ZAKON O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Za šest meseci 30.000 žena prijavilo nasilje
Za šest meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016) više od 30.000 žena je prijavilo porodično nasilje, doneto je 6.000 pojedinačnih planova za žene koje su bile žrtve nasilja, a 9.000 nasilnika iseljeno iz svojih stanova, izjavila je predsednica Saveta za praćenje primene preporuka mehanizama UN za ljudska prava Suzana Paunović.
Paunović je na sednici skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na kojoj se raspravljalo o Izveštaju Srbije u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda i dobijene preporuke, navela da su članice UN prepoznale da Srbija prvi put ima efikasan sistem zaštite od porodičnog nasilja, kao i to da stanje ljudskih prava u Srbiji nije idealno, ali da ima napretka.
Inače, u pomenutom izveštaju su spomenuti podaci koji je srpska delegacija predstavila 24. januara pred Savetom za ljudska prava u Ženevi.
Paunović je rekla da su mnoge članice UN pohvalile Srbiju za ono što je urađeno između dva Univerzalna periodična ciklusa, kao i da je pohvaljen postupak rada na Izveštaju.
"Pohvaljena je transparentnost u procesa izrade Izveštaja jer su učestvovali svi koji su imali priliku da daju pritužbe ili pokažu da neke stvari mogu da se unaprede. Izveštaj nije idealizovan, svaka stavka govori o zakonima koji su usvojeni i o kojima je postajala javna rasprava", istakla je Paunović.
Srbija je, dodala je, od Saveta za ljudska prava UN dobila 190 preporuka za unapređenje ljudskih prava, te da je odmah prihvaćeno 74, dok će se o preostalih 116 naknadno razmatrati.
Navela je da je našoj zemlji dat rok do 30. juna da se izjasni o tim preporukama.
Istakla je da je Srbija među retkima od 196 zemalja koja ima mehanizam koji prati kako se sprovode obaveze države prema UN i njenim konvencijama.
Upitana da li je prilikom predstavljanja Izveštaja bilo primedbi, predloga ili pohvala na deo o manjinskim pravima u Srbiji, Paunović je navela da je predočeno Savetu da je usvojen poseban Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, u okviru Akcionog plana za poglavlje 23.
Taj dokument, kako je objasnila, treba da otkloni ključni problem, a to je puna implementacija Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Sl. list SRJ", br. 11/2002, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 72/2009 - dr. zakon i 97/2013 - odluka US) i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 20/2014 - odluka US i 55/2014).
Zaštitnik građana Zoran Pašalić naveo da su uskraćivanja i kršenja ljudskih prava iz onih oblasti koje nisu često u fokusu javnosti i da samo u slučaju tragedije i teške povrede prava postaju predmet interesovanja šire javnosti.
Pašalić je primetio da se Izveštaju navodi da se više decenija pokušava da reši problem osoba sa invaliditetom i zaštitnik građana nije zadovoljan kako se to odvija, njihovi problem se rešavaju ad hoc.
"Drugi problem je njihova inkluzija i kako se sprovodi, uglavnom se krše njihova osnovna ekonomska prava", ukazuje Zaštitnik građana.
Dodaje da su stara lica druga najugroženija grupa u društvu, a na trećem mestu su, kako kaže, žene i deca koja su u fokusu zbog tragičnih događaja koji su se dešavali u poslednje vreme.
Pašalić je ukazao i slobodu mišljenja i izražavanja, navodeći da je izlazak države iz medija umesto da pospeši snizio kriterijume u kvalitetu medijskih sadržaja.
Tu su važna dva pitanja, prvi je ekonomski status novinara, neuređen pravni status i nemogućnost da dobiju kredite od poslovnih banaka, a drugo pitanje su učestali napadi na novinare povodom kojim smo se oglašavali kad god je bilo jasnih dokaza da se to desilo, naveo je Pašalić.
Sednici Odbora kojom je predsedavao predsednik tog tela Meho Omerović prisustvovali su i direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković, zamenik šefa Misije OEBS Džozef Melot, stalna koordinatorka Kancelarije UN u Srbiji Karla Herši.
Izvor: Vebsajt RTV, 13.02.2018.Naslov: Redakcija