Arhiva vesti
<<< Nazad na ostale vesti
15.5.2012

POSLE DESET GODINA OD UVOĐENJA NAČELA OPORTUNITETA PODELJENA SU MIŠLJENJA DA LI SE PRIMENJUJE ONOLIKO KOLIKO TO ZAKONSKE MOGUĆNOSTI DOZVOLJAVAJU I POSTOJI LI UJEDNAČENA SUDSKA PRAKSA


Posle deset godina, koliko je prošlo od uvođenja načela oportuniteta u domaći pravni sistem, nesporno je da je povećan broj slučajeva na koje se primenjuje. Postavlja se, međutim, pitanje da li je broj predmeta koji je rešen na ovaj način dovoljan u odnosu na ukupan broj primljenih i odbačenih krivičnih prijava.

Na stručnom skupu o primeni načela oportuniteta koji je nedavno održalo Udruženje tužilaca na osnovu istraživanja sprovedenog u beogradskom "Medija centru", iznete su neke od preporuka za primenu oportuniteta. Jedna od njih je, na primer, da bi načelo oportuniteta trebalo da se primenjuje u većem broju slučajeva, odnosno kad god zakonske mogućnosti dozvoljavaju.

Iako su pojedini profesori krivičnog prava izneli i primedbe, poput one da je primena neujednačena i da javni tužioci postupaju različito, sagovornici "Politike" tvrde da je ovo zakonsko rešenje, ipak, doprinelo rasterećenju sudova i ubrzanju rešavanja krivičnih postupaka.

Tomo Zorić, portparol Republičkog javnog tužilaštva, odbacuje tvrdnju da načelo oportuniteta nije zaživelo u potpunosti.

- Takve primedbe ne stoje! Naprotiv, reč je o alternativnom načinu za efikasno okončanje krivičnog postupka. Na teritoriji cele Srbije, tokom prošle godine, na ovaj način završena su čak 1.602 predmeta, a u efikasnosti je prednjačilo Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu koje je ovim putem uspelo da 1.600.000 evra uplati Sekretarijatu za zdravstvo. Taj novac koristiće se u humanitarne svrhe i za kupovinu medicinske opreme u zdravstvenim ustanovama - kaže Zorić.

Primena načela oportuniteta, po njegovom mišljenju, mogla bi se oceniti visokom ocenom s obzirom na to da se krivični postupci okončavaju bez suđenja, čime se sudovi rasterećuju, kao i da je naplata novca u humanitarne svrhe izuzetno visoka.

- Građani koji su osumnjičeni za krivično delo za koje je propisana novčana ili kazna zatvora do pet godina dobijaju rok od šest meseci da nadoknade štetu, uplate novac humanitarnoj organizaciji, obave društveno koristan rad ili da se podvrgnu odvikavanju od alkohola ili droga... Tužilaštva uvek pokušavaju da primene oportunitet kod saobraćajnih nezgoda, osim kada je osumnjičeni vozio pod dejstvom alkohola, prošao na crveno svetlo i ako je do udesa došlo na pešačkom prelazu. Insistiramo na primeni oportuniteta i kod nedavanja izdržavanja, za nanošenje lakih telesnih povreda, kao i kod onih kod kojih je pronađeno do pet grama marihuane - objašnjava portparol Republičkog tužilaštva.

Zorić odbacuje i primedbu da je primena načela oportuniteta neujednačena. Objašnjava da je Republičko javno tužilaštvo, krajem prošle godine, ustanovilo jasne kriterijume za njegovu primenu. Tako se, navodi Zorić, za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine uplaćuje najmanje 40.000,00 dinara, a ako je maksimalna predviđena kazna do pet godina, uplaćuje se najmanje 80.000,00 dinara.

- Naravno da ćemo raditi na ujednačavanju ove prakse - najavljuje Zorić.

I Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kaže da nema utisak da se oportunitet u praksi retko primenjuje, ali i da javnost nije u pravoj meri shvatila smisao ovog načela.

- Poznato mi je da Osnovno tužilaštvo u Pančevu i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu u punoj meri primenjuju oportunitet. Mislim da je slična situacija i u drugim tužilaštvima.
Na pitanje koje su moguće prepreke za primenu oportuniteta, Ilić odgovara:

- Javnost nije u potpunosti shvatila smisao oportuniteta, tako da postoje situacije kada primena ovog instituta predstavlja problem za tužioce. Od njih se očekuje da krivičnu prijavu, po pravilu, rešavaju gonjenjem učinioca krivičnog dela, tako da postoji rizik da se odbacivanje krivične prijave shvati kao nešto nepravedno, a kontakti sa osumnjičenima i pregovori oko primene oportuniteta kao nešto nedolično tužilaca. Neupućenost javnosti u prirodu oportuniteta može da bude prepreka za njegovu primenu, posebno u slučajevima za koje je javnost zainteresovana.

Kada je u pitanju neujednačena primena oportuniteta, naš sagovornik staje na stanovište da je pravi problem, u stvari, to što je tužiocima povereno jedno tako važno i široko ovlašćenje u vreme kada se podsticalo nepoverenje u njihov rad.

- Politika je tu odigrala odlučujuću odluku. Političari su, sa jedne strane, godinama stvarali nepoverenje javnosti prema tužilaštvu, nekada opravdano, ali neretko i neopravdano. Sa druge strane, nisu se opirali uvođenju oportuniteta s obzirom na to da on podrazumeva uštede i brzo rešavanje krivične stvari. U suštini oportuniteta jeste da tužilac osumnjičenom naloži da ispuni neku obavezu i posle toga odbaci krivičnu prijavu. Prema tome, javni tužilac je ovlašćen da različito postupi jer se slučajevi međusobno razlikuju, tako da ne vidim problem ukoliko je kriterijum za ocenu opravdanosti odluke da se ne vrši krivični progon i primeni oportunitet neujednačen i ukoliko tom odlukom nije narušena pravičnost - objašnjava Ilić.

Šta je oportunitet

Oportunitet predstavlja mogućnost tužioca da ne preduzme krivično gonjenje za krivična dela koja nisu teška, iako postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo, kada proceni da je to opravdano zbog ličnosti učinioca i prirode krivičnog dela, i da tom prilikom prijavljenom licu naloži da izvrši neku obavezu, na primer da uplati novac zdravstvenoj ustanovi, ili obavezu druge vrste, kao što je rad u dobrotvorne svrhe, odvikavanje od alkoholizma itd.

(Izvor: Politika, autor: Miroslava Derikonjić)
Izvor: Vebsajt Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, 14.5.2012.

<<< Nazad na ostale vesti