ZAKON O ZAPOSLENIMA U AUTONOMNIM POKRAJINAMA I JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE: Odgovori SKGO na pitanja gradova i opština o primeni Zakona

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) objavila je odgovore na postavljena pitanja gradova i opština o primeni Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon).

• Da li dobijanje najviše ocene znači i povećanje plate, s obzirom na odredbe Zakona o platama državnih službenika i Zakona o sistemu plata u javnom sektoru?

Članom 39. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016 i 108/2016) je propisano da će se do 1. jula 2017. godine doneti u skladu sa odredbama ovog zakona, zakon kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugim organima i organizacijama koje je osnovala autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave a na koje se primenjuju propisi o radnim odnosima u autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave.

U nastavku teksta citiramo stav Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu:

"Članom 39. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru propisano je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti plate i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i da do početka primene ovog posebnog zakona ostaju na snazi, odnosno da se pravo na platu i druga primanja iz radnog odnosa zaposleni na osnovu propisa koji su na snazi do početka primene posebnog zakona.

Kako se rešenjima o razvrstavanju i ugovorima o radu ne zasniva radni odnos, već se nastavlja radni odnos koji je ranije zasnovan, to se u ovim aktima konstatuje nastavak tog radnog odnosa, pa u tom smislu se konstatuje da zaposleni nastavlja da ostvaruje pravo na platu prema važećim propisima, odnosno konstatuje se da zadržava zatečeni koeficijent, uz navođenje pojedinačnog akta kojim je utvrđena visina prava na platu, odnosno visina koeficijenta (rešenje o koeficijentu), odnosno navodi se koji je koeficijent zaposleni imao u trenutku stupanja na snagu Pravilnika".

Dakle, bez obzira što do sada nije donet zakon kojim se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne podrazumeva se shodna primena Zakona o platama državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014), a time ni mogućnosti za povećanje plate zbog dobijanja najviše ocene.

• Član 4. Zakona definiše da za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Šta u slučaju ako takvo telo nije formirano, ko vrši prava i dužnosti u ime poslodavca, jedinica lokalne samouprave u ovom slučaju?

Članom 4. Zakona je propisano da za funkcionere u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši skupština grada, opštine ili gradske opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Dakle, potrebno je da se obrazuje takvo radno telo odnosno da se navedeni poslovi pridodaju poslovima postojećih komisija, koje po svojoj sadržini obavljaju srodne poslove. Ukoliko ništa od toga nije učinjeno prava i dužnosti u ime poslodavca za funkcionere će vršiti neposredno skupština.

• Članom 3. Zakona, zaposlenima se, u smislu ovog zakona, a između ostalih, smatraju funkcioneri koji na osnovu zakonom utvrđene obaveze ili ovlašćenja, zasnivaju radni odnos radi vršenja dužnosti. S tim u vezi, pitanje je ko je drugostepeni organ u radnopravnim odnosima pomoćnika predsednika opštine, s obzirom da načelnik Opštinske uprave potpisuje rešenja o godišnjem odmoru pomoćnika?

Na osnovu čl. 174. Zakona žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa. S obzirom da pomoćnici predsednika opštine ne spadaju u red službenika, žalbena komisija ne može da postupa po njihovim, eventualnim, žalbama, već prava, za koja smatraju da su im povređena mogu da zaštite pred nadležnim sudom.

• Da li se u slučaju popune dva radna mesta u različitim organizacionim jedinicama imenuju i dve različite ad hoc konkursne komisije za sprovođenje internog konkursa, a zbog pravila o sastavu komisije (član 23. stav 2. Uredbe)?

S obzirom na odredbe Zakona, između ostalog, i u pogledu sastava komisije, konkursna komisija se obrazuje komisija za svaki konkurs, što važi i u situaciji koju ste opisali, tako da ćete imati dve različite komisije.

• Ko je nadležan i po kom pravnom osnovu da, kao drugostepeni organ, odlučuje po žalbama na rešenje poslodavca ili disciplinske komisije o izrečenoj disciplinskoj meri službeniku ili namešteniku? Da li je to žalbena komisija ili se pokreće spor pred nadležnim sudom? Ovo iz razloga što je žalbena komisija eksplicite spomenuta samo u članu 148. Zakona, kada odlučuje na rešenje o udaljenju radnika sa rada i člana 172. da u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika. U konkretnom slučaju Disciplinska komisija pri GU vodi disciplinski postupak za težu povredu dužnosti iz radnog odnosa prema namešteniku.

Shodno čl. 172. Zakona žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika. Na osnovu čl. 174. istog Zakona žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.

Dakle, žalbena komisija odlučuje po, eventualnim, žalbama službenika koji smatraju da su im povređena prava u disciplinskom postupku, dok nameštenici svoja prava mogu da ostvare pred nadležnim, osnovnim, sudom.

• Kako lice raspoređeno na radno mesto nameštenika premestiti na izvršilačko radno mesto?

Članom 82. Zakona je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:

"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega.

Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs.

Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa.

Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.

Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".

Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika, a što se odnosi i na interni konkurs, propisan ovim članom Zakona, konkretnije, ne postoji mogućnost premeštaja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.

• Poštovani, interesuje me da li je u 2017. godini potrebno utvrditi radne ciljeve za zaposlene i ukoliko jeste za koji period se utvrđuju radni ciljevi?

Članom 134. Zakona je propisano da u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.

Članom 6. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika ("Sl. glasnik RS", br. 11/2006 i 109/2009) je propisano da državnom službeniku koji podleže ocenjivanju utvrđuje se za svaki period za ocenjivanje najviše pet radnih ciljeva.

Radni ciljevi moraju da proizlaze iz opisa i svrhe radnog mesta, da budu ostvarljivi i merljivi i da imaju realne rokove.

Shodno čl. 7. Uredbe radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s državnim službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Utvrđeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i državni službenik.

Primerak akta sa utvrđenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u državnom organu koja je zadužena za kadrove (u daljem tekstu: jedinica za kadrove) da bi ga priložila u lični dosije državnog službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i državni službenik.

Dakle, da bi se završilo ocenjivanje neophodno je utvrditi radne ciljeve, s obzirom da radni ciljevi predstavljaju osnovnu pretpostavku za proces ocenjivanja.

• Načelnik uprave želi da lice koje je sada raspoređeno na radno mesto nameštenika premesti na izvršilačko radno mesto. Koja je procedura predviđena za ovu vrstu premeštaja i kojim aktima se ona vrši?

Članom 82. Zakona je propisan redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta, koji glasi:

"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".

Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premeštaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika, a što se odnosi i na interni konkurs, propisan ovim članom Zakona. Konkretnije, ne postoji mogućnost premeštaja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.

• Koje uslove (u pogledu vrste i stepena stručne spreme i godina radnog iskustva) mora da ispuni lice koje u Gradskoj upravi obavlja poslove vanrednih situacija?

Da bi se dao potpun odgovor na pitanje potrebno je znati koji su sve poslovi obuhvaćeni konkretnim radnim mestom. Preporuka, data i u modelu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji za radno mesto koje pripada toj grupi poslova, je da je potrebno da je reč o zaposlenom sa visokom stručnom spremom i tri godine iskustva u struci, uz napomenu da je reč samo o predlogu, a ne o obavezi.

• U koje zvanje može da bude raspoređen zaposleni koji se naknadno (u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovoljno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona) doškoluje pa pored diplome srednje škole (IV stepena stručne spreme), dostavi diplomu fakulteta (VII stepena stručne spreme)?

Shodno članu 123. Zakona službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.

Na osnovu čl. 124. Zakona prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.

Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.

Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.

Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavljao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavljanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.