stava 2. ovog člana počinje 31. decembra 2024.

3) veliku domaću grupu iz stava 1. tačke 2) ovog člana počinje 31. decembra 2023.

Subjekt imenovan za podnošenje Prijave iz člana 46. ovog zakona obaveštava poresku upravu države u kojoj se nalazi o početku početne faze međunarodne aktivnosti grupe MNP-a.

Kvalifikovani domaći dopunski porez iz člana 13. ovog zakona neće se primenjivati na subjekte grupe MNP-a i velike domaće grupe koja je u početnoj fazi utvrđenoj prema ovom članu zakona.

Stav 1. ovog člana odnosi se i na sve subjekte iz grupe MNP-a u drugim državama ili jurisdikcijama.

Odluka o odloženoj primeni pravila o uključivanju dobiti i pravila o prenisko oporezovanoj dobiti

Član 56.

Ako se krajnje matično društvo grupe MNP-a nalazi u državi članici koja je odabrala opciju odlaganja od šest godina i koja je o tome obavestila Evropsku komisiju, Republika za sastavne subjekte te grupe MNP-a naplaćuje iznos dopunskog poreza na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti za poresku godinu koja počinje 31. decembrom 2023. godine u skladu sa članom 14. ovog zakona.

Krajnje matično društvo iz stava 1. ovog člana imenuje subjekt imenovan za podnošenje prijave u državi članici koja nije država članica u kojoj se nalazi krajnje matično društvo ili, ako grupa MNP-ova nema sastavni subjekt u drugoj državi članici, u jurisdikciji treće zemlje koja za izveštajnu poresku godinu ima važeći sporazum između kvalifikovanih nadležnih organa sa državom članicom u kojoj se nalazi krajnje matično društvo. U tom slučaju subjekt imenovan za podnošenje prijave podnosi Prijavu informacija o dopunskom porezu u skladu sa zahtevima navedenim u članu 46. stav 5. ovog zakona. Sastavni subjekti koji se nalaze u državi članici koja je odabrala opciju odlaganja iz stava 1. ovog člana subjektu imenovanom za podnošenje Prijave dostavljaju informacije potrebne za usklađivanje sa članom 46. stav 5. ovog zakona i izuzimaju se od obaveze podnošenja Prijave iz člana 46. stava 2. ovog zakona.

Smatra se da je procenat na osnovu pravila o prenisko oporezovanoj dobiti utvrđen za državu članicu koja je odabrala opciju odlaganja iz stava 1. ovog člana za poresku godinu jednak nuli.

Prelazna sigurna luka

Član 57.

U skladu sa članom 34. ovog zakona, prema odluci sastavnog subjekta, za potrebe primene ovog zakona primenjivaće se dogovoreni kvalifikovani međunarodni sporazumi o sigurnim lukama koji se odnose na primenu izveštavanja po državama, pravila o prenisko oporezovanoj dobiti i standarda za kvalifikovani domaći dopunski porez.

Podnošenje poreske prijave u prelaznoj godini

Član 58.

Izuzetno od člana 46. stav 7. ovog zakona, Prijava informacija o dopunskom porezu podnosi se Poreskoj upravi najkasnije osamnaest meseci nakon isteka poreske godine za koju se primenjuje, a tom roku se prilagođavaju rokovi za podnošenje Prijave dopunskog poreza i plaćanje poreske obaveze.

Ocena uporedivosti

Član 59.

Pravni okvir sproveden u domaće pravo jurisdikcije treće zemlje smatra se uporedivim sa kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti iz poglavlja II ovog zakona i ne tretira se kao režim oporezivanja kontrolisanog inostranog društva ako ispunjava sledeće uslove:

1) njime se sprovodi skup pravila u skladu sa kojima matično društvo grupe MNP-a obračunava i plaća svoj pripisivi udeo u dopunskom porezu u odnosu na sastavne subjekte grupe MNP-a koji podležu niskoj poreskoj stopi

2) njime se utvrđuje minimalna efektivna poreska stopa od najmanje 15% ispod koje se sastavni subjekt smatra subjektom koji podleže niskoj poreskoj stopi

3) u svrhu obračuna minimalne efektivne poreske stope, njime se omogućava samo kombinovanje dobiti subjekata koji se nalaze u istoj jurisdikciji i

4) u svrhu obračuna dopunskog poreza na osnovu uporedivog kvalifikovanog pravila o uključivanju dobiti, njime se predviđa olakšica za sav dopunski porez koji je plaćen u određenoj državi članici primenom kvalifikovanog pravila o uključivanju dobiti i za svaki kvalifikovani domaći dopunski porez utvrđen prema ovom zakonu.

Naknadno doneti akti

Član 60.

Ministar finansija će na internet stranicama objaviti delegirane akte Evropske komisije kojima se utvrđuje spisak jurisdikcija trećih zemalja koje su u svoje domaće pravo sprovele pravni okvir koji se smatra uporedivim kvalifikovanom pravilu o uključivanju dobiti u skladu sa uslovima iz člana 59. ovog zakona te ažurirati taj spisak na osnovu naknadne ocene pravnog okvira koji jurisdikcija treće zemlje primenjuje u svom domaćem pravu.

Ministar finansija će na internet stranicama objaviti dogovorene sporazume za sigurne luke iz člana 57. ovog zakona i naknadno dogovorene kvalifikovane međunarodne sporazume o sigurnim lukama iz člana 34. stav 2. ovog zakona koji se primenjuju na odgovarajući način za potrebe ovog zakona.

X.         PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prelazne odredbe

Član 61.

Ovaj zakon se primenjuje na poreske godine započete od 31. decembra godine u kojoj Republike postane punopravna članica Evropske unije (dan pristupanja Republike Evropskoj uniji).

Rokovi donošenja pravilnika i objave delegiranih akata i usvojenih sporazuma

Član 62.

Ministar finansija će doneti pravilnik iz člana 13. stav 9. ovog zakona u roku od 6 meseci od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Ministar finansija će u roku od 30 dana od dana pristupanja Republike Evropskoj uniji objaviti delegirane akte Evropske komisije iz člana 60. stava 1. ovog zakona.

Ministar finansija će u roku od 6 meseci od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji. objaviti usvojene sporazume iz člana 60. stava 2. ovog zakona, a sporazume usvojene nakon tog datuma u roku od 90 dana od usvajanja.

Obaveza obaveštavanja

Član 63.

Ministarstvo finansija će obavestiti Evropsku komisiju o primeni kvalifikovanog domaćeg dopunskog poreza najkasnije četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 64.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se danom pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.