Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

SRBIJA DEMANTUJE KRŠENJE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU U VEZI SA IZVOZOM NEOPASNOG OTPADA


Povodom zahteva Grčke da se u Srbiji izmeni zakon koji se odnosi na izvoz neopasnog otpada u druge zemlje jer se, po njima, postojećim krše pravila slobodne trgovine, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine poručuju da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) nije prekršen i da će Srbija štititi svoje interese i ekološke principe.

Državni sekretar Branislav Blažić potvrdio je da je Ministarstvo spoljnih poslova Grčke uputilo takozvani "non pejper" u kome se traže izmene zakona i objašnjava da je to reakcija tamošnjeg ministarstva na zahtev grčke firme "Inos Balkan" sa predstavništvom u Valjevu.

"Mi radimo po zakonima Srbije, pre svega po Zakonu o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016), Zakonu o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016) i svi naši postupci će tom smislu biti opredeljeni, s tim što je Grčka naš prijatelj i mi poštujemo njihov dokument i njihov interes. Oni imaju pravo da štite svoje firme. Istovremeno mi imamo pravo da štitimo svoju zemlju i principe ekologije", rekao je Blažić.

Na pitanje šta Grčka zamera, Blažić objašnjava da se sada na našem tržištu pojavljuju operateri koji u Srbiji počinju da rade preradu gvožđa.

"Dok ova zemlja nije imala te kapacitete normalno je bilo da će se izvoziti. I izvozilo se. Mnogi su taj period iskoristili. Sirovine su se 'ispumpavale' i u drugim država se radila prerada. Povećanjem kapaciteta naših operatera mi smo u obavezi da poštujemo zakone", rekao je Blažić.

Odgovarajući na pitanje šta podrazumeva poštovanje zakona, Blažić je ukazao na član 6. Zakona o upravljanju otpadom koji kaže da se mora poštovati princip blizine, te da se otpad mora dati najbližem operateru.

"Tu se ne krši princip slobodne trgovine, jer otpad nije isto što i svaka roba. Otpad nisu čokolade, otpad traži neki poseban tretman i to je nešto što moramo poštovati", istakao je državni sekretar.

Navodeći da "non pejper" ne podrazumeva obavezujući odgovor, Blažić kaže da je Srbija ipak ispoštovala Grčku i poslala odgovor koji je upućen i Evropskoj komisiji koja je, takođe, imala određene prigovore.

"Svi su oni pod velikim pritiskom operatera koji su ovde bili godinama uzimali sirovine i izvozili. Razumemo taj pritisak. To je ogroman kapital koji je u igri", rekao je Blažić.

Srbija je, kaže, izvozila 300.000 do 400.000 tona gvožđa godišnje, a potrebe Srbije su bile oko 550.000 tona.

"Nije logično, priznaćete, da toliko izvozite, a da za svoje potrebe morate da uvozite", rekao je on i ukazao da je razlika u ceni između cene sirovine i obrađenog proizvoda oko 300 evra.

"Dakle, izvezete 400.000 tona puta 300 evra. To je 120 miliona evra", kaže Blažić i primećuje da, s druge strane, te firme koje protestuju i zahtevaju da im se dozvoli izvoz otpada prikazuju gubitak. Ali da zanemarimo taj ekonomski deo, Srbija", ističe Blažić, nije prekršila ništa i nije promenila zakon već je, dodaje, izmenila Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada ("Sl. glasnik RS", br. 60/2009, 101/2010, 48/2017, 80/2017 i 98/2017) kojim se ništa ne "pogoršava" i ne zabranjuje, niti ima protekcionizma.

U prilog tome napominje da je grčka firma, koja se žalila, prošle godine samo u jednoj dozvoli dobila mogućnost da izveze 100.000 tona.

"Nje bilo promene zakona, nema kršenja SSP i neće ni biti. Biće strogo poštovanje Bazelske konvencije i zakona, kao i razgovora sa Evropskom komisijom", rezimirao je Blažić i poručio da Srbija poštuje sve na šta se obavezala, interese firmi, ali na prvom mestu interes zemlje i zaštite životne sredine.

ZAKON O UPRAVLJANJU OTPADOM ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016)

Načela

Član 6

Upravljanje otpadom zasniva se na sledećim načelima:

1) Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu

Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.

1a) Načelo samodovoljnosti

Primena načela samodovoljnosti podrazumeva uspostavljanje integrisane i odgovarajuće mreže postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje mešanog komunalnog otpada sakupljenog iz domaćinstava, uključujući sakupljanje ove vrste otpada koji nastaje kod drugih proizvođača otpada, uzimajući u obzir najbolje dostupne tehnike, u skladu sa ovim zakonom. Mreža tih postrojenja treba da bude projektovana tako da omogući Republici Srbiji ostvarivanje načela samodovoljnosti u odlaganju otpada, kao i u ponovnom iskorišćenju otpada, uzimajući u obzir geografske karakteristike regiona i potrebu za posebnim postrojenjima za pojedine vrste otpada. Ova mreža treba da omogući odlaganje ili ponovno iskorišćenje otpada u jednom od najbližih odgovarajućih postrojenja, najprimerenijim metodama i tehnologijama, kako bi se osigurao visok nivo zaštite životne sredine i javnog zdravlja.

2) Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom

Otpad se tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za tretman odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, načina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogućeg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.

3) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom

Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom.

Hijerarhija upravljanja otpadom se primenjuje kao prioritetan redosled u prevenciji i upravljanju otpadom, propisima i politikama:

- prevencija;

- priprema za ponovnu upotrebu;

- reciklaža;

- ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.);

- odlaganje.

Kada se primenjuje hijerarhija otpada na koju se odnosi redosled hijerarhije upravljanja otpadom, preduzimaju se mere kojima se podstiču rešenja kojima se postiže najbolji ukupan rezultat za životnu sredinu što može zahtevati kod posebnih tokova otpada odstupanje od hijerarhije gde je to opravdano životnim ciklusom, uzimajući u obzir ukupne uticaje na nastajanje i upravljanje takvim otpadom.

Razvoj zakonodavstva i politike u oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti transparentan proces, u skladu sa važećim propisima o konsultacijama i uključivanju građana i svih zainteresovanih strana.

U primeni načela hijerarhije uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine, predostrožnosti i održivosti, tehničke izvodljivosti i ekonomske vrednosti, zaštite resursa, kao i ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni uticaji.

4) Načelo odgovornosti

Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovno korišćenje i reciklažu svojih proizvoda.

5) Načelo "zagađivač plaća"

Zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi nastajanja, tretmana odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.

Izvor: Vebsajt RTV, 12.02.2018.
Naslov: Redakcija