PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNJIM VODAMA: Predlogom zakona se ukida monopolski položaj Direkcije za vodne puteve na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva. Jedini dodatni rashodi koje će Predlog zakona prouzrokovati za učesnike u privredi jeste angažovanje agencija za obezbeđenje ili kroz organizovanje samozaštite, što podrazumeva licenciranje već zaposlenih radnika za sprovođenje mera sigurnosne zaštite

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji se nalazi na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, ukida se monopolski položaj Direkcije za vodne puteve na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, rečeno je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

"Tu se pre svega misli na bagerovanje plovnih puteva u cilju održavanja propisane dubine plovnog puta, kao i hidrografska merenja", navode u Ministarstvu.

Smatra se da će te poslove efikasnije obavljati privatni sektor, pod stručnim nadzorom Direkcije za vodne puteve. U Ministarstvu očekuju da dodatno jačanje privatnog sektora koji će kroz sprovođenje javnih nabavki biti dodatno uposlen.

"Predloženo rešenje se pokazalo kao izuzetno efikasno u odnosu na poslove održavanja plovnog puta Dunava u Nemačkoj i Austriji, ali i plovnog puta Rajne u Holandiji i Belgiji", rekli su u Ministarstvu.

Cilj izmena i dopuna je, kako navode, i usklađivanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010, 121/2012, 18/2015 i 96/2015 - dr. zakon) sa Zakonom o privatnom obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2013 i 42/2015), kako bi se stvorili uslovi za suzbijanje piratstva, krijumčarenja, krađa, šverca i drugih nezakonitih radnji na vodnim putevima Srbije.

Dodali su i da će rešenja iz Predloga zakona uticati i na firme koje iznajmljuju jahte i plovila za rekreaciju, a nisu upisana u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, a plovila iznajmljuju bez članova posade. Takve firme će, kako se navodi, morati da budu registrovane u Srbiji.

"Na ovaj način, osim izbegavanja obaveze plaćanja poreza, budžet nije ostvarivao prihode ni po osnovu doprinosa na zarade članova posade koje su ova pravna lica dužna da angažuju radi bezbednog obavljanja svoje delatnosti", piše u obrazloženju Predloga zakona.

Očekuje se da najkasnije do aprila 2017. godine bude usvojena Uredba o sigurnosnoj zaštiti u unutrašnjem vodnom saobraćaju, koja će propisati standarde u sprovođenje mera sigurnosne zaštite u vodnom saobraćaju, čime će započeti borba protiv nelegalnih radnji.

Jedini dodatni rashodi koje će Predlog zakona prouzrokovati za učesnike u privredi, kako navode, jeste angažovanje agencija za obezbeđenje ili kroz organizovanje samozaštite, što podrazumeva licenciranje već zaposlenih radnika za sprovođenje mera sigurnosne zaštite.

"Imajući u vidu da ovaj sistem već funkcioniše u svim lukama u Srbiji, ovi troškovi će pogoditi samo pojedine brodarske kompanije. S druge strane, ako se ima u vidu da su upravo ove kompanije, odnosno brodovi kojima upravljaju, najčešće predmet nelegalnih radnji, piratstva, krađa i slično, preduzimanje ovih mera pre svega treba da prouzrokuje pozitivne efekte na njihovo poslovanje", rečeno je u Ministarstvu saobraćaja.