BEOGRADSKI CENTAR ZA BEZBEDNOSNU POLITIKU SPREMA MODEL ZAKONA O OBAVEŠTAJNOM SISTEMU: Model predviđa ujedinjenje vojnih službi, i objedinjavanje svih kapaciteta za primenu posebnih mera za tajno prikupljanje podataka u jedan tehničko-operativni centar. Predviđeno je i formiranje Generalnog inspektorata, kao organa Vlade RS, koji bi bio zadužen za unutrašnju kontrolu i civilne i vojne bezbednosne službe

Srbija će u okviru pregovora sa EU morati, bar delimično, da reformiše bezbednosni sistem i, za početak, izmeni Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002, 111/2009, 65/2014 - odluka US i 66/2014), tvrdi Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Ovaj centar je već počeo da radi na modelu Zakona o obaveštajnom sistemu, koji donosi i neka sasvim nova rešenja, poput ujedinjenja vojnih službi - VOA i VBA.

BCBP je 21. juna 2016. godine organizovao veliki skup o tome kakve su bezbednosne službe potrebne Srbiji, da bi mogle da odgovore savremenim izazovima, posebno narastajućem terorizmu.

- Jedan od trendova u Evropi je da ceo obaveštajni sistem bude uređen jedinstvenim zakonom. S obzirom na to da Srbija mora da menja Zakon o BIA iz 2002, koji je nedorečen i neprecizan, bolje bi bilo da napravi jedan zakon koji će obuhvatiti i vojne i civilne bezbednosne službe - kaže Petrović.

Jedan od autora modela je prof. Miroslav Hadžić, predsednik Upravnog odbora BCBP.

- Naš model predviđa, osim ujedinjenja vojnih službi, i objedinjavanje u jedan tehničko-operativni centar svih kapaciteta za primenu posebnih mera za tajno prikupljanje podataka - kaže prof. Hadžić.

Posebne mere (prisluškivanje, uvid u telefonske listinge, elektronsku i drugu poštu) u ovom trenutku mogu da primenjuju i policija, i BIA, i VBA, i neke druge službe, pa je samim tim demokratska kontrola otežana i mogućnost zloupotreba veća. Nova, posebna agencija, bila bi samo "izvođač", tačnije postupala bi isključivo po nalogu suda.

- Model predviđa i formiranje Generalnog inspektorata, kao organa Vlade Republike Srbije, koji bi bio zadužen za unutrašnju kontrolu i civilne i vojne bezbednosne službe - kaže prof. Hadžić.

Predrag Petrović ističe i potrebu jačanja obaveštajne komponente, uz veću saradnju Ministarstva spoljnih poslova i BIA. Kako kaže, posle najnovijih terorističkih napada u Evropi, svedoci smo trenda jačanja obaveštajnih službi u cilju bolje bezbednosti građana.

- U Nacionalni savet za bezbednost trebalo bi uključiti i Ministarstvo spoljnih poslova, kao što je to urađeno u mnogim državama, a operativne poslove rukovođenja u Birou za koordinaciju službi bezbednosti trebalo bi da preuzmu stručnjaci. Svedoci smo velikih zamerki zato što bezbednosne službe imaju policijska ovlašćenja. U većini zemalja one nisu uključene u kriminalne istrage, pa tako bolje mogu da se fokusiraju na obaveštajni rad - kaže Petrović.

Da je bezbednosnom sektoru potrebna krupna reforma, pre dve godine je upozorio i Momir Stojanović, predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti u prethodnom skupštinskom sazivu. Njegovo rešenje podrazumevalo je, po ugledu na nemački BND, da se objedine civilna i vojna obaveštajna služba u jedinstvenu Obaveštajnu službu Srbije, a kontraobaveštajni segment BIA i VOA u Kontraobaveštajnu službu Srbije. Treća komponenta bio bi Republički istražni biro, nalik na FBI, sastavljen iz UBPOK, Uprave za sprečavanje krijumčarenja oružja i droge (sada u sastavu Carine), Uprave za sprečavanje pranja novca (sada pri Ministarstvu finansija)... Ovaj biro imao bi policijska ovlašćenja, a sve tri komponente bile bi povezane sa Biroom za koordinaciju službi bezbednosti, koji bi funkcionisao 24 sata.

- Moj predlog, međutim, nije naišao na podršku nekih ministarstava, koja nisu htela da se odreknu svojih obaveštajnih službi, mada imamo dupliranje posla, trošenje energije i novca - kaže Stojanović. On dodaje da ako se ne redefiniše bezbednosni sistem, domaćim službama ostaje samo da čuvaju maturske testove.

- Ne postoji parlamentarna kontrola nad radom Odeljenja za sprovođenje posebnih mera pri Upravi kriminalističke policije. Verujem da su primedbe pojedinih funkcionera da su prisluškivani imale osnova upravo kad je u pitanju ovaj segment - kaže Momir Stojanović.